Аутор Тема: Сеобе Срба од VII века до 1371. године  (Прочитано 17432 пута)

Militärgrenze

  • Гост
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #40 послато: јул 15, 2016, 09:14:21 пре подне »
Наиме, аутор више пута наводи да је Илирик готово потпуно опустео услед силних упада варвара, а опет Ромеји константно бране своје границе од пророда Словена са Дунава (што је и очекивано, наравно).

Питање је колико се људи очувало у Илирику, нелогично је да толики простор потпуно остане без становништва. Међутим, врло вероватно да је прилично опустео услед силних продора варвара.

Треба узети у обзир да је Илирик неколико вијекова био изложен нападима и пустошењима разних варварских племена која су пропраћена разарањем градова, одвођењем градског становништва у робље преко Дунава, као и повлачењем дијела становништва што на сигурнија подручја, што у тешко приступачне крајеве. Имамо ту и примјер страховитог земљотреса из 518. године када су само у провинцији Дарданији разорена 24 насељена мјеста.


Постоје два сјајна рада везана за ову тему (у другом постоји посебно поглавље везано за судбину ромејског становништва у вријеме словенских упада).

Љ. Максимовић - Северни Илирик у VI веку
http://www.4shared.com/rar/q5JmXqTKce/
Т. Живковић - Словени и Ромеји
http://www.4shared.com/office/lCHuXoVeba/

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 912
  • J2a-Z38463>SK1357+ Башино Село, Цетиње
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #41 послато: јул 15, 2016, 04:01:17 поподне »
Ако је могуће, увек навдеимо извор где се ти подаци спомињу, чисто ради касније прегледности. ;)

Ако нису пропали у биолошком смислу, податак је битан, јер врло вероватно су негде остали њихови рођаци, који данас припадају српском етничком и националном корпусу.

Никодим Милаш Милаш, Н. (1901). Православна Далмација. Нови Сад: Издавачка књижарница А. Пајевић, стр. 143
http://https://archive.org/stream/pravoslavnadalma00mila#page/142/mode/2up


Далматинска хроника...

Било је и ранијих сеоба 1305. и 1338. године.....

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4753
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #42 послато: јул 15, 2016, 09:43:28 поподне »
Приложио бих овом приликом капитално дело једног од наших најзнаменитијих лингвиста, Павла Ивића: "Српски народ и његов језик". У вези са овом темом, истакао би део од 7. до 33. стране који се бави проучавањем могућих дијалекатских разлика које су међу Словенима постојале још у прадомовини, као и правцима којима су се разне словенске групе спуштале на Балкан, а такође се у том поглављу аутор бави утицајем староседелачких група на говоре досељених Словена и на развој њихових дијалеката и каснијих језика. Од 33. до 48. стране је такође веома занимљив део који се бави распоредом јужнословенских дијалеката пре доласка Турака, који се умногоме разликовао од данашње ситуације. Најзад од 48. до 82. стране су описане промене у распореду дијалеката које су изазвали Турци ширењем своје државе, и иако то излази из оквира ове теме, свакако је врло занимљиво штиво. Линк:
https://drive.google.com/file/d/0B4ps-K-v8gLDeElKR2tXajdYOU0/view
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 983
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #43 послато: јул 16, 2016, 05:48:10 пре подне »
Приложио бих овом приликом капитално дело једног од наших најзнаменитијих лингвиста, Павла Ивића: "Српски народ и његов језик". У вези са овом темом, истакао би део од 7. до 33. стране који се бави проучавањем могућих дијалекатских разлика које су међу Словенима постојале још у прадомовини, као и правцима којима су се разне словенске групе спуштале на Балкан, а такође се у том поглављу аутор бави утицајем староседелачких група на говоре досељених Словена и на развој њихових дијалеката и каснијих језика. Од 33. до 48. стране је такође веома занимљив део који се бави распоредом јужнословенских дијалеката пре доласка Турака, који се умногоме разликовао од данашње ситуације. Најзад од 48. до 82. стране су описане промене у распореду дијалеката које су изазвали Турци ширењем своје државе, и иако то излази из оквира ове теме, свакако је врло занимљиво штиво. Линк:
https://drive.google.com/file/d/0B4ps-K-v8gLDeElKR2tXajdYOU0/view

Књига Павла Ивића о србском йезику и о његових нарѣчйих йе изузетна, прочитах йу цѣлу први пут прѣ више од десет годин и често након тога се враћах те дочитавах пойедине дѣлове. У сѣћањи ми остаде чињеница да Ивић, иако ватрени Караџићевац, куди одлуку Караџића и његових надређених да се ћирилична йота замѣни нѣмачком, йер йе и он схватао да йе то у Европи случай без прѣмца, избацити слово из сопствене азбуке како бу се у њу угурало слово из туђе.

На другом мѣсту у књизи Ивић наводи и Поцерину међу крайевима гдѣ йе се у Срба у врѣме Караџића и Копитара користио данас забрањени седми (мѣстни) падеж. Што йе доказ да йе се Вуком прогоњени падеж користио у непосрѣдной близини Тршића, мада не и у самом Тршићу. Подсѣтићу да йе гркокатолик Караџић чак писао чланке у аустрийских новинах койими йе позивао Србе да не користе седми падеж, йер по њем он нѣйе "срПски" него "славенски". Што йе йош йедна посрѣдна потврда да йе данас забрањени падеж био веома раширен у Срба у његово врѣме.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7107
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #44 послато: јул 25, 2016, 12:32:23 поподне »
Читајући о сеобеним везама између Дубровника и Јужне Италије, нађох податак да су Словени покушали да се населе у Апулији 641. године (Musset 1965, II, 86), од којих су неки и успели да формирају неколико словенских насеља на том простору.

Каже се и да је Роберт Гвискард регрутовао словенске војнике из Калабрије средином VIII века (занимљиво да Калабрија има у грбу руку са сабљом) (Conte 1995, 59, n. 90). Такође, арапски путописац помиње словенски округ у Палерму у десетом веку, када је Палермо део арапских терторија (n. 91).

Помиње се и појава Словена у Битинији, дубоко у Малој Азији, 650. године (Musset 1965, II, 31), као и податак да је Јустинијан II преселио 250.000 Словена у Малу Азију после његове победе у Македонији 688. године (број је вероватно преувеличан, али свеједно, није могла бити мала бројка). Њих још 200.000 је пресељено средином VIII века. У Битинији је до X века број Словена толико нарастао да се та област почела називати Sclavisia (Conte 1995, 39). Најкасније крајем XII века српски заробљеници су били транспортовани у Никомедију (Измит) (38).

Нешто више би се могло наћи у књизи The Role of Migration in the History of the Eurasian Steppe: Sedentary Civilization vs. 'Barbarian' and Nomad (стр. 142), али иста није доступна у целости онлајн.

Трагови ових Словена и Срба би се вероватно и данас могли наћи, с обзиром коликих су размера понекад била та првенствено присилна пресељења, а занимљиве су и ове офанзиве Словена на Југ Италије.

Колико видех, оба извора која се овде спомињу су француска.

Francis CONTE, Les Slaves : aux origines des civilisations d'Europe centrale et orientale (VK - Xllie siècles), Paris, 1995
Lucien MUSSET, Les invasions: le second assaut contre l'Europe clirétierme (VII-e-XI-e siecles), Paris, 1965

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1099
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #45 послато: јул 25, 2016, 01:48:40 поподне »
Читајући о сеобеним везама између Дубровника и Јужне Италије, нађох податак да су Словени покушали да се населе у Апулији 641. године (Musset 1965, II, 86), од којих су неки и успели да формирају неколико словенских насеља на том простору.

Каже се и да је Роберт Гвискард регрутовао словенске војнике из Калабрије средином VIII века (занимљиво да Калабрија има у грбу руку са сабљом) (Conte 1995, 59, n. 90). Такође, арапски путописац помиње словенски округ у Палерму у десетом веку, када је Палермо део арапских терторија (n. 91).

Помиње се и појава Словена у Битинији, дубоко у Малој Азији, 650. године (Musset 1965, II, 31), као и податак да је Јустинијан II преселио 250.000 Словена у Малу Азију после његове победе у Македонији 688. године (број је вероватно преувеличан, али свеједно, није могла бити мала бројка). Њих још 200.000 је пресељено средином VIII века. У Битинији је до X века број Словена толико нарастао да се та област почела називати Sclavisia (Conte 1995, 39). Најкасније крајем XII века српски заробљеници су били транспортовани у Никомедију (Измит) (38).

Нешто више би се могло наћи у књизи The Role of Migration in the History of the Eurasian Steppe: Sedentary Civilization vs. 'Barbarian' and Nomad (стр. 142), али иста није доступна у целости онлајн.

Трагови ових Словена и Срба би се вероватно и данас могли наћи, с обзиром коликих су размера понекад била та првенствено присилна пресељења, а занимљиве су и ове офанзиве Словена на Југ Италије.

Колико видех, оба извора која се овде спомињу су француска.

Francis CONTE, Les Slaves : aux origines des civilisations d'Europe centrale et orientale (VK - Xllie siècles), Paris, 1995
Lucien MUSSET, Les invasions: le second assaut contre l'Europe clirétierme (VII-e-XI-e siecles), Paris, 1965

Несумљива сличност са грбом Браниловића (по шаржама)



СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4753
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #46 послато: јул 25, 2016, 02:10:52 поподне »
Помиње се и појава Словена у Битинији, дубоко у Малој Азији, 650. године (Musset 1965, II, 31), као и податак да је Јустинијан II преселио 250.000 Словена у Малу Азију после његове победе у Македонији 688. године (број је вероватно преувеличан, али свеједно, није могла бити мала бројка). Њих још 200.000 је пресељено средином VIII века. У Битинији је до X века број Словена толико нарастао да се та област почела називати Sclavisia (Conte 1995, 39). Најкасније крајем XII века српски заробљеници су били транспортовани у Никомедију (Измит) (38).

Што се тиче похода Јустинијана II, већ сам на некој од тема писао да је након те његове победе он преселио и велики број Срба у Битинију, и да је тамо основан град који је назван по њима, Гордосервон. Пошто је његов поход био ограничен само на Виа Егнацију и њену околину од Цариграда до Солуна (главни циљ похода је био "рашчишћење" ове важне саобраћајнице од независних словенских племена), претпоставља се да ти пресељени Срби нису могли да потичу из језгра српске раносредњовековне државе на простору раније провинције Далмације, већ да је то можда био део народа који је остао у близини Солуна (Сервија) и није се са осталима вратио до Дунава (који су након тога населили Далмацију). Овај део Срба је сигурно имао некакву моћ и утицај, чим је читав град назван по њима. О овој занимљивој историјској епизоди је писао Тибор Живковић.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7107
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #47 послато: јул 25, 2016, 02:47:42 поподне »
Несумљива сличност са грбом Браниловића (по шаржама)

Је л' видиш прочитати име армигера, Сол? ... von Callabrija?

Иначе, да, заправо имамо исти грб као грб Браниловића, с тим да је армигер сигурно неко други; но ја мишљах у овом случају на други грб, на плавом штиту црвено обучена рука која замахује забљом. Ако то и има неке везе са нашим крајевима, што није искључено, нема сигурно са овим раним сеобама из предхералдичког времена. ;)

Елем, тек да додам на конто оних сеоба у Малу Азију, да се ове сеобе нешто подробније описују и у књизи Islam in the Balkans: Religion and Society Between Europe and the Arab World, када се број пресељених под Јустинијаном II процењује на 30.000 (насељени у теми Опсикион), а који су по сиријском хроничару Михаилу 692/3. године пребегли Арапима (њих око 7.000). Затим се помиње податак да је под Константином V у Малу Азију досељено 208.000 Словена, па се тако помиње податак да су Арапи 716/8. године заузели целу једну тврђаву Словена, смештену у Лоулону, кључној тврђави на источној граници Царства.

Што се тиче похода Јустинијана II, већ сам на некој од тема писао да је након те његове победе он преселио и велики број Срба у Битинију, и да је тамо основан град који је назван по њима, Гордосервон. Пошто је његов поход био ограничен само на Виа Егнацију и њену околину од Цариграда до Солуна (главни циљ похода је био "рашчишћење" ове важне саобраћајнице од независних словенских племена), претпоставља се да ти пресељени Срби нису могли да потичу из језгра српске раносредњовековне државе на простору раније провинције Далмације, већ да је то можда био део народа који је остао у близини Солуна (Сервија) и није се са осталима вратио до Дунава (који су након тога населили Далмацију). Овај део Срба је сигурно имао некакву моћ и утицај, чим је читав град назван по њима. О овој занимљивој историјској епизоди је писао Тибор Живковић.

Иако пратим редовно твоје постове НиколаВуче, овај ми је промакао, у сваком случају хвала на појашњењу. Да, тако и мени изгледа, да би то могли бити они Срби, што су досељени у првом таласу, а који се после нису враћали преко Дунава.

Ова књига горе што сам поставио, доноси још занимљивих примера кретања становништва, што кроз трговину робљем што кроз трговачке аранжмане које су пре свега Дубровчани имали касније са Османлијама, али пошто је то за неку другу тему нећу да ширим овде.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1099
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #48 послато: јул 25, 2016, 03:25:50 поподне »
требало би бити Herzog von Callabrija. Занимљив iе и овај поред, предпостављам да iе од Мануел-а  де Виљена / Manuel de Villena / Manoel de Vilhena
(Мануел iе презиме , иначе директни потомци кастиљских краљева и византиiских царева из рода Анђела - зато и шаржа анђеоског крила са мачем).


СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7107
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #49 послато: јул 25, 2016, 03:46:40 поподне »
Кад већ поменух трговину робљем, један други рад помиње ову праксу у оквирима периода који обухвата ова тема, а у питању је прилог Смаја Халиловића Трговина робљем у Средњовековној Босни с овртом на Усору, одакле је за ову тему од значаја издвојити податак да прве забележене трговине робљем у Босни датирају из XI века, те да су највећи извори ропства били крсташки ратови који су против Босне предузимани.

Тако је рецимо током крсташког похода 1248. године из Босне одведено неколико хиљада "јеретика", који су распродани на европским трговима. Како се чини, "јеретици" су били идеална мета за лов на робове, јер их изван Босне нико није штитио. Тек касније тај лов на робље мало попустити услед договора између Босне и Дуброваника, који је била главни трговац и главни стицалац робља на овим просторима.

требало би бити Herzog von Callabrija. Занимљив iе и овај поред, предпостављам да iе од Мануел-а  де Виљена / Manuel de Villena / Manoel de Vilhena
(Мануел iе презиме , иначе директни потомци кастиљских краљева и византиiских царева из рода Анђела - зато и шаржа анђеоског крила са мачем).


Хвала Сол на транскрипцији! :) Кад сад мало премотам филм, биће и да је на овом грбу окриљена рука, али да сам већ то изгубио из вида. Да, ово је грб Мануела де Виљена, али имај на уму да је ово окриљена рука, а не анђеоско крило.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1239
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #50 послато: мај 03, 2017, 05:27:17 поподне »
Досељавање на Балкан

Судбина седам словенских племена противу којих је ратовао Хаган-Бајан и долазак завојевача Доње Мезије — Бугара
Блгари, народ турско-татарског порекла, живљаху у VI в. између Анта и Црнога Мора. Њих, и седам словенских племена завојују Авари. У рату с Аварима 630 г. око преобласти, Кубрат уједини блгарска племена и ослободи се од Авара. Ираклије закључи с Кубратом савез (631—634) и даде му титулу „патриција,” да би га покренуо противу Авара онда, кад је покренуо противу Авара, Србе - Хрвате. Кубратових пет синова поделе народ и сваки почне радити на своју руку.
За владе Константина Погоната (668—685), син Кубратов Асаарух, са својом ордом, стани се између Дњестра и Дунава и почне нападати на Доњу Мезију. Император отпочне противу њега рат, али он надбије Византинце, преброди Дунаво и стани се у Добручи до Балкана 680 г. По миру с царем, добње Доњу Мезију, између Дунава, Балкана и Црнога Мора и тај простор земље добије име Блгарија. — Блгари покоре оних седам словенских племена у Дакији, која су била «под уговором” с Аварима, па их преселе на десну обалу р. Дунава. Једно од ових, на име, северјане, населе на источној страни (Доње Мезије) спроћу брегавске клисуре, а јужно и западно према империји и Аварији, населе осталих шест племена, да бране земљу од Византије и Аварије. Да би се империја одбранила од ових нових суседа, византијска влада створи засебну тему транијску, под командом Стратига. Прогнан с престола, император Јустинијан II Ринотмет, прибегне наследнику Аспаруховом Тервељу и с његовом потпором поврати себи просто Византијски (705), за што му и даде титулу „ћесара.” До IX века, Блгари несу раширили своје границе; добивали су годишњу плату као негда Авари и византијски утицај био је у Блгарији тако велики, да се у Блгарији подели народ на две партије: једна за Византију, друга иротив Византије.
Ширећи свој утицај у Блгарији, византијска влада предузме најенергичније мере, да над српским племенима, изван Блгарије, утврди своју власт, да их задржи у раздробљеном племенском живљељу, и да једно по једно савршено придружи Византији. У тој цели, Византија оснажи централну власт, доведе у непосредне везе центрум са провинцијама; убрза из- вршну и судску власт и побољша економно и финансијско стање. Лав Исавр створи нову војску да брапи границе. Да се све ово постигне биле су организоване «HOBew теме т. ј. војни окрузи, према стању ствари.
1.   Тракијска тема до родопских планина.
2.   Стримонска, са знаменитим утврђеним градовима: Перник, Земљан и т. д. припремљена за одбрану царства од Блгара и од западних непријатеља.
                    3. Драговитска тема, са главним градом Мелеником.
4. Тема солунска. 5) Јелада. 6) Пелопонез. 7) Тема Маћедонија. У њој је било више племенских државица као што су: Белогезитија т. ј. Солунска Србија; Сагудатија, у којој су главни градови : Вбдена, Едеса, Острово, Преспа и т. д. Пољаничка, у којој је био главни град Прилип. Од Леша до Аполоније и Црног Дрима — тема. 8) Драчка. Од Аполоније до Превезе и 9) Еиир.
Ова промена учињена је с дуплом намером: а) да се брани царство с поља и 6) да одржи унутра у потчињености подјармљена словенска племена. Над, сваком темом управљао је стратиг, са војном и грађанском влашћу, а њему су били потчињени: Клисуархи, Турмархи и т. д.
Порфирогенит тврди «дa се Јелада пословенила и постала варварска”, а Константин Копрониш зида тврђаве у Тракији и доводи из Азије Сирце и Јермене, то их ту насељава; они су донели павлићанску јерес.
Пошто се овако империја осигурала и утврдила, а свој утицај развила у Блгарији, где 762 год. плане револуција, збаци династију Кубратову и избере за хагана Телеца. Овда из Блгарије пребегне у империју 268 Словена, које цар насели у Азији око реке Артане.
Услед овога догађаја 763 год. Телец нападне на империју, буде надбијен код Анхиала, и опет плане буна у Блгарији, надвлада византијска партија, помири се с Византијом и изабере за хагана Савина; ну сада опет плане контра-буна са речма «због Савина Блгарија ће постати робиња ромејска”, па га збаци, а избере за хагана Бајана или Пагана, који замоли за мир и с бољарима оде у Цариград 764 год. Тада Византинци ухвате и казне северјанског кнеза и неке друге у Цариграду. Због овога убиства и опет се дигне буна и изберу за хагана зета Бајановог Тохту, али кад допре византијска војска до ушћа дунавског, погине како Бајан, тако и Тохта 765 год. Ратовање се сврши тек 774 и између Византије и Блгарије остану старе границе, а за блгарског хагана буде изабран византијски приврженик Цериг (Телериг), који је морао 777 утећи у Цариград и покрстити се, а завлада хаган Кардам (791—796), који доврши ратовање с Византијом тако, да је она почела плаћати Блгарима данак, како је пређе плаћала Аварима. За овим постане хаганом 'храбри' и јуначки Крум, који није ратовао само ради грабежи, него и да земњу рашири. Године 809 освоји тврди византијски град Средац (СОФИЈУ). Цар Нићифор после две године ратовања (25 јуна 811) погине и он и сва његова војска, и Крум се крене преко Провата и освоји Лнхиал, па онда Месемврију, Девелт, а становнике пресели на леву обалу Дунава. За овим надбнје Византинце код Једрена, крене се Цариграду и у повратку освоји Адријанопол и пресели 10.000 становника у прекодунавску Блгарију. Спремајући се за нов поход, изиенадно умре од капље 815 г. Његов наследник живи на миру с Византијом, а то је знак, да су опет остале између њих старе границе. Наследник овога Цока (Тоход) на брзо премине као и Дукум и Диценг. Тек 820 год. завлада Омортаг, закључи са империјом мир 30 година, а окрене оружје на запад противу српских племена од реке Чибре, да рашири своје границе. За то ова српска племена преко посланика и замоле Франачког цара Лудовика да им помогне противу Блгара. Тада се и сукобе Блгари и Франци у Подунављу.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1239
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #51 послато: мај 03, 2017, 05:29:16 поподне »
II

За то најпре морамо пропричати судбину ових српских племена у Подунављу и Посављу.
Пошто је Карло Велики освојио немачке народе и Баварску, он се сукоби с Аварима на реци Енжи. Хаган пошље спомоћну војску Тасилу херцегу баварском, због чега Карло-нападне на Аварију 791 год. и освоји аварске земље до реке Раба. Год. 795 маркграФ Фурландски Ерих и хорушки кнез Звонимир, освоје аварску престолницу (hringus) на левој обали реке Дунава. Пипин, син Карлов, 796 г. доврши освојење Аварије и прогна их преко реке Тисе. За овим Карло потчини Хорушку, Истрију и Либурнију до р. Цетине, изузимајући византијске приморске градове. Франачка граница допре до Врбаса, Саве и Дунава. Тада је и добила име Фрушка Гора (Franco-chorion). Од ових земаља Карло Велики склопи крајине:
1)   Марка Источна (Oesterreich).
2)   Марка Хорушна и
3)   Марка Словенска, у коју су спадале: Хорушка, Истрија, Либурнија, Далмација и земље између Саве и Дунава. Врховни управитељи звали су се маркграфи (погранични управитељи), а њима су били потчињени месни кнежеви или жупани племенски. Ова племена задрже унутрашњу месну самоуправу. Свештенство латинско ишло је заједно с војском, покрштавајући месна племена и организујући епархије. Државна и црквена организација Франачка тако згњечи и потлачи словенска племена, да реч «Словенин» почне означавати роба (sclavus). Насиље и зулуми Франачки били су тако велики, да су Франци убијали децу словенску и њихним месом хранили своје псе. Кад је зулум превршио сваку меру, онда се отпочну буне и устанци за ослобођење. Најпре устане српски кнез Људевит, чија је кнежевина била између Саве и Дунава. Он подигне сва племена Посавља и Подунавља, па уз њега присгану и Тимочани. На њега нападну Франци у савезу са хрватским жупаном Борном, присталицом Франачком. Људевит се борио три године (819—822), али се морао потчинити Францима. На државном збору у Франкфурту 822 г. били су и посланици бодрички из Бачко-Бодричке. Најпре су ови Бодричи као и Тимочани живели у љубави с Блгарима. Због насиља блгарског, они се придруже Францима, надајући се наћи код њих заштите. Тако се сада сукобе Франци и Блгари. Године 824 Блгари су водили преговоре с Францима о границама, јер су Бодричи тражили заштите код Франака. Од тих преговора није могло ништа бити, и Омортаг хаган блгарски крене војску 827 год. уз Дунаво, продре у горњу Панонију, надбије Франке, и завлада над освојеним покрајинама. Лудовик опет прогна из Паноније Блгаре 828 г. па су Блгари морали 882 год. носити дарове Лудовику сину Карлову. До 852 год. Блгари су живели на миру с Францима, али су се Франци одрекли српских племена око 840 год. и тада Блгари отворе војну са српским племенима Тимока и Поморавл.а. Како Блгари несу у томе рату успели, опет се отвори рат с Францима 855 г. када су у рату противу Франака били блгарски савезници Моравци. Сада Лудовик промени своју политику, удружи се с Блгарима и отвори рат противу свога сина Карломана (863 год.) управитеља источне (т. ј. аварске) Марке, што значи, да Блгари несу владали над Аваријом.
   Идуће 864 год. Лудовик је у савезу с Блгарима ратовао противу Ростислава кнеза моравског, а то је знак, да је Ростислав био у савезу с Карломаном.
   Ови су догађаји и довели блгарског хагана Пресијама у борбу са српским кнезом Властимиром. Насртање на српска племена: Тимочане, Кучане, Браничевце, Бодриче и т. д. отпочето блгарским хаганима 818 год. довело је за владе Пресијама до рата са брдским српским племенима, у коме je Пресијам зло прошао. Како су Авари због своје малобројности и слабости ступили у свезу са Блгарима, да владају над словенским племенима: тако су сада и Блгари, због своје малобројности ступили у свезу са новим Азијанцима Угрима, између 829 и 842 год., јер кад су заробљени Словени надбили, на левој обали дунавској, Блгаре (за владе цара Теофила 829—842 год.), ови т. ј. Блгари затраже помоћи од Угра, који им и дођу у помоћ, па уздајући се у њих, Пресијам и насрне на Властимира. Пошто смо пропричали Досељење српских племена, за тим досељење Блгара и освојење седам словенских племена, па смо видели судбину српских племена у Подунављу и Посављу, остаје да пропричамо судбину српских нлемена потчињених Византији, па ћемо тек онда прећи на историју српских брдских племена полузависних и потпуно независних.

ИЗВОР: Пантелија Славков Срећковић, ИСТОРИЈА СРПСКОГА НАРОДА, књига прва, ЖУПАНИЈСКО ВРЕМЕ., (6ОО —1159), БЕОГРАД, КРАЉЕВСКО-СРПСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА, 1884.

Одабрао и приредио: Војислав Ананић




Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #52 послато: јун 01, 2017, 06:15:53 пре подне »
Може ли неко да одговори или бар да покуша да одговори на сасвим логично размшљање Бранка Драгаша о техничкој неизводивости масовне сеобе Словена преко планинских венаца, мочвара и шума?  Погледајте!  од око 2:00:00 до 2:02:15  https://youtu.be/xAF8H5FdP_8
« Последња измена: јун 01, 2017, 06:22:24 пре подне Свевлад »

На мрежи Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2418
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #53 послато: јун 01, 2017, 08:31:20 пре подне »
Може ли неко да одговори или бар да покуша да одговори на сасвим логично размшљање Бранка Драгаша о техничкој неизводивости масовне сеобе Словена преко планинских венаца, мочвара и шума?  Погледајте!  од око 2:00:00 до 2:02:15  https://youtu.be/xAF8H5FdP_8


Слично питање би смо могли поставити и за Германе. Како су успели да се спусте у толиком броју кроз непроходне планинске венце, мочваре и шуме и на крају покоре Рим? А у њиховом случају знамо да се то заиста догодило. Дакле, било је могуће.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 586
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #54 послато: јун 01, 2017, 08:38:32 пре подне »
Може ли неко да одговори или бар да покуша да одговори на сасвим логично размшљање Бранка Драгаша о техничкој неизводивости масовне сеобе Словена преко планинских венаца, мочвара и шума?  Погледајте!  од око 2:00:00 до 2:02:15  https://youtu.be/xAF8H5FdP_8
Овај одговор никада добити нећеш  ;).

На мрежи Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2418
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #55 послато: јун 01, 2017, 09:13:22 пре подне »
Овај одговор никада добити нећеш  ;) .
Да, вероватно никад нећемо сазнати како је тачно то изведено, али не треба сумњати да је велика организована група људи то могла да изведе. У позадини овог питања ја видим опет покушај да се наметне аутохтонистичка теза о Србима као народу који је одувек на Балкану. Да ставимо сад на страну то питање о којем се може дискутовати, али надам се да сви овде прихватамо сазнања до којих долази генетичке генеалогије, иначе не знам шта би радили на Пореклу. У том случају не би требала ником да је спорна сродничка веза свих носиоца И2а Динарик хаплотипа, који се данас простире од Русије до Балкана. То опет значи да је неке сеобе морало бити, без обзира у ком смеру се она одвијала, од Русије ка Балкану или обрнуто. Како год било, ти људи су морали савладати исте географске препреке на свом путовању, па је чињеница да је то некако ипак изведено неупитна.
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4753
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #56 послато: јун 01, 2017, 09:36:58 пре подне »
Може ли неко да одговори или бар да покуша да одговори на сасвим логично размшљање Бранка Драгаша о техничкој неизводивости масовне сеобе Словена преко планинских венаца, мочвара и шума?  Погледајте!  од око 2:00:00 до 2:02:15  https://youtu.be/xAF8H5FdP_8

У поређењу са сасвим "технички изводљивом" масовном сеобом Кавкаских Албанаца преко брда и планина а затим Арабијске пустиње, па потом преко сињег медитеранскога мора све до Сицилије, а онда још и до Албаније, преваљујући тако три пута веће растојање него Словени? Рекао бих да је у поређењу са тим словенска сеоба потпуно минорна и сасвим изводљива ствар (ако већ по вама деретлијама је истинит невешти фалсификат о истоветности кавкаских и балканских Албанаца).  ::) ;D
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4753
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #57 послато: јун 01, 2017, 09:37:39 пре подне »
Овај одговор никада добити нећеш  ;).

На будалаштине ни не треба покушавати да се да одговор, тиме се само даје на значају људима који те будалаштине износе...
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 656
  • shí shì qiú shì
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #58 послато: јун 01, 2017, 09:38:56 пре подне »
Може ли неко да одговори или бар да покуша да одговори на сасвим логично размшљање Бранка Драгаша о техничкој неизводивости масовне сеобе Словена преко планинских венаца, мочвара и шума?  Погледајте!  од око 2:00:00 до 2:02:15  https://youtu.be/xAF8H5FdP_8
најјачи су ми деретићевци кад објашњавају да је немогуће да су се Словени доселили овде због велике даљине а онда после 10 минута причају како су Срби населили Индију, далеки и блиски исток, како Швеђани, Португалци и остали знају да су пореклом Срби и сличне будалаштине за напаљене слушаоце

На мрежи Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2418
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Сеобе Срба од VII века до 1371. године
« Одговор #59 послато: јун 01, 2017, 12:14:24 поподне »
На будалаштине ни не треба покушавати да се да одговор, тиме се само даје на значају људима који те будалаштине износе...
Баш тако. Ова двојица мудријаша у видеоклипу који је поставио Свевлад не заслужују пажњу. Све је више тих деретлија, равноземљаша, кемтрејлсоваца и осталих, који са потпуно ирационалног становишта побијају сва достигнућа науке. Са њима не треба расправљати јер ту никакво логичко расуђивање не помаже. Они имају став кога се држе и не би одступили од њега ни за шта на свету. Па као што рече Христ у Беседи на гори: „Не дајте светиње псима; нити бацајте бисера својих пред свиње да их не погазе ногама својим, и окренувши се не растргну вас.”
Kамене рабъ и госодинъ