Форум - Порекло
ДНК порекло => Српски ДНК пројекат => Тему започео: Небојша Јануар 02, 2016, 08:21:40 поподне
-
Овде ћемо објављивати податке о тестираним са 23andme пројекта и остале где је позната припадност хаплогрупи, али не и хаплотип. На тај начин ћемо створити базу за посебну табелу на Српском ДНК пројекту.
Иако нема маркера, може бити од користи
Припадници хаплогрупе J (поклапања са 23andMe)
Шкибола, хаплогрупа J1e, Хрватска, БиХ. Помињу се још нека занимљива презимена у оквиру ове породице (женска страна и сл.), Дрљевић (Морачани), Штулић, итд.
Алексић, хаплогрупа Ј2, Србија/Црна Гора
Вранковић, хаплогрупа Ј2, Хрватска
Перовић, хаплогрупа Ј2а, Никшић, Црна Гора, Цуце
Бањановић (муслиман), хаплогрупа Ј2а, Зворник, Република Српска
Цвјетићанин(?), хаплогрупа Ј2а. Уписано је друго (страно) презиме у рубрику "тестирани", па ово остаје под знаком питања. Одмах су ми пали на памет Цвјетићани из Лике (огранак Богуновића), међутим, као што рекох, ово није поуздано још увек.
Печеница, хаплогрупа Ј2б1-М205. На основу локације ове породице, може се са сигурношћу рећи да воде порекло са Романије.
Пореклом су из села Сијерци (Соколац). Овде долазе почетком 20. века из Соколовића. Славе Аранђеловдан, а пореклом су из Херцеговине.
(Миленко С. Филиповић, "Гласинац")
Ову породицу помињу поп Стијепо и Владимир Трифковић (Сарајевско Поље). Печенице из овог краја пореклом су од ових гласиначких. Имају рођаке (њихов огранак) на Палама - презиме Матијашевић (Св. Арханђел). Ови аутори такође кажу да су Печенице "старином из Херцеговине".
Презиме Печеница постоји у околини Бајине Баште. Занимљиво да тамо постоји место Сијерач(?). Ови Ј2б1 су из места Сијерци.
Радић, хаплогрупа Ј2б1-М205. На основу породичних презимена рекло би се да су и они са потеза Рогатица-Романија.
Боца, хаплогрупа Ј2б1-М205. Боће су пореклом из Плашког (Лика), славе Св. Арханђела.
Стојковић, хаплогрупа Ј2б1-М205
Стојановић/Гвозденовић, хаплогрупа Ј2б2-М241, Црна Гора
Гојчај, хаплогрупа Ј2б2-М241, Црна Гора (Хоти)
Ванић, хаплогрупа Ј2б2-М241, Србија, Хрватска
Јовановић, хаплогрупа Ј2б2-М241, Босна, Србија, Црна Гора. Породична презимена: Крунић, Прпић, Костић, Косовац, Јовановић
Марку, хаплогрупа Ј2б2-М241, Црна Гора, Албанија
Сиништај, хаплогрупа Ј2б2-М241, Црна Гора (Груде)
-
Под знаком питања је и презиме Зец, хаплогрупа Ј2 (више презимена је наведено)
-
Иако нема маркера, може бити од користи
Припадници хаплогрупе J (поклапања са 23andMe)
Шкибола, хаплогрупа J1e, Хрватска, БиХ. Помињу се још нека занимљива презимена у оквиру ове породице (женска страна и сл.), Дрљевић (Морачани), Штулић, итд.
Šta, samo jedan J1?! Neverovatno, gde su se sakrili. :)
Škiboli izgleda potiču iz okoline Nina
http://imehrvatsko.net/namepages/view/family_name/prezime-skibola
Škibole su Hrvati, najvećim dijelom iz Nina. Razmjerno najviše Škibola u proteklih sto godina rođeno je u Ninu, gdje se svaki dvadeseti stanovnik prezivao Škibola. U Hrvatskoj danas živi oko dvjesto Škibola u oko pedeset domaćinstava. Sredinom prošlog stoljeća bilo ih je približno trideset, pa se njihov broj do danas upeterostručio.
Izgleda da su se poslednjih godina prilično raširili. Niji ni čudo jer:
http://laudato.hr/Duhovnost/Svjedocanstva/Otac-sedmorice-sinova-Ovaj-hrvatski-san-mi-je-ljep.aspx
Samo ime ima talijansko poreklo i u prevodu bi označavalo sablju:
http://www.vocabulary.com/dictionary/it/sciabola
Ako ovome dodamo naše verovatno poreklo iz Dalmacije, izgleda da J1 haplogrupa dosta gravitira priobalnom delu, posebno Severnoj Dalmaciji. Šteta što nemamo njegove STR-ove.
-
Резултати са 23andMe (хаплогрупа Е)
Ђурић, хаплогрупа E1b1b1a2 (већина има овакву ознаку), БиХ
(нема презимена), Е1б, Широки Бријег,Херцеговина, Осијек, Хрватска
Нишић, хаплогрупа Е1б, Зеница, БиХ; Јајце, БиХ
На википедији постоји неки чланак о Нишићима:
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9D%D0%B8%D1%88%D0%B8%D1%9B_(%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B5)
https://hr.wikipedia.org/wiki/Ni%C5%A1i%C4%87_(prezime)
У Црној Гори их је било у Пиви, Д. Црквицама (Никшић), али и у Бродареву (Србија), на самој граници.
Поповић, хаплогрупа Е1б, Кладово (Србија)
Кусало, хаплогрупа Е1б, Дубровник (Хрватска)
Презиме Кусало је пописано 1922. године у селу Громача крај Дубровника.
Катић, хаплогрупа Е1б, Бијела, Мојдеж, Црна Гора
Више података о Катићима из овог краја:
http://www.rastko.rs/rastko-bo/istorija/ljetopis-lucica_l.html
Ковић, хаплогрупа Е1б
Недовић, хаплогрупа Е1б. Није сигурно одакле су (Котор, Костајница, Пријелози, Беране, Бијело Поље)
Ивановић, хаплогрупа Е1б
Стојановић, хаплогрупа Е1б, Бијељина, Република Српска
-
Ђолај, хаплогрупа Е1б, Црна Гора
Јовановић, хаплогрупа Е1б, Даниловград (Црна Гора)
Зоранић, хаплогрупа Е1б
Шабовић, хаплогрупа Е1б, Плав, Црна Гора. У околини Плава има Шабовића пореклом из Куча, али и Климента, тако да се хаплогрупа не коси са овим подацима.
Дида, хаплогрупа Е1б, Косово, Србија
Радека, хаплогрупа Е1б, Мекињар, Лика
Ђукић, хаплогрупа Е1б, Голубић, Далмација
Митровић, хаплогрупа Е1б, Црна Гора
Николић, хаплогрупа Е1б
Вуксановић, хаплогрупа Е1б
Ђокај, хаплогрупа Е1б, Црна Гора
Ракић, хаплогрупа Е1б, Србија
Радоњић, хаплогрупа Е1б
Братић, хаплогрупа Е1б
Пјанић, хаплогрупа Е1б. Тестирани је Србин (Милош). Пјанића има у Босанској Крајини. Огранак су великог рода Богуновића. Иначе, за Богуновиће смо констатовали да су највероватније Е1б (према неким днк резултатима). Можда је ово само потврда те констатације.
Павошевић, хаплогрупа Е1б
Бајић, хаплогрупа Е1б, Врање, Србија
Грујичић, хаплогрупа Е1б, Београд, Србија
Грабовац, хаплогрупа Е1б, БиХ
Вукомановић, хаплогрупа Е1б
Јовановић, хаплогрупа Е1б, Обреновац, Србија
Марковић, хаплогрупа Е1б, Сарајево, БиХ
Головић, хаплогрупа Е1б
Шопи, хаплогрупа Е1б, Косово, Србија
Самарџић, хаплогрупа Е1б. Иако немамо тестиране Самарџиће у СДП, имамо Орловиће/Бјелице Е1б. Ово су можда Самарџићи из тих крајева(?)
Милошевић, хаплогрупа Е1б, Србија (Ћићина, Раља, Смедерево, Алексинац, Ниш)
-
Jel' imaš i za ostale haplogrupe?
-
Jel' imaš i za ostale haplogrupe?
Има за све. Надам се да ћу ових дана убацити све резултате.
-
Радоњић, хаплогрупа Е1б
Štta što nemamo ostale podatke, pre svega mesto porekla. Na Vikipediji neko je napravio lepu stranicu o Radonjićima, ne znam da li ima kakve veze sa testiranim. Verovatno je u pitanju neka od crnogorskih grana Radonjića/Radonića.
-
Личина, Радманце, Бихор (Црна Гора), хаплогрупа R1b L23
Маркери нису доступни.
Милисав Лутовац (Бихор и Корита) тврди да су Личине староседеоци у овом крају, или евентуално давнашњи досељеници из Куча. У питању је веома велико и јако братство (50 кућа).
По једном предању су из Куча, по другом из Лике. Ово друго свакако није тачно, зато што су име добили по неком претку који се "опасивао ликом".
Лутовац се осврнуо и на особине становништва (лепо описује баш оно о чему смо јуче причали)
(http://i1295.photobucket.com/albums/b627/ness50/hh_zps1wveznum.jpg)
-
Личина, Радманце, Бихор (Црна Гора), хаплогрупа R1b L23
Маркери нису доступни.
Милисав Лутовац (Бихор и Корита) тврди да су Личине староседеоци у овом крају, или евентуално давнашњи досељеници из Куча. У питању је веома велико и јако братство (50 кућа).
По једном предању су из Куча, по другом из Лике. Ово друго свакако није тачно, зато што су име добили по неком претку који се "опасивао ликом".
Лутовац се осврнуо и на особине становништва (лепо описује баш оно о чему смо јуче причали)
(http://i1295.photobucket.com/albums/b627/ness50/hh_zps1wveznum.jpg)
Zna li neko ima li pravoslavnih Ličina u CG i da li imaju veze sa ovim Ličinama muslimanske veroispovesti?
-
Према мојим сазнањима о презименима Црне Горе, све три вјероисповијести, Личине су мухамеданци. Завичајно живе у Горњем Бихору: у селу Радманци, селима горњо бихорске планине: Добродоле и Крушчица, раније општина Беране ( сада општина Петњица); у селу Личине - Корита ( општина Бијело Поље). Презиме Личина - православце сам сретао, али нијесу из Црне Горе.
-
Према мојим сазнањима о презименима Црне Горе, све три вјероисповијести, Личине су мухамеданци. Завичајно живе у Горњем Бихору: у селу Радманци, селима горњо бихорске планине: Добродоле и Крушчица, раније општина Беране ( сада општина Петњица); у селу Личине - Корита ( општина Бијело Поље). Презиме Личина - православце сам сретао, али нијесу из Црне Горе.
Да има их у околини Чачка, за њих знам. Мислио сам да има и православних Личина у ЦГ. Знао сам једног момка који је живео овде у Београду али је 90-их због избегавања мобилизације преселио у Подгорицу код родбине, а за њим и цела његова породица, отац, мајка, сестра. Православци су, барем по именима, и колико знам увек се декларисао као Црногорац.
-
Православних Личина било је по Банији, Босанској крајини, Кордуну, Лици и Славонији.
-
Да, знао сам неке Личине из наведених крајева и сви су били православци. Војинена погледах телефонски именик фиксне телефоније Подгорице, и од 40 бројева, нађох једног Милорада Личину. Мора да му је мајка Црногорка, а они знају да буду већи "Црногорци" и од нас рођених у Црној Гори.
-
Динић, Божица (Сурдулица), хаплогрупа E1b (E-Z16988)
На FTDNA нису доступни маркери тестираног
-
На портал порекло пре недељу дана јавио се неки Ивковић и написао је следеће: "Наш старији син живи у УСА Колорадо и урадио је ДНК. Они то раде другачије, не у знаковима него у процентима. Дакле, припадамо хаплогрупи М17 ...
Волио бих да ми неко помогне да то преведем на тих 37 знакова, па да упоредимо са вама. Ја сам из Д. Дрежња и живим за сада у Канади последњих 20 година...
Син господина Ивковића је вероватно урадио 23andMe тест и нема маркере припада хаплогрупи R1a и родом су из Доњег Дрежња код Невесиња. Могуће је да припадају истој хаплогрупи као и Шаренци и истоимени Ивковић из Пожарнице код Тузле је могући сродник ових Ивковића.
Занимљиво је да у Д. Дрежњи има и могући даљи сродници Ивковића, а то су Шаренаци славе Лазраевдан и досељени су око 1760 године из Давидовића. Такође у селу постоје и Авдаловићи тестирани као I2а DJ славе Илиндан.
Јефто Дедијер је 1909 године забележио да су Ивковићи најстарији у Д. Дрежњу и да су наводно из Тсалије и то да су се доселили за време српског кнеза Часлава, на Бијелу Рудину, а овамо су дошли прије 200 година (око 1710.) због зулума Ченгића са Загорја. Има их 26 кућа, а осим тога има их још на бијелој рудини, у Удрежњу зову се Ивановићи, у Биограду Фржовићи, а има их под Буковицом, затим у Дабру и код Зворника 40 кућа. Славе Никољдан.
Занимљиво легенда о пореклу из Тесалије за време кнеза Часлава који је владао у 9 и 10 века, очигледно је нетачна и измишљена, Добро би било када би се неко тестирао од Зимољића, Жерајића и др. по мени ови Шаренци из Билећа су кандитати за потомака средњовековних Красојевића из Билећа.
-
23andMe (хаплогрупа R1a)
Филипи, Шибеник (Хрватска)
Панић
Бакарић, Удбина, Лика (Хрватска)
Рончевић је под знаком питања зато што је уписано страно презиме прво. Место порекла највероватније Хрватска (Жумберак, Јасенице, Вуковар, Осијек, Сплит)
Крстић, Стол, Бабушница (Србија)
Касавица. Ово презиме постоји у СИ Босни и Славонији.
Крсмановић, Зрењанин (Србија)
Шљивар, Задар, Хрватска. Шљивара R1a већ имамо у Српском днк пројекту. Могуће да су им ови рођаци. У СДП постоји и презиме Панић R1a, исто као и овде.
Девеџић, Тузла (БиХ)
Марунчић, Шибеник (Хрватска)
Церовац, Бузет (Хрватска)
Мандић. Вероватно су у питању неки од многобројних личких Мандића, зато што се у породичним презименима налази и презиме Милеуснић. Колико се сећам, на 23andMe има и Милеуснића R1a.
Голић, Хрватска. Породична презимена: Биторајац, Бернардић, Крчелић
Шкргић, Цазин (БиХ)
Томић. Породична презимена - Мојсиловић и Стамболић
Дувњак, Бугојно, БиХ. Презиме говори одакле су пореклом
Шаренац
Вранешић, Хрватска
Зелчевић (Зечевић?), Србија. Породична презимена Делић и Кецојевић. Сва ова презимена постоје и на потезу Бањани-Пива, па је и тестирани можда пореклом одатле.
Главичић
23andMe (хаплогрупа R1b)
Павличић, Црна Гора
Златанић, Србија
Калај, Подгорица (Црна Гора)
Урбановић, Суботица, Србија
Долички, Крапина (Хрватска)
Лечић
Добријевић. Веома занимљив резултат, зато што се по породичним презименима може закључити да је тестирани из Далмације. У том случају је несумњиво реч о великом роду крајишких Добријевића (Св. Стеван и Ђурђевдан).
Недавно сам поменуо (на теми "Босанска Крајина - генетика") групу родова Трнинић-Миљевић-Роквић. Старије, тј. родовско презиме ове групе гласи управо Добријевић. Крајишки Миљевићи су Р1б, а ово је можда потврда да читав род припада истој хаплогрупи.
Секулић, Београд (Србија)
Љумовић, Пипери, Црна Гора
Јамић, Хрватска
Лилић
-
Интересантан податак за Љумовиће (Р1б) из Пипера. До сада смо имали само податке за Божовиће (И2а).
-
Честит празник свима.
Хвала Небојша за податке о хаплогрупама. :D
1. Нешто у причи о саставу племена Пипера није у реду. Божовићи из Ибарског Колашина су наводно Лутовци, али и Љумовићи су наводно Лутовци. Не може бити тачно и једно и друго (осим ако је реч о сплемењавању). Једну ствар могу поуздано да закључим - Љумовић и за сада неидентификовани слој становништва Пипера и/или Братоножића и/или Бјелопавлића носе онај најзаступљенији 13 11-11 R1b хаплотип из истраживања за ЦГ.
Тај 13 11-11 R1b хаплотип сасвим сигурно је SNP L23 Z2103 CTS9219, јер су такви сви досад тестирани Бугари, Грци и Албанци.
2. Златанићи у Србији су једино муслимани из Прибоја. Нема православаца с таквим презименом.
-
23andMe (хаплогрупа R1a)
Зелчевић (Зечевић?), Србија. Породична презимена Делић и Кецојевић. Сва ова презимена постоје и на потезу Бањани-Пива, па је и тестирани можда пореклом одатле.
Да, највероватније се ради о томе зато што је презиме Кецојевић јако ретко. Наручио сам тест за једну бројну породицу из Пиве која је по предању род са Зечевићима из Бањана па ћемо за неколико месеци моћи да проверимо да ли је то то.
-
Резултати са 23andMe (хаплогрупа Е)
Нишић, хаплогрупа Е1б, Зеница, БиХ; Јајце, БиХ
Нишићи у Пиви по предању потичу од Ђуричића из Дробњака, али ја нешто не нађох такво презиме у Дробњаку. Има Ђуришића, који не знају за неко даље порекло. Има Нишића у бјелопољском крају, не знам за њихово раније порекло.
Но, Ниша је надимак изведен најчешће од имена Никола, па можда ови босански Нишићи не морају имати везе са ЦГ.
Катић, хаплогрупа Е1б, Бијела, Мојдеж, Црна Гора
Ови Катићи из околине ХН су дошли из Херцеговине, из Попова Поља. Занимљиво, код Накићеновића у „Боки“, Катића нема ни у Мојдежу, ни у Бијелој, али их има у новљанским селима (сада су то делови Херцег-Новог) Топла и Игало. Славе Светог Стефана, ту су дошли из Жвиња (између Игала и Њивица), а око 1700. из Попова Поља, од тамошњих Цурића, који су староседеоци (односно, не знају за неко раније порекло).
Недовић, хаплогрупа Е1б. Није сигурно одакле су (Котор, Костајница, Пријелози, Беране, Бијело Поље)
Недовићи у Полимљу би могли бити од Бјелопавлића.
Ивановић, хаплогрупа Е1б
Можда васојевички Ивановићи?
Ђолај, хаплогрупа Е1б, Црна Гора
За Ђолаје (Груде) већ написах: За Ђолаје / Ђолевиће из Затријебча постоји предање да су од Орловића – Мартиновића.
Јовановић, хаплогрупа Е1б, Даниловград (Црна Гора)
Ово би требало да су Бјелопавлићи.
Митровић, хаплогрупа Е1б, Црна Гора
Митровића има много, а могли би бити Бјелопавлићи.
Вуксановић, хаплогрупа Е1б
Вуксановића има свуда. Од ЦГ, има их међу потенцијалним племенима која носе Е1б – Кучи, Васојевићи, Бјелопавлићи.
Ђокај, хаплогрупа Е1б, Црна Гора
Затријебач, Груде.
Головић, хаплогрупа Е1б
Головића има у Дробњаку (Новљани) и у Доњој Зети у селу Српска. За ове друге нисам успео утврдити одакле им је порекло, иако Јовићевић у свом раду о Зети и Љешкопољу детаљно наводи порекло зетских братстава, али за Головиће само наводи да постоји једна кућа у Српској.
Самарџић, хаплогрупа Е1б. Иако немамо тестиране Самарџиће у СДП, имамо Орловиће/Бјелице Е1б. Ово су можда Самарџићи из тих крајева(?)
Има овог презимена и другде, а у ЦГ ту и тамо, а најпознатији су свакако они од Орловића.
-
23andMe (хаплогрупа R1b)
Павличић, Црна Гора
Павличића има у Бјелопавлићима (требало би да су од лозе Бијелог Павла), затим у Братоножићима, и у Зети, који су ту дошли из Братоножића. Неко скоро написа на теми о Морачанима Богићевцима да су и Братоножићи потенцијално Р1б. Испрва ми није звучало логично, али сад...
Добријевић. Веома занимљив резултат, зато што се по породичним презименима може закључити да је тестирани из Далмације. У том случају је несумњиво реч о великом роду крајишких Добријевића (Св. Стеван и Ђурђевдан).
Требало би да је од ових Добријевића владика Иринеј аустралијски?
Љумовић, Пипери, Црна Гора
С обзиром да, према родослову Пипера, Љумовићи припадају Лутовцима, ово је изненађујући резултат. Премда, сам патроним Љум има албански призвук.
-
23andMe (хаплогрупа R1a)
Касавица. Ово презиме постоји у СИ Босни и Славонији.
Има и оних Касавица у Херцеговини (Лазарићи, Гацко), од којих по предању потичу дробњачки Касалице (што, видели смо из днк тестирања, није тачно).
-
Павличић, Црна Гора
Павличића има у Бјелопавлићима (требало би да су од лозе Бијелог Павла), затим у Братоножићима, и у Зети, који су ту дошли из Братоножића. Неко скоро написа на теми о Морачанима Богићевцима да су и Братоножићи потенцијално Р1б. Испрва ми није звучало логично, али сад...
Један мој друг из детињства је Павличић, знам да је Црногорац, али баш ћу га питати одакле су и коју славу славе
-
Резултати са 23andMe (хаплогрупа Е)
Стојановић, хаплогрупа Е1б, Бијељина, Република Српска
Баш ме занима који је то Стојановић из Бијељине. Презиме као презиме ништа не значи јер је Стојановића као и мојих Стевановића/Стефановића пуна Семберије и Мајевица.
-
Ивошевић, хаплогрупа R1b. Нема података о месту порекла. Ово презиме постоји код Срба у Крајини и Црној Гори.
Билановић, хаплогрупа R1a. Није тако често преиме, па лако могу бити у питању Срби Билановићи из околине Дувна. Мислим да они славе Никољдан.
На православном гробљу у Мандином Селу, на каменом крсту, уклесано је име неког Билановића, који је умро средином 18. века. Билановићи су се селили ка Крајинама. Новак Мандић верује да би могли бити повезани са херцеговачким Бјелановићима.
Дамјанић, хаплогрупа R1a
Перић, хапогрупа R1a
-
Ивошевић, хаплогрупа R1b. Нема података о месту порекла. Ово презиме постоји код Срба у Крајини и Црној Гори.
Ивошевића има у Кртолима у Боки (између Тивта и Грбља), братство Миловићи. Потомци Мила Дабчића, досељеног из Албаније у 16. веку.
Братство чине родови: Миловићи, Ивошевићи, Шћепчевићи и Миљешковићи. Прва три рода славе Срђев-дан, а Миљешковићи Ивањ-дан („Бока“ Саво Накићеновић).
-
Ево још двојице припадника R1a, имају маркере, контактирао сам их и не одговарају.
Павловић из Баточине
Маринковић из Владичиног Хана
-
Један мој друг из детињства је Павличић, знам да је Црногорац, али баш ћу га питати одакле су и коју славу славе
Pavlicici iz Gorice (Bjelopavlici) slave Sv. Petku.
-
Pavlicici iz Gorice (Bjelopavlici) slave Sv. Petku.
Из ког бјелопавлићког села су Павличићи доселили у Горицу?
-
Свака част Аксо!
Који су маркери Павловића из Баточине? Јел се зна која су подгрупа R1a?
Ивошевића има и у мом крају, у Саранову код Раче Крагујевачке. Спадају у најстарије становнике Шумадије, има их доста у иностранству, можда је тестиран неко од њих.
-
Из ког бјелопавлићког села су Павличићи доселили у Горицу?
Gorica, 2km od Danilovgrada.
-
Хаплогрупа I1 (23andMe)
Делић, Сарајево, БиХ. У околини Сарајева постоје бар две гране Делића. Обе гране славе Св. Арханђела и воде порекло из Херцеговине.
Сенил, Косово(?)
Пепај, Ђаковица, Косово
Симовић, Крагујевац, Србија
Будимировић. Тестирани је по свему судећи из Баната. Породична презимена Будишин, Прњајић, Марков. Локације: Канада, Београд, Србија, Земун, Меленци, Ново Милошево.
Софреновић
Милићевић. У Српском днк пројекту већ има Милићевића I1.
Кончар, хаплогрупа I1b, Хрватска(?)
Полексић
Маловић
Шпољарић, Госпић, Лика. Шпољарићи су католици, досељени из Огулина.
Хаплогрупа I2 (23andMe)
Ловрић, БиХ. Презиме Ловрић се јавља највише у западној Босни, на потезу Гламоч-Поуње. Карановић је крајишке Ловриће уврстио у групу родова Јерковић-Балабан-Влајсављевић (Слава Петровдан). Презиме Ловро/Ловрић постоји и у Гламочу. Тамошњи Ловрићи су пореклом из Дувна.
Хаплогрупа I2a/I2a2 (23andMe)
Томић, Мркопаљ, Хрватска
Штефанац, Врбовско, Хрватска
Никовић, Црна Гора. Никовића има пореклом од Куча и у Пиви. Ови су по свему судећи пореклом из Пиве, а даље Требјешани. Породична презимена Требјешанин, Вукашиновић, Бајагић, итд.
Радуљ, Србија
Самарџија. У СДП постоји презиме Самарџија, I2a DN.
Бајић, БиХ
Тотић, Пирот, Србија
Чипин(?), Хрватска
Поменуо бих презиме Arbutine(Арбутина?) иако нема јасних трагова да води порекло са ових простора. Познато је да на Банији постоји велики род Арбутина.
Прокић
Савић, Црна Гора. Рекао бих да је ово Савић из СДП
Марковић, Србија
Рожић/Розић. Рожићи су Хрвати из Даламције и Лике, док Розића католика има у Херцеговини.
Његић
Никшић, Оточац, Лика. Никшићи су староседеоци у овом крају.
Гулан, Задар, Хрватска
Захировић. Тестирани је вероватно из Босне пореклом. У породици постоји и презиме Пејовић, али и локација ЦГ. Прво презиме је карактеристично за БиХ, друго (вероватно мајчина линија) много чешће у Црној Гори.
Алексић, Пећ, Косово
Фицовић, Хрватска
Реџић
Маркотић(?), Херцеговина/Далмација. Породична презимена Мишетић, Билић, Матијашевић
Лукић
Стојановић, Београд, Србија
Настић, Сарајево, БиХ
Веселиновић
Бијелић
Врсаловић, Брач, Хрватска
Нинковић, Југославија
Петровић, Лика
Јаковчић
Родић, Дрвар, БиХ. Већ имамо Родиће I2a DN у СДП.
Поповић, Београд, Србија
Мишкулин, Хрватска
Станковић
Бркић, Хрватска
Ђермани, Корча, Албанија
Јукић, Винковци, Хрватска
Кордић, Хрватска/Босна
Тановић, хаплогрупа I2a1, Сарајево, БиХ
Илинчић, Црна Гора
Срећковић, Србија
Трифуновић
Њавро, Босна(?)
Андрејић, Београд, Србија
Незирај, Косово
Мијајловић, Србија
Маћешић
Мићић
Жугић. Жугића има у Дробњаку, али су огранак Вуловића, Новљана. Можда тестирани није није из ЦГ, а можда и у Дробњаку постоји више слојева становништва.
Бешлић, Бајина Башта, Србија
Павлов, Вршац, Србија
Новаковић, Србија/Лика. Мајчина страна – Црна Гора. Тестирани је вероватно пореклом из Лике, где је презиме Новаковић веома раширено.
-
Кончар, хаплогрупа I1b, Хрватска(?)
Из Кончаревог Краја у Лици?Био је ја мислим већ један тестирани са истом хаплогрупом из тог краја.
-
Лучић, хаплогрупа I2a2, Сарајево, БиХ.
Српски род Лучића је веома разгранат на подручју Сарајева. Сродни су им Васковићи и Говедарице. Пореклом су из околине Гацка и сви славе Св. Николу. Старије презиме - Говедарица.
Говедарице из Гацка кажу да су старином из Херцег Новог.
Од овог рода (Лучић-Васковић-Говедарица) је и певач Бојан Васковић, а вероватно и некадашњи фудбалер Војводине и репрезентације Југославије, Дејан Говедарица.
(http://www.laststicker.com/i/cards/9/400.jpg)
-
Напоменуо бих да je од сарајевских Лучића и чувени хокејаш, Милан Лучић!:)
https://www.youtube.com/v/22ddXOVr41o
-
Хаплогрупа I1
(23andMe)
Никовић, Црна Гора. Никовића има пореклом од Куча и у Пиви. Ови су по свему судећи пореклом из Пиве, а даље Требјешани. Породична презимена Требјешанин, Вукашиновић, Бајагић, итд.
Племе Требјешани би свакако требали да буду као и Никшићи И2а ДЈ, тако да су ови највероватније управо Требјешани.
I1
Алексић, Пећ, Косово
[/quote]
Ови Алексићи су ми јако занимљиви и права штета што немамо њихов хаплотип.
I1
Реџић
[/quote]
Реџић би требало да је пореклом из Роваца, огранак великог братства Булатовић (И2а ДЈ). Њихов родоначелник је Реџа Даничин (Петар Булатовић), чије потомство је из Церовице прешло на Лијешње.
I1
Бијелић
[/quote]
И овај Бијелић ми је јако занимљив, постоји велика вероватноћа да је И2а ДС.
I1
Илинчић, Црна Гора
[/quote]
И ово би требало да је И2а ДЈ, постоје Илинчићи из Роваца који су пореклом Срезојевићи из Међуријечја.
I1
Жугић. Жугића има у Дробњаку, али су огранак Вуловића, Новљана. Можда тестирани није није из ЦГ, а можда и у Дробњаку постоји више слојева становништва.
[/quote]
Ово је јако занимљиво, нарочито за Неба.
-
Погрешно сам селектовао, хтео сам да у једном одговору дам више коментара, за сваку породицу која ми је била занимљива посебно, и направио грешку. Покушаћу поново.
-
Алексић, Пећ, Косово
Ови Алексићи су ми јако занимљиви и права штета што немамо њихов хаплотип.
-
Реџић
Реџић би требало да је пореклом из Роваца, огранак великог братства Булатовић (И2а ДЈ). Њихов родоначелник је Реџа Даничин (Петар Булатовић), чије потомство је из Церовице прешло на Лијешње.
-
Бијелић
И овај Бијелић ми је јако занимљив, постоји велика вероватноћа да је И2а ДС.
-
Илинчић, Црна Гора
И ово би требало да је И2а ДЈ, постоје Илинчићи из Роваца који су пореклом Срезојевићи из Међуријечја.
-
Жугић. Жугића има у Дробњаку, али су огранак Вуловића, Новљана. Можда тестирани није није из ЦГ, а можда и у Дробњаку постоји више слојева становништва.
Ово је јако занимљиво, нарочито за Неба.
-
Бијелић
И овај Бијелић ми је јако занимљив, постоји велика вероватноћа да је И2а ДС.
Православних Бијелића и Бјелића је пуна Босна, са различитим крсним славама. У селу одакле сам по мајци родом има Бијелића са славом Ђурђевдан, и тврде да су даљим пореклом из Дробњака.
-
I1
Алексић, Пећ, Косово
Ови Алексићи су ми јако занимљиви и права штета што немамо њихов хаплотип.
Ацо, ови Алексићи су И2а, погледај пажљивије Небојшин списак.
Презиме је веома често, али ми пада на памет да то није неки од Алексића – Вајмеша из Шекулара, за које већ имамо тестиране динарик север.
-
Жугић. Жугића има у Дробњаку, али су огранак Вуловића, Новљана. Можда тестирани није није из ЦГ, а можда и у Дробњаку постоји више слојева становништва.
Ово је јако занимљиво, нарочито за Неба.
Да, сваки нови резултат нам открије нешто ново.
Да, Жугићи су Новљани, што можда указује да овај тестирани није из ЦГ, има тог презимена и другде. Конкретно, знам да их има у Славонији, који су пореклом Босанци.
-
Хаплогрупа I1 (23andMe)
Полексић
Једног Полексића Дробњака већ имамо од раније, писано је о томе на теми Дробњаци Новљани I1 P109:
Калабићи: Полексићи (И1 П109), Китаљевићи, Радоњићи, Станковићи, Пилетићи (Ђурђев-дан / Св. Никола) ...
Маловић
И Маловић би могао бити Дробњак – Новљанин:
Косовчићи: ... Ђурјановићи: Зиндовићи, Мемедовићи, Пејовићи, Ћеранићи, Вилотијевићи, Павићевићи, Мандићи-Славујевићи, Машићи, Маловићи, Барци / Барани (сви Св. Сава / Ђурђев-дан).
-
Хаплогрупа I2a/I2a2 (23andMe)
Никовић, Црна Гора. Никовића има пореклом од Куча и у Пиви. Ови су по свему судећи пореклом из Пиве, а даље Требјешани. Породична презимена Требјешанин, Вукашиновић, Бајагић, итд.
Никовића имного у Црној Гори (а при том, ко зна, можда човек и није из ЦГ, овог презимена има и у Далмацији, а вероватно и у другим крајевима). У ЦГ Никовића има:
- Горњи Кучи, огранак Вујошевића (Дрекаловића)
- Голеша, Потрлица и Цурево (Бијело Поље)
- У Пераст дошли из Стрпња (Рисан)
- Морињ, Рисан, Доброта и Котор
- у Ћеклићима (Цетиње) огранак Калуђеровића поријеклом из Бјелопавлића
- из Пјешиваца у: Страшевину (Никшић), Реткоцер (Добитак) и Чачак (Србија)
- Груде (Тузи), потомци Бериша из Куча
- Кртоле (Тиват) огранак Никечевића из Пјешиваца
- у Ластви Тиватској грана Дапчића, потомци Дапца досељеника из Албаније у 16. в.
- Миде (Бар), Доњи Шестани (Бар), огранак су Вучедабића, дошлих из Шестана (Горња Албанија)
- Балабани у Зети, потомци Раичевића из Зете, поријеклом из Бајица (од Раича Мартиновића)
- Горња Зета огранак Мараша у Пиву доселили од Никшића, грана Требјешана
- у Пиперима од попа сина Радоњина
- Глухи До (Црмница) 1516. год.
- Перков До (Велестово), Цетиње, од њих су у Грудама (Скадар)
- Љуботињ (Ријека Црнојевића), потомци Сарапа досељеника из Сараповине (Сарајево), од њих су Поповићи у Пероју (Пула), Калуђеровићи у Зачиру
- Никовићи из Пиве (Г.Црквице 8 кућа, Д.Црквице 1 кућа) поријеклом из Требјешана; слава: св. Лука
(из књиге Миљанића о презименима у ЦГ)
Ови болдирани би, према досадашњим сазнањима (елиминацијом) могли бити И2а.
Реџић
Ровчани Гојаковићи од Никшића.
Нинковић, Југославија
Требињски Нинковићи, према предању, потичу од оногошких Угреновића.
Илинчић, Црна Гора
Илиничићи у Брдима (и њихови колонисти у јужној Србији) су Влаховићи Ровчани. Али, видим, има и један род Илинчића у Леденицама у Боки.
Мићић
Пада ми на памет сердар Јован Мићић, Ужичанин црногорског порекла (ако се добро сећам, од Роваца).
-
Ацо, ови Алексићи су И2а, погледај пажљивије Небојшин списак.
Презиме је веома често, али ми пада на памет да то није неки од Алексића – Вајмеша из Шекулара, за које већ имамо тестиране динарик север.
ОК јасно ми је да су И2а него сам грешку направио када сам покушао да одвојим наводе и између дајем коментаре па је некако између улетело ово И1. Коментаре сам давао само за И2а. Ови Алексићи би могли бити и они пореклом са Његуша.
-
Од Илинчића из Међуријечја у Ровцима су и Радовановићи у селу Медевце у Горњој Јабланици, као и Савићевићи (мислим из Дегрмена)у Косаоници.
-
Никовића имного у Црној Гори (а при том, ко зна, можда човек и није из ЦГ, овог презимена има и у Далмацији, а вероватно и у другим крајевима). У ЦГ Никовића има:
Ови Никовићи су вероватно из Пиве. У породичним презименима се јавља и презиме Бајагић.
У Горњим Црквицама (Плужине, Пива) има и Никовића и Бајагића (Браниловићи).
http://www.poreklo.rs/2012/08/17/poreklo-prezimena-selo-gornje-crkvice-plu%C5%BEine-piva/
-
Ови Алексићи би могли бити и они пореклом са Његуша.
Можда.
А видим да и један огранак плавских Раденовића носи презиме Алексић. Они су се доста исељавали у Метохију, под притиском... (нећу да напишем до краја, да опет не улетимо у беспотребне расправе ;) ). Раденовићи су старинци у Горњем Полимљу, а досадашњи резултати показују да су полимски староседеоци углавном И2а.
Ја навијам за Вајмеше!
-
Можда.
А видим да и један огранак плавских Раденовића носи презиме Алексић. Они су се доста исељавали у Метохију, под притиском... (нећу да напишем до краја, да опет не улетимо у беспотребне расправе ;) ). Раденовићи су старинци у Горњем Полимљу, а досадашњи резултати показују да су полимски староседеоци углавном И2а.
Ја навијам за Вајмеше!
Ја бих волео да су ови са Његуша пошто би преко њега добили каплотип Пуношевића који своје порекло такође везују за Војиновиће. И Пуношевићи имају кнеза Богдана (мислим?) сина Пуношева, који се помиње у писаним изворима. Због тога и због чињенице да се и они доводе у везу са Војиновићима и са Херцеговином, Драгутин Вуковић је највероватније нашег кнеза Богдана повезао са Алексићима и Пуношевићима. Знао сам једног адвоката Алексића који је из Пећи а пореклом управо од ових са Његуша.
-
Ја бих волео да су ови са Његуша пошто би преко њега добили каплотип Пуношевића који своје порекло такође везују за Војиновиће.
Е, то је добар разлог. Онда навијамо да је од Пуношевића! ;)
-
Лучић, хаплогрупа I2a2, Сарајево, БиХ.
Српски род Лучића је веома разгранат на подручју Сарајева. Сродни су им Васковићи и Говедарице. Пореклом су из околине Гацка и сви славе Св. Николу. Старије презиме - Говедарица.
Говедарице из Гацка кажу да су старином из Херцег Новог.
Да, и код Дедијера тако пише: Лучићи у Југовићима у Површи су од Говедарица из Миољача у Гацком, старином из ХН, слава Никољ-дан. Штета што не знамо неки даљи податак, од којег бокешког братства потичу.
-
Јекнић, хаплогрупа G2a3a1, Сврке, Горња Морача, Црна Гора
Вукадиновић, хаплогрупа G2a3a1, Беране(?), Црна Гора. Мајчина страна је од Бућковића, којих има у Полимљу.
Романовић (Верко), хаплогрупа G2a3a1
Димитриевски/Димитријевић, хаплогрупа G2a, Краљево/Србија, Скопље/Македонија
Јокановић, хаплогрупа N, Пива, Црна Гора
Удовчић, хаплогрупа N. На основу породичних презимена рекло би се да је тестирани пореклом из Славоније.
Штетић, хаплогрупа N, Загреб, Лика, Хрватска. Вероватно су у питању Крајишници, Личани. Породична презимена Новаковић, Узелац и Класнетић (Тења, Осијек).
Вуковић, хаплогрупа N, Босна, Црна Гора. Мајчина страна - Чалија. Презиме Чалија постоји у Херцеговини (пореклом из ЦГ).
Кецовић, хаплогрупа N, Црна Гора. Кецовићи су свакако повезани са Кецојевићима из ЦГ, на шта и хаплогрупа указује.
Бајић, хаплогрупа N, Србија, Босна.
Половина, хаплогрупа N1b1, Далмација, Лика, Хрватска. Постоје Личани и Крајишници који носе ово презиме. Ови из Босанске Крајине су пореклом из околине Доњег Лапца (Добросело). Славе Јовањдан.
Већи број ових "N" родова свакако припада подгрупи N1a. Видимо да се на овим просторима спорадично јавља и N1b, док је N1c код нас веома ретка.
Францишковић (Францисковић, Франчисковић), хаплогрупа Q1a3. Највероватније пореклом из Хрватске.
Василић, хаплогрупа Q1b, Врањак, Модрича, Република Српска.
Милетић, хаплогрупа T
Елазар, хаплогрупа T, Сарајево, БиХ. Највероватније је у питању породица јеврејског порекла.
https://en.wikipedia.org/wiki/David_Elazar
Кичић, хаплогрупа H1a
-
Кичић, хаплогрупа H1a
Јесу ли ово први познати с хаплогрупом Х? Нешто је нисам виђао до сад.
-
Јекнић, хаплогрупа G2a3a1, Сврке, Горња Морача, Црна Гора
Јекнићи имају јако нејасну причу о свом пореклу. Има детаљно код Караџића и Шибалића у књизи о Дробњацима.
По једној причи, родоначелник Вучко Јекнин је од оца који је од морачких Пековића или Дуловића.
По другој, отац му је Петар Раичевић из Љешкопоља. Ови Раичевићи би требало да су Орловићи. Међутим, имали смо и причу о Зоговићима - Микарићима, који су донели предање о пореклу од бајичких Мартиновића (исто Орловића), а носе ХГ Г2а. Слична прича је можда и овде у питању.
Сродни Јекнићима по мушкој линији су Живковићи и Чогурићи.
Војинена, можда знаш још неки битан детаљ о Јекнићима, то је твој крај ;)
-
Вукадиновић, хаплогрупа G2a3a1, Беране(?), Црна Гора. Мајчина страна је од Бућковића, којих има у Полимљу.
Једини Вукадиновићи из Берана који ми падају на памет су Васојевићи, од огранка Новаковића.
А имали смо раније информацију о резултату једног Ћулафића - Новаковића, као Е-В13:
Тестиран је један из бртственичке групе Новаковића- Ћулафић. И он је Е1б1б. Не знам да ли су резултати обрађени.
Можда Видоје или Војинена знају за још неке Вукадиновиће у беранском крају?
-
Једини Вукадиновићи из Берана који ми падају на памет су Васојевићи, од огранка Новаковића.
А имали смо раније информацију о резултату једног Ћулафића - Новаковића, као Е-В13:
Можда Видоје или Војинена знају за још неке Вукадиновиће у беранском крају?
Могуће да овај Вукадиновић није из тог краја, зато сам и ставио знак питања. Мајчина страна му је одатле по свему судећи, али је прво уписао то. Остале локације су: Цетиње, Црна Гора, Србија.
Можда се треба фокусирати на цетињске Вукадиновиће.
-
Јекнићи имају јако нејасну причу о свом пореклу. Има детаљно код Караџића и Шибалића у књизи о Дробњацима.
По једној причи, родоначелник Вучко Јекнин је од оца који је од морачких Пековића или Дуловића.
По другој, отац му је Петар Раичевић из Љешкопоља. Ови Раичевићи би требало да су Орловићи. Међутим, имали смо и причу о Зоговићима - Микарићима, који су донели предање о пореклу од бајичких Мартиновића (исто Орловића), а носе ХГ Г2а. Слична прича је можда и овде у питању.
Сродни Јекнићима по мушкој линији су Живковићи и Чогурићи.
Војинена, можда знаш још неки битан детаљ о Јекнићима, то је твој крај ;)
О Јекнићима знам ту верзију да су од Раичевића. Начуо сам негде давно и ту причу сродности са Пековићима односно Дуловићима. Изгледа да су са њима сродни по женској линији односно да се неки њихов предак оженио од Пековића или Дуловића. Знам да постоје Јекнићи који су ''прави'' Јекнићи из Горње Мораче (Крња Јела), и Јекнићи који су заправо Кучи а живе или су живели такође у Горњој Морачи. Неки Јекнић био је примио у најам једног момка из Куча. Не могу се сада сетити детаља али колико се сећам тај момак је ваљда усвојен од стране тог неког Јекнића, или се оженио одивом Јекнића, и због тога је прихватио њихово презиме и крсну славу (Стевањдан). Има их насељених у Горњој Јабланици у село Пусто Шилово, блиски су рођаци али са два презимена Богдановић и Живковић. Мислим да и једне и друге зову ''Шолевићи''.
-
Ивановић (Владимир), хаплогрупа J2a1b
Бурзић (Мехмед), хаплогрупа J2b2, Стијена, Цазин, БиХ
-
У Андријевици, на Мосту Бандовића постоји огранак Вукадиновића , братства Салевића шире Новаковића- Васојевића. У селу Драгосава ( или можда Маште)- Полица код Берана има Вукадиновића. Занимљиво је да ове у основној литератури не налазим. Од ових са Полице је народни херој Вукадин Вукадиновић, по њему је носила име једна средња школа у Беранама. Вукадин Вукадиновић је учествовао у пробоју робијаша из Митровачке казнионе... Мачва, Ужичка Република..., погинуо у шуми Калудар код Љешнице фебруара 1943.г. По мотивима погибије комуниста илегалаца у земуницама, М. Лалић је написао роман Хајка, по којем је снимљен и филм. Иако сам некад лично познавао припаднике и једних и других Вукадиновића ( прилично су малобројни) не знам да ли су ови са Полице Васојевићи или другоплеменици. Сјећам се толико да су млад огранак неког братства... Да не нагађам. Беране ,односно у социјализму Иванград се нагло индустијализовао. Могуће је да је ту било и неких трећих Вукадиновића.
-
Јесте тај хаплотип Ј2а М67.
Иначе, хаплотип Вукадиновића је сигурно од оних из Берана.
Видим да се средња школа у Беранама зове по извесном Вукадину Вукадиновићу. На википедији пише да је рођен у селу Маште, у ком живе махом Васојевићи Миомановићи. Чудно ми је што су у селу сличног имена, Машница, које и није далеко од Полице, забележени Ђурашковићи-Цеклињани, па би могао да буде из групе Микарића-Зоговића то јест Ђурашковића-Цеклињана.
С друге стране, ако се међу Миомановићима крију припадници хаплогрупе Г2а, онда би то био другачији хаплотип, онај којем припадају бројне породице из Жупе Александровачке, које недвосмислено тврде да су у Жупу досељене из предела Васојевића.
Васојевички Вукадиновићи су од Новаковића. Једино ако то нису неки други Вукадиновићи?
Само, не видим везу између Зоговића - Микарића и Ђурашковића Цеклињана...?
Не памтим да смо имали неког тестираног од полимских Цеклињана. А било би добро.
-
У селу Маште - Полица, другоплеменици су Митровићи ( Братоножићи). Остало су васојевићка братства: Бајићи и Шарбајићи, Стијовићи, Мићовићи, Губеринићи, Обадовићи и Стојановићи.
-
...На википедији пише да је рођен у селу Маште, у ком живе махом Васојевићи Миомановићи. Чудно ми је што су у селу сличног имена, Машница, које и није далеко од Полице, ...
Лепеничанине, Маште и Машница су, у ствари, јако далеко :)
Маште су на Полици, североисточно од Берана, а Машница код Мурине, у Горњем Полимљу, Општина Плав. То можда у километражи и није далеко (можда 40-ак км), али историјски, етнолошки, па и по саставу становништва - прилично далеко. Притом, називи нису ни у каквој вези. Село Маште се у средњем веку звало Мачта.
-
Мијомановићи:Бајићи и Шарбајићи, Стијовићи, Мићовићи, Губеринићи. Мићовића има и Ковачевића. Обадовићи су Ковачевићи, а Стојановићи су Лопаћани. Треба утврдити од којег братства је огранак Вукадиновића са Машта, да ли од родова васојевићких или рода Братоножића?
-
Увидом у братства у долини Лима која држе да су од Братоножића, утврдих да ту нема Вукадиновића са Машта. Ипак остају Васојевићи, старинци, или неко трећи. Колико ме сјећање служи, била је чини ми се само једна кућа Вукадиновића на граници села Маште и Драгосаве. Бациле сте ме у породична сјећања, јер су моји преци имали везу са њима, од доласка у тај крај прије и у току другог свјетског рата. Запамтио сам оца, који је говорио да се једино мушки борио Вукадин, да се замијенио ( по црногорском обичају) ,убио се и није жив предао Италијанима, четницима и муслиманској милицији, приликом хајке на њих у шуми Калудар код Љешнице, граници племена Васојевића према Бихору. Извините, на ширењу теме.
-
Мој информатор Васојевић са Полице каже да су Вукадиновићи са Машта огранак Мићовића- Васојевића. Зову их Штипаљи. Можда се прибио уз братство Мићовића, а узео ново презиме? Од којих је тестирани остаје да се види. Мајка - Бућковић је из Дапсића, то је близу Машта. Вукадиновића са Машта и са Моста Бандовића има у Београду. Постоји и могућност да је неки род из неког другог братства узео презиме Вукадиновић, по неком свом претку...? Ако сазнам нешто више јавићу.
-
Мој информатор Васојевић са Полице каже да су Вукадиновићи са Машта огранак Мићовића- Васојевића. Зову их Штипаљи.
Свака част за информацију, Ви сте свакако најбољи познавалац Берана и околине!
Значи, Вукадиновићи су Мићовићи "Штипаљи"-Миомановићи? Чудно је да буду G2a хаплогрупа.
Биће сигурно још изненађења како се буде тестирало још људи. Мени је рецимо занимљиво да у многим крајевима Србије има породица које славе св Александра Невског (као прву или једину славу). Видећемо временом јесу ли од Васојевића, и ако јесу од којих су тачно.
-
Свака част за информацију, Ви сте свакако најбољи познавалац Берана и околине!
Значи, Вукадиновићи су Мићовићи "Штипаљи"-Миомановићи? Чудно је да буду G2a хаплогрупа.
Биће сигурно још изненађења како се буде тестирало још људи. Мени је рецимо занимљиво да у многим крајевима Србије има породица које славе св Александра Невског (као прву или једину славу). Видећемо временом јесу ли од Васојевића, и ако јесу од којих су тачно.
Обзиром да постоји податак да су Мијомановићи Е-В13 преко једног познатог васојевског братства из ове гране, ово је сада заиста новост и изненађујућ податак, уколико су ови Вукадиновићи заиста од Мићовића - ''Штипаља'' (Васојевићи - Мијомановићи). Видоје ако можеш провери још негде да би смо били сигурнији да је овај податак тачан. Једино што остаје као највероватније је то да су се ''прибили'' уз Мијомановиће. Знамо сви да је било притисака од стране Васојевића на остале становнике лимске долине па је врло лако могуће да је овде дошло до саплемењавања.
-
Коњевић, хаплогрупа I2a2
Стефановић, хаплогрупа, I2a2
Талић, хаплогрупа I2a2
Медиговић, хаплогрупа I2a1. Медиговићи су из Паштровића, а ова ознака I2a1 се разликује од осталих I2a, па је вероватно реч о припаднику I-M223 (иако је нова ознака за ову групу управо I2a2). Греговићи из Паштровића су такође I-M223.
Живановић, хаплогрупа E1b
Латковић, хаплогрупа E1b
Павловић, хаплогрупа E1b
Бабовић, хаплогрупа E1b. По свему судећи Васојевићи (Новаковићи).
Катић, хаплогрупа G2a3b2
Илић, хаплогрупа J2b2, Београд, Србија
-
[Медиговић, хаплогрупа I2a1. Медиговићи су из Паштровића, а ова ознака I2a1 се разликује од осталих I2a, па је вероватно реч о припаднику I-M223 (иако је нова ознака за ову групу управо I2a2). Греговићи из Паштровића су такође I-M223.
Медиговићи и Греговићи су истог порекла. Припадају племену Давидовића:
Ту још спадају и: Миковићи, Давидовићи и Андровићи.
Медиговићи су огранак Миковића. Презиме узели по Стевану Миковићу који је био лекар - medigo.
По предању су из Старе Србије одакле су се у 13. столећу доселили најпре у Црмницу, где су им преци били нека нижа властела. Живели су у месту које се и данас зове Миковићи. Од почетка 15. столећа, под притиском нових досељеника, постепено се селе преко планине у Приморје, да би се до краја 17. столећа готово сви иселили из Црмнице (од нешто мало преосталих потиче данашње црмничко братство Ђалци у племену Подгор). Братство се звало Миковићи до средине 18. столећа, а онда су прозвани Давидовићи по најјачем и најбројнијем роду.
-
Вукадиновићи са Машта су Мићовићи. то је неспорно. Провјерио сам још код једног информатора са Полице. Било их двије, три куће. Да ли је тестирани од ових Вукадиновића то не знамо.
Лепеничанин, хвала на комплименту. Не мислим да сам најбољи. Стицајем околности живио сам у том крају, до одласка на студије. Отац из бившег андријевичког среза, а мајка са Полице, похађао основну школу у Горњм Бихору. Додуше, све ово ме интересује од малена.
Војинена, било је и добровољног саплемењавања ( довоци- дијете из првог брака и очух га прихвати као своје и да му дио на диоби, ратови, болести, остајале удовице, повратак одиве у род, итд...). Многи неће о томе да причају. Тамо се све зна. Помријеше старија чељад, немам кога да питам о детаљима. Зна то да буде и шкакљиво.
-
Медиговићи и Греговићи су истог порекла. Припадају племену Давидовића:
Ту још спадају и: Миковићи, Давидовићи и Андровићи.
Медиговићи су огранак Миковића. Презиме узели по Стевану Миковићу који је био лекар - medigo.
По предању су из Старе Србије одакле су се у 13. столећу доселили најпре у Црмницу, где су им преци били нека нижа властела. Живели су у месту које се и данас зове Миковићи. Од почетка 15. столећа, под притиском нових досељеника, постепено се селе преко планине у Приморје, да би се до краја 17. столећа готово сви иселили из Црмнице (од нешто мало преосталих потиче данашње црмничко братство Ђалци у племену Подгор). Братство се звало Миковићи до средине 18. столећа, а онда су прозвани Давидовићи по најјачем и најбројнијем роду.
Хвала на информацији. Сада можемо са сигурношћу рећи да су Медиговићи I-M223. Проблем код ових са 23andMe је што су им неке ознаке ХГ старе, па човек не може бити 100% сигуран у појединим ситуацијама.
-
Јелић, хаплогрупа E1b, Канада
Лукић, хаплогрупа I2a, САД
Гаргента, хаплогрупа R1b1b2a, Панчево (Србија). Позната ми је ова породица из Панчева, мислим да су пореклом Личани. Сигурно је да ово презиме постоји у Далмацији (слава Ђурђевдан). У сваком случају, још један Крајишник Р1б. Подсетио бих на Добријевиће Р1б, по презименима, такође пореклом из Далмације.
Ђурић, хаплогрупа I2a, Београд (Србија), Книн (Хрватска). Може лако бити Крајишник.
Црногорац, хаплогрупа I2a, БиХ
-
23andMe (хаплогрупа R1b)
Калај, Подгорица (Црна Гора)
Ово су Калевићи - Калаји, Груде из Доње Зете.
Испрва сам мислио да су у питању неки подгорички Јевреји :) Данас случајно налетех на ово братство.
-
Излгеда да су Хрвати (истраживање није од скоро по свему судећи) имали неки свој "днк дан", или нешто слично, с обзиром да ми је Јелић указао на 188 тестираних Хрвата из Хрватске и БиХ (са све презименима)
I2a + I1
Алабанда (Каштел Стари, Далмација)
Алагић (Бихаћ, северозападна Босни)
Апић (Винковци, Славонија)
Аргентин (Стара Новаља, Далмација)
Аугустиновић (Семељци, Славонија)
Бабаић (Стари Микановци, Славонија)
Багарић (Шибеница, Средња Босна)
Бан (Штоковци, Истра)
Барач (Јовићи, Далмација)
Барилић (Иванић Град, Хрватска Централна)
Башић (Брочанац, Херцеговина)
Батовић (Надин Далмација)
Бебић (Десне, Далмација)
Белић (Прелог, Северозападна Хрватска)
Белина (Мала Ерпења, Северозападна Хрватска)
Биличић (Мрзљаки, Средишња Хрватска)
Биондић (Вратник, Северна Јадран)
Брлић (Давор Славонија)
Брнада (Бугојно, Југозападна Босна)
Брозић (Пољица Далмација)
Цапан (Тоуњ, Средишња Хрватска)
Цигановић (Будровци, Славонија)
Циглар (Свибовац Подравски, Северозападна Хрватска)
Чвачић (Подвиње, Славонија)
Чикеш (Жежевица, Далмација)
Чубрић (Пировац, Далмација)
Дадић (Биско, Далмација)
Дебелић (Прковци, Славонија)
Дебељак (Туњица, северозападна Босни)
Дјетелић (Хрватска Костајница, Средишња Хрватска)
Фекетија (Турановац, Северозападна Хрватска)
Ферић (Сапци, Славонија)
Гарачић (Ораховица сјеверозападна Хрватске)
Храниловић (Декановец, Северозападна Хрватска)
Рак (Селница, Северозападна Хрватска)
Јелић (Книн, Далмација)
Јерковић (Стари Микановци, Славонија)
Јузбашић (Жупања, Славонија)
Каменар (Буздохањ, Северна Јадран)
Капетановић (Доња Мотичина, Славонија)
Кнежевић (Градачац, свјевероисточна Босна)
Колак (Тихаљина, Херцеговина)
Комерлин (Загреб Средишња Хрватска)
Ковач (Виница Југозападна Босна)
Ковачић (Мрацлин, Средишња Хрватска)
Крижанић (Мрацлин, Средишња Хрватска)
Крњак (Новаковец, Северозападна Хрватска)
Лаштро (Залужај, северозападној Босни)
Либрић (Врхошчак-Пушине, Средишња Хрватска)
Лишчић (Винковци, Славонија)
Мадунић (Циста Прово, Далмација)
Мандић (Широко Поље, Славонија)
Марин (Доњи Марини, Далмација)
Маштровић (Задар, Далмација)
Меден (Сутиванац, Истра)
Милетић (Рамановци, Славонија)
Муштра (Сегет, Истра)
Пачарић (Семељци, Славонија)
Парлов (Ричице, Далмација)
Павичић (Боричевац, Средишња Хрватска)
Пернар (Горица Средишња Хрватска)
Пинтарић (Турски врх, Северозападна Хрватска)
Погорилић (Повљана, Далмација)
Радан (Влашићи, Далмација)
Радочај (Сладојевци, Северозападна Хрватска)
Раич (Дрежница, Херцеговина)
Раос (Медовдолац, Далмација)
Распудић (Прозор Херцеговина)
Римац (Лиштани, Југозападна Босна)
Романовић (Печно, Средишња Хрватска)
Ромић (Метковић, Далмација)
Рубић (Катуни, Далмација)
Ручевић (Стари Микановци, Славонија)
Селеш (Петранец, Северозападна Хрватска)
Смиљанић (Купрес, Југозападна Босна)
Србић (Бакић, Северозападна Хрватска)
Стипић (Мркоњић Град, Средња Босна)
Стојић (Вилић Село, Славонија)
Суботић (Немци, Славонија)
Шалић (Вишковци, Славонија)
Симић (Груде, Херцеговина)
Такшић (Винковци, Славонија)
Трденић (Гушће, Средишња Хрватска)
Туђман (Велико Трговишће, Северозападна Хрватска)
Војковић (Томиславграду, Херцеговина)
Враголовић (Стризивојна, Славонија)
Врбанић (Врбанци, Истра)
Вучић (Главице, Далмација)
Вучко (Сливно, Далмација)
Зидрум (Растовача, свјевероисточна Босна)
Ждеро (Руновићи, Далмација)
-
Хаплогрупа R1a
Барић (Кондрић, Славонија)
Бенак (Брањско Петровом Селу, Славонија)
Беренд (Горња Ријека, Северозападна Хрватска)
Бонус (Перушић, Средишња Хрватска)
Брлек (Кириварош, Северозападна Хрватска)
Будровац (Будровци, Славонија)
Цар (Драмаљ, Северна Јадран)
Чунчић (Гушће, Средишња Хрватска)
Чунчић (Куће, Средишња Хрватска)
Чурик (Загреб Средишња Хрватска)
Домазет (Кладари Доњи, свјевероисточна Босна)
Фиолић (Мала Млака, Средишња Хрватска)
Фрковић (Госпић, Лика)
Хлача (Гробник, Северна Јадран)
Јурић (Стари Маикановци, Славонија)
Кедачић (Будровци, Славонија)
Кисић (Бриштане, Далмација)
Дидовић (Угљан, Далмација)
Костелић (Огулин, Средишња Хрватска)
Крањц (Бјеловар, Северозападна Хрватска)
Кукурић (Дубровчак, Славонија)
Кулиш (Травник, Средња Босна)
Кумерички (Острво, Славонија)
Кундић (Мрцалин, Средишња Хрватска)
Кутеровац (Мали Вуковићи, Далмација)
Ладан (Врбица, Северозападна Хрватска)
Лукачевић (Гушће, Средишња Хрватска)
Маховић (Врхошчак, Северозападна Хрватска)
Матијевић (призна, Северна Јадран)
Михок (Дуго Село Средишња Хрватска)
Некић (Некићи, Далмација)
Павковић (Сегет, Истра)
Петричевић (Стари Микановци, Славонија)
Првонжец (Храшће, Средишња Хрватска)
Рожмарић (Вараждин, Северозападна Хрватска)
Рупић (Рупе Далмација)
Сенчић (Винковци, Славонија)
Тонковић (Брибир, Далмација)
Видовић (Доброво, Херцеговина)
Врабец (Велики Поточец, Северозападна Хрватска)
Живковић (Лацићи, Славонија)
-
Значи Фрањо Туђман је или И2а или И1.
-
Хаплогрупа R1b
Баклаић (Брлог, Средишња Хрватска)
Балић (Антин, Славонија)
Цапан (Тоуњ, Средишња Хрватска)
Чемељић (Колан, Далмација)
Чичин-Карлов (Водице Далмација)
Диљак (Турановац, Северозападна Хрватска)
Грбац (Грпци, Истра)
Јурковић (Локве, Северна Јадран)
Кључевић (Ново Село, североисточна Босна)
Коцијан (Вараждин, Северозападна Хрватска)
Коцијан (Лун Далмација)
Кос (Мрцалин, Средишња Хрватска)
Мариновић (Бекетинци, Славонија)
Матанић (Подлапача, Лика)
Матић (Имријевци, Славонија)
Михелчић (Локве, Севернi Јадран)
Пејаковић (Стари Микановци, Славонија)
Ручевић (Будровци, Славонија)
Салајпал (Гола сјеверозападнa Хрватске)
Шкоро (Оргуз, Југозападна Босна)
Вучевац (Прковци, Славонија)
-
Хаплогрупа E-V13
Братулић (Св. Петар у Шуми, Истра)
Цањига (Кленовник, Северозападна Хрватска)
Црвковић (Винковци, Славонија)
Чордашић (Винковци, Славонија)
Ферић (Славонски Кобаш, Славонија)
Иванковић (Десинић, Северозападна Хрватска)
Колар (Велики Зденци, Северозападна Хрватска)
Љубичић (Аржано, Далмација)
Марковић (Перушић-Канижа Лика)
Мартиновић (Стари Микановци, Славонија)
Першурић (Першурићи, Истра)
Пливелић (Доњи Никшић Централна Хрватска)
Пуљић (Ходбина, Херцеговина)
Рогић (Луково, Северна Јадран)
Тамарут (Стара Новаља, Далмација)
Вуковић (Гашинце, Славонија)
-
Хаплогрупа J2
Бишкупец (Ремете, Средишња Хрватска)
Царатан (Питве, Далмација)
Говорчиновић (Селиште Костајничко, Средишња Хрватска)
Хорват (Велики Зденци, Северозападна Хрватска)
Јосиповић (Коритна, Славонија)
Мартинић Јерчић (Пучишћа, Далмација)
Шокчевић (Гуња, Славонија)
Шпехар (Шпехари, Средишња Хрватска)
Видмаровић (Пиљенице, Средишња Хрватска)
Залушки (Винковци, Славонија)
-
G2a + N1c
Глигора (Колан, Далмација)
Иванчић (Брибир, Далмација)
Манин (Пазин, Истра)
Мужић (Дрниш, Далмација)
-
Излгеда да су Хрвати (истраживање није од скоро по свему судећи) имали неки свој "днк дан", или нешто слично, с обзиром да ми је Јелић указао на 188 тестираних Хрвата из Хрватске и БиХ (са све презименима)
I2a + I1
Алабанда (Каштел Стари, Далмација)
Алагић (Бихаћ, северозападна Босни)
Апић (Винковци, Славонија)
Аргентин (Стара Новаља, Далмација)
Аугустиновић (Семељци, Славонија)
Бабаић (Стари Микановци, Славонија)
Багарић (Шибеница, Средња Босна)
Бан (Штоковци, Истра)
Барач (Јовићи, Далмација)
Барилић (Иванић Град, Хрватска Централна)
Башић (Брочанац, Херцеговина)
Батовић (Надин Далмација)
Бебић (Десне, Далмација)
Белић (Прелог, Северозападна Хрватска)
Белина (Мала Ерпења, Северозападна Хрватска)
Биличић (Мрзљаки, Средишња Хрватска)
Биондић (Вратник, Северна Јадран)
Брлић (Давор Славонија)
Брнада (Бугојно, Југозападна Босна)
Брозић (Пољица Далмација)
Цапан (Тоуњ, Средишња Хрватска)
Цигановић (Будровци, Славонија)
Циглар (Свибовац Подравски, Северозападна Хрватска)
Чвачић (Подвиње, Славонија)
Чикеш (Жежевица, Далмација)
Чубрић (Пировац, Далмација)
Дадић (Биско, Далмација)
Дебелић (Прковци, Славонија)
Дебељак (Туњица, северозападна Босни)
Дјетелић (Хрватска Костајница, Средишња Хрватска)
Фекетија (Турановац, Северозападна Хрватска)
Ферић (Сапци, Славонија)
Гарачић (Ораховица сјеверозападна Хрватске)
Храниловић (Декановец, Северозападна Хрватска)
Рак (Селница, Северозападна Хрватска)
Јелић (Книн, Далмација)
Јерковић (Стари Микановци, Славонија)
Јузбашић (Жупања, Славонија)
Каменар (Буздохањ, Северна Јадран)
Капетановић (Доња Мотичина, Славонија)
Кнежевић (Градачац, свјевероисточна Босна)
Колак (Тихаљина, Херцеговина)
Комерлин (Загреб Средишња Хрватска)
Ковач (Виница Југозападна Босна)
Ковачић (Мрацлин, Средишња Хрватска)
Крижанић (Мрацлин, Средишња Хрватска)
Крњак (Новаковец, Северозападна Хрватска)
Лаштро (Залужај, северозападној Босни)
Либрић (Врхошчак-Пушине, Средишња Хрватска)
Лишчић (Винковци, Славонија)
Мадунић (Циста Прово, Далмација)
Мандић (Широко Поље, Славонија)
Марин (Доњи Марини, Далмација)
Маштровић (Задар, Далмација)
Меден (Сутиванац, Истра)
Милетић (Рамановци, Славонија)
Муштра (Сегет, Истра)
Пачарић (Семељци, Славонија)
Парлов (Ричице, Далмација)
Павичић (Боричевац, Средишња Хрватска)
Пернар (Горица Средишња Хрватска)
Пинтарић (Турски врх, Северозападна Хрватска)
Погорилић (Повљана, Далмација)
Радан (Влашићи, Далмација)
Радочај (Сладојевци, Северозападна Хрватска)
Раич (Дрежница, Херцеговина)
Раос (Медовдолац, Далмација)
Распудић (Прозор Херцеговина)
Римац (Лиштани, Југозападна Босна)
Романовић (Печно, Средишња Хрватска)
Ромић (Метковић, Далмација)
Рубић (Катуни, Далмација)
Ручевић (Стари Микановци, Славонија)
Селеш (Петранец, Северозападна Хрватска)
Смиљанић (Купрес, Југозападна Босна)
Србић (Бакић, Северозападна Хрватска)
Стипић (Мркоњић Град, Средња Босна)
Стојић (Вилић Село, Славонија)
Суботић (Немци, Славонија)
Шалић (Вишковци, Славонија)
Симић (Груде, Херцеговина)
Такшић (Винковци, Славонија)
Трденић (Гушће, Средишња Хрватска)
Туђман (Велико Трговишће, Северозападна Хрватска)
Војковић (Томиславграду, Херцеговина)
Враголовић (Стризивојна, Славонија)
Врбанић (Врбанци, Истра)
Вучић (Главице, Далмација)
Вучко (Сливно, Далмација)
Зидрум (Растовача, свјевероисточна Босна)
Ждеро (Руновићи, Далмација)
Само једна напомена,међу овим тестираним Хрватима апсолутна већина је И2а,док је мањина И1,нажалост не знамо тачно који од људи са списка припадају И2а а који И1.
-
I2 + I1 - око 40%
R1a - око 20%
R1b - око 10%
E1b - око 9%
J2 - око 5%
G2a + N1c - око 2% (занимљиво да су сви близу мора)
-
Значи Фрањо Туђман је или И2а или И1.
По свему судећи да, пошто је и Фрањо из тог места. Сећам се неких прича да је немачког порекла. Једно је сигурно, отпада она прича да је јеврејског проекла (бар по мушкој линији).
-
Укупно су 183 хаплотипа Хрвата, фале још пет хаплотипова.
I2a + I1 = 91 = 49.72 %
R1a = 41 = 22.40 %
R1b = 21 = 11.47 %
E1b = 16 = 8.74%
J2 = 10 = 5.46 %
G2a + N1c = 4 = 2.18 %
-
Манин (Пазин, Истра)
Овај Манин је веома вероватно G2a, и из венецијанског патрицијског рода. Последњи млетачки дужд [/size]МLudovico_Manin (https://en.wikipedia.org/wiki/Ludovico_Manin) - је од њих. По традицији потичу од римског рода Манлиа /gens Manlia.
-
Према писању Милета Недељковића (у књизи "Ко су Шумадинци"), Тонковићи из села Бања код Аранђеловца досељени су ту у 18. веку из Брибира у Далмацији.
Сада видим резултат R1a за Тонковиће из Брибира. Да ли да претпоставимо да је реч о карпатско-далматинском огранку?
Они нису једини "рватски" род у Шумадији. Ја сам ишао у школу са Симоновићима који су у Доброводицу у Лепеници такође досељени из Брибира у 18. веку као Шимуновићи.
-
Tonkovića nema i nije ih bilo u dalmatinskom Bribiru; pa se ovdje vjerovatno radi o Bribiru kod Novog Vinodolskog.
-
По свему судећи да, пошто је и Фрањо из тог места. Сећам се неких прича да је немачког порекла. Једно је сигурно, отпада она прича да је јеврејског проекла (бар по мушкој линији).
Сећам се да је на фејсбук групи https://www.facebook.com/groups/balkangenetics/
један Хрват поменуо како је Фрањо Туђман И2а.
Могуће да је то тачан податак.
-
Тонковића је 1709. године било у Шкабрњи / Пркосу у задарском залеђу. Тешко је поверовати да је неко успио помешати Брибир и Шкабрњу.
-
Сећам се да је на фејсбук групи https://www.facebook.com/groups/balkangenetics/
један Хрват поменуо како је Фрањо Туђман И2а.
Могуће да је то тачан податак.
Па,чим је објављен резултат особе са презименом Туђман која је притом из истог места одакле је и он,ствар је онда јасна.
-
Ови Тонковићи из Шумадије су одавно насељени, тешко су могли да очувају прецизно предање из ког су тачно места, тако да је могуће да се под оним "од Брибира" подразумева шира област. Ја слабо познајем Далмацију, тако да не знам да ли је реч о самој морској обали или о задарском залеђу, што ми ипак делује уверљивије, јер су се Турци одатле повлачили и могуће је да су са собом водили и своје кметове..
-
БАРДАК - R1a, околина Дервенте, слава Св. Стефан
Ако неко зна више о Бардацима, сваки податак је вредан (а да није Шематизам). У питању је наш човек, рођен и живи у С.А.Д., који не говори наш језик, али још увек редовно слави славу.
-
БАРДАК - R1a, околина Дервенте, слава Св. Стефан
Ако неко зна више о Бардацима, сваки податак је вредан (а да није Шематизам). У питању је наш човек, рођен и живи у С.А.Д., који не говори наш језик, али још увек редовно слави славу.
Pozdrav,
Ja sam ga kontaktirao po tvojoj preporuci i dogovaramo da posalje Y-STR rezultate. Posto nemam account na 23andme ne znam mu reci sto treba raditi, odnosno kako se zove rezultat koji treba poslati. Ima li netko s 23andme da posavjetuje?
-
Pozdrav,
Ja sam ga kontaktirao po tvojoj preporuci i dogovaramo da posalje Y-STR rezultate. Posto nemam account na 23andme ne znam mu reci sto treba raditi, odnosno kako se zove rezultat koji treba poslati. Ima li netko s 23andme da posavjetuje?
Бардак се не разуме толико у генетику, више је знатижељни почетник. Потешкоћа код 23аМ је у томе што она не нуди хаплотипове као ФТДНА па сам му ја већ указао на потребу тестирања преко ФТДНА.
-
Бардак се не разуме толико у генетику, више је знатижељни почетник. Потешкоћа код 23аМ је у томе што она не нуди хаплотипове као ФТДНА па сам му ја већ указао на потребу тестирања преко ФТДНА.
Sto onda radi 23andme? Neki bazicni SNP da odredi haplogrupu?
-
Отприлике. У том смислу је и бољи него FF или Ancestry, али се на томе и све завршава. Постоје програмчићи који могу мало више открити о подгранама, али немам превише искуства с њима (потребно је поседовати и његов резултат).
-
Сурина, Пасјак, Матуљи (Хрватска), хаплогрупа G2a
Видановић, хаплогрупа I2a2
Лечић, Хрватска, хаплогрупа R1b1b2a1a2d
Јасак (Хрватска), хаплогрупа I2a2
Тараванчић (муслиман), хаплогрупа T
Бећар (муслиман), хаплогрупа I2a2
-
Шантић (муслиман), Пријепоље, хаплогрупа J2a4b1 (М92)
Извор: iGENEA
Ови Шантићи кажу да су пореклом из Мостара (одакле је и Алекса Шантић).
Занимљиво да је у Пјешивцима било Шантића. Пјешивци припадају управо хаплогрупи J2a M92, па можда пре ту постоји нека веза.
http://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=J2a
-
Сад погледах код Дедијера и Милићевића. Изгледа да су и мостарски Шантићи пореклом из Црне Горе.
-
Масловарић E-V13
Нема више података, али с обзиром да је ретко презиме лако могу бити огранак Мијомановића (Васојевића).
-
Масловарић E-V13
Нема више података, али с обзиром да је ретко презиме лако могу бити огранак Мијомановића (Васојевића).
Што се ЦГ тиче, то је то.
-
Ангеловски (Македонија) Е1b1b1a2
Hoxha (вероватно Шиптар - МКД) Е1b1b1a2
Василевски (Македонија) G2a3b2
Кузмановски (Скопље-Велес) I2a2
Новаковић (Србија) I2a2
Ристић (Куманово-Врање) R1a1a
Ракић (Србија) R1a1a
Секуловски (Македонија) R1b1b2a1a
Податке ми је послао Кузмановски из Скопља.
-
Припадници R1a са 23andme, податке сам добио од нашег Ресавца
Богомировић из Ћуприје
Јанковић - Србин
Трудић - Србин
Тодић - Србин
Radich - има американизовано име, може бити да је Србин или Хрват
Курић - има муслиманско име, из БиХ или из рашке области
-
Припадници R1a са 23andme
Курић - има муслиманско име, из БиХ или из рашке области
Глумац Ирфан Менсур рођен као Ирфан Курић
-
На FTDNA, такође без хаплотипа, постоји резултат извесног Алана Мандића R1a. По свему судећи реч је о Хрватима из Далмације (Бабац, Задар). Породична презимена су још Ергић (Радучић, Ервеник) и Краљевић (Мрљане, Задар).
Послао сам мејл господину Мандићу у нади да ће нам проследити хаплотип.
-
На интернационалном ФТДНА R1a пројекту постоји хаплотип неког А. Јокановића, нисам успео да нађем хаплотип. Очигледно је подесио да буде анонимно.
-
Шиљдедић, Кулен Вакуф, Федерација БиХ, хаплогрупа I-M253 (I1)
Извор: FTDNA
-
На FTDNA, такође без хаплотипа, постоји резултат извесног Алана Мандића R1a. По свему судећи реч је о Хрватима из Далмације (Бабац, Задар). Породична презимена су још Ергић (Радучић, Ервеник) и Краљевић (Мрљане, Задар).
Послао сам мејл господину Мандићу у нади да ће нам проследити хаплотип.
Ергићи из Задра су Срби 100% један Ергић из Задра је једно време био директор код мене у фирми а знам и једну жену што ради на пумпи код Ледина да се презива Ергић вероватно је избеглица
-
Тачно,Ергићи из Радучића су православци и славе Аранђеловдан.
-
Ергићи из Радучића су Срби наравно. Њихово порекло није спорно у овом случају.
Гледаћу да ових дана издвојим све доступне Y-DNA резултате без маркера (23andMe, FTDNA, Geno 2.0, итд). Услов је да буду са српско-хрватског говорног подручја (као и људи из СДП) и да се са сигурношћу може утврдити место порекло/земља и евентуално национална припадност.
После можемо направити мапу, статистику, итд.
-
Ergići su mislim najbrojniji u selu Gaćelezi..odatle je onaj fudbaler što je igrao za Srbiju.
-
Sad sam pogledao leksik prezimena iz 1948. godine i bilo je 106 Ergića iz Gaćeleza, 1 iz Šibenika, 1 iz Slavonskog Broda i 8 iz Vinkovaca. Nijedan nije bio u Radučića.
-
Sad sam pogledao leksik prezimena iz 1948. godine i bilo je 106 Ergića iz Gaćeleza, 1 iz Šibenika, 1 iz Slavonskog Broda i 8 iz Vinkovaca. Nijedan nije bio u Radučića.
Сад видех да се поред Радучића помиње и место Гаћелези. Може бити да су Ергићи уствари одатле пореклом.
-
Овде су издвојени само резултати за које се, на основу презимена, места порекла и евентуално породичних имена, може закључити да припадају Србима.
Хаплогрупа E1b
Марковић, Србија
Гњатовић, Хрватска (Обровац)
Радека, Хрватска (Мекињар, Лика)
Масловарић (Васојевићи?)
Митровић, Црна Гора
Божовић, Црна Гора (Затон, Бијело Поље)
Нишић, БиХ (Јајце)
Поповић, Србија (Кладово)
Катић, Црна Гора (Мојдеж)
Недовић, Црна Гора
Стојановић, БиХ (Бијељина)
Јовановић, Црна Гора (Даниловград)
Бајић, Србија (Врање)
Грујичић, Србија (Београд)
Јовановић, Србија (Обреновац)
Милошевић, Србија (Ћићина)
Блажановић, БиХ (Какањ)
Ћоровић, БиХ (Крушевица, Љубиње)
Хаплогрупа I2a
Лучић, БиХ (Сарајево)
Павлов, Србија (Вршац)
Мијајловић, Србија
Срећковић, Србија
Илинчић, Црна Гора
Настић БиХ (Сарајево)
Никовић, Црна Гора (Пива?)
Радуљ, Србија
Тотић, србија (Пирот)
Андрејић, Србија (Београд)
Бешлић, Србија (Бајина Башта)
Алексић, Србија (Пећ, Косово)
Јоксимовић, Србија (Добраче)
Булатовић, Црна Гора
Видановић, Србија
Стојановић, Србија (Београд)
Ђурић, Србија (Београд)
Хаплогрупа R1a
Богомировић, Србија
Трудић, Србија
Крајновић, Хрватска (Брувно, Лика)
Милеуснић, Хрватска (Лика)
Крстић, Србија (Стол, Бабушница)
Крсмановић, Србија (Зрењанин)
Ивковић, БиХ (Доњи Дрежањ, Херцеговина)
Павловић, Србија (Баточина)
Маринковић, Србија (Владичин Хан)
Бардак, БиХ (околина Дервенте)
Хаплогрупа R1b
Павличић, Црна Гора
Златанић, Србија
Секулић, Србија (Београд)
Урбановић, Србија (Суботица)
Љумовић, Црна Гора (Пипери)
Гојнић, Црна Гора
Добријевић, Хрватска (Далмација?)
Гаргента, Србија, Панчево (порекло Далмација)
Хаплогрупа J2b
M205
Печеница, БиХ (Прача, Пале)
Боца, Хрватска (Плашки, Лика)
Стојковић, Србија (Млачиште, Црна Трава)
M241
Јовановић, БиХ
Ванић, Србија
Илић, Србија (Београд)
Хаплогрупа I1
Полексић, Црна Гора (Мокро, Шавник)
Маловић (Дробњаци?)
Будимировић, Србија (Војводина)
Симовић, Србија (Крагујевац)
Хаплогрупа N1a
Штетић, Хрватска (Лика)
Јокановић, Црна Гора (Пива)
Хаплогрупа N1b
Половина, Хрватска (Лика)
Зубић, БиХ (Купрес)
Хаплогрупа G2a
Јекнић, Црна Гора (Сврке, Горња Морача)
Вукадиновић, Црна Гора
Хаплогрупа J2a
Перовић Црна Гора (Никшић, Цуце)
Хаплогрупа Q1b
Василић, БиХ (Врањак, Модрича)
Хаплогрупа I2-M223
Медиговић, Црна Гора (Паштровићи)
Могуће да сам некога изоставио, али главнина је ту. На 23andMe постоји још пуно резултата БиХ муслимана и Хрвата, као и муслимана из Црне Горе. Ови први су доминантно припадници I2a и R1a, док се код муслимана из Црне Горе углавном јављају хаплогрупе E1b, R1b и J2b2.
Ове резултате можемо "окачити" накнадно.
-
Хаплогрупа E1b
Масловарић (Васојевићи?)
Митровић, Црна Гора
Катић, Црна Гора (Мојдеж)
Јовановић, Црна Гора (Даниловград)
Ћоровић, БиХ (Крушевица, Љубиње)
Масловарићи - Васојевићи.
Митровићи и Јовановићи - Бјелопавлићи.
Ћоровићи су ми енигма. С једне стране, ту је прича о пореклу од Угреновића, а с друге, имамо Ћоровиће у Мирцу (Његуши), који славе Аћимовдан (Свети Јоаким и Ана) и огранак су његушких Богдановића - Пуношевића. Ако је ово друго тачно, Пуношевићи би били Е В13. Што није немогуће. Као и још неколико ЦГ братстава, и Пуношевићи имају предање о пореклу од Војиновића...
http://www.poreklo.rs/2015/12/24/pleme-njegusi/
Е, сад, можда су Ћоровићи прибраћеници Пуношевићима, или су измислили ту везу да би дали себи на значају. А можда и јесу Пуношевићи. Како год, они не живе у главном његушком подручју, него у Мирцу изнад Боке, што можда указује на неки одговор.
Катићи су у Суторину дошли из Попова Поља. Не знам за раније порекло.
-
Небо, јел беше племе Риђани славе Св. Јоаким и Ана, или сам нешто побркао?
-
Небо, јел беше племе Риђани славе Св. Јоаким и Ана, или сам нешто побркао?
Ацо, Свети Јоаким и Ана је слава типична за Угреновиће.
-
Хаплогрупа I2a
Илинчић, Црна Гора
Никовић, Црна Гора (Пива?)
Бешлић, Србија (Бајина Башта)
Миљанићи:
Илинчић, Жари (Морача); Липово (Колашин) код Мојковца огранак су Ракочевића; Ровца (Колашин); Цетиње; Леденице (Рисан).
Вероватно ови Ровчани.
С обзиром да су пивљански Никовићи Требјешани, врло могуће да се ради о овом роду. Иначе, Никовића има више разнородних у ЦГ.
Бешлићи у Бајиној Башти су дошли из Кремана („Соколска нахија“, Љ. Павловић). Кремански Бешлићи су од Бешлија или Бешлића из Невесиња, слава: Ђурђиц („Ужичка Црна Гора“, Љ. Павловић). Код Милићевића, Бешлића има муслимана и католика у Посушју, Стоцу и Мостару.
-
Хаплогрупа R1a
Ивковић, БиХ (Доњи Дрежањ, Херцеговина)
Хаплогрупа R1b
Ивковићи у Херцеговини (Милићевић):
Бијела Рудина, Дријежањ, Кљенци, Удрежње – у Херцеговини од давнине, а по предању, дошли су „из Тесалије“ у време србског кнеза Часлава. Славе Никољдан.
-
Ацо, Свети Јоаким и Ана је слава типична за Угреновиће.
Eво шта о свом пореклу кажу Ђапићи:
KRATKA ISTORIJA ĐAPIĆA
''Đapići vode poreklo iz Nikšića i jedna su od porodica koje sačinjavaju bratstvo Ugrenovići. Prema dosadašnjim objavljenim istorijskim radovima Ugrenovići se pominju u XIV veku kao bratstvo koje je naseljavalo prostor današnjeg Nikšića i okolnih sela. Po novim istorijskim saznanjima koje zastupa i argumentovano brani osnivač srpske istorijske škole Dr Jovan Deretić, Srbi su starosedeoci na Balkanu, tako da su Ugrenovići najverovatnije deo srpskog plemena Lužani.
Ugrenovići su držali predeo oko brda Uzdimira u Nikšićkom polju, na kome su danas sela Kočani i Zavrh. Ceo taj kraj ranije se nazivao župa Onogošt, po istoimenoj tvrđavi iz koje su se kontrolisali trgovački putevi koji vezuju Risan sa Srbijom i Bosnu sa Zetom. Narodno predanje govori da su Ugrenovići bili jako bratstvo, a ime su dobili po izvesnom Ugren banu, koji se u dubrovačkom istorijskom arhivu pominje 1411.godine. Kako su se Ugrenovići ranije zvali, ne zna se pouzdano.
Ugrenovići su dugo vremena držali vlast u župi Onogošt, a do opadanja moći Ugrenovića dolaze nakon ubistva Ugren bana. Narodno predanje kaže da dolaskom Nikše u župi Onogošt ( sa njegovih sedam sinova i verovatno dosta rođaka ), dolazi do sukoba oko prevlasti u župi, koji se završava ubistvom Ugren bana od strane Gojaka, najmlađeg Nikšinog sina. Spomenik Ugren banu postoji i danas, a nalazi se u selu Liverovići. Posle toga pleme Nikšići ( slave sv.Luku ) postepeno preuzima glavnu ulogu u župi, koja kasnije kao i sam grad dobija ime Nikšić po rodonačelniku Nikši.
Prema dosadašnjim raspoloživim podacima, sve navodi da Đapići potiču iz sela Studenci ( 2km od Nikšića), odakle su se iz raznih pobuda tokom vremena selili u druge krajeve.
Jedan od braće se nastanio u selu Cvetulji, a njegovi potomci odlaze u Mačvu, u selo Badovinci, gde se najveći broj i danas nalazi. Ova grana Đapića nije zadržala izvorno prezime, tako da se danas prezivaju Cvetuljski.
Drugi brat odlazi u selo Ostrovo, današnji Lipnički Šor ( kod Loznice ), gde se većina potomaka i danas nalazi, a kao i prethodna grana Đapića promenili su prezime i prezivaju se Damnjanović..
Treći brat koji je otišao u selo Bukor (35km južno od Šapca) , imao je brojno potomstvo koje se selilo u okolna sela. da bi se novonastale porodice razlikovale, preuzeli su tadašnji srpski običaj da uzimaju očevo ime za prezime, tako da se i kod ove grane Đapića nije održalo izvorno prezime. Današnja prezimena nastala su oko 1850. godine, kada su se po naredbi kneza Aleksandra Karađorđevića porodice morale odlučiti za jedno prezime koje se nije smelo menjati bez nekog posebnog razloga. U početku su najbrojniji bili Jevtići (Mrovska – 35 muških glava, Gornja Sipulja – 17 muških glava). Đukići (Gornja Sipulja). Deo Jevtića koji su ostali u Bukoru promenili su prezime u Barugdžiće (25 muških glava).
Od potomaka trćeg brata Đapića nastale su familije Arsenović (186 muških glava), Ilić (34 muške glave) i Ignjatović (48 muških glava), svi iz Bukora, ali su zadržali nadimak Đapići. Deo Đapića iz Bukora naselili su Donju Badanju i nastale su familije Aćimović (9 muških glava) i Marković (47 muških glava). Deo Đapića naselio se u Pocerski Pričinović od 1804 do1813 god.i nastala je familija Glišić.
Ovde je naveden samo deo iseljavanja Đapića koji je vezan za Bukor i okolinu i preuzeto iz Istorije Đapića koju je istažio i napisao Dragan Arsenović iz Zemuna.''
-
Хаплогрупа R1b
Павличић, Црна Гора
Код Миљанића:
Павличић, Калањ (одсељени код Косовске Митровице и као: Козовић), - не знам шта им дође овај Калањ...
Горица и Слатина (Бјелопавлићи) огранак су Милаковића (Петрушиновића) - мало вероватно, јер су ови Павличићи Бјелопавлићи.
Клопот (Братоножићи) - могуће.
Доња Зета - нисам нашао ове, али је могуће да су у питању Лајковићи:
"Лајковићи (Љајковићи) зову себе и Павличићима по имену старога села, у коме су се најпре настанили. Има их свега 9 домова. Они сами причају, да су дошли из Бјелопавлића, али сви остали Братоножићи кажу, да је њихов предак Љајко, који је био ковач, дошао пре девет пасова однекуд од Скадра и прибио се да служи у кући Вуковића, једног старог пиперског рода, који се био настанио у селу Павличићима и после се нешто истражио а нешто одатле раселио (последња кућа Вуковића одселила се пре триестак година у Зету. Од тих Вуковића Љајко је добио земљу и окућио се. Љајковићи су уопште врло неповерљиви и што своје порекло доводе лажно од Бјелопавлића, то је још бољи доказ, да је казивање осталих Братоножића истинито. Јер обично мала и слаба браства, која су још незнатног порекла, гледају, да дигну себи цену доводећи своје претке у везу са каквим угледним браством или племеном. Врло је вероватно, да је предак Љајковића побегао од крви, па да су они и због тога крили своје порекло. Љајковићи славе Арханђеловдан и летњи Петковдан 26. јула). Сад их је у селу Павличићима само 2 породице, а остали су се преселили у Морачице (5 пор. и у Малу Ријеку (2 пор.)."
са: http://www.poreklo.rs/2013/06/13/pleme-bratono%c5%bei%c4%87i/
„Грље“ – „Лајковићи“: Рашовићи и њихови огранци Вукашиновићи и Бјелобрковићи, Стијеповићи, Вулевићи и Кумбуровићи (Петров-дан) су пореклом из Пипера, од Мрка; предак им се звао Гордоба, имао је три сина, који су, због неког убиства, побегли из Пипера у Љуботињ; од њих су Прље у Љуботињу и Ивовићи у Сеоцима; један син (наводно именом Грља) дође у Зету и од његовог сина Лајка су Грље у Лајковићима, а по њему се зове и село; према ономе што је Јовићевић забележио, народно предање говори да су Грља и син му Лајко дошли у Зету почетком 17. столећа, међутим, Грље се помињу у Зети још средином 15. столећа. Овом братству највероватније припадају и Станковићи.
са: http://www.poreklo.rs/2016/02/01/bratstva-zete-i-ljeskopolja/
Братство Грља (Грељи) живело је и у скадарској области почетком 15. века.
Прље (Аранђелов-дан, раније Петров-дан) у Мужовићима и Доњим селима су од претка који се доселио из Мркојевића (раније презиме Барјактаровић) у 16. столећу. У једном которском документу из 1580. године помиње се Раичко Стјепанов Прља из села Љуботињ.
Сродни су им Лајковићи из Зете, за које постоји мишљење да су старинци у Зети, од старог племена Грља (Греља).
са: http://www.poreklo.rs/2016/02/06/bratstva-plemena-ljubotinj/
Иначе, Љуботињ се до сада показује као оаза родова хаплогрупе Р1б.
-
Eво шта о свом пореклу кажу Ђапићи...
Ацо, имамо ли неког тестираног од ових огранака Ђапића?
-
Ацо, имамо ли неког тестираног од ових огранака Ђапића?
Колико знам немамо, а мени су посебно интересантни јер је у мом селу некада била једна породица Ђапић од којих је био неки Сава Ђапић који је одликован медаљом за храброст у 1. св. рату. Одселили су након 2. рата у Војводину, мислим у Српски Милетић.
-
Интересантан је податак који се налази на њиховом ФБ страници где кажу да су највероватније пореклом од Лужана. Е-В13 ми никако не иде са том њиховом претпоставком.
-
Интересантан је податак који се налази на њиховом ФБ страници где кажу да су највероватније пореклом од Лужана. Е-В13 ми никако не иде са том њиховом претпоставком.
За Угреновиће бих прво помислио на DN или DS, па можда и на N1a.
Овај тестирани Ћоровић слави Аћимовдан, али то не мора нужно значити да је од Угреновића. Видимо да постоји исто презиме и слава у његушком Мирцу.
-
За Угреновиће бих прво помислио на DN или DS, па можда и на N1a.
Овај тестирани Ћоровић слави Аћимовдан, али то не мора нужно значити да је од Угреновића. Видимо да постоји исто презиме и слава у његушком Мирцу.
Љубињски Ћоровићи су јако раширен род у нашем крају. Живе у селима Жабици, Крушевици и Капавици, постоје и двије гране у Љубињу. Од једне гране љубињских Ћоровића су књижевник Светозар Ћоровић и историчар Владимир. Од друге љубињске гране је академик Милорад Ћоровић. некада декан Ликовне академије у Сарајеву и оснивач Ликовне академије у Требињу. Од Ћоровића из Крушевице је Милорад Ћоровић директор стадиона Црвене Звезде.
-
Ево још неких презимена са 23andMe (унапред се извињавам уколико случајно поновим нека од раније):
Коленовић - I2a2
Драгичевић - I2a2
Вуковић (Црна Гора) - I2a2
Радоњић - E-V13
Дедовић - E-V13
Жалица - E-V13
Сенић - E-V13
Јовичић (БиХ) - E-V13
Богдановић - E-V13
Алаповић - R1a
Мезнарић - J2b2
Сеферовић (Црна Гора) - J2b2
Голубовић - J2a1b1
Ивановић (Црна Гора) - G2a4
Живановић (Србија) - N1c1
-
Недавно се на FTDNA појавио још један резултат, највероватније са ових простора. Нажалост, без хаплотипа.
Крстовић, хаплгорупа I2a (I-Y3548)
По имену би се рекло да је у питању српска породица. Крстовића има Никшићана, што би се поклопило и са хаплогрупом, али ово презиме је присутно и широм Србије. Надам се да ћемо ускоро добити маркере и место порекла.
-
Крстовићи су из околине Требиња (Придворци), слава Ђурђевдан. Пореклом су од Ратковића, који опет кажу да су пореклом "из Озринића у Црној Гори".
Ускоро ћемо добити и маркере, још се чека на резултате.
-
Алаповић - R1a
Ово презиме личи на презиме Алауповић, али не знам да ли је то случајно, или можда има неке везе?
Кад погледам на гугл.буксу избаци ми да Андрија Качић Миошић рецимо Алауповиће крсти као Алаповиће (https://books.google.hr/books?id=Uvs8AAAAIAAJ&pg=RA1-PA100&dq=%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&hl=sr&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&f=false).
Алаповићи сами, данас се изгледа помињу само на простору Републике Хрватске, и то само у околини Винковаца, а по свему судећи у питању су Срби. Док опет с друге стране, имамо несумњиво и једног католика Алаповића, бискупа загребачког Александра Алаповића.
Иначе, ови Алауповићи које поменух, порекло воде из Фојнице, и тамо се помињу још у средњовековним повељама босанских владара.
-
Урошевић, Роћевићи, Краљево, Србија, хаплогрупа J2b2-M241 (L283)
Ако неко има више информација о овој породици, нека напише.
Тестирани су преко Geno 2.0, па нема маркера, али надам се да ће се ускоро "пребацити" на FTDNA. Кад поменух већ Geno 2.0, зна ли неко колико су корисни СНП-ови који се добију тамо приликом тестирања?
-
Сад погледах код Дедијера и Милићевића. Изгледа да су и мостарски Шантићи пореклом из Црне Горе.
Dedijer i Milićević daju potpuno različite podatke za Šantiće.
Dedijer navodi da su Šantići pripadali humskoj vlasteli, a Milićević piše ovo "smatra se da su došli iz Crne Gore" ne navodeći nikakve druge podatke.
Treći izvor link (http://www.bgs.ba/eknjige/images/stories/pdf/Fojnicki_grbovnik_I_dio.pdf): "Plemićka obitelj Šantić starinom je od Neretve. Na povelji kralja Stjepana Tomaša od 22.VIII. 1446. nalazi se među bosanskim velikašima i dvorski knez Ivan Šantić, (Miklošić, Monumenta serbica, 440)."
-
Dedijer i Milićević daju potpuno različite podatke za Šantiće.
Dedijer navodi da su Šantići pripadali humskoj vlasteli, a Milićević piše ovo "smatra se da su došli iz Crne Gore" ne navodeći nikakve druge podatke.
Treći izvor link (http://www.bgs.ba/eknjige/images/stories/pdf/Fojnicki_grbovnik_I_dio.pdf): "Plemićka obitelj Šantić starinom je od Neretve. Na povelji kralja Stjepana Tomaša od 22.VIII. 1446. nalazi se među bosanskim velikašima i dvorski knez Ivan Šantić, (Miklošić, Monumenta serbica, 440)."
Једно друго не искључује. Може бити да су се после пада Херцеговине, повукли у ондашњу Црну Гору, те каснијим сеобама вратили у Херцеговину.
-
Погледах породична презимена оних Добријевића R1b са 23andMe.
Радујко - по свему судећи Срби пореклом из Далмације, или Босанске Крајине. У Далмацији их је било у Тишковцу, слава Ђурђевдан, док су у Босанској Крајини сродни Бурсаћима и Зељковићима R1a M458.
Лошић - презиме постоји у селу Оћестово крај Книна. Лошићи такође славе Ђурђевдан.
Шушница - презиме постоји у Босанској Крајини, у околини Санског Моста, где је такође било исељеника из Далмације. Занимљиво да презиме Шушњица такође постоји у Тишковцу (Далмација), слава Стевањдан.
Ако узмемо у обзир ове податке, Добријевићи R1b би могли бити од ових далматинских (слава Св. Стеван), који су иначе веома разгранати.
У Далмацији, Лици и Босанској Крајини постоје и Добријевићи Ђурђевштаци, али они лако могу бити R1a карпатско-далматински кластер, зато што Ђапе из Лике (Ђурђевдан) кажу да су се раније презивали Добријевићи.
Све ово би се лепо поклопило са резултатима Миљевића (Св. Стеван) из околине Санског Моста, који такође припадају хаплогрупи R1b. Даље би се и Добријевићи и Миљевићи могли повезати са групом крајишких Стефањштака (Трнинићи-Роквићи-Миљевићи), тј. "Озгорастовићима".
Ипак, ни у овом "племену" ситуација вероватно неће бити чиста, зато што у днк пројекту постоје Бајићи и Дукићи (такође слава Св. Стеван), који се на основу литературе могу повезати са групом родова Трнинић-Роквић-Миљевић, а припадају хаплогрупи I2a Динарик Југ.
-
На мапи се налазе тестирани са 23andMe и FTDNA (без маркера). Убачени су само они који су уписали тачну локацију, или се на основу породичних презимена може закључити одакле су. Има још тестираних, али без места порекла (пише само Србија, БиХ, Хрватска, итд.). Треба нагласити да су на мапи само Срби.
(https://s9.postimg.io/oamxfo0rz/hhh.jpg)
- зелено - J2b1
- светлозелено - J2a
- жуто - Q1b
- светлољубичасто - N1b
(https://s22.postimg.io/shpjqc4s1/bbb.jpg)
Хаплогрупа E1b
Гњатовић, Хрватска (Обровац)
Радека, Хрватска (Мекињар, Лика)
Божовић, Црна Гора (Затон, Бијело Поље)
Нишић, БиХ (Јајце)
Поповић, Србија (Кладово)
Катић, Црна Гора (Мојдеж)
Стојановић, БиХ (Бијељина)
Јовановић, Црна Гора (Даниловград)
Бајић, Србија (Врање)
Грујичић, Србија (Београд)
Јовановић, Србија (Обреновац)
Милошевић, Србија (Ћићина)
Блажановић, БиХ (Какањ)
Ђукић, Хрватска (Голубић, Далмација)
Марковић, Србија (Пожаревац)
Хаплогрупа I2a
Лучић, БиХ (Сарајево)
Павлов, Србија (Вршац)
Никовић, Црна Гора (Пива?)
Настић, БиХ (Сарајево)
Тотић, србија (Пирот)
Андрејић, Србија (Београд)
Бешлић, Србија (Бајина Башта)
Алексић, Србија (Пећ, Косово)
Јоксимовић, Србија (Добраче)
Стојановић, Србија (Београд)
Ђурић, Србија (Београд)
Маћешић, Хрватска (Кордун)
Хаплогрупа R1a
Крајновић, Хрватска (Брувно, Лика)
Милеуснић, Хрватска (Лика)
Крстић, Србија (Стол, Бабушница)
Крсмановић, Србија (Зрењанин)
Ивковић, РС (Доњи Дрежањ, Херцеговина)
Павловић, Србија (Баточина)
Маринковић, Србија (Владичин Хан)
Бардак, РС (околина Дервенте)
Хаплогрупа R1b
Секулић, Србија (Београд)
Урбановић, Србија (Суботица)
Љумовић, Црна Гора (Пипери)
Гојнић, Црна Гора (Брчели, Црмница?)
Добријевић, Хрватска (Далмација?)
Гаргента, Србија, Панчево (порекло Далмација)
Хаплогрупа I1
Полексић, Црна Гора (Мокро, Шавник)
Кончар, Хрватска (Кончарев крај, Лика)
Симовић, Србија (Крагујевац)
Хаплогрупа J2b1
Печеница, РС (Прача, Пале)
Боца, Хрватска (Плашки, Лика)
Стојковић, Србија (Млачиште, Црна Трава)
Хаплогрупа N1a
Штетић, Хрватска (Врховине, Лика?)
Јокановић, Црна Гора (Пива)
Хаплогрупа N1b
Половина, Хрватска (Лапац, Лика?)
Зубић, БиХ (Благај, Купрес)
Хаплогрупа G2a
Јекнић, Црна Гора (Сврке, Горња Морача)
Вукадиновић, Црна Гора (Беране)
Хаплогрупа J2a
Перовић Црна Гора (Никшић, Цуце)
Хаплогрупа Q1b
Василић, БиХ (Врањак, Модрича)
Хаплогрупа I2-M223
Медиговић, Црна Гора (Паштровићи)
-
Претпостављам да је овај Алексић, Србија (Пећ, Косово) И2а пореклом од Алексића са Његуша. Драгутин Вуковић их повезује са Пуношевићима који се према предању везују за средњевековне Војиновиће. Алекса Божидаре(о)в кога Вуковић помиње, према подацима које имамо о Његушима а које је Небо својевремено поставио, је од Радичевића који су изумрли у 16. веку, након чега су кнештво од њих наследили Богдановићи. Међутим, својевремено сам имао прилике да разговарам са једним Алексићем из Пећи, сада адвокат у Београду, који ми је тада рекао да су његови са Његуша, и да су били призната кнежевска породица односно братство. Зато би било веома занимљиво видети хаплотип овог Алексића, има ту много тога што је контрадикторно и опречно. Мада, презиме и није тако ретко, тако да је можда у питању нека друга породица.
-
Видех сад на FTDNA (family finder) да је извесни Витас R-CTS1211. Да ли га је неко раније уочио? Такође, ту је и Плећаш са R-M512.
-
Да, највероватније се ради о томе зато што је презиме Кецојевић јако ретко. Наручио сам тест за једну бројну породицу из Пиве која је по предању род са Зечевићима из Бањана па ћемо за неколико месеци моћи да проверимо да ли је то то.
Ако није тајна, која породица је у питању? Томић спомиње да је Зечевић старо презиме Аџића из Пиве, само нигде не наводи везу за Зечевићима из Бањана.
Зечевићи су по сопственом предању од Зечевића из Васојевића, али то је доста упитно јер славе Јовањдан, а важе и за старије братство у племену.
-
Ако није тајна, која породица је у питању? Томић спомиње да је Зечевић старо презиме Аџића из Пиве, само нигде не наводи везу за Зечевићима из Бањана.
Зечевићи су по сопственом предању од Зечевића из Васојевића, али то је доста упитно јер славе Јовањдан, а важе и за старије братство у племену.
Јесте, Аџићи
-
Јесте, Аџићи
То би онда значило да су Аџићи након доласка у Бањане из Косијера променили презиме у Зечевићи, а да је део братства који се преселио у Пиву вратио старо презиме Аџић. Заједничка слава (Јовањдан) иде у прилог томе, као и ређе спомињано предање да су се Зечевићи доселили из Книна (а не из Васојевића како данас причају), а тамо са Косова. Слично предање о досељавању из Книна Томић спомиње за Аџиће у Пиви тако да је заиста могуће да се ради о истој породици, једино је необично што код Зечевића нема баш никаквог помена о томе да су од Аџића.
-
Према изворима, прича иде мало другачије:
Почетком 18. века, цело братство косијерских Аџића се иселило у Далмацију, у околину Книна, где су били велико братство. После неког времена, четворица браће Аџића реше да се врате ближе Црној Гори, те се населе у Пиву. Од тројице су пивски Аџићи (славе Светог Јована), док се четврти, Вукосав, врати у Ђиновиће, и од њега су сви косијерски Аџићи. Бањански Зечевићи би требало да су од ових из Пиве. Тако је према Јовићевићу.
Према Томићу, Зечевићи јовањштаци у Кленку су старинци у Бањанима.
-
Бањански Зечевићи би требало да су од ових из Пиве.
Вероватно, али Јовићевић не спомиње Зечевиће, тако да у литератури нема података о њиховом сродству (бар колико сам ја упознат). Податак да Аџићи имају предање о сродству са Зечевићима је Ђорђо овде изнео, док Томић није везивао старо презиме Аџића са Зечевићима из Бањана. Ако и јесу у сродству, остаје питање да ли су се Аџићи из Книна доселили у Бањане, па одатле у Пиву, или обрнутно. Друго питање је кад је и како дошло до промене презимена. Јовићевић наводи да је део Аџића остао у Книну, што значи да је презиме Аџић старије.
Резултат Аџића на више маркера би био доста користан због могућег сродства са Копривицама и Богутовићима јер би у случају поклапања (за шта постоји солидна шанса) могли да дођемо до даљег порекла (Зета) та два разграната братства.
-
Да, презиме Аџић је старије.
Питање је колико је уопште веродостојно то предање о враћању из Далмације у Пиву, или се ради о два огранка исељеника, од којих су једни отишли у Далмацију, а други у Бањане, па у Пиву, без повратне миграције Далмација - Пива. Они што су се вратили у Косијере би могли бити привремени исељеници у Бањане. Тешко је поверовати да се неко у склопу тадашњих околности враћа из Далмације у Пиву.
За Зечевиће заиста не постоји никакав доказ да имају везе с Аџићима. Написах шта Томић за њих каже (староседеоци без јаснијег сазнања о даљем пореклу).
Веза између Богутовића, Аџића и Копривица би заиста могла постојати. Географски мало подручје је у питању. Додајем ту као побројанима могућу близику и Орловиће.
-
Херцеговачки Зечевићи у билећком крају за себе кажу да су од Баћевића из Бањана (Ристо Милићевић). Да ли се ту мисли на бањанске Баћовиће, мислим да је у питању тај род. Бањански Баћовићи (Мулине) славе Јовањдан / Савиндан, исто као и бањански Зечевићи. Мислим да није у питању случајност. Отуд би Зечевићи пре могли бити старије бањанско становништво, док је њихова веза с Аџићима мање вероватна.
-
Можда не би било лоше да се сва ова преписка о Аџићима и Зечевићима пребаци на тему о Бањанима.
-
Можда не би било лоше да се сва ова преписка о Аџићима и Зечевићима пребаци на тему о Бањанима.
Јован Зечевић, Виницка, интернет верзија, Београд, 1991.
Зечевићи из села Југовићи у никшићкој Жупи, у Бањанима и Невесињу, према предању, потомци су њиховог претка Трипка, који је на 8 кољену живио у Веруши – Лијева Ријека. У првој половини XVIII вијека, Трипкови синови – Иван, Јован и Вуко су се због убиства Турака, преко Роваца, одселили. Иван у Невесиње, Јован у Бањане, а Вуко у никшићку Жупу. Од њих су се развила три огранка Зечевића. Вукови потомци су се селили у Босну и Србију, тако да су од њих – Зечевићи католици код Брчког, неки Зечевићи код Крагујевца и Милошевићи у селу Волујица код Ужица. Према предању Зечевића из Бањана, њихов најстарији познати предак звао се Марко, док Вучић Зечевић говори да је то био Никола.
-
Милан Пековић, Никшићка Жупа, Београд, 1974. стр. 79.
Зечевићи су потомци Вуксана Зечевића, који се, према казивању старијих људи, доселио у Југовиће негдје у седамнаестом вијеку. Вуксан је имао три сина: Јована, Стојана и Ивана. Јован се преселио у Бањане, гдје његови потомци данас живе и презивају се Зечевићи; његов потомак је и Лукијан Зечевић. Стојан се преселио у приморје, а Иван у Босну. У Југовиће је, са својим дједом Вуксаном, остао Иванов син Малиша, чији су потомци Зечевићи који данас живе у Југовићима.
-
Андрија Лубурић, Дробњаци племе у Херцеговини, Београд, 1930. стр. 217 – 219.
Интересантно да је предање Жижића из Дробњака, Лубурић приписао Зечевићима из Жупе. ''У Ровцима је, у Вељем Дубоком, становао Тривко Буришевић, пореклом Васојевић. Имао је седам синова и кћер Жижу. Био је богат и храбар. Неки турски зулумћар, Мурат Ђурђевић, из Колашина са дванаест харачлија дође у Морачу и Ровца; сврати у Манастир и учини зулум калуђерима. Причају да га је калуђер клео, да га Бог и срећа нанесе на Тривка Буришевића и његових седам синова. Кад то дочује Мурат, распита се за Тривка и оде њему. Турци и тамо почну да чине зулум. Тривко се договори са синовима да им за вечеру дају вратовне погаче, те завратају, па их онда лако побију. Само један побјегне. Тривко се 1733. одселио у Срем са пет синова, а два се склоне у никшићку Жупу и населе у селу Југовићима; од њих су тамо Зечевићи. У Ровцима, Тривку остане хрома кћер Жижа. Доцније по њу дођу браћа из Жупе, али она љута што су је оставили приликом бјекства, не хтједе са њима, но ту и остане. У Дубоком је тада становао неки ковач Илија, порјеклом из Куча. Жижа га узме за мужа под погодбом да преузме славу њеног рода Аранђелов дан, умјесто св. Николе ког је до тада славио''.
-
Андрија Лубурић, Дробњаци племе у Херцеговини, Београд, 1930. стр. 217 – 219.
Интересантно да је предање Жижића из Дробњака, Лубурић приписао Зечевићима из Жупе. ''У Ровцима је, у Вељем Дубоком, становао Тривко Буришевић, пореклом Васојевић. Имао је седам синова и кћер Жижу. Био је богат и храбар. Неки турски зулумћар, Мурат Ђурђевић, из Колашина са дванаест харачлија дође у Морачу и Ровца; сврати у Манастир и учини зулум калуђерима. Причају да га је калуђер клео, да га Бог и срећа нанесе на Тривка Буришевића и његових седам синова. Кад то дочује Мурат, распита се за Тривка и оде њему. Турци и тамо почну да чине зулум. Тривко се договори са синовима да им за вечеру дају вратовне погаче, те завратају, па их онда лако побију. Само један побјегне. Тривко се 1733. одселио у Срем са пет синова, а два се склоне у никшићку Жупу и населе у селу Југовићима; од њих су тамо Зечевићи. У Ровцима, Тривку остане хрома кћер Жижа. Доцније по њу дођу браћа из Жупе, али она љута што су је оставили приликом бјекства, не хтједе са њима, но ту и остане. У Дубоком је тада становао неки ковач Илија, порјеклом из Куча. Жижа га узме за мужа под погодбом да преузме славу њеног рода Аранђелов дан, умјесто св. Николе ког је до тада славио''.
Ранко, знаш и сам колико смо се нас двојица замлаћивали са предањем које је Вуковић преузео и ''прилагодио'' неким својим идејама, те на основу тога донео закључке који немају везе са истином, а самим тим ни са правим народним предањем које свакако има своју вредност али су га такви као Вуковић обезвредили и упропастили. Ту дефинитивно има истине у добром делу, негде мање негде више, али након тога што су неки умешали прсте, што је иначе најчешћи проблем са предањима, доносили своје закључке и измешали га са предањем које је у неким деловима само делимично сачувано, данас је јако тешко ''одвојити жито од кукоља''. Додуше, днк анализа нам је у многоме помогла, и у добром делу омогућила да се дође до праве истине. Видиш и сам да је у овој варијанти упамћен као Тривко Буришевић, а заправо се ради о Трипку или Тривку Гуришу или нека буде и Гуришевићу. Од њега су данас Гуришићи из Црнча код Бијелог Поља за које сада знамо да су И2а Дин. Југ, и да немају везе ни са нама Љешњанима, ни са вама Бубањама, а вероватно ни са тим Зечевићима. Да није било днк теста још увек би имали само ту причу коју је ''скројио'' Вуковић, и могли само да сумњамо у њу, као што сам ја од почетка и сумњао знаш и сам, или да верујемо, као што је то Миле Недељковић поверовао и публиковао. Изгледа да је и Лубурић ту нешто ''петљао'', или је имао непроверене изворе. Док се неко од тих Зечевића не тестира, нема ни решења ове загонетке. Оно што је готово сигурно тачно из овог предања је то да су Жижићи заиста од тог ковача који је доселио из Куча, а чије је порекло од Домазетовића који су некада живели на Чеву. Они су некада пре него је Илија-ковач преселио у Куче и прихватио св. Николу за своју крсну славу, славио Аранђеловдан и прислуживао св. Илију, као и многе друге породице и братства са Чева, тако да му очигледно није тешко пало да поново узме да слави Аранђеловдан, славу коју је према предању преузео од рода Трипка Гуриша женидбом са његовом ћерком Жижом. Оно што је такође специфично за ово братство Домазетовиће је то да њима и презиме говори о томе да су се често призећивали, и да Илија није једини већ да је то изгледа била устаљена пракса код њих. Отуда и презиме Домазетовић, а због ковачког заната којим су се бавили, а вероватно и због таквог начина живота тј. честог сељакања и због тога што су често користили прилику да се призете, у Ровцима и околини су их сматрали за цигане, што уопште не мора да значи да је то тачно, народ је једноставно посматрао испод части тај занат. Е сад, да ли би неко као Трипко дао ћерку за ковача тј. човека који се бави тим не тако признатим занатом, ако је већ био богат и признат у околини као домаћин и јунак, то је већ друго питање за размишљање. Каже се да је Жижа била хрома, што је у оно време била велика мана за девојку која треба да се уда, па можда је и то разлог. А можда је и Илија умео добро да ''зажари'', Бог ће га знати. Жижићи приликом протеривања из Роваца од стране Гојаковића на брзину бацили велики наковањ у некакву рупу јер га нису могли понети са собом. Углавном овај део предања је највероватније без сумње тачан, а догађај са турским харачлијама који су главом платили покушај пљачке манастира Морача и блага које је (наводно) чувано у Вељем Дубоком код Трипка, забележено је и на зиду манастира ''Да се зна'е кад Саковићи побише 12 турских харачлија 1774 года'' (пишем напамет, по памћењу, можда је и мало другачији текст, али углавном тако некако гласи).
Да ли Зечевићи имају какве везе са Жижићима или можда са Гурешићима, живо и мене интересује.
-
Херцеговачки Зечевићи у билећком крају за себе кажу да су од Баћевића из Бањана (Ристо Милићевић). Да ли се ту мисли на бањанске Баћовиће, мислим да је у питању тај род. Бањански Баћовићи (Мулине) славе Јовањдан / Савиндан, исто као и бањански Зечевићи. Мислим да није у питању случајност. Отуд би Зечевићи пре могли бити старије бањанско становништво, док је њихова веза с Аџићима мање вероватна.
Исто наводи и Божидар Кљајевић у књизи "Старе српске племићке породице у Херцеговини":
Бановићи (Мулине, Баћовићи,Кнежевићи, поповићи, Васиљевићи, Орбовићи, Кецојевићи, Манојловићи, Јоковићи, Марковићи, Лучићи, Матовићи, Ђурковићи, Томашевићи, Глиговићи, Зечевићи, Вишњићи, Џомбе, Томовићи, Пецирепи, Папићи, Савићи, Виуковићи, Иванишевићи, Ковачи, Дабићи, Пуцари, Голијани, Антонићи, Савовићи, Мрдаковићи и Мрдаци, Ђедовићи, Ђаје, Шкорићи, Авлијаши)
Испоставило се да су Кецојевићи сродни Мулинама као што је Кљајевић навео пре ДНК тестирања. По њему су и Петровићи Доње-Бањци такође у тој групи братстава.
-
Отуда и презиме Домазетовић, а због ковачког заната којим су се бавили, а вероватно и због таквог начина живота тј. честог сељакања и због тога што су често користили прилику да се призете, у Ровцима и околини су их сматрали за цигане, што уопште не мора да значи да је то тачно, народ је једноставно посматрао испод части тај занат.
Питање за све форумаше:
Дали постоје писани извори да је ковачки занат означавао нижи статус у племенском друштву у наведеном периоду?
Тј. да је било "испод части" бавити се ковачким занатом, или да су они који су се бавили њим били изједначени са циганима?
-
Питање за све форумаше:
Дали постоје писани извори да је ковачки занат означавао нижи статус у племенском друштву у наведеном периоду?
Тј. да је било "испод части" бавити се ковачким занатом, или да су они који су се бавили њим били изједначени са циганима?
Ако под писаним изворима подразумјеваш и Ердељановића или Лалевића, тј. оно што су они међу народом биљежили, онда постоји. Наилазио сам прилично често на такве помене у вези ковача у едицији Насеља.
-
Јесу ли ово први познати с хаплогрупом Х? Нешто је нисам виђао до сад.
Мислим да је тај писао да је "Хрват-американац".
-
Ако под писаним изворима подразумјеваш и Ердељановића или Лалевића, тј. оно што су они међу народом биљежили, онда постоји. Наилазио сам прилично често на такве помене у вези ковача у едицији Насеља.
Хвала Синиша.
-
Једном приликом сам чуо и за Раденовиће из Плава сличну причу, а заправо се ради о томе да се један од њих бавио ковачким занатом. Изгледа да је код нашег народа било уврежено мишљење да се тај занат везује уз цигане, па свако ко би се латио тог посла аутоматски би био повезан са циганима. Изгледа да се до данас одржало то код нашег народа, нпр. у мом комшилуку живео је до скоро један човек који је приватно код куће радио тај посао, онако за своју душу и да мало допуни кућни буџет, једном приликом у разговору међу комшијама један га помену у контексту ''онај циганин Коста ....''. Човек уопште није био циганин.
-
На мапи I2a на FTDNA, у месту Чанак (Госпић) постоји неки Јурковић I2a Динарик Југ (I-PH908*).
Јурковићи су Хрвати и помињу се јако рано у том крају као племићка породица (14. век). Било је и Буњеваца Јурковића.
Јођш једна стара хрватска породица из тог краја припада хаплогрупи I2a. У питању су Никшићи из околине Оточца (23andMe).
-
На мапи I2a на FTDNA, у месту Чанак (Госпић) постоји неки Јурковић I2a Динарик Југ (I-PH908*).
Јурковићи су Хрвати и помињу се јако рано у том крају као племићка породица (14. век). Било је и Буњеваца Јурковића.
Јођш једна стара хрватска породица из тог краја припада хаплогрупи I2a. У питању су Никшићи из околине Оточца (23andMe).
Јурковић је Канађанин, скоро ме је контактирао. Мислио је да смо повезани због сличности презимена. Није знао за те наше финесе, Јерковић-Јурковић, Срби-Хрвати...
-
Јурковић је Канађанин, скоро ме је контактирао. Мислио је да смо повезани због сличности презимена. Није знао за те наше финесе, Јерковић-Јурковић, Срби-Хрвати...
Како сам обавѣштен, Йурковић йе наручио Велики Ипсилон. Надам се да ће се погодити са неким од сада чучећих у звѣздици.
-
Како сам обавѣштен, Йурковић йе наручио Велики Ипсилон. Надам се да ће се погодити са неким од сада чучећих у звѣздици.
Прочитах на ФТДНА пројекту да је наручено неколико Великих Ипсилона Динарик Југа у задњим распродајама. Надамо се неким помацима...
-
Јурковић је Канађанин, скоро ме је контактирао. Мислио је да смо повезани због сличности презимена. Није знао за те наше финесе, Јерковић-Јурковић, Срби-Хрвати...
Ред је да му неко објасни. Знам да ови наши, кад оду из Југе, посебно у Америку и те крајеве, после 2, 3 генерације забораве готово све. Ваљда се у том систему човек мора брзо уклопити и нема ту простора за размишљање о пореклу. :)
Иначе, Јурковићи су једна од бројнијих хрватских породица у том крају. У Брлогу их је било 53 куће, а у селу Чанци 22 куће. Нисам успео да пронађем одакле су пореклом, али нема превише опција.
-
Ред је да му неко објасни. Знам да ови наши, кад оду из Југе, посебно у Америку и те крајеве, после 2, 3 генерације забораве готово све. Ваљда се у том систему човек мора брзо уклопити и нема ту простора за размишљање о пореклу. :)
Иначе, Јурковићи су једна од бројнијих хрватских породица у том крају. У Брлогу их је било 53 куће, а у селу Чанци 22 куће. Нисам успео да пронађем одакле су пореклом, али нема превише опција.
Павичић Јурковиће сврстава у досељенике из горњег Покупља (Горане), међутим Ердељановић пописујући буњевачке породице пише да су католички Јурковићи у Лици поријеклом од православних Јурковића из краја према ријеци Купи (наводи чак и извор за то, али нисам провјеравао).
У сваком случају само што сам Јурковићу објаснио ко су Срби, ако Хрвати, не могу човјеку да компликујем причу... ;)
-
Након Бижића (Дуги Дол), сад ми се појавио још један I-P37 на ФФ - TOMASEVICH (MONTENEGRO).
-
Након Бижића (Дуги Дол), сад ми се појавио још један I-P37 на ФФ - TOMASEVICH (MONTENEGRO).
Место рођења оца тестираног су Крушевице.
-
Место рођења оца тестираног су Крушевице.
Ови Томашевићи би требало да су из Зубаца (према Миљанићима).
-
Јевремовић, Деспотовац, Србија, хаплогрупа I2a Динарик (I-Y3548)
(FTNDA)
-
Недељковић, Брчко Дистрикт, БиХ, хаплогрупа I2a
Прокић, Трпиња, Вуковарско-сремска жупанија, хаплогрупа I2a
Петровић, Добој, РС, хаплогрупа I2a
Врбица, Бања Лука, РС, хаплогрупа I2a
Мићић, Сухо Поље, Бијељина, РС, хаплогрупа I2a
Ковачевић, Прибој, Србија, хаплогрупа E1b
(23andMe)
-
Врбица, Бања Лука, РС, хаплогрупа I2a
Имају ли, зна ли неко, ови Врбице везе с његушким?
Гатачка братства у Његушима:
Вујковићи „Дејани“ у Врби су од Вујка, који је од гатачког братства Дејани, који се у Његуше доселио у првој половини 17. столећа. Једна кућа Вујковића се иселила у Пјешивце и тамо добила презиме Матковић. Занимљиво је да ове Матковиће Пјешивци зову Матаругама. Сами Вујковићи, пак, тврде да ови Матковићи нису од њих већ од пјешивачких Матковића из Малог Залаза.
Вучковићи у Врби потичу из Врбице код Гацка. Постоје предања да је Вучко Вујку био брат или неки даљи сродник. Један део Вучковића узео је себи презиме Врбица, по херцеговачком завичају.
Сва његушка братства пореклом из Гацка славе Свету Петку.
-
Имају ли, зна ли неко, ови Врбице везе с његушким?
Гатачка братства у Његушима:
Вујковићи „Дејани“ у Врби су од Вујка, који је од гатачког братства Дејани, који се у Његуше доселио у првој половини 17. столећа. Једна кућа Вујковића се иселила у Пјешивце и тамо добила презиме Матковић. Занимљиво је да ове Матковиће Пјешивци зову Матаругама. Сами Вујковићи, пак, тврде да ови Матковићи нису од њих већ од пјешивачких Матковића из Малог Залаза.
Вучковићи у Врби потичу из Врбице код Гацка. Постоје предања да је Вучко Вујку био брат или неки даљи сродник. Један део Вучковића узео је себи презиме Врбица, по херцеговачком завичају.
Сва његушка братства пореклом из Гацка славе Свету Петку.
То сам и ја помислио с обзиром да ово презиме, колико знам, не постоји на простору Крајине.
-
Мићић, Сухо Поље, Бијељина, РС, хаплогрупа I2a
Маркере нећемо сазнати али ово је, колико је мени познато, други I2a из Бијељине. Напоменућу да су Сухо Поље и Загони, одакле се мој прадједа 1880. године доселио у Бијељину, сусједна села. И не само то, вишеструко су родбински везана. Уосталом, основна школа им је заједничка.
-
Поштовани уредници,
Зовем се Никола Јанковић, порѣклом сам из Ужица. Пратим рад овог сајта већ дуже врѣме и имам само рѣчи хвале за све уреднике и учеснике у разговору. Јуче су ми стигли резултати преко 23andme, па сам рѣшио да се учланим на форум и подѣлим их са вама. Да ли можете да ме упутите шта треба да урадим или коме од вас треба да се обратим како би и мој резултат био уврштен у пројекат?
Срдачан поздрав, надам се да ћемо лѣпо сарађивати! 8)
-
Поштовани уредници,
Зовем се Никола Јанковић, порѣклом сам из Ужица. Пратим рад овог сајта већ дуже врѣме и имам само рѣчи хвале за све уреднике и учеснике у разговору. Јуче су ми стигли резултати преко 23andme, па сам рѣшио да се учланим на форум и подѣлим их са вама. Да ли можете да ме упутите шта треба да урадим или коме од вас треба да се обратим како би и мој резултат био уврштен у пројекат?
Срдачан поздрав, надам се да ћемо лѣпо сарађивати! 8)
Поздрав, Никола
Још увек не постоји табела са 23andMe резултатима, али зато овде постављамо и коментаришемо такве резултате (без маркера).
За почетак можете рећи којој хаплогрупи припадате, као и нешто више о пореклу. Не би било лоше да поставите и Y-dna резултате људи са ових простора ("поклапања" са 23andMe).
За неку озбиљнију анализу днк резултата, потребно је тестирање на више маркера (БГ лабораторија, FTNDA).
-
Поштовани уредници,
Зовем се Никола Јанковић, порѣклом сам из Ужица. Пратим рад овог сајта већ дуже врѣме и имам само рѣчи хвале за све уреднике и учеснике у разговору. Јуче су ми стигли резултати преко 23andme, па сам рѣшио да се учланим на форум и подѣлим их са вама. Да ли можете да ме упутите шта треба да урадим или коме од вас треба да се обратим како би и мој резултат био уврштен у пројекат?
Срдачан поздрав, надам се да ћемо лѣпо сарађивати! 8)
Поздрав и добродошао. Поједине ће твоја употреба Вуком и Аустријанцими забрањеног ята јако обрадовати :)
Да питам само, јеси ли од креманских Јанковића?
-
Разумѣм, Небојша, хвала за брз одговор! :) Селаковићу, боље те нашао! ;D
Као што рекох, ја сам рођен у Ужицу. Мој отац је порѣклом из села Заглавак, општина Бајина Башта. Заселак се зове Радојевићи, славимо Светог Николу. Засигурно знам да су ми дѣда, прадѣда и чукундѣда носили ово презиме и да су живѣли у кући гдѣ се и мој отац родио. Осим њихових имена не знам више ништа о томе. Отац и стриц ни не знају зашто се заселак зове Радојевићи, јер кажу да не знају никога са тим презименом одатле. По некој њиховој непровѣреној и ничим непотврђеној причи, доселили смо се некад из Црне Горе.
На 23andme је изашло R-M417. То је, прѣтпостављам, R1a.
Не би било лоше да поставите и Y-dna резултате људи са ових простора ("поклапања" са 23andMe).
Ово нисам разумѣо и не знам како то да изведем.
-
Као што рекох, ја сам рођен у Ужицу. Мој отац је порѣклом из села Заглавак, општина Бајина Башта. Заселак се зове Радојевићи, славимо Светог Николу. Засигурно знам да су ми дѣда, прадѣда и чукундѣда носили ово презиме и да су живѣли у кући гдѣ се и мој отац родио. Осим њихових имена не знам више ништа о томе. Отац и стриц ни не знају зашто се заселак зове Радојевићи, јер кажу да не знају никога са тим презименом одатле. По некој њиховој непровѣреној и ничим непотврђеној причи, доселили смо се некад из Црне Горе.
Да ли си наишао до сада на писаније Љубе Павловића о вашем селу:
Најстарији су род:
Радојевићи (44 к.; Св. Никола) у Орашцу, дошли овде пре 250 година. Њихов је предак дошао са четири сина из Цуца у Црној Гори. Претков унук звао се Радоје и био виђен и угледан сељак. За њега се прича, да се умео добро наћи с Турцима и да је и себе и своје нагло подизао и исељавао. Радојевих потомака има у подринским селима, било их је по трговини и занатима у Ужицу, Сарајеву, Вишеграду н Зворнику. Потомци Пане капетана отишли су по државним службама и изгубили се. У махали Орашцу под презименом Радојевићи има пет страних породица које су у њих ушле и изгубиле славу и презиме.
Иза Радојевића дошли су:
Пауновићи и Јанковићи (42 к.; Св. Јован) у Поточарима. Паун и Јанко, браћа рођена, дошли су уз неке сроднике из Пиве прво у Семегњево и ту мало застали, па се тек после спустили на Јелову Гору у Потоке и ту остали. Оба брата живела су и умрла у задрузи; деца су им се поделила и почела се звати горњим презименима. Има их у више мањих махала по Потоцима и прешли су Преко Кондера. Они су се много исељавали; има их много око Крупња и по доњим селима као и по Мачви. Селили су се и радо се селе по варошима, те их има по Ужицу, Бајиној Башти, Ваљеву и Београду.
-
Да, читао сам већ ово. Ми смо из Радојевића, славимо Светог Николу, не знамо ко су ти Радојевићи, јер их нема. Стриц је чак помињао да се заселак зове тако јер су људи радосни. ;D Ако су дошли из Цуца, то лако можете провѣрити преко хаплогрупе, надам се.
Са овим Јанковићима што славе Јовањдан немамо никакве везе. Они су Јȁнковићи, а ми смо Јáнковићи, то би вам свако у селу уредно нагласио. :)
-
Да ли си наишао до сада на писаније Љубе Павловића о вашем селу:
Како видим ови Јанковићи, сродни са Пауновићима, славе св. Јована. Да ли то значи да постоје неки други Јанковићи који су од ових Радојевића пореклом из Цуца?
-
Да, читао сам већ ово. Ми смо из Радојевића, славимо Светог Николу, не знамо ко су ти Радојевићи, јер их нема. Стриц је чак помињао да се заселак зове тако јер су људи радосни. ;D Ако су дошли из Цуца, то лако можете провѣрити преко хаплогрупе, надам се.
Са овим Јанковићима што славе Јовањдан немамо никакве везе. Они су Јȁнковићи, а ми смо Јáнковићи, то би вам свако у селу уредно нагласио. :)
Разумем, као на пример Ђокићи (дуго о) и Ђокићи (кратко о) у Кремнима.
Некад се просто деси да најстарији родови у нашим селима по Западу Србије после 250 година потпуно забораве то своје старинско, збирно презиме, па зато не знају ко су ти "Радојевићи". Има и других случајева, када су некад живели неки "Радојевићи" ту, па су замрли или се иселили, а у народу остало име засеока "Радојевићи" и после дође Љуба Павловић и попише их тако :)
Ништа, жељно чекамо резултат!
-
Ови што славе Светог Јована, могу бити и из Пиве и из Цуца, по слави.
Како знам много људи из тог краја (Тара, Бајина Башта и околина), знам да много родова по предању долази из Пиве.
Но, Никола слави Светог Николу, као и Радојевићи које помиње Љуба Павловић, па није искључено да потиче управо од њих. Могуће је, ово што каже Селак, да је то старо братствено презиме које је замрло кад су његови огранци узели појединачна презимена, па се и заборавило, али је остало као име засеока.
Можда данас не бисмо рекли да хаплогрупа Р1а делује типично за Цуце, с обзиром на тамошњу доминацију Е1б и Ј2а. Али, можда некад није било тако. Колико се сећам имамо ове хаплогрупе у близини Цуца (Цетиње, Бањани).
-
Можда данас не бисмо рекли да хаплогрупа Р1а делује типично за Цуце, с обзиром на тамошњу доминацију Е1б и Ј2а. Али, можда некад није било тако. Колико се сећам имамо ове хаплогрупе у близини Цуца (Цетиње, Бањани).
Ракло би се да R1a није тамо била значајније присутна ни раније. Осим што је нема превише у околним крајевима по ЦГ, не постоји ни неки кластер који би био карактеристичан за одређено племе. Прихватљиво је наравно да је била расута у више крајева/племена.
Генерално мислим да се мало црно-бело гледа на генетску слику ЦГ. Као да су само "пикирали" да отерају ове са словенском хг. ;) Више је него јасно да је на простору данашње Црне Горе опстало више староседелачког становништва него у осталим српским крајева и да су управо у том миксу касније настала и многа модерна ЦГ племена (често генетски разноврсна).
Није одржива ни она прича да Власи само долазе пред Турцима и то са севера Албаније (један број свакако) зато то имамо много, условно речено, староседелачких хаплогрупа које немају генетско упориште у тим крајевима. На памет ми падају J2a-M92, G2a, J2b1, итд.
-
Генерално мислим да се мало црно-бело гледа на генетску слику ЦГ. Као да су само "пикирали" да отерају ове са словенском хг. ;)
Нису терали само Словене, терали су и ове твоје М205 :D
Наравно да нису бирали по хаплогрупи. Једноставно, појавили су се нови досељеници и временом истиснули старије становништво, које је већ било запало у извесну декаденцију, за разлику од дошљака који су носили нову енергију и, притом, доживели демографску експлозију.
Више је него јасно да је на простору данашње Црне Горе опстало више староседелачког становништва него у осталим српским крајева и да су управо у том миксу касније настала и многа модерна ЦГ племена (често генетски разноврсна).
Није одржива ни она прича да Власи само долазе пред Турцима и то са севера Албаније (један број свакако) зато то имамо много, условно речено, староседелачких хаплогрупа које немају генетско упориште у тим крајевима. На памет ми падају J2a-M92, G2a, J2b1, итд.
Неспорно. На теми о генетском профилу ЦГ и написах баш за ове две ХГ (Ј2), а у праву си за Г2а, и она је ту сигурно одраније. Вероватно је пре турске инвазије било и нешто Е на подручју ЦГ, али предања, а и историјска грађа указују да је огромна већина племена за која смо утврдили да су Е1б дошла у ЦГ из других области (фигурирају племена која имају предање о заједничком пореклу са албанским племенима, као и један део који има причу о доласку из Босне или Старе Србије) управо склањајући се од Турака. Ту су и Р1б, од којих је већи део такође дошљачког порекла. И фамозна И1 П109, која је можда ту од раније, а можда баш спада (и по предању) у круг дошљака с краја средњег века.
Треба ли да их све (та дошљачка племена, братства) наводим?
Боље не, јер ћу изланути неки податак који још није за јавну употребу.
-
Нису терали само Словене, терали су и ове твоје М205 :D
Наравно да нису бирали по хаплогрупи. Једноставно, појавили су се нови досељеници и временом истиснули старије становништво, које је већ било запало у извесну декаденцију, за разлику од дошљака који су носили нову енергију и, притом, доживели демографску експлозију.
Неспорно. На теми о генетском профилу ЦГ и написах баш за ове две ХГ (Ј2), а у праву си за Г2а, и она је ту сигурно одраније. Вероватно је пре турске инвазије било и нешто Е на подручју ЦГ, али предања, а и историјска грађа указују да је огромна већина племена за која смо утврдили да су Е1б дошла у ЦГ из других области (фигурирају племена која имају предање о заједничком пореклу са албанским племенима, као и један део који има причу о доласку из Босне или Старе Србије) управо склањајући се од Турака. Ту су и Р1б, од којих је већи део такође дошљачког порекла. И фамозна И1 П109, која је можда ту од раније, а можда баш спада (и по предању) у круг дошљака с краја средњег века.
Треба ли да их све (та дошљачка племена, братства) наводим?
Боље не, јер ћу изланути неки податак који још није за јавну употребу.
Има вероватно још неких R1b и Е грана које су ту од раније. Ако узмемо у обзир и ове G2a, J2, евентуално I1 (Мацуре, Дробњаци), а можда и N1a, ситуација се додатно компликује.
Сигурно је да део припадника E групе касније доживљава демографску експлозију на простору ЦГ, али и поред тога није све тако црно-бело, то хоћу да кажем (знамо да за неке уопште и није доказана јача веза са севером Албаније).
Окрени-обрни, ЦГ последњих неколико стотина година има вероватно сличну генетску слику. Према досадашњим резултатима (што анонимним, што јавним), словенска комбинација Y-днк у Црној Гори не пребацује 40% и по томе она одудара од других српских области.
Да се мало нашалимо, је л' српска Спарта, или није. ;)
-
Искуцао сам са 23andme податке о људима с којима имам највише прѣклапања.
Радован Малићевић, 0,48%, R-M512
Марко Мајкић, 0,40%, I-M423 (Босна и Херцеговина)
Крунислав Шарић (Багарић), 0,43%, I-M423 (Дувно (Томиславград))
Горан Перовић, 0,37%, J-M172
Дејан Петровић, 0,39%, R-M417 (поклапа нам се хаплогрупа) (Вуковар, живи у Аустралији) *навео Јанковић као једно од презимена својих прѣдака
Драган Жалица, 0,36%, E-V13
Предраг Малићевић, 0,31%, R-M512
Нед Гојтанов, 0,31%, I-M253
Dustin Mosley, 0,31%, I-M253
Милан Грбовић, 0,31%, I-P109 (Чајниче, Пљевља, Челебићи, Дробњак, Потковач, Жабљак)
Stephen Ficovich, 0,28%, I-M423
Б. Стојић, 0,28%, R-M417 (поклапа нам се хаплогрупа) *у Радојевићима одакле су моји Јанковићи има доста Стојића, мислим да и они славе Никољдан
Миша Дамјанић, 0,25%, R-M512
Тео Удовчић, 0,25%, N-P189.2
Marko Goodwin, 0,27%, J-M172
Edward Stojakovic, 0,26%, J-M205
D Cerutti, 0,26%, R-M412 (Св. Јурај, Хрватска)
Ранко Милановић, 0,25%, J-M172
Бојан Обрадовић, 0,24%, R-M417 (поклапа нам се хаплогрупа)
-
Да се мало нашалимо, је л' српска Спарта, или није. ;)
Вазда била и остала!!!
-
Искуцао сам са 23andme податке о људима с којима имам највише прѣклапања.
Радован Малићевић, 0,48%, R-M512
Марко Мајкић, 0,40%, I-M423 (Босна и Херцеговина)
Крунислав Шарић (Багарић), 0,43%, I-M423 (Дувно (Томиславград))
Горан Перовић, 0,37%, J-M172
Дејан Петровић, 0,39%, R-M417 (поклапа нам се хаплогрупа) (Вуковар, живи у Аустралији) *навео Јанковић као једно од презимена својих прѣдака
Драган Жалица, 0,36%, E-V13
Предраг Малићевић, 0,31%, R-M512
Нед Гојтанов, 0,31%, I-M253
Dustin Mosley, 0,31%, I-M253
Милан Грбовић, 0,31%, I-P109 (Чајниче, Пљевља, Челебићи, Дробњак, Потковач, Жабљак)
Stephen Ficovich, 0,28%, I-M423
Б. Стојић, 0,28%, R-M417 (поклапа нам се хаплогрупа) *у Радојевићима одакле су моји Јанковићи има доста Стојића, мислим да и они славе Никољдан
Миша Дамјанић, 0,25%, R-M512
Тео Удовчић, 0,25%, N-P189.2
Marko Goodwin, 0,27%, J-M172
Edward Stojakovic, 0,26%, J-M205
D Cerutti, 0,26%, R-M412 (Св. Јурај, Хрватска)
Ранко Милановић, 0,25%, J-M172
Бојан Обрадовић, 0,24%, R-M417 (поклапа нам се хаплогрупа)
Хвала на подацима, Никола! Можеш и остала поклапања, битно да су људи из наших крајева.
Ови Мајкићи I2a Dinaric лако могу бити из Крајине. Карановић их сврстава у крајишке старинце, тј. досељенике из средње Босне, а преко Змијања. То је род Мудринић-Мајкић-Марјановић. И хаплогрупа би негде одговарала том предању.
Нема о Стојаковићу M205 више детаља? Може бити да је и он Крајишник пореклом.
-
Ево још неких, налетѣх на подоста ових N-P189.2, баш чудно...
Богић Јокановић, N-P189.2
Иван Ратковић, G-L42
Душан Седоглавић, I-M423
Ђорђо Ђерић, Босна и Херцеговина, Гајдобра, R-PF6570
Владимир Бајић, Врчин, Прокупље, E-V13
Дарко Тешановић, Босна и Херцеговина, E-V13
Марк Цигановић, Хрватска, E-V13
Бен Јелић, E-V13
Theodore Polovina, Хрватска, Лика, Далмација, N-P189.2
Богдан Ђукић, Ивањица, E-V13
Војислав Добријевић, R-PF6570
Николић, R-M417
Петар Обрадовић, Хрватска, I-M423
Ахмед Пашалић, Босна и Херцеговина, I-M223
Александар Кецојевић, N-P189.2
Душан Симовић, Крагујевац, Брестовац, I-M253
Денис Поповић, R-M417
Андрија Колановић, Хрватска, I-M423
Вукашин Вукоје, мѣшано српско-хрватско порѣкло, E-V13
Александар Савовић, E-V13
Владимир Јовановић, I-M423
Аљоша Лечић, R-PF6570
Павле Радованчевић, Обреновац, R-M417
Петар Рафајловић, Брач, Шековићи, Чачак, R-L23
Никола Лакић, Хрватска, E-V13
Милић Масловарић, E-V13
Оливер Крсмановић, Мокра Гора, N-P189.2
Nikola Mickic, I-M423
Слободан Виријевић, I-M423
-
Иван Ратковић, G-L42
Постоји ли икакав контакт и информације о пореклу тестираног? :)
-
Још неки носиоци N-P189.2 који су се уредно потписали:
Ђорђе Бабић, Хрватска, N-P189.2
Борис Гаврић, Хрватска, Босна и Херцеговина, N-P189.2
Nicholas Stetic, Осијек, Тења, Бела Лоза, Загреб, Лика, Славонија, N-P189.2
Atlantische, господин Ратковић баш ништа није оставио.
-
Atlantische, господин Ратковић баш ништа није оставио.
Какав баксуз. ;D
-
Оливер Крсмановић, Мокра Гора, N-P189.2
Значи и најстарији Мокорогорци су Бањани-Пивљани. Слава Никољдан се такође уклапа.
-
Ђорђо Ђерић, Босна и Херцеговина, Гајдобра, R-PF6570
Војислав Добријевић, R-PF6570
Занимљива су и ова два западна R1b-U152 резултата. Изгледа да је од западне R1b грана U152 најзаступљенија код нас.
Добријевићи би могли бити крајишки род, близак Миљевићима који су већ тестирани као западна R1b (мада не знамо грану). На основу ових резултата Добријевића могло би се закључити, што јеписао и Карановић да постоји група повезаних породица у Крајини које славе св. Стевана,а које су R1b-U152.
-
Још неки носиоци N-P189.2 који су се уредно потписали:
Ђорђе Бабић, Хрватска, N-P189.2
Борис Гаврић, Хрватска, Босна и Херцеговина, N-P189.2
Nicholas Stetic, Осијек, Тења, Бела Лоза, Загреб, Лика, Славонија, N-P189.2
Никона, захваљујем пуно на овоме додатном списку. :D
-
Ево још неких, налетѣх на подоста ових N-P189.2, баш чудно...
Богић Јокановић, N-P189.2
Александар Кецојевић, N-P189.2
Оливер Крсмановић, Мокра Гора, N-P189.2
Ово не чуди превише с обзиром на правац миграција Бањана/Пивљана.
Једна стара мапа N1a:
(https://s14.postimg.org/6kcfi9uq9/n1a.jpg)
Добро је што су мало средили ознаке на 23andMe. Раније је за многе N1a писало N1b.
-
Ово не чуди превише с обзиром на правац миграција Бањана/Пивљана.
Једна стара мапа N1a:
(https://s14.postimg.org/6kcfi9uq9/n1a.jpg)
Добро је што су мало средили ознаке на 23andMe. Раније је за многе N1a писало N1b.
Најправилније би било да напишу N-P189.2, док се још не устали нови назив N2.
-
Ово не чуди превише с обзиром на правац миграција Бањана/Пивљана.
Једна стара мапа N1a:
(https://s14.postimg.org/6kcfi9uq9/n1a.jpg)
Добро је што су мало средили ознаке на 23andMe. Раније је за многе N1a писало N1b.
Небојша, овакву карту баш тражих, и морам признати да ова изгледа перфектно! ;)
-
Богић Јокановић, N-P189.2
Богдан Ђукић, Ивањица, E-V13
Александар Кецојевић, N-P189.2
Денис Поповић, R-M417
Александар Савовић, E-V13
Петар Рафајловић, Брач, Шековићи, Чачак, R-L23
Никола Лакић, Хрватска, E-V13
Милић Масловарић, E-V13
Јокановићи и Кецојевићи - Пивљани.
Лакићи - Бјелопавлићи, Масловарићи - Васојевићи.
Било би интересантно сазнати одакле је овај Савовић E-V13.
Такође и Рафајловић. Падају ми на памет паштровски Рафаиловићи. Паштровићи су сигурно хетерогеног састава по пореклу. То каже и предање паштровских племена, а и досадашњи ДНК резултати потврђују.
Занимљив ми је и резултат Дениса Поповића. Знам човека који се овако зове (што, верујем, није баш честа комбинација имена и презимена), али нисам баш нешто у контакту с њим да бих проверио је ли се он тестирао. Овај којег ја знам је пореклом из Куча.
-
Такође и Рафајловић. Падају ми на памет паштровски Рафаиловићи. Паштровићи су сигурно хетерогеног састава по пореклу. То каже и предање паштровских племена, а и досадашњи ДНК резултати потврђују.
Занимљив ми је и резултат Дениса Поповића. Знам човека који се овако зове (што, верујем, није баш честа комбинација имена и презимена), али нисам баш нешто у контакту с њим да бих проверио је ли се он тестирао. Овај којег ја знам је пореклом из Куча.
Имајући у виду хаплогрупу и то да помиње Чачак, мени се пре чини да је у питању неки од Рафаиловића из Атенице.
-
Имајући у виду хаплогрупу и то да помиње Чачак, мени се пре чини да је у питању неки од Рафаиловића из Атенице.
Зна ли се нешто о њиховом даљем пореклу?
Комбинација "Брач - Шековићи - Чачак" звучи мало надреално.
Да је у питању R1a, ови Шековићи би можда указали на Млађове аврамијевштаке. Овако... :o
-
Мислим да се помиње да су они од ових Рафаиловића с мора, међутим питање колико је то поуздано. Мени делује да су Брач, Шековићи и Чачак наведени као места порекла предака, дакле вероватно по разним линијама.
-
Мени делује да су Брач, Шековићи и Чачак наведени као места порекла предака, дакле вероватно по разним линијама.
То већ има смисла. Ја сам мислио да се односи на правац сеоба предака у мушкој линији.
-
Лакићи - Бјелопавлић.
Ови Лакићи су из Хрватске. Вероватно су у питању неки од многобројних Лакића из Далмације. У пројекту имамо Лакиће E1b из тих крајева. Интересатно да и међу њима постоји неко предање, или прича да су пореклом Бјелопавлићи, али се генетски ипак не уклапају у тај род.
Мислим да се помиње да су они од ових Рафаиловића с мора, међутим питање колико је то поуздано. Мени делује да су Брач, Шековићи и Чачак наведени као места порекла предака, дакле вероватно по разним линијама.
То јесте понекад проблем са 23andMe. Некада прво упишу место порекла мајчине стране, па може доћи до забуне. Али углавном прво место порекла означава локацију по очевој линији.
-
Ови Лакићи су из Хрватске. Вероватно су у питању неки од многобројних Лакића из Далмације. У пројекту имамо Лакиће E1b из тих крајева. Интересатно да и међу њима постоји неко предање, или прича да су пореклом Бјелопавлићи, али се генетски ипак не уклапају у тај род.
Да, знам да имамо Лакића из Далмације, са предањем да су из Бјелопавлића (где заиста има братство Лакића), али нисам знао да се не уклапају у хаплотип Бјелопавлића.
-
Занимљива су и ова два западна R1b-U152 резултата. Изгледа да је од западне R1b грана U152 најзаступљенија код нас.
Добријевићи би могли бити крајишки род, близак Миљевићима који су већ тестирани као западна R1b (мада не знамо грану). На основу ових резултата Добријевића могло би се закључити, што јеписао и Карановић да постоји група повезаних породица у Крајини које славе св. Стевана,а које су R1b-U152.
Узе ми ријеч из уста :-) Миљевић је збуњивао са том вриједношћу 10-14 на 385 а и б, јер све гране R1b L51, PF7562, U152, U106 и L21 имају STR комбинацијом 11-14 на маркерима. Свакако тим гранама ближе него прото Албанцима BY611 са 11-11. Добријевић и Миљевић би могли бити дефинитивно R1b-U152 итало-келтска, што је најлогичнија могућност, с обзиром на динарско подручје.
-
Ђорђо Ђерић, Босна и Херцеговина, Гајдобра, R-PF6570
Постоји велика вероватноћа да је тестирани Ђерић од Ђерића из Херцеговине. По Ристи Милићевићу, Ђерићи живе у следећим селима: Биоград, Џинов До, Слат (Невесиње) и Шипачно (Гацко). Зашто мислим да је тестирани Ђерић из Херцеговине? Прво, у Гајдобри се током 20. века населио велики број херцеговачких породица, а други и по мени значајнији траг је хаплогрупа тестираног, R1b U152. Наиме, по Дедијеру, што преноси и Милићевић, Ђерићи потичу од Мучибабића из Љесковог Дуба, а такође је записано да су старином живели и у селу Равни, које је било најстарија позната постојбина Мучибабића. С обзиром да већ имамо тестираног Мучибабића који по маркерима упада у западну R1b, и то у P312 готово сигурно, рекао бих да овај резултат Ђерића даје потврду да и Мучибабић поседује СНП U152. Штета је што не постоји могућност контакта тестираног Ђерића, како би се испитало одакле потиче (написао је само БиХ). Ако би се потврдило да је он заиста из Херцеговине, онда би могли да кажемо да смо идентификовали групу родова (Мучибабићи и породице постале од њих: Ђерићи, Мирићи, Кравићи, Перини/Периновићи, Јаредићи) који су сигурни носиоци хаплогрупе R1b U152.
-
Постоји велика вероватноћа да је тестирани Ђерић од Ђерића из Херцеговине. По Ристи Милићевићу, Ђерићи живе у следећим селима: Биоград, Џинов До, Слат (Невесиње) и Шипачно (Гацко). Зашто мислим да је тестирани Ђерић из Херцеговине? Прво, у Гајдобри се током 20. века населио велики број херцеговачких породица, а други и по мени значајнији траг је хаплогрупа тестираног, R1b U152. Наиме, по Дедијеру, што преноси и Милићевић, Ђерићи потичу од Мучибабића из Љесковог Дуба, а такође је записано да су старином живели и у селу Равни, које је било најстарија позната постојбина Мучибабића. С обзиром да већ имамо тестираног Мучибабића који по маркерима упада у западну R1b, и то у P312 готово сигурно, рекао бих да овај резултат Ђерића даје потврду да и Мучибабић поседује СНП U152. Штета је што не постоји могућност контакта тестираног Ђерића, како би се испитало одакле потиче (написао је само БиХ). Ако би се потврдило да је он заиста из Херцеговине, онда би могли да кажемо да смо идентификовали групу родова (Мучибабићи и породице постале од њих: Ђерићи, Мирићи, Кравићи, Перини/Периновићи, Јаредићи) који су сигурни носиоци хаплогрупе R1b U152.
Свака част! Постоји шанса да се контактира Ђерић, али то може да уради само неко са ким има поклапање на 23andMe (Никола нпр).
-
Што се тиче Херцеговачких Ђерића:
Из Требиња су од братства Малешеваца род са Алексићима Опутне Рудине славе Игњатијевдан
У Равнима Ђерићи исти род са Мирићима,Мучибабићима, Јаредићима и Перинима славе Аранђеловдан
У Биограду од Мучибабића славу не знам
У Џинов До од Мучибабића из Шипачна Гацко, старином од Никшића славе Аранђеловдан
У Доњој Трусини из Шипачна Гацко славе Аранђеловдан
-
Можда је од ових Мирића и Митар Мирић-Тарми Рићми?
-
Што се тиче Херцеговачких Ђерића:
Из Требиња су од братства Малешеваца род са Алексићима Опутне Рудине славе Игњатијевдан
У Равнима Ђерићи исти род са Мирићима,Мучибабићима, Јаредићима и Перинима славе Аранђеловдан
У Биограду од Мучибабића славу не знам
У Џинов До од Мучибабића из Шипачна Гацко, старином од Никшића славе Аранђеловдан
У Доњој Трусини из Шипачна Гацко славе Аранђеловдан
Мислим да сви ови који нису из Требиња славе Аранђеловдан, што је слава и од Мучибабића.
-
На 23andMe постоји презиме Калановић, хаплогрупа J2b1. Не пише место порекла, али презиме није тако често. Калановића изгледа има и Хрвата (средња Босна), али би овде могли бити значајнији они Калановићи из Шумадије (порекло - Осат, Подриње):
"У Шумадији, идући од запада ка истоку, опада удео досељеника из Осата у укупном броју становника. Тако је у средишном делу Шумадије највише Осаћана у пределу Јасенице, а најмање у Гружи. Ове предеоне области Шумадије се разликују и по времену досељава Осаћана у њих. Најранији досељеници из овог прекодринског предела су у Лепеници, где их, видели смо, има од времена Велике сеобе 1690. године и аустријске окупације (1717-1739). У Јасеници су већ млађи досељеници - из доба Првог српског устанка и после њега, док су у Гружи најмлађи - насељени искључиво после Другог српског устанка, што значи у времену када је под књазом Милошем живнуло и народно градитељство. Јер, Осаћани су превасходно у Шумадију долазили као врсни градитељи.
Боривоје М. Дробњаковић је уочио да у Јасеници Осаћани нису приметније утицали на састав становништва управо зато јер су долазили углавном појединачно, у танким млазевима, и припадају млађем слоју досељеника. По свему судећи, најранији досељеници из Осата у Јасеницу су Калановић (друго презиме Стефановићи) у Страгарима. Они су у ово село дошли пре Првог српског устанка, јер је из историјских сведочанстава познато да су у њему учествовали. Дошао је њихов предак који је био качар и радио по Гружи. По већ избледелом породичном сећању, како је записао Дробњаковић, Калановићева мисле да су се доселили из Босне, али не знају тачно из кога места. Сачували су и памћење да су тада неки њихови сродници отишли у околину Новог Сада, а неки у околину Крушевца. За Калановић су из Осата у Страгарима убрзо дошли и Бојићи, звани Осаћани, а после њих, четрдесетих година прошлог века, и Станковићи, који знају да су из Босне, али нису сигурни да ли потичу из Осата."
(Миодраг Недељковић, "Ко су Шумадинци")
-
Врбица, Бања Лука, РС, хаплогрупа I2a
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%88%D0%BE_%D0%92%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%86%D0%B0
Видим да на Википедији постоји податак да је Машо Врбица умро у Бања Луци, па би онда то могли бити његови потомци?
-
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%88%D0%BE_%D0%92%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%86%D0%B0
Видим да на Википедији постоји податак да је Машо Врбица умро у Бања Луци, па би онда то могли бити његови потомци?
Занимљив податак. С обзиром да ово презиме није забележено на простору Крајине, може бити да је реч о Врбици из Црне Горе.
-
У питању је дипломата из Врба. Није дуго живео у Бања Луци. Мислим да није остало његових потомака, мада можда ме ово тестирање демантује.
-
Појавило се доста нових резултата на 23andMe, а неки стари су ажурирани (место порекла, презимена), па би могли овде заједно да их прокоментаришемо и на тај начин расветлимо порекло појединих породица (тамо где то није могуће на прву урадити).
Поставио бих само резултате са српско-хрватског говорног подручја (као и у днк пројекту). Можда и понеки резултат ван тог подручја, уколико може бити интересантан.
Почећу од I2a
-
Омацио сам се док сам издвојио ове I2a, колико их има :) Мислим да има занимљивих резултата. Погледаћу касније и остале хаплогрупе.
Хаплогрупа I2
1. Алексић, Пећ, Косово - I2b2. Постоји и даље мали проблем око тих ознака са 23andMe, али верујем да би Алексић могао бити I2-M223, с обзиром да скоро сви I2a са ових простора имају ознаку I2a2, док се I2b2 јавља углавном код тестираних из западне Европе.
2. Марко Пераица - I2a2. Нема више детаља о пореклу, али судећи по презимену, могуће да је реч о Хрватима из БиХ (околина Ливна).
3. Никола Вуковић, Црна Гора - I2a2
4. Коминац, Србија, Црна Гора - I2a2. Породична презимена: Коминац, Бојовић. Претпостављам да је Бојовић са мајчине стране (Црна Гора). Ако неко име више информација о презимену Коминац (Србија) нека напише.
5. Един Фако (муслиман) - I2a2
6. Жарко Николић - I2a2
7. Живковић, Мајдов - I2a2. Порекло: БиХ, Србија, Горажде, Сарајево, Бијељина. Презиме Мајдов постоји у околини Горажда (слава Св. Игњатије). Презиме Живковић такође постоји у том крају, али је прилично често код Срба. Судећи по подацима и они би могли бити пореклом негде са истока Републике Српске.
8. Јаковчић, САД - I2a2. Међу породичним презименима постоји и презиме Гобо. Ово презиме је било често у околини Пуле, где је иначе било и Јаковчића.
9. Душан Бојић, Аустралија - I2a2. Порекло: Србија, Хрватска
10. Дуганџић - I2a2
11. Боро Петровић, БиХ, Добој, Озрен - I2a2
12. Златан Дивјакиња - I2a2. Породична презимена: Бараковић, Реџеповић, Сукалић. Ситуација када није сигурно ни да ли је тестирани Србин, Хрват, или муслиман. Презиме Дивјакиња је било присутно на простору Баније.
13. Јаков Гело, Хрватска - I2a2. Поменух ово презиме у опису Јаковчића.
14. Дејан Симовић, Београд, Србија - I2a2
15. Адел Хаџић, БиХ - I2a2
16. Немања Вуксановић - I2a2
17. Петровић, Лика, Хрватска - I2a2. У породичним презименима јавља се пуно оних која асоцирају на Крајину: Дозет, Кењало, Ђукић, Будисављевић, Бубуљ, Дивјак.
18. Mike Boichic (Бојичић?) - I2a2 . У оваквим ситуацијама где само постоји име, посебно када су у питању наши странци, више података се може пронаћи у путним исправама.
19. Зоран Михајловић, Србија, Црна Гора - I2a2. Презимена: Гвозденовић, Поповић, Јовановић, Вукомановић и Миленковић.
20. Мајк Грбић, Канада - I2a2. Можда се по породичним презименима може закључити одакле су пореклом: Сремац, Вилмановић, Форишковић, Јовановић.
21. Радиша Ђокић - I2a2
22. Един Љубовић, БиХ - I2a2
23. Булат-Врућинић, Хрватска - I2a2. Овде је по свему судећи реч о Крајишницима. Оба презимена су била присутна на том простору. Место порекла: Бабино Поље, Доброта, Сански Мост, Билај, Грачац. Презиме Врућинић постоји у Босанској Крајини, управо у околини Санског Моста. Славе искључиво Јовањдан.
24. Андрија Брекало - I2a2. Брекале би могли бити из околине Дувна. Досељени из западне Херцеговине. Било их је и у Имотском.
25. Јадран Кавара - I2a2. Презиме које је забележено код муслимана из Далмације (Сплит). Постоји на 23andMe и Ајдин Кавара (I2a2), БиХ, па је пре реч о муслиманима из БиХ.
26. Миро Чавка - I2a2. Презимена: Видовић, Трива
27. Петар Никшић, Брлог, Оточац - I2a2. Никшићи су стара хрватска породица из Лике. Не знам да ли би међу овима из Брлога могло бити и Срба, треба проверити.
28. Санел КолЕновић (муслиман) - I2a2
29. Андрија КолАновић - I2a2
30. Цвјетићанин - I2a2, Хрватска. Презимена: Прибиловић, Буцан, Јеличић. Ово је значајан резултат због крајишких Богуновића, међу којима имамо N1a, J2a-M67, али и I2-PH908. Цвјетићани су лички огранак Богуновића, па ово "Хрватска" одговара тој причи.
Од крајишких Цвјетићана је и Емануел Цвјетићанин
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/2a/Baron_Emanuel_von_Cveticanin.jpg)
31. Милан Пралица, БиХ - I2b1. По свему судећи опет нека I2-M223. Презиме Пралица постоји и код Срба из Хрватске (Банија).
32. Иван Чипин, Хрватска - I2a2. Ово презиме је било најчешће у Далмацији.
33. Милош Поповић, Београд, Уб, Србија - I2a2. Презимена: Лазић, Андрић
34. Сучевић - I2a2. Сучевића има и Хрвата, али овај резултат може бити значајан за Родиће, међу којима имамо потврђене I2a DN, али и род Сучевића.
35. Мишкулин, Ј2бланац, Сењ, Хрватска - I2a2
36. Гудељ, Имотски, Хрватска - I2a2
Од Гудеља из Имотског је и некадашњи репрезентативац Југославије, Иван Гудељ
(https://www.laststicker.com/i/cards/140/123.jpg)
37. Владимир Станковић, Србија - I2a2. Породична презимена: Вулић, Ивковић
38. Александар Стојановић, САД - I2a2. Место порекла: Београд, Србија, Загреб, Хрватска, Љубљана, Словенија. Презимена: Божовић. И често презиме и наведени сви градови бивше Југославије.
39. Б. Веселиновић - I2a2
40. Грмуша, САД - I2a2. Породична презимена Мамула и Плећаш, па је сигурно реч о Крајишницима. Због Мамула, лако могу бити Банијци. Иначе, Грмуше су исто огранак Богуновића, тако да имамо све више I2a (по свему судећи I2-PH908) у оквиру овог рода.
41. Томислав Маричић, Хрватска - I2a2. Презимена: Леко, Маричић. Маричића је више било ка Лици и Далмацији, док се презиме Леко више среће ка западној Херцеговини.
-
Небојша, хвала на труду, занимљивих презимена има. Мени је занимљив резултат Дуганџића, јер се домаћин именом Васо Дуганџић (Тоганџић) помиње у пописима Буђановаца у Срему, још од 1720. Тоганџија или Доганџија значи ваљда соколар.
-
Хаплогрупа E1b
1. Дарко Тешановић
2. Chota (Чота, Ћота?) Црна Гора. Презиме Чота је забележено у Улциљу, док презиме Ћота (Ћотовић) постоји међу Кучима.
3. Бајић, Врање, Србија
4. Владислав Малићевић, Челинац, БиХ. Презимена: Малићевић, Џомбић. Потврда да је Малићевића било у овом крају постоји и у Шематизму из 1882. – Малићевић, Св. Трифун, Јошавка. И Џомбића је било у околини Бања Луке.
5. Љубомир Самарџић, Србија
6. Златко Бегановић (порекло?)
7. Џо Турковић
8. Сафет Ганић (Кучи?)
9. Митровић, Црна Гора. Митровића само већ помињали, али сада има и породичних презимена, па се можда може закључити из ког је дела Црне Горе. Кораћ, Булатовић, Обрадовић, Ђилас, Никезић.
10. Миладин Богетић. Презимена: Шаула, Беначек, Дамјановић
11. Мирослав Ђурић, БиХ. Презимена: Гускић, Дринић, Кутлеша. Због Гускића и Дринића може бити да су Крајишници пореклом.
12. Дамир Чавар, или Ћавар (?) Хрватска. Иста презимена постоје код Хрвата из западне Херцеговине.
13. Доналд Томовић
14. М. Јоковић. Ово презиме упућује на простор Црне Горе, где је било вероватно више несродних Јоковића.
15. Џорџ Сладоје. Штета што нема више података, али можда се и по имену и презимену тестираног може пронаћи нешто више. Иначе је ово презиме широко распрострањено на нашим простроима. Сличне варијанте (Сладоја, Сладоје, Сладојевић, итд.) постоје у разним крајевима бивше Југославије.
-
Хаплогрупа R1a
1. Ален Омераловић (муслиман), БиХ?
2. Илија Пјешчић. Ово презиме постоји у Дробњаку (досељеници из Пиве). Присутно је и код Срба из Хрватске.
3. Јосип Чапељ, Хрватска. Чапеља има у добровачко-неретванској жупанији.
4. Стефановић, Београд, Србија. Презимена: Росић, Ђипоровић.
5. Радосав Касавица. Презиме постоји међу Крајишницима.
6. Мирко Дувњак, Бугојно, БиХ. Дувњака је било и Срба и Хрвата, али с обзиром да се помиње и Београд/Србија, рекао бих да је овде реч о
Србима.
7. Душан Лангура. Презиме постоји код Срба из Доњег Полимља (Прибој и околина).
8. Крпан, Хрватска. Презимена: Павелић, Чавчић, Прпић. Крпани се, уз Павелиће и Прпиће, помињу као лички Буњевци.
9. Борис Милошевић, Сињ, Ливно, Хрватска. Презимена: Ружела, Радман, Маријановић.
10. Том Леко, Хрватска. Као што рекосмо, ово презиме се среће у западној Херцеговини и код Хрвата из БиХ.
11. Милош Петковић
12. Мажар, Шибеник, Гопсић, Хрватска
13. Филип Стевановић, Шведска
-
2. Илија Пјешчић. Ово презиме постоји у Дробњаку (досељеници из Пиве).
Од Пјешчића из Пиве је ујчевина мога оца, има их у Криводолу и на Равном, као и по Гатачком селима одакле су се наводно и доселили у Пиву. Славе светог Стевана 9.01.
-
Хаплогрупа R1b
1. Ирог Лилић, Србија. Презимена: Миџић
2. Роберт Судар. Издвојио сам ово презиме зато што се у оквиру другог рода (страно презиме), који такође припада хаплогрупи R1b, помињу Судари и Наглићи, као и место Брушане крај Госпића. Могуће да је реч о Хрватима из Лике. Презиме Судар постоји и код Срба из Херцеговине.
3. Ђерић, Гајдобра, Војводна, Србија. Презимена: Савић, Ковачевић. НиколаВук је писао о потенцијалном херцеговачком пореклу ових Ђерића R1b.
4. Цаушевић, Хрватска, БиХ. Презимена: Вујчић, Перић. Ово презиме Цаушевић вуче ка Озринићима, али се хаплогрупа не уклапа, па је вероватно реч о Цаушевићима из Хрватске.
5. Виктор Златанић, Србија, БиХ. Презимена: Стјепановић, Шаховић, Јурса и Милетић.
6. Добријевић, БиХ. Презимена: Радујко, Лошић. За ове Добријевиће смо претпостављали да су из Крајине. Сада имамо податак да су из БиХ, а породична презимена која се јављају код Срба из Северне Далмације потврђују крајишку везу.
7. Секулић?, Београд/Земун, Србија, Шибеник/Сплит, Хрватска, Подгорица, Црна Гора. Презимена: Јовичић, Брачић, Томић
-
Хаплогрупа J2b
(M241)
1. Џон Лекић. Лекића је било у Црмници. Пореклом су мислим са севера Албаније. Из Црмнице је и онај Вујовић са специфичним J2b2 хаплотипом.
2. Петар Игић
(М205)
1. Слободан Ранђеловић
2. Георги Манџуков. Највероватније Бугарин
3. Марк Шупић. Шупића је било у Херцеговини, али су Малешевци, тако да се хг не уклапа. Ангажоваћемо Петра око проналажења порекла. :)
4. Кокотовић (порекло?). Кокотовића је било у источној Херцеговини, али је овде вероватно реч о крајишким Кокотовићима. Било их је у околини Косиња и Госпића. Славе Јовањдан.
5. Стефан Голубовић
6. Александар Радић, БиХ. Презимена: Пилиндавић, Продановић, Вуковић. Поменута презимена постоје у рогатичком и власеничком округу, па лако и Радић може бити одатле. Ту већ постоји неколико J2b1 (Радовић, Печеница).
-
Хаплогрупа N (већина вероватно N1a)
1. Стеван Бајић, Радљевац, Книн. Бајићи из Радљевца славе Св. Јована. Пореклом су из Босне (17. век).
2. Драгољевић, Купрес, БиХ. Презимена: Панић, Костовић. Драгољевићи су пореклом из Бањана (хаплогрупа одговара). Међу купрешким Драгољевићима се помиње и презиме Панић. У том крају већ постоји род Зубић-Малешевић, такође N1a.
3. Удовчић, САД. Презимена: Згоњанин, Космајац.
4. Ђорђе Бабић, Хрватска
-
Хаплогрупа G2a
1. Немања Комар. Комара је било у источној Херцеговини.
2. Веселин Терзић, Црна Гора
-
Хаплогрупа I1
1. Бошњаковић, БиХ? Презимена Стојачић, Марић. Бошњаковића са славом Св. Пантелија било је у Штрпцима крај Вишеграда.
2. Вукоја, Љуботићи, Кочерин, западна Херцеговина. Вукоје су староседеоци у овом крају. Помињу се у овом селу још 1743. године под презименом Вукојевић.
3. Амочаев, Србија. Нема више података
Код припадника I1 често нема никаквих података, тј. постоји само хаплогрупа, па стога само тројица на листи.
-
Хаплогрупа J2a
1. Синиша Бибин. Презимена: Јовковић, Перин, Ерцег.
Хаплогрупа J2
1. Чанак. Презимена: Дејановић, Милеуснић, Пеиновић. Презимена упућују на Лику. Верујем да би Чанак пре могао бити J2b1, него нека J2a, али за сада остаје само J2.
Хаплогрупа T
1. Милетић, Србија
-
(М205)
4. Кокотовић (порекло?). Кокотовића је било у источној Херцеговини, али је овде вероватно реч о крајишким Кокотовићима. Било их је у околини Косиња и Госпића. Славе Јовањдан.
Ријеч је Личанима, тачније о исељеницима у САД, који потичу од Миле Кокотовића и Антоније Стилиновић.
Лички Кокотовићи су углавном православци (славе Јовањдан), али има и нешто католика (око Перушића). Презиме се јавља у два облика, као Кокот и Кокотовић. Према подацима из 1915. године на подручју Лике пописано је 7 кућа Кокота (подручје Грачаца и Госпића) и 68 кућа Кокотовића (подручје Госпића и Коренице).
Нисам успио утврдити тачно мјесто поријекла Миле Кокотовића (постоји неколико људи са тим именом и презименом и сви су поријеклом Личани, углавном из Косиња и сусједних села), али је извјесно да је ријеч о Личанину.
Лички Стилиновићи су католички род са подручја Госпића, Према подацима из 1915. године на подручју Лике пописано је 69 кућа Стилиновића.
Хаплогрупа J2
1. Чанак. Презимена: Дејановић, Милеуснић, Пеиновић. Презимена упућују на Лику. Верујем да би Чанак пре могао бити J2b1, него нека J2a, али за сада остаје само J2.
Овдје се исто ради о Личанима исељеним у САД. Тестирани Чанци су поријеклом из Широке Куле, гдје их је према подацима из 1915. године пописано 16 кућа (у читавој Лици пописана је 31 кућа Чанака). Мислим да славе Аранђеловдан, али нисам сигуран пошто су Чанци према подацима из 1883. године пописани са три крсне славе.
-
Овдје се исто ради о Личанима исељеним у САД. Тестирани Чанци су поријеклом из Широке Куле, гдје их је према подацима из 1915. године пописано 16 кућа (у читавој Лици пописана је 31 кућа Чанака). Мислим да славе Аранђеловдан, али нисам сигуран пошто су Чанци према подацима из 1883. године пописани са три крсне славе.
Је ли од ових и онај политичар Чанак?
И његови су пореклом из Лике.
-
22. Един Љубовић, БиХ - I2a2
Можда од беговске куће Љубовића?
http://www.poreklo.rs/2012/02/23/poreklo-prezimena-ljubovic/
-
Је ли од ових и онај политичар Чанак?
И његови су пореклом из Лике.
Његови су из Бунића, што није далеко од Широке Куле. У Широкој Кули је било и Милеуснића, а и они се појављују на овом списку презимена.
https://www.google.rs/maps/place/53201,+%C5%A0iroka+Kula,+Croatia/data=!4m2!3m1!1s0x47617bedb5b0c5d7:0x43f6708905f62fb?sa=X&ved=0ahUKEwiMmPbEqoHTAhUIrRoKHRQ8AnQQ8gEIFzAA
-
Можда од беговске куће Љубовића?
http://www.poreklo.rs/2012/02/23/poreklo-prezimena-ljubovic/
Синоћ баш читах песму о Бају Пивљанину и бегу Љубовићу. ;D
-
Дуганџић - I2a2
Јел ово католик или православац? Одакле је
-
- Стјепан Дрмић, R1a. Презиме Дрмић се често јавља код Хрвата из Босне.
- Мирза Кријешторац (муслиман), I1. Кријешторци су из Полимља. Највероватније дробњачки кластер. Војиновић за Кријешторце каже следеће: "Кријешторци потичу од Поповића из Тепаца. Дошли су у Косаницу пре 300 година. Према другој верзији, они су староседеоци, али су примили ислам одмах по доласку Турака. Сви су добро живели. Било их је 1912. године кућа. Памте имена предака од Ферхата (1860). Његов син је Даут, а Даутов Шевко."
- Боројевић, Хрватска, R1a. Ово може бити занимљив резултат, зато што су Боројевићи из Хрватксе махом Срби. Има и Хрвата у околини Брача. Боројевићи су били доста бројни на Банији. Од њих је и Светозар Боројевић, фелдмаршал аустроугарске војске.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/93/Svetozar_boroevic_von_bojna.jpg/330px-Svetozar_boroevic_von_bojna.jpg)
- Сефери (Косово?), I2a
-
Омацио сам се док сам издвојио ове I2a, колико их има :) Мислим да има занимљивих резултата. Погледаћу касније и остале хаплогрупе.
Хаплогрупа I2
1. Алексић, Пећ, Косово - I2b2. Постоји и даље мали проблем око тих ознака са 23andMe, али верујем да би Алексић могао бити I2-M223, с обзиром да скоро сви I2a са ових простора имају ознаку I2a2, док се I2b2 јавља углавном код тестираних из западне Европе.
2. Марко Пераица - I2a2. Нема више детаља о пореклу, али судећи по презимену, могуће да је реч о Хрватима из БиХ (околина Ливна).
3. Никола Вуковић, Црна Гора - I2a2
4. Коминац, Србија, Црна Гора - I2a2. Породична презимена: Коминац, Бојовић. Претпостављам да је Бојовић са мајчине стране (Црна Гора). Ако неко име више информација о презимену Коминац (Србија) нека напише.
5. Един Фако (муслиман) - I2a2
6. Жарко Николић - I2a2
7. Живковић, Мајдов - I2a2. Порекло: БиХ, Србија, Горажде, Сарајево, Бијељина. Презиме Мајдов постоји у околини Горажда (слава Св. Игњатије). Презиме Живковић такође постоји у том крају, али је прилично често код Срба. Судећи по подацима и они би могли бити пореклом негде са истока Републике Српске.
8. Јаковчић, САД - I2a2. Међу породичним презименима постоји и презиме Гобо. Ово презиме је било често у околини Пуле, где је иначе било и Јаковчића.
9. Душан Бојић, Аустралија - I2a2. Порекло: Србија, Хрватска
10. Дуганџић - I2a2
11. Боро Петровић, БиХ, Добој, Озрен - I2a2
12. Златан Дивјакиња - I2a2. Породична презимена: Бараковић, Реџеповић, Сукалић. Ситуација када није сигурно ни да ли је тестирани Србин, Хрват, или муслиман. Презиме Дивјакиња је било присутно на простору Баније.
13. Јаков Гело, Хрватска - I2a2. Поменух ово презиме у опису Јаковчића.
14. Дејан Симовић, Београд, Србија - I2a2
15. Адел Хаџић, БиХ - I2a2
16. Немања Вуксановић - I2a2
17. Петровић, Лика, Хрватска - I2a2. У породичним презименима јавља се пуно оних која асоцирају на Крајину: Дозет, Кењало, Ђукић, Будисављевић, Бубуљ, Дивјак.
18. Mike Boichic (Бојичић?) - I2a2 . У оваквим ситуацијама где само постоји име, посебно када су у питању наши странци, више података се може пронаћи у путним исправама.
19. Зоран Михајловић, Србија, Црна Гора - I2a2. Презимена: Гвозденовић, Поповић, Јовановић, Вукомановић и Миленковић.
20. Мајк Грбић, Канада - I2a2. Можда се по породичним презименима може закључити одакле су пореклом: Сремац, Вилмановић, Форишковић, Јовановић.
21. Радиша Ђокић - I2a2
22. Един Љубовић, БиХ - I2a2
23. Булат-Врућинић, Хрватска - I2a2. Овде је по свему судећи реч о Крајишницима. Оба презимена су била присутна на том простору. Место порекла: Бабино Поље, Доброта, Сански Мост, Билај, Грачац. Презиме Врућинић постоји у Босанској Крајини, управо у околини Санског Моста. Славе искључиво Јовањдан.
24. Андрија Брекало - I2a2. Брекале би могли бити из околине Дувна. Досељени из западне Херцеговине. Било их је и у Имотском.
25. Јадран Кавара - I2a2. Презиме које је забележено код муслимана из Далмације (Сплит). Постоји на 23andMe и Ајдин Кавара (I2a2), БиХ, па је пре реч о муслиманима из БиХ.
26. Миро Чавка - I2a2. Презимена: Видовић, Трива
27. Петар Никшић, Брлог, Оточац - I2a2. Никшићи су стара хрватска породица из Лике. Не знам да ли би међу овима из Брлога могло бити и Срба, треба проверити.
28. Санел КолЕновић (муслиман) - I2a2
29. Андрија КолАновић - I2a2
30. Цвјетићанин - I2a2, Хрватска. Презимена: Прибиловић, Буцан, Јеличић. Ово је значајан резултат због крајишких Богуновића, међу којима имамо N1a, J2a-M67, али и I2-PH908. Цвјетићани су лички огранак Богуновића, па ово "Хрватска" одговара тој причи.
Од крајишких Цвјетићана је и Емануел Цвјетићанин
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/2a/Baron_Emanuel_von_Cveticanin.jpg)
31. Милан Пралица, БиХ - I2b1. По свему судећи опет нека I2-M223. Презиме Пралица постоји и код Срба из Хрватске (Банија).
32. Иван Чипин, Хрватска - I2a2. Ово презиме је било најчешће у Далмацији.
33. Милош Поповић, Београд, Уб, Србија - I2a2. Презимена: Лазић, Андрић
34. Сучевић - I2a2. Сучевића има и Хрвата, али овај резултат може бити значајан за Родиће, међу којима имамо потврђене I2a DN, али и род Сучевића.
35. Мишкулин, Ј2бланац, Сењ, Хрватска - I2a2
36. Гудељ, Имотски, Хрватска - I2a2
Од Гудеља из Имотског је и некадашњи репрезентативац Југославије, Иван Гудељ
(https://www.laststicker.com/i/cards/140/123.jpg)
37. Владимир Станковић, Србија - I2a2. Породична презимена: Вулић, Ивковић
38. Александар Стојановић, САД - I2a2. Место порекла: Београд, Србија, Загреб, Хрватска, Љубљана, Словенија. Презимена: Божовић. И често презиме и наведени сви градови бивше Југославије.
39. Б. Веселиновић - I2a2
40. Грмуша, САД - I2a2. Породична презимена Мамула и Плећаш, па је сигурно реч о Крајишницима. Због Мамула, лако могу бити Банијци. Иначе, Грмуше су исто огранак Богуновића, тако да имамо све више I2a (по свему судећи I2-PH908) у оквиру овог рода.
41. Томислав Маричић, Хрватска - I2a2. Презимена: Леко, Маричић. Маричића је више било ка Лици и Далмацији, док се презиме Леко више среће ка западној Херцеговини.
Нeмa Виpиjeвићa? Peкox дa caзнaм бap oдaклe je...
-
(М205)
3. Марк Шупић. Шупића је било у Херцеговини, али су Малешевци, тако да се хг не уклапа. Ангажоваћемо Петра око проналажења порекла. :)
Ријеч је о Супићима, не о Шупићима.
Тестиран је Марк, син Луиса и унук Обрада Супића.
Обрад Супић и жена му Косанка осим сина Луиса имали су кћер Наталију, а живјели су у држави Мисури.
Пронашао сам Наталијину умрлицу у новинама:
http://www.legacy.com/obituaries/stltoday/obituary.aspx?n=natalie-supic&pid=106534340
Дошао сам и до фотографије њихове породичне гробнице (поред Обрадовог имена стоји јасно уписана Херцеговина, а остали Супићи који су емигрирали у Америку поријеклом су из Гацка, Опутних Рудина и Чемерна):
(https://s1.postimg.org/7d5ifgnwv/92556583_134065374046.jpg)
Супића је у Херцеговини било на подручју Гацка (Врба и Чемерно), гдје су дошли средином XIX вијека из Пиве (Смријечно). Представљају огранак Варезића из Дробњака (Жабљак), који опет имају предање о даљем поријеклу из Његуша. Крсна слава овог рода је Никољдан.
Ево шта о Варезићима кажу Стојан Караџић и Вук Шибалић:
"Варезићи су некада живјели у Жабљаку, мјесту које се тада по њима звало „Варезина Вода“. Ту су се, према предању, доселили са Његуша. Држали су доста коза и оваца и млијеко- варенику на том мјесту варили, по чему се то мјесто и извор назва Варезина Вода, а они Варезићи. И одавде су се раселили – једни пођу у село Смријечно, у Жупи пивској, а други у Врбу и Чемерно, у гатачком крају, гдје се прозову Супићи. Варезићи у Пиви и Супићи у Херцеговини славе Никољдан."
А ево и шта каже Обрен Благојевић:
"Варезићи. Живе у селу Смријечну, гдје су их сада само три куће. По предању, они су поријеклом из Језера, одакле је њихов предак Вареза побјегао од крви. Митар Варезић имао је велику задругу и био врло богат. Један његов син, звани Ђапара, погинуо је око 1780. године, кад је кнез Никола Тадић организовао напад на Рудињане – Бобане, који су дотле издизали на Језерца и Међеђу. У пјесми се за њега каже:
„Одбијају по два за једнога,
А Ђапару за Богошевића”.
Други Митров син, Никола, имао је три сина: Мијајла, Зеја и Милутина (рођен око 1790). Славили су Никољдан."
-
Ријеч је о Супићима, не о Шупићима.
Тестиран је Марк, син Луиса и унук Обрада Супића.
Обрад Супић и жена му Косанка осим сина Луиса имали су кћер Наталију, а живјели су у држави Мисури.
Пронашао сам Наталијину умрлицу у новинама:
http://www.legacy.com/obituaries/stltoday/obituary.aspx?n=natalie-supic&pid=106534340
Дошао сам и до фотографије њихове породичне гробнице (поред Обрадовог имена стоји јасно уписана Херцеговина, а остали Супићи који су емигрирали у Америку поријеклом су из Гацка, Опутних Рудина и Чемерна):
(https://s1.postimg.org/7d5ifgnwv/92556583_134065374046.jpg)
Супића је у Херцеговини било на подручју Гацка (Врба и Чемерно), гдје су дошли средином XIX вијека из Пиве (Смријечно). Представљају огранак Варезића из Дробњака (Жабљак), који опет имају предање о даљем поријеклу из Његуша. Крсна слава овог рода је Никољдан.
Ево шта о Варезићима кажу Стојан Караџић и Вук Шибалић:
"Варезићи су некада живјели у Жабљаку, мјесту које се тада по њима звало „Варезина Вода“. Ту су се, према предању, доселили са Његуша. Држали су доста коза и оваца и млијеко- варенику на том мјесту варили, по чему се то мјесто и извор назва Варезина Вода, а они Варезићи. И одавде су се раселили – једни пођу у село Смријечно, у Жупи пивској, а други у Врбу и Чемерно, у гатачком крају, гдје се прозову Супићи. Варезићи у Пиви и Супићи у Херцеговини славе Никољдан."
А ево и шта каже Обрен Благојевић:
"Варезићи. Живе у селу Смријечну, гдје су их сада само три куће. По предању, они су поријеклом из Језера, одакле је њихов предак Вареза побјегао од крви. Митар Варезић имао је велику задругу и био врло богат. Један његов син, звани Ђапара, погинуо је око 1780. године, кад је кнез Никола Тадић организовао напад на Рудињане – Бобане, који су дотле издизали на Језерца и Међеђу. У пјесми се за њега каже:
„Одбијају по два за једнога,
А Ђапару за Богошевића”.
Други Митров син, Никола, имао је три сина: Мијајла, Зеја и Милутина (рођен око 1790). Славили су Никољдан."
Свака част, Петре! Ето како код нашег рода направих грешку. А помислио сам да би могли бити ипак Супићи. Чак су и ти Шупићи близу, али није то тај род. :)
Уклапа се лепо ова прича о Дробњаку, Језерима, само код Милићевића постоје нешто другачији подаци.
Тамо се каже да су дошли из Пиве и да су се тамо звали Врбице. Преци су им дошли у Пиву средином 19. века. У околину Гацка је дошло деветоро браће (Раде, Васиљ и други, чија се имена не памте). Има их насељених и у Невесињу.
Презиме су наводно добили по белоглавом орлу - Супу.
:)
(http://www.discoverserbia.org/images/stories/fotografije-srbije/zivotinje/beloglavi-supovi-pictures/beloglavi-sup.jpg)
Занимљив је податак о пореклу тих Варезића. Опет се у предању породица J2b1 "провлачи" Катунска нахија. Варезићи су, према предању, у Дробњак доселили са Његуша.
-
Дакле овај је ваш. :)
(http://static.rs.n1info.com/Picture/39498/jpeg/supic.jpg)
-
Дакле овај је ваш. :)
(http://static.rs.n1info.com/Picture/39498/jpeg/supic.jpg)
Биће да јесте (Гацко). Кол'ки чојек :)
(http://cdn.c.photoshelter.com/img-get/I0000.kabjH6wodU/s/900/900/SUPIC-NEMANJA-02.jpg)
-
Биће да јесте (Гацко). Кол'ки чојек :)
Лепше му стоји Звездин дрес, нисмо га по лепом запамтили у Воши. :P :D
-
Миљанићи:
Supić, Smriječno (Piva), ogranak Varezića iz Žabljaka (Drobnjak), ranije Njeguš iz Njeguša, Vrbe i Bjelica (Cetinje)
Varezić, na Njeguše (Cetinje), i kao: Njeguš, preselili se u Drobnjak, odatle jedni u Smriječno (Piva), drugi u Žabljak (Drobnjak), u Vrbi i Čemernom (Gacko), kao: Supić; u Beogradu i drugim mjestima
Интересатно да су и ови Шупићи из околине Гацка и такође славе Св. Николу (можда ипак нисам толико погрешио) :)
Ово за њих каже Милићевић:
ШУПИЋ (п), у Вишњеву (Гацко). У ово село Шупићи су дошли око 1870. године из Трновице (Борач) “своме зету Вишњевцу“. Славе Никољдан.
Шупићи су, тврди Новак Мандић, потомци средњовјековног племена Малешеваца, а према породичном предању, потичу од Калуђеровића из Бањана. Род су са Алексићима, Дедијерима, Ковачевићима, Мандићима, Гојковићима и са „свим разбраћеним Малешевцима“. Све ове породице славе Игњатдан и “не узимају се међу собом.
Шупића има и у Изгорима код Гацка.
http://www.poreklo.rs/2013/11/20/poreklo-prezimena-supic/
Шупићи не славе Игњатија, али ако се не варам, међу Малешевцима се спорадично јавља и Никољдан. Треба видети може ли се испратити даља старина ових Шупића на простору Херцеговине.
Такође, миграциони правац из околине Билеће (територија Малешеваца) више одговара тој верзији. За J2b1 звучи много логичније она сеоба из Дробњака, преко Пиве.
-
Потврђено је да се ради о Супићима (Варезићима), не о Шупићима (Никољштацима или Малешевцима).
Ако обратимо пажњу на гробље на коме су сахрањени Обрад, Косанка (рођена Вучковић) и Наталија, видјећемо да су на њему сахрањени и Коста, Милка (рођена Корда) и кћер им Јованка:
https://www.findagrave.com/cgi-bin/fg.cgi?page=gsr&GSiman=1&GScid=30326&GSfn=&GSln=supic
(https://s14.postimg.org/c4ih9lvkx/96754488_134728601378.jpg)
(https://s2.postimg.org/l27495qix/96754515_134728761177.jpg)
Неколико потврда из разне штампе да се ради о презимену Супић:
(https://s17.postimg.org/yd6b2qmin/17619372_207174366436114_1202959686_n.png)
(https://s24.postimg.org/k3auatnxh/content.png)
(https://s3.postimg.org/w6dkd4ggz/content_1.png)
(https://s30.postimg.org/kqjhsnx5t/content_2.png)
Иако на основу докумената не можемо потпуно прецизно утврдити одакле је Обрад, за Косту (по свој прилици његовог брата или блиског рођака) смо сасвим сигурни да је поријеклом из Чемерна код Гацка (на основу бродских манифеста).
-
Хаплогрупа I1
1. Бошњаковић, БиХ? Презимена Стојачић, Марић. Бошњаковића са славом Св. Пантелија било је у Штрпцима крај Вишеграда.
2. Вукоја, Љуботићи, Кочерин, западна Херцеговина. Вукоје су староседеоци у овом крају. Помињу се у овом селу још 1743. године под презименом Вукојевић.
3. Амочаев, Србија. Нема више података
Код припадника I1 често нема никаквих података, тј. постоји само хаплогрупа, па стога само тројица на листи.
Симовић, Брестовац, Борач, Србија, I1
http://www.poreklo.rs/2016/01/24/aracki-tefter-za-selo-brestovac-gruza/
http://www.poreklo.rs/2012/03/11/simovi%C4%87/
-
31. Милан Пралица, БиХ - I2b1. По свему судећи опет нека I2-M223. Презиме Пралица постоји и код Срба из Хрватске (Банија).
Презиме Пралица у БиХ постоји једино у Босанској Крајини. Све Пралице славе Аранђеловдан. Биће занимљиво видети који то крајишки род још носи хаплогрупу I2-M223 (уколико је I2b1 ознака за ту хг).
-
Не знам да ли је неко прије постављао, али поставићу податке о тестиранима без маркера из студије GENETIČKO PODRIJETLO ŠOKAČKIH RODOVA Ivan Jurić, Agronomski fakultet Sveučilišta u Zagrebu из 2011.
http://www.hazud.ch/2011/11/geneticko-podrijetlo-sokackih-rodova/
Занимљиви су закључци и добро показују како су се исхитрено на почетку генетичких истраживања правиле велике приче. Илустративан је сљедећи навод из студије:
"U haplogrupu I svrstani su haplotipovi Eu7 i Eu8. Ovo spajanje je pojasnilo podrijetlo haplotipa Eu8. Naime, jasno je da je Eu8 nastao mutacijom iz Eu7 i to iz mutacije koja je označena P37.2 za koju je sigurno da je nastala uz istočnu jadransku obalu.
Nastala mutacija koja je označena kao Eu8 označena je markerom M26. Po najnovijem načinu označavanja različitosti u haplogrupi I (Underhill i sur. 2007.) veza ta dva haplotipa je sljedeća: I2a*(P37.2)-I2a1*(M26). Ovim novim tumačenjem postalo je nedvojbeno da se Eu8, koji se javlja raštrkano po Mediteranu, tamo pojavio seljenjem predaka Hrvata s jadranske obale na obale diljem Sredozemnog mora. Tih davnih iseljenika s naše obale naročito je mnogo na Sardiniji, Korzici pa i u okolici Cadiza, zapadno od Gibraltara gdje je nekada bila fenička kolonija. Ovim spoznajama odbačena su neka ranija mišljenja da je Eu8 (M26) razmješten po obalama Sredozemlja pristizao sa zapada Europe."
И тако Хрвати населише Сардинију, Корзику и Гибралтар... Нећу пуно да се подсмијавам Јурићу, имао сам и ја својих бисера, али мислим да је добро овакве текстове прочитати за примјер.
Ово су шокачки родови које је тестирао Јурић.
R1b-M343>M269
Балић Антин
Мариновић Бекетинци
Пејаковић Стари Микановци
Ручевић Будровци
Вучевац Прковци
T1a-M70
Кабларевић Стари Микановци
I2a-P37.2
Апић Винковци
Аугустиновић Семељци
Бабаић Стари Микановци
Брлић Давор
Цигановић Будровци
Чавчић Подвиње
Дебелић Прковци
Ферић Сапци
Јерковић Стари Микановци
Јузбашић Жупања
Капетановић Доња Мотичина
Лишчић Винковци
Мандић Широко Поље
Пачарић Семељци
Ручевић Стари Микановци
Суботић Нијемци
Шалић Ф Вишковци
Шалић Т Вишковци
Такшић Винковци
Враголовић Д Стризивојна
Враголовић Ј Стризивојна
Е-М35
Ферић Славонски Кобаш
Цврковић Винковци
Чордашић Винковци
Мартиновић Стари Микановци
Вуковић Гашинци
J2-M172
Јосиповић Коритна
Шокчевић Гуња
Залушки Винковци
R1a-M17
Барић Кондрић
Бенко Барањско Петрово Село
Будровац Будровци
Јурић Стари Микановци
Кедачић Будровци
Петричевић Стари Микановци
Сенчић Винковци
-
Па, према овим резултатима, и Шокци, мање више, упадају у србски просек, у свим старосрбским колонијама по Медитерану, до Гибралтара и назад, а упао је ту и по неки аутентични Хрват хаплогрупе Т1а М70. Али, добро, испоштоваћемо га.
-
На овом списку тестираних Шокаца су и Брлићи из Давора, позната српска католичка породица из Славоније, даљим поријеклом из Херцеговине. Познат је Андрија Торкват Брлић и његов син Ватрослав Брлић, супруг књижевнице Иване Брлић Мажуранић.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Andrija_Torkvat_Brli%C4%87
Такође ту су и Шокчевићи из Гуње од којих је био хрватски бан Јосип Шокчевић.
https://hr.wikipedia.org/wiki/Josip_%C5%A0ok%C4%8Devi%C4%87#cite_note-1
-
На овом списку тестираних Шокаца су и Брлићи из Давора, позната српска католичка породица из Славоније, даљим поријеклом из Херцеговине. Познат је Андрија Торкват Брлић и његов син Ватрослав Брлић, супруг књижевнице Иване Брлић Мажуранић.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Andrija_Torkvat_Brli%C4%87
Андрија Торкват Брлић је био велики противник хрватизације Славоније. Док о етничко-верском карактеру Славоније каже: Slavonija skoro izključivo napučena Serbstvom rimske i gerčke crkve.
-
30. Цвјетићанин - I2a2, Хрватска. Презимена: Прибиловић, Буцан, Јеличић. Ово је значајан резултат због крајишких Богуновића, међу којима имамо N1a, J2a-M67, али и I2-PH908. Цвјетићани су лички огранак Богуновића, па ово "Хрватска" одговара тој причи.
Од крајишких Цвјетићана је и Емануел Цвјетићанин
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/2a/Baron_Emanuel_von_Cveticanin.jpg)
Име тестираног је Раде Цвјетићанин (САД). С обзиром да су том крају одакле је тестирани (Калифорнија), забележени Цвјетићани пореклом из Садиловца, можда је и овај тестирани Кордунаш пореклом.
-
Цвјетићани су у Садиловац дошли из Висућа код Удбине 1795. године.
-
Цвјетићани су у Садиловац дошли из Висућа код Удбине 1795. године.
Rimidalv, где се може начи тај податак? Колико сам ја успео начи по разним књигама, у Садловац се вечина породица доселила из Босне.
-
Светозар Ливада - Кордунашки реквијем, сведочење Драгана Цвјетићанина.
Коју литературу си користио за Садиловац?
-
Светозар Ливада - Кордунашки реквијем, сведочење Драгана Цвјетићанина.
Коју литературу си користио за Садиловац?
Понајвише од Манојла Бубала-Кордунаша.
-
Тестирани I2a (по свему судећи Срби) са 23andMe. На списку су само тестирани са 23andMe, без FTDNA. Они које сам имао прилике да видим, или које су поставили тестирани са 23andMe.
Хаплогрупа I2a
1. Никовић, Црна Гора
2. Радуљ, Србија
3. Бајић, Босна и Херцеговина
4. Тотић, Пирот, Србија
5. Арбутина, Банија, Хрватска
6. Марковић, Србија
7. Стојановић, Београд, Србија
8. Настић, Сарајево, Босна и Херцеговина
9. Нинковић, Југославија
10. Поповић, Београд, Србија
11. Бешлић, Бајина Башта, Србија
12. Новаковић, Србија, Лика
13. Маћешић, Кордун, Хрватска
14. Андрејић, Београд, Србија
15. Мијајловић, Србија
16. Његић, Северна Далмација, Хрватска
17. Лучић, Сарајево, Босна и Херцеговина
18. Илинчић, Црна Гора
19. Црногорац, Босна и Херцеговина
20. Срећковић, Србија
21. Павлов, Вршац, Србија
22. Коминац, Србија
23. Ђурић, Београд, Србија
24. Вуковић, Црна Гора
25. Недељковић, Брчко, Босна и Херцеговина
26. Прокић, Трпиња, Хрватска
27. Петровић, Добој, Република Српска
28. Мићић, Сухо Поље, Република Српска
29. Мајкић, Босна и Херцеговина
30. Живковић, Република Српска
31. Бојић, Србија
32. Петровић, Лика, Хрватска
33. Михајловић, Србија
34. Булат-Врућинић, Хрватска, Босна и Херцеговина
35. Цвјетићанин, Хрватска
36. Станковић, Србија
37. Стојановић, Југославија
38. Грмуша, Хрватска
- Нинковић би лако могао бити са простора источне/старе Херцеговине. Породична презимена: Петрић, Мандић, Супић, Јанковић, Крњојелац.
- Презиме Његић је карактеристично за Србе из Северне Далмације.
-
Тестирани I2a (по свему судећи Срби) са 23andMe. На списку су само тестирани са 23andMe, без FTDNA. Они које сам имао прилике да видим, или које су поставили тестирани са 23andMe.
Могу ли се наћи хаплотипови за тестиране I2a Стојановиће?
-
Могу ли се наћи хаплотипови за тестиране I2a Стојановиће?
Не могу. Као што наслов теме каже, ово су резултати без хаплотипова (23andMe).
Заборавих да кажем, уносим само оне који имају место порекла.
Хаплогрупа E1b
1. Ђурић, Босна и Херцеговина
2. Нишић, Јајце, Босна и Херцеговина
3. Поповић, Кладово, Србија
4. Катић, Мојдеж, Црна Гора
5. Недовић, Црна Гора
6. Стојановић, Бијељина, Република Српска
7. Јовановић, Даниловград, Црна Гора
8. Митровић, Црна Гора
9. Радека, Мекињар, Хрватска
10. Ђукић, Голубић, Хрватска
11. Ракић, Србија
12. Бајић, Врање, Србија
13. Грујичић, Београд, Србија
14. Јовановић, Обреновац, Србија
15. Марковић, Сарајево, Босна и Херцеговина
16. Милошевић, Ћићина, Србија
17. Јовичић, Босна и Херцеговина
18. Ковачевић, Прибој, Србија
19. Лакић, Хрватска
20. Бајић, Врчин, Србија
21. Тешановић, Босна и Херцеговина
22. Ђукић, Ивањица, Србија
23. Малићевић, Челинац, Република Срспка
- Презиме Тешановић се у Босни и Херцеговини најчешће јавља на простору Крајине.
-
Илинчић из Црне Горе је из Роваца.
-
Илинчић из Црне Горе је из Роваца.
Постоје заиста Илинчићи из Роваца који су грана Срезојевића, да ли си сигуран да је овај од тих Илинчића или само претпостављаш?
-
Постоје заиста Илинчићи из Роваца који су грана Срезојевића, да ли си сигуран да је овај од тих Илинчића или само претпостављаш?
Колико знам једини Илинчићи у Црној Гори су ти ровачки. Није баш често презиме. Има их исељених у околину Колашина, Бијелог Поља, Пљеваља.
-
Колико знам једини Илинчићи у Црној Гори су ти ровачки. Није баш често презиме. Има их исељених у околину Колашина, Бијелог Поља, Пљеваља.
У праву си, ни ја не знам за неке друге, али ипак треба проверити. Чак и нека ређа и специфична презимена као што је нпр. Стијовић има три различита братства у Црној Гори, па није искључено да и ово Илинчић постоји још негде обзиром да је настало од женског имена Илинка које није било баш тако ретко. Сад ћу да питам брата Гугла или да видим шта каже монтенегрина, па јављам.
-
У праву си, ни ја не знам за неке друге, али ипак треба проверити. Чак и нека ређа и специфична презимена као што је нпр. Стијовић има три различита братства у Црној Гори, па није искључено да и ово Илинчић постоји још негде обзиром да је настало од женског имена Илинка које није било баш тако ретко. Сад ћу да питам брата Гугла или да видим шта каже монтенегрина, па јављам.
Има у Србији али колико знам нису то ти исти. Има Илинчића негде око Рудника и у околини Краљева. Провери.
-
''Ilinčić (Perovanović), Gajtan (južna Srbija), doselili se oko 1879. god. iz Rovaca (Podgorica); Žari (Mojkovac); Ledenice (Risan); u Novskoj, Grubišnom polju i Osijeku (Slavonija), Delnicama i Donjoj Stubici (Hrvatska) jesu od Vlahovića iz Rovaca (Podgorica) i kao: Pavlović (Ilinčić) i u Degramu (Kosanica), južna Srbija i kao: Srezojević, kao: i u Rovcima.''
У сваком случају сви наведени Илинчићи су пореклом из Роваца. Ја бих само још додао да су од Илинчића-Срезојевића и Радовановићи из села Медевце у Горњој Јабланици (СРБ).
-
''Ilinčić (Perovanović), Gajtan (južna Srbija), doselili se oko 1879. god. iz Rovaca (Podgorica); Žari (Mojkovac); Ledenice (Risan); u Novskoj, Grubišnom polju i Osijeku (Slavonija), Delnicama i Donjoj Stubici (Hrvatska) jesu od Vlahovića iz Rovaca (Podgorica) i kao: Pavlović (Ilinčić) i u Degramu (Kosanica), južna Srbija i kao: Srezojević, kao: i u Rovcima.''
У сваком случају сви наведени Илинчићи су пореклом из Роваца. Ја бих само још додао да су од Илинчића-Срезојевића и Радовановићи из села Медевце у Горњој Јабланици (СРБ).
Бејах 99 % сигуран. Овде нису поменули да их има у селу Оџак код Пљеваља, где су насељени 1920. И мислим да је грешка ово за Леденице више Рисна. Тамо има Илића, који су пореклом од Дробњака, а не Илинчића. Него то и онако није важно за ову тему. Значи утврдисмо да је Илинчић Срезојевић, Ровчанин.
-
Тестирани I2a (по свему судећи Срби) са 23andMe. На списку су само тестирани са 23andMe, без FTDNA. Они које сам имао прилике да видим, или које су поставили тестирани са 23andMe.
Хаплогрупа I2a
16. Његић, Северна Далмација, Хрватска
- Презиме Његић је карактеристично за Србе из Северне Далмације.
Презиме Његић у сјеверној Далмацији је забиљежено у неколико насеља, према сајту https://sites.google.com/site/vujasinovic68/povijest/srpska-prezimena-u-dalmaciji ; Грачац (далматински), Сонковић, Тепљух, Биочић, без навођена крсне славе породица. На сајту benkovac.rs - Prezimena (www.benkovac.rs/last_names.php?letter=Nj) дате су крсне славе породица Његић према насељима: Биочић-Свети Георгије, Грачац (далматински)-Свети Игњатије Богоносац, Тепљух-Свети Георгије, док се Његићи у Сонковићу не помињу.
Према Leksik prezimena SRH, Zagreb, 1976., (подаци са пописа становништва 1948. године) доносим податке са стр. 464 за презиме Његић:
NJEGIĆ Biočić (Drniš) 56 (13), 1 (-), Borovo Naselje (Vukovar) 4 (1), Budinšćina (Zlatar) 2 (1), Gračac (Šibenik) 17 (3), Knin 1 (1), Kovačić (Knin) 2 (-), Sonković (Šibenik) 6 (1), Split 1 (1), Tepljuh (Drniš) 4 (1), Vinkovačko Novo Selo (Vinkovci) 2 (1), Vukovar 10 (2), Zagreb 1 (1).
Према овдје приказаном можемо закључити да је матица далматинских Његића ђурђевштака у селу Биочићу општина Дрниш, 35 км од града Шибеника.
-
Илинчића има у Угриновцима испод Рудника, пореклом Ровчани, једног и лично познајем, баш смо на ту тему причали скоро.
-
Субашић, Гламоч, Босанска Крајина, хаплогрупа R1a
Рајићке, Гламоч:
Субашићи су се доселили из Прибеље средином 19. века и овде купили земљу. Славе Св. Ђурђа.
http://www.poreklo.rs/2013/10/16/poreklo-prezimena-selo-rajicke-glamoc/
-
На ФФ поклапању видим неког са именом Igor Savicic -> I-M253. Направио је Y-DNA тест на 37 маркера али не видим маркере. Нисам га нашао ни на табели Српског ДНК Пројекта. Није оставио никакве податке о пореклу на ФТДНА.
-
Нисам нигде нашао споменутог и следечег тестираног:
Radenko Regoja -> Y-DNA Haplogroup: I-P37 -> Tests Taken: Y37
-
Нисам нигде нашао споменутог и следечег тестираног:
Radenko Regoja -> Y-DNA Haplogroup: I-P37 -> Tests Taken: Y37
Немају сви иста поклапања, па према томе не виде сви исте људе (резултате). Ово Регоја као да сам видео негде. Могу бити Срби из околине Сарајева. Презиме се јавља и код Хрвата из БиХ.
Размишљао сам мало о овој теми. Многи са 23andMe можда не желе бити јавни, па не знам колико је исправно качити њихове резултате. Са друге стране, некада су овакве информације доста корисне. Нпр. када имамо SNP резултат са 23andMe, презиме и локацију тестираног, зна бити корисније него кад у днк пројекту имамо хаплотип за неко уобичајено презиме без локације и других информација.
-
Немају сви иста поклапања, па према томе не виде сви исте људе (резултате). Ово Регоја као да сам видео негде. Могу бити Срби из околине Сарајева. Презиме се јавља и код Хрвата из БиХ.
Размишљао сам мало о овој теми. Многи са 23andMe можда не желе бити јавни, па не знам колико је исправно качити њихове резултате. Са друге стране, некада су овакве информације доста корисне. Нпр. када имамо SNP резултат са 23andMe, презиме и локацију тестираног, зна бити корисније него кад у днк пројекту имамо хаплотип за неко уобичајено презиме без локације и других информација.
Слажем се. Можда да се ова тема стави у затворени део где није доступна широј јавности?
-
Слажем се. Можда да се ова тема стави у затворени део где није доступна широј јавности?
Мада, чим су се тестирали вероватно су свесни да многи из те базе имају увид у њихове резултате, па самим тим нису сасвим тајни. Можемо и даље овде, или евентуално у затвореном делу качити те резултате.
-
Хаплогрупа J2b
(М205)
4. Кокотовић (порекло?). Кокотовића је било у источној Херцеговини, али је овде вероватно реч о крајишким Кокотовићима. Било их је у околини Косиња и Госпића. Славе Јовањдан.
За ове Кокотовиће смо констатовали да су из Липовог Поља (Косињ, Лика).
Миљанићи такође помињу потенцијалну везу личких и бањанских Кокотовића, иако нема конкретних доказа.
"Kokotović, Donji Banjani (Nikšić) i kao: Kokot, srodnici kasnije kao: Parežanin u Vraćenovićima i Parežu (Nikšić), i u Banjanima srodnici Miškovićima, od kojih su u Hercegovini: Fojniću i kao: Brotić i Nikšiću, a kao: Kokotović u Lici, vidi: Kokot; Cetinje (1840. god.) i kao: Vuković, rodjaci su njihovi u Hrvatskoj Vojnoj Granici vidi: Kokot; u Krivošijama njima nesrodni oni kao: Kokot, -ić; Brod (Nikšić)"
Кокотовићи су интересанти зато што се, уз Мишковиће и Парежане, сматрају за најстарије родове у Бањанима. Верује се да су у питању остаци старих Матаруга. Иначе славе Св. Тому.
Занимљиво да се за оне Гуске из Дробњака каже да су истих телесних особина и бањски Кокотовићи и Мишковићи. У Дробњаку има породица за које постоји индиција да су остаци Крича, а које такође славе Св. Тому.
Имамо додуше тестиране Братиће од овог рода Парежна, али можда треба испитати ту везу Матаруге-Кричи. Није искључено да су били неки микс E1b, J2b и евентуално G2a(?). Ако се не варам, један G2a из нашег пројекта води порекло "из Кричка у Полимљу". Не сећам се о ком роду је реч.
Ови Кокотовићи из Бањана данас нису бројни и славе Св. Николу. Лички славе Св. Јована, што опет може бити интересантно због помена оних Усораца-Бањана.
Погледах мало Кокоте-Кокотовиће по западу. Има их у Сарајевском Пољу, славе Николу и пореклом су из билећког краја, а има их и у околини Високог. Досељеници из Крајине, славе такође Николу.
Ово је само једна теза, ипак мислим да је то презиме Кокотовић могло настати и у Крајини (по кокоту) и да не мора постојати веза са Бањанима.
Нешто о Парежанима:
http://www.banjani-rudinjani.org/wp-content/uploads/2016/04/85.pdf
http://www.banjani-rudinjani.org/wp-content/uploads/2016/04/321.pdf
-
12. Златан Дивјакиња - I2a2. Породична презимена: Бараковић, Реџеповић, Сукалић. Ситуација када није сигурно ни да ли је тестирани Србин, Хрват, или муслиман. Презиме Дивјакиња је било присутно на простору Баније.
Дивјакиња је карактеристично банијско презиме и по мојим сазнањима све Дивјакиње су поријеклом Банијци из Ровишке код Глине.
Отац тестираног човјека носи име Слободан, док мајка носи муслиманско име (по томе су наведени Бараковићи, Реџеповићи и Сукалићи вјероватно рођаци по женској линији).
Према попису СР Хрватске из 1948. године у Ровишкој код Глине пописано је пет кућа Дивјакиња. Крсна слава овог рода је Лучиндан, па би могли бити сродни са осталим Лучинштацима по Крајини.
-
Имамо додуше тестиране Братиће од овог рода Парежна, али можда треба испитати ту везу Матаруге-Кричи. Није искључено да су били неки микс E1b, J2b и евентуално G2a(?). Ако се не варам, један G2a из нашег пројекта води порекло "из Кричка у Полимљу". Не сећам се о ком роду је реч.
Поједини аутори сматрају да су Кричи грана Матаруга, али нисам приметио да су изнели било какве аргументе којима би поткрепили такву тврдњу. Резултати које имамо за сада уопште не указују да таква веза постоји. J2b-М205 није забележена међу братствима која се спомињу као Матаруге нити је заступљена на простору данашње источне Херцеговине и западне Црне Горе где је матица Матаруга.
Ово је само једна теза, ипак мислим да је то презиме Кокотовић могло настати и у Крајини (по кокоту) и да не мора постојати веза са Бањанима.
Да, мало је вероватно да су сви Кокотовићи пореклом из Бањана.
-
Поједини аутори сматрају да су Кричи грана Матаруга, али нисам приметио да су изнели било какве аргументе којима би поткрепили такву тврдњу. Резултати које имамо за сада уопште не указују да таква веза постоји. J2b-М205 није забележена међу братствима која се спомињу као Матаруге нити је заступљена на простору данашње источне Херцеговине и западне Црне Горе где је матица Матаруга.
Да, мало је вероватно да су сви Кокотовићи пореклом из Бањана.
Занимљив је ипак тај култ Св. Томе. Овамо га славе старинци у Бањанима (Парежани, Матаруге), а овамо Годијељи у Дробњаку (Кричи).
-
Када причамо о Кокотовићима, можда треба узети у обзир то што лички Кокотовићи славе Јовањдан, исто као и најјача J2b-M205 групација у Лици - Усорци.
Ако се сјећате пронашли смо два помена Влаха Бањана из Усораца (?) у XV вијеку.
-
Поједини аутори сматрају да су Кричи грана Матаруга, али нисам приметио да су изнели било какве аргументе којима би поткрепили такву тврдњу. Резултати које имамо за сада уопште не указују да таква веза постоји. J2b-М205 није забележена међу братствима која се спомињу као Матаруге нити је заступљена на простору данашње источне Херцеговине и западне Црне Горе где је матица Матаруга.
Да, мало је вероватно да су сви Кокотовићи пореклом из Бањана.
Племе, како Матаруге, тако ни било које друго, није нужно морало бити истог порекла. Могло је бити унија неколико различитих родова. Најчешће и јесте такав случај.
-
40. Грмуша, САД - I2a2. Породична презимена Мамула и Плећаш, па је сигурно реч о Крајишницима. Због Мамула, лако могу бити Банијци. Иначе, Грмуше су исто огранак Богуновића, тако да имамо све више I2a (по свему судећи I2-PH908) у оквиру овог рода.
Врло битан резултат. Грмуше припадају племену Богуновића и ово није први Богуновић који припада хаплогрупи I2a.
Тестирани Грмуша је поријеклом из Бојне код Глине.
Према попису СР Хрватске из 1948. године у Бојни код Глине пописане су 22 куће Грмуша. Њихова крсна слава је Јовањдан.
-
Дивјакиња је карактеристично банијско презиме и по мојим сазнањима све Дивјакиње су поријеклом Банијци из Ровишке код Глине.
Отац тестираног човјека носи име Слободан, док мајка носи муслиманско име (по томе су наведени Бараковићи, Реџеповићи и Сукалићи вјероватно рођаци по женској линији).
Према попису СР Хрватске из 1948. године у Ровишкој код Глине пописано је пет кућа Дивјакиња. Крсна слава овог рода је Лучиндан, па би могли бити сродни са осталим Лучинштацима по Крајини.
Врло битан резултат. Грмуше припадају племену Богуновића и ово није први Богуновић који припада хаплогрупи I2a.
Тестирани Грмуша је поријеклом из Бојне код Глине.
Према попису СР Хрватске из 1948. године у Бојни код Глине пописане су 22 куће Грмуша. Њихова крсна слава је Јовањдан.
Хвала, Перо. Веровао сам да би Дивјакиња и Грмуша могли бити Банијци. За сада је I2a међу Србима са Кордуна и Баније прилично заступљена, мада узорак и даље не прелази 40.
Грмуша јесте битан за Богуновиће, међу којима већ постоји I2-PH908.
-
Грмуша јесте битан за Богуновиће, међу којима већ постоји I2-PH908.
Не знам докле смијем с овим ићи, али покушаћу. Што објављених, што необјављених резултата за "Богуновиће" (стављам наводнике кад мислим на породице које наводно воде поријекло од Богуновића), тачно да има I2-PH908, али нису/нисмо међусобно близу. Има необјављен резултат и за самог (оригиналног, који се тако презива) Богуновића из Грачаца, и исти НИЈЕ I2-PH908.
Да не идем даље, мислим да на покушаје да се нађе било каква веза која повезује "Богуновиће" треба ставити тачку, јер је мит о Богуновићима очигледно резултат књишког приступа Скарића, који је онда преузео Карановић, и неке потребе Крајишника да се "уплемене", мада је упитна и свијест појединих породица о припадности Богуновићима. Моји су нпр. то прочитали тек код Карановића. Мој ђед то није знао, нити је спомињао кроз предање. С ким год сам причао, а да то није нашао на Википедији или код Карановића или Скарића, нико то није знао, нити је имао то предање.
Дакле, мислим да причу о "Богуновићима" треба ставити тачку.
-
Дакле, мислим да причу о "Богуновићима" треба ставити тачку.
Не треба ставити тачку зато што сигурно постоји једна група међусобно сродних породица од које је све то кренуло. Данас се међутим то не може испратити лепо, управо због честог "прибраћивања" по Крајини.
Предање о Богуновићима постоји, па постоји. Оно сигурно није новијег датума.
-
31. Милан Пралица, БиХ - I2b1. По свему судећи опет нека I2-M223. Презиме Пралица постоји и код Срба из Хрватске (Банија).
Презиме Пралица је карактеристично за Поткозарје и за Банију.
Ако погледамо шематизам Дабробосанске митрополије из 1882. године, видјећемо да су Пралице присутне само на подручју дубичког протопрезвитерата.
Што се тиче Баније, Пралице су присутне углавном на подручју Костајнице.
Крсна слава Пралица је Аранђеловдан.
-
Презиме Пралица је карактеристично за Поткозарје и за Банију.
Ако погледамо шематизам Дабробосанске митрополије из 1882. године, видјећемо да су Пралице присутне само на подручју дубичког протопрезвитерата.
Што се тиче Баније, Пралице су присутне углавном на подручју Костајнице.
Крсна слава Пралица је Аранђеловдан.
Ови су по свему судећи из Босанске Крајине. Остаје само питање хаплогрупе. То I2b1 може бити стара ознака за I2-M223. Ове хаплогрупе до сада није било код Крајишника, што не значи да је нема, бар у неком симболичном проценту.
-
Племе, како Матаруге, тако ни било које друго, није нужно морало бити истог порекла. Могло је бити унија неколико различитих родова. Најчешће и јесте такав случај.
Наравно, али с обзиром да J2b-М205 није присутан на подручју Матаруга, мислим да нема основа за везу Матаруге-Кричи. Обично остане барем неко братство у матици од већих родова који се исељавају.
-
Наравно, али с обзиром да J2b-М205 није присутан на подручју Матаруга, мислим да нема основа за везу Матаруге-Кричи. Обично остане барем неко братство у матици од већих родова који се исељавају.
Чињеница је да не постоји генетска испреплетаност код ова два "племена", али им територије нису толико удаљене једна од друге, па у том смислу можда постоји нека даља веза (не обавезно сродство по мушкој линији, као што рече Небо), што је евентуално и предање запамтило. Мислим на ту причу да су Кричи огранак Матаруга.
-
Додиг - (Хрватска) J1
Ови Додизи лако могу бити из околине Бенковца. У Херцеговини је ово презиме присутно нешто западније. У околини Дрвара је почетком 20. века било чак 28 кућа Додига. У питању су досељеници из Далмације. Доста тога упућује на J1c.
-
Додиг - (Хрватска) J1
Ови Додизи лако могу бити из околине Бенковца. У Херцеговини је ово презиме присутно нешто западније. У околини Дрвара је почетком 20. века било чак 28 кућа Додига. У питању су досељеници из Далмације. Доста тога упућује на J1c.
Јел тестирани Србин?
-
Јел тестирани Србин?
Не бих знао. Не могу да нађем тај податак сад. Чим не пише, значи да вероватно не постоји.
-
- Боројевић, Хрватска, R1a. Ово може бити занимљив резултат, зато што су Боројевићи из Хрватксе махом Срби. Има и Хрвата у околини Брача. Боројевићи су били доста бројни на Банији. Од њих је и Светозар Боројевић, фелдмаршал аустроугарске војске.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/93/Svetozar_boroevic_von_bojna.jpg/330px-Svetozar_boroevic_von_bojna.jpg)
Овај детаљ је занимљив, иако не знам колико је реалан, с обзиром да су Боројевићи старија породица на Банији. Не би искључио могућност да су и Боројевићи управо ова R1a.
Дрљаче и Биге славе Св. Трифуна. Не знам има ли Боројевића са овом славом на Банији. По Босанској Крајини их има.
-
Занимљиво је и да имамо резултат једног припадника братства Боројевића са Цетиња, такође R1a:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=391.msg14875#msg14875
-
Овај детаљ је занимљив, иако не знам колико је реалан, с обзиром да су Боројевићи старија породица на Банији. Не би искључио могућност да су и Боројевићи управо ова R1a.
Дрљаче и Биге славе Св. Трифуна. Не знам има ли Боројевића са овом славом на Банији. По Босанској Крајини их има.
Извињавам се, овај детаљ:
"Дрљача 92 к. у 24 насељу ове области, Биге 5 к. у 3 н .; Јеремићи 6 к. у 2 н. Имају неких врло тамних сећања, да су им преци као морнари пловили по далеким земљама. Могуће је да се више о томе дозна у личкој Врховини, одакле су и дошли у ову област. Негде на војсци добили су преци родова називе: Бига, Божанић, Инђић и Бркић. Прозван је онај што је заклао овцу брку тамо негде преко мора, Брко, и његови Бркићи, а онај што је ујагмијо,, бигу,, меса, а што веле значи на италијанском језику комад меса прозван је Бига. Од ових је Бига онај генерал Петар Бига, браниоц Сентомаша 1848. год. Један се огранак овог рода у околини Приједора зове Боројевић. Није искључено да није познати аустријски маршал Боројевић од овог рода. Познати просветни добротвор Перо Дрљача у Босанском Новом и борац за црквено-просветну автономију 1897. год."
-
Ево шта Бора Дрљача каже за своје порекло:
ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА: Презиме Дрљача је из Лике, Легенда каже да смо се презивали Боројевић и да је један Боројевић из Блатне убио турског бега са дрљачом и након тога побегао у Аустију. Од овог догађаја Боројевиће су прво у шали, а онда и озбиљно, прозвали-Дрљачама.
http://www.poreklo.rs/2014/05/30/poreklo-borislava-bore-drljace/
-
Ево шта Бора Дрљача каже за своје порекло:
ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА: Презиме Дрљача је из Лике, Легенда каже да смо се презивали Боројевић и да је један Боројевић из Блатне убио турског бега са дрљачом и након тога побегао у Аустију. Од овог догађаја Боројевиће су прво у шали, а онда и озбиљно, прозвали-Дрљачама.
http://www.poreklo.rs/2014/05/30/poreklo-borislava-bore-drljace/
Хвала на информацији, сада звучи још занимљивије. Иначе, Биге (а вероватно и Дрљаче) припадају такође хаплогрупи R1a (Z280>Z92).
-
Додиг - (Хрватска) J1
Ови Додизи лако могу бити из околине Бенковца. У Херцеговини је ово презиме присутно нешто западније. У околини Дрвара је почетком 20. века било чак 28 кућа Додига. У питању су досељеници из Далмације. Доста тога упућује на J1c.
У БиХ их има и православних и римокатолика. Ти из Дрвара су православни. Римоатолици су доминантни на подручју тзв. Запдне Херцеговине.
-
Име тестираног је Раде Цвјетићанин (САД). С обзиром да су том крају одакле је тестирани (Калифорнија), забележени Цвјетићани пореклом из Садиловца, можда је и овај тестирани Кордунаш пореклом.
Јавио се Цвјетићанин I2a. Пореклом су из Старог Села (Банија). Верује се да су даљим пореклом из Лике (околина Дабра, Оточац).
-
Овај детаљ је занимљив, иако не знам колико је реалан, с обзиром да су Боројевићи старија породица на Банији. Не би искључио могућност да су и Боројевићи управо ова R1a.
Дрљаче и Биге славе Св. Трифуна. Не знам има ли Боројевића са овом славом на Банији. По Босанској Крајини их има.
Боројевићи се спомињу 1898. године у парохији Торањ код Пакраца, као слављеници Трипуњдана.
-
Жугић. Жугића има у Дробњаку, али су огранак Вуловића, Новљана. Можда тестирани није није из ЦГ, а можда и у Дробњаку постоји више слојева становништва.
Ово је јако занимљиво, нарочито за Неба.
Да, сваки нови резултат нам открије нешто ново.
Да, Жугићи су Новљани, што можда указује да овај тестирани није из ЦГ, има тог презимена и другде. Конкретно, знам да их има у Славонији, који су пореклом Босанци.
Тестирани је Anthony Zugich из Америке, рођ. 1948, једна четвртина балканског поријекла са очеве стране.
Дијели 2 мала сегмента (17 cM укупно) са мојим оцем на трећем хромозомy, могли би можда бити 4-6 кољено (23andme "DNA Relatives").
Ђед му се звао Урош, из Црне Горе рођен у "Drobnick", а баба рођена у "Risau Yugoslavia" (тако стоји у папирима :)).
"Drobnick" би могао бити Дробњак..
Замолићу га да уради тест код ФТДНА.
-
Жугићи су у СДП већ тестирани као I1 P109, тако да је овај I2a Жугић ипак изненађење.
-
Тестирани је Anthony Zugich из Америке, рођ. 1948, једна четвртина балканског поријекла са очеве стране.
Дијели 2 мала сегмента (17 cM укупно) са мојим оцем на трећем хромозомy, могли би можда бити 4-6 кољено (23andme "DNA Relatives").
Ђед му се звао Урош, из Црне Горе рођен у "Drobnick", а баба рођена у "Risau Yugoslavia" (тако стоји у папирима :)).
"Drobnick" би могао бити Дробњак..
Замолићу га да уради тест код ФТДНА.
Приметио сам да у тим папирима често бркају "n" и "u".
Рецимо, једва сам пронашао брата мог прадеде у папирима с Острва Елис, јер је заведен као Vnjovic уместо Vujovic.
-
Тестирани је Anthony Zugich из Америке, рођ. 1948, једна четвртина балканског поријекла са очеве стране.
Дијели 2 мала сегмента (17 cM укупно) са мојим оцем на трећем хромозомy, могли би можда бити 4-6 кољено (23andme "DNA Relatives").
Ђед му се звао Урош, из Црне Горе рођен у "Drobnick", а баба рођена у "Risau Yugoslavia" (тако стоји у папирима :)).
"Drobnick" би могао бити Дробњак..
Замолићу га да уради тест код ФТДНА.
Требало би да јесте. У папирима мог чукундеде као место порекла стоји "Drobiyok"
-
Сад сте ме слудели:
је ли овај Жугић И1 или И2?
С једне стране видим да се помиње у динарик контексту, с друге Жељко каже да је можда 4-6 колено с његовим оцем?
-
Сад сте ме слудели:
је ли овај Жугић И1 или И2?
С једне стране видим да се помиње у динарик контексту, с друге Жељко каже да је можда 4-6 колено с његовим оцем?
:) :D И2, из Дробњака, 4-6 колено са Жељковим оцем.
-
Тестирани је Anthony Zugich из Америке, рођ. 1948, једна четвртина балканског поријекла са очеве стране.
Дијели 2 мала сегмента (17 cM укупно) са мојим оцем на трећем хромозомy, могли би можда бити 4-6 кољено (23andme "DNA Relatives").
Ђед му се звао Урош, из Црне Горе рођен у "Drobnick", а баба рођена у "Risau Yugoslavia" (тако стоји у папирима :)).
"Drobnick" би могао бити Дробњак..
Замолићу га да уради тест код ФТДНА.
Овде поменух те Жугиће са 23andMe. С обзиром да се помиње Drobnick и да сте повезани генетски у неку руку, може лако бити из Дробњака.
Жугић. Жугића има у Дробњаку, али су огранак Вуловића, Новљана. Можда тестирани није из ЦГ, а можда и у Дробњаку постоји више слојева становништва.
Жугића је било и у другим крајевима, али су ипак најзвучнији ови из Дробњака. Међу Новљанима за сада постоји само једна хаплогрупа. Најбоље да уради тест на 12, или 37 сад.
-
Видим да Миљанићи кажу да су једни Жугићи из Мљетичка огранак неких Драшковића. Драшковиће у Дробњаку помиње и Лубурић. Пореклом су из Роваца и славе Св. Луку. Досељени почетком 20. века, дакле прилично касно.
Имамо тестиране ове Драшковиће и они су I1-Z63, па би се рекло да је питању призетак у Новљане, али из неког другог краја, или из непосредне околине.
-
Видим да Миљанићи кажу да су једни Жугићи из Мљетичка огранак неких Драшковића. Драшковиће у Дробњаку помиње и Лубурић. Пореклом су из Роваца и славе Св. Луку. Досељени почетком 20. века, дакле прилично касно.
Имамо тестиране ове Драшковиће и они су I1-Z63, па би се рекло да је питању призетак у Новљане, али из неког другог краја, или из непосредне околине.
Не знам за ово да се неко од Драшковића призетио и узео презиме Жугић. Заиста, има Драшковића из Роваца у Бијелој али они су се доселили 1920-их. Мислим да су се млађе генерације иселиле и да их је увек била само једна кућа.
Жугићи су иначе веома бројни. Пред Други светски рат их је било скоро 60 кућа у селима Новаковићи, Мљетичак, Баре Жугића, Доњој Буковици и на самом Жабљаку. Једна фамилија се одселила у Морачу у село Старче још у 19. веку и они су генерацијама били чувари путничке куће, тзв. банске куће на сред Сињајевине. Наводно сви потичу од једног претка који је живео крајем 17. и почетком 18. века. С обзиром на њихову бројност могуће је да су се неки мањи родови стопили са њима или је било неког усвајања (у Дробњаку су најчешће ујаци усвајали сестриће ако нису имали деце) или призећивања, мада то је тамо јако ретко.
-
Не знам за ово да се неко од Драшковића призетио и узео презиме Жугић. Заиста, има Драшковића из Роваца у Бијелој али они су се доселили 1920-их. Мислим да су се млађе генерације иселиле и да их је увек била само једна кућа.
Жугићи су иначе веома бројни. Пред Други светски рат их је било скоро 60 кућа у селима Новаковићи, Мљетичак, Баре Жугића, Доњој Буковици и на самом Жабљаку. Једна фамилија се одселила у Морачу у село Старче још у 19. веку и они су генерацијама били чувари путничке куће, тзв. банске куће на сред Сињајевине. Наводно сви потичу од једног претка који је живео крајем 17. и почетком 18. века. С обзиром на њихову бројност могуће је да су се неки мањи родови стопили са њима или је било неког усвајања (у Дробњаку су најчешће ујаци усвајали сестриће ако нису имали деце) или призећивања, мада то је тамо јако ретко.
Код Миљенића видех тај податак о Драшковићима. Не знам који је извор. Ови Драшковићи I1 нису сигурно. Призећивање је могуће сада ретко тамо, али причамо о периоду пре 300 и више година. Тад је вероватно било сличних ситуација.
-
Код Миљенића видех тај податак о Драшковићима. Не знам који је извор. Ови Драшковићи I1 нису сигурно. Призећивање је могуће сада ретко тамо, али причамо о периоду пре 300 и више година. Тад је вероватно било сличних ситуација.
И ја видех сада код Миљанића али ми није најасније то што је рекао. Да ли су Драшковићи од Жугића или Жугићи од Драшковића,а ту помиње и Вемиће (?) Мало сам се збунио. Ово за призећивање стоји. Човек који би дошао на мираз, по смрти таста није имао право да користи братственичку земљу ни сеоске комунице (млинове, катуне, планину, шуму). Можда се то решавало тако што је узимао тастовљево презиме и славу. Не знам. Доста знам о историји Дробњака, пре свега о свакодневном животу, обичајима, племенском уређењу, верском животу али нисам наишао на податак да се неко призетио и узео женино презиме, бар не у задњих 100-150 година. Можда је раније и било таквих случајева.
-
:) :D И2, из Дробњака, 4-6 колено са Жељковим оцем.
Звучи прилично схизофрено :D
-
Код Шибалића и Караџића постоји само један род Жугића, од братства Вуловића. С обзиром на све досадашње дробњачке резултате, може се претпоставити да је њихова хаплогрупа Р109.
Но, није искључено неко давније прибраћивање. И код Церовића имамо два рода (динарик јужни и северни) који своје порекло изводе од овог братства, а нису Р109. О ровачким Булатовићима да не причамо.
Понављам: треба да имамо најмање два тестирана од неког братства / рода да бисмо могли извести закључак о њиховом генетском пореклу...
-
:) :D И2, из Дробњака, 4-6 колено са Жељковим оцем.
Могуће да сте ме ти и Небо погрешно разумјели? :)
-
И код Церовића имамо два рода (динарик јужни и северни) који своје порекло изводе од овог братства, а нису Р109. О ровачким Булатовићима да не причамо.
О којим родовима је реч? Ако се мисли на Ћетковиће, онда се не може о њима говорити као о Церовићима, већ о породици која има предање о пореклу из Дробњака. Ако се не варам, помиње се нека удовица која долази у Шекулар, па су све опције отворене. Ствари треба звати правим именом. овако када се каже "и код Церовића имамо два рода", може се помислити да су тестирани неки њихови огранци I2a DS и DN, а то није случај (осим ако у необјављеним истраживањима постоји такав податак?).
Церовићи јесу тестирани и знамо њихову хаплогрупу.
-
овако када се каже "и код Церовића имамо два рода", може се помислити да су тестирани неки њихови огранци I2a DS и DN, а то није случај ...
Ти си из мог поста извукао само "и код Церовића имамо два рода", па то звучи тако како ти кажеш.
Наставак моје реченице разјашњава - "који своје порекло изводе од овог братства".
Јасно је да нису од тог братства, нити сам ја то написао, него да су се вероватно иселили из краја где су живели Церовићи, па су се у новој средини издавали за Церовиће, или су можда били овима прибраћени још у Тушињи. А можда с Церовићима немају баш никакве везе. То ћемо тешко утврдити.
Да имам толико новца, тестирао бих све до једног живог мушког Дробњака, и оне који живе у Дробњаку и исељенике, и верујем да бисмо добили мало другачију слику него што до сада изгледа.
-
Могуће да сте ме ти и Небо погрешно разумјели? :)
Мора да је било мнооого мутација за 4-6 кољена, ако је један данас И1, а други динарик :D
-
Да имам толико новца, тестирао бих све до једног живог мушког Дробњака, и оне који живе у Дробњаку и исељенике, и верујем да бисмо добили мало другачију слику него што до сада изгледа.
Ја предложих да сами финансирамо тај "дробњачки" днк пројекат. :) Али и овако ће се временом разјаснити ситуација. Мало днк реултати из лабораторије и са FTDNA, мало 23andMe и биће на крају јасније.
-
Могуће да сте ме ти и Небо погрешно разумјели? :)
Значи није И2, него ипак И1? :D
Нека оваква конверзација:
https://www.youtube.com/v/B3IXD_T0umA
Да имам толико новца, тестирао бих све до једног живог мушког Дробњака, и оне који живе у Дробњаку и исељенике, и верујем да бисмо добили мало другачију слику него што до сада изгледа.
Не би морао да се трудиш да их вијаш по Дробњаку и онако више Дробњака живи у Бачком Добром Пољу и Врбасу него у општинама Шавник и Жабљак заједно. А и Бачка је ближе. :)
-
Колико сам схватио Жугић са 23andme јесте из Дробњака и јесте I2a. Међутим, један други Жугић је тестиран у СДП и I1 је, тако да мислим да нема сумње да су Жугићи већином I1. Овај I2a је очигледно неки случај прибраћивања/призећивања.
-
Не би морао да се трудиш да их вијаш по Дробњаку и онако више Дробњака живи у Бачком Добром Пољу и Врбасу него у општинама Шавник и Жабљак заједно. А и Бачка је ближе. :)
Их, колико их је тек по Београду!
Трошкове око путовања нисам ни планирао у овако некој акцији. Него, свако зна по неког Дробњака негде, - ухвати га, убеди и узме брис.
Али, 6 и по хиљада по глави...
Стварно би био добар такав "Дробњачки подухват".
-
Их, колико их је тек по Београду!
Трошкове око путовања нисам ни планирао у овако некој акцији. Него, свако зна по неког Дробњака негде, - ухвати га, убеди и узме брис.
Али, 6 и по хиљада по глави...
Стварно би био добар такав "Дробњачки подухват".
Идеја је добра али да, треба то финансијски подржати. То је код нас највећи проблем.
-
Додиг - (Хрватска) J1
Ови Додизи лако могу бити из околине Бенковца. У Херцеговини је ово презиме присутно нешто западније. У околини Дрвара је почетком 20. века било чак 28 кућа Додига. У питању су досељеници из Далмације. Доста тога упућује на J1c.
Ako sam dobro pratio, jedan Dodig J1c je Hrvat is Vrgorca.
Po mojim podsacima:
Zaton (Ninski), Duvno, Medjugorje, Vrgorac - katolici
Ceranje, Drvar, Sanski Most - Sv. Georgije
U Sanskom Mostu je bilo i Dodiga katolika u sto sam se licno uvjerio na tamosnjem groblju.
Trebalo bi testirati nekog iz Ceranja, ja castim.
-
Можда је боље овако водити евиденцију резултата са 23andMe. Табела се може ажурирати. Одрадио сам I2 групу прво:
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1pEF_16JJStSoh6wk89WEcVBil8gpvcCfxHtmX-YvGBk/edit#gid=1542712226
-
Можда је боље овако водити евиденцију резултата са 23andMe. Табела се може ажурирати. Одрадио сам I2 групу прво:
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1pEF_16JJStSoh6wk89WEcVBil8gpvcCfxHtmX-YvGBk/edit#gid=1542712226
Хвала ти, Небојша! Ово је јако корисно!
-
Хвала ти, Небојша! Ово је јако корисно!
Нема на чему. С обзиром да тамо постоји преко 200 резултата са ових простора, мислим да може бити од користи.
Убачени су само тестирани из Србије, ЦГ, БиХ и Хрватске (као и у нашем ДНК пројекту). Одрађено и за E1b.
-
Урадио сам табеле за све хаплогрупе, тј. убацио сам све тестиране које сам могао пронаћи на овој теми.
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1pEF_16JJStSoh6wk89WEcVBil8gpvcCfxHtmX-YvGBk/edit#gid=1542712226
Има преко 300 тестираних са ових простора. Ако неко види још неки резултат, нека јави, па да га убацимо. Сада се може евентуално урадити статистика. Мислим да не би одударала пуно од онога што иначе имамо.
-
Урадио сам табеле за све хаплогрупе, тј. убацио сам све тестиране које сам могао пронаћи на овој теми.
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1pEF_16JJStSoh6wk89WEcVBil8gpvcCfxHtmX-YvGBk/edit#gid=1542712226
Има преко 300 тестираних са ових простора. Ако неко види још неки резултат, нека јави, па да га убацимо. Сада се може евентуално урадити статистика. Мислим да не би одударала пуно од онога што иначе имамо.
Свала част, Небојша. Корисна ствар.
-
Урадио сам табеле за све хаплогрупе, тј. убацио сам све тестиране које сам могао пронаћи на овој теми.
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1pEF_16JJStSoh6wk89WEcVBil8gpvcCfxHtmX-YvGBk/edit#gid=1542712226
Има преко 300 тестираних са ових простора. Ако неко види још неки резултат, нека јави, па да га убацимо. Сада се може евентуално урадити статистика. Мислим да не би одударала пуно од онога што иначе имамо.
Подаци са 23andme и осталих су више него корисни. Тамо често нађемо нека поклапања. Кад је то 100% имамо и хаплотип... ако је на једнаком броју маркера. :)
-
Још да администратор постави овај линк или као тему без коментарисања ради лаксег прегледа, у било којем моменту.
-
Још да администратор постави овај линк или као тему без коментарисања ради лаксег прегледа, у било којем моменту.
Мислим да је најбоље ако со то уради на затвореном делу форума. Јер овако је доступно широј јавности а незнам шта се може десити ако се неком од тестираних људи не свиђа да је на листи, а није ни дао сагласност да се уопште стави на листу.
-
Мислим да је најбоље ако со то уради на затвореном делу форума. Јер овако је доступно широј јавности а незнам шта се може десити ако се неком од тестираних људи не свиђа да је на листи, а није ни дао сагласност да се уопште стави на листу.
С обзиром да велики број људи има приступ тој бази на 23andMe, мислим да резултати могу остати јавни (у циљу лакшег истражвиања порекла људи са ових простора).
Тестирани са FTDNA који су "затворили" приватност су нешто друго и они се не налазе у табели.
Наравно, уколико неко од ових са 23andMe жели, увек можемо уклонити резултат из табеле.
Албанци нпр. имају ове резултате са 23andMe у склопу њиховог пројекта на FTDNA.
-
Убачени нови тестирани:
- Анић, I1
- Јерчиновић (Хрватска?), I1
- Ковач, I2a
- Шамшаловић (Хрватска?), R1a
-
Убачени нови тестирани:
- Анић, I1
- Јерчиновић (Хрватска?), I1
- Ковач, I2a
- Шамшаловић (Хрватска?), R1a
Ако је овај Јерчиновић из Хрватске, онда би могли бити једино из Ријеке (1948), а и тамо су записани као JERCINOVICH 6, 1.
Да поменем и Шамшаловиће, ако је од користи: Дубица (Костајница) 1 (1), Градише (Жупања) 3 (2), Илок (Вуковар) 4 (2), Винковци 1 (-), Загреб 4 (1), 6 (---). (1948)
-
- Шамшаловић (Хрватска?), R1a
Занимљиво презиме.
Шамшала има у Дробњаку, ту дошли из Пјешиваца, од старијег становништва у Пјешивцима (каже се да су од Матаруга!?).
-
- Анић, I1
Чувени наш богослов, архимандрит отац Лука Анић је од старе дубровачке породице. Кад бисмо имали још неки податак о тестираном Анићу...
-
Убачени нови тестирани:
- Анић, I1
- Јерчиновић (Хрватска?), I1
- Ковач, I2a
- Шамшаловић (Хрватска?), R1a
Може и ове?
- Килибарда, I2а2
- Митић, G2a
- Грбовић, I-P109
- Ђурић, Q1b
- Јовичевић, I2a2
-
- Грбовић, I-P109
ГРБОВИЋ, грана Косовчића, потомака Новљана у Дробњацима. Од њих су се 1882. год. населили у Гајтан (јужна Србија)... (в. А. и В. Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београд, 2007, стр. 118)
-
- Килибарда, I2а2
Прилично очекивано. Килибарде су у Бањане дошле са Чева.
-
Може и ове?
- Килибарда, I2а2
- Митић, G2a
- Грбовић, I-P109
- Ђурић, Q1b
- Јовичевић, I2a2
Хвала, Узи!
Нема више података (порекло, остала презимена)?
Грбовиће сам видео. Чајниче, већ их имамо у пројекту. Нисам убацио те породице које се понављају, зато што их већ имамо у нашем днк пројекту.
Ту су, поред Грбовића, Савићи I2a, Милићевићи I2a, Родићи из Дрвара I2a, Братићи из Херцеговине E1b, Перовићи из Цуца J2a, итд.
Или можда треба убацити и ове тестиране, не знам шта остали мисле.
-
- Јовичевић, I2a2
Јовичевић или Јовићевић?
-
Хвала, Узи!
Нема више података (порекло, остала презимена)?
На жалост нема пошто су са Гедмеча.
Јовичевић или Јовићевић?
Тестираном пише Јовицевиц, послат чу мејл да питам.
-
Тестираном пише Јовицевиц, послат чу мејл да питам.
Да, било би добро сазнати одакле је.
-
На жалост нема пошто су са Гедмеча.
Тестираном пише Јовицевиц, послат чу мејл да питам.
Вероватно неки од Јовићевића из ЦГ.
На 23andMe постоји и Савић I2a, порекло Ровца, Мртво Дубоко, ЦГ/Србија. Ово може бити Савић из днк пројекта (Пепиће, Мурино), с обзиром на предање (Ровца)?
-
Кривокућа, Горња Требиња, Кордун -> N-P189.2
Претпостављам да би Кривокуће, који су тестирани поводом Светског ДНК дана, могли исто тако бити N-P189.2.
-
Кривокућа, Горња Требиња, Кордун -> N-P189.2
Претпостављам да би Кривокуће, који су тестирани поводом Светског ДНК дана, могли исто тако бити N-P189.2.
Кривокућа који је тестиран за Светски ДНК дан је од Кривокућа Јовањштака из околине Ивањице који би по предању требали бити од Цуца, дакле у том случају им се вероватно смеши Ј2а-М92. :)
Али видећемо, нису сва предања тачна.
-
Кривокућа, Горња Требиња, Кордун -> N-P189.2
Претпостављам да би Кривокуће, који су тестирани поводом Светског ДНК дана, могли исто тако бити N-P189.2.
Још један Крајишник N-P189.2. Презиме Кривокућа се јавља и у Босанској Крајини. Највећи број слави Св. Василија. У оквиру групе родова која слави ову славу у Крајини, за сада се јављају две хаплогрупе (међу њима нема N1a).
Ови са Кордуна славе вероватно Аранђеловдан или Св. Николу.
-
Кривокућа који је тестиран за Светски ДНК дан је од Кривокућа Јовањштака из околине Ивањице који би по предању требали бити од Цуца, дакле у том случају им се вероватно смеши Ј2а-М92. :)
Али видећемо, нису сва предања тачна.
Још један Крајишник N-P189.2. Презиме Кривокућа се јавља и у Босанској Крајини. Највећи број слави Св. Василија. У оквиру групе родова која слави ову славу у Крајини, за сада се јављају две хаплогрупе (међу њима нема N1a).
Ови са Кордуна славе вероватно Аранђеловдан или Св. Николу.
Нисам успео проначи податак одакле и када су Кривокуће дошли у Г. Требињу, а ни коју славу славе. Послао сам мејл тестираном па се надам да че се јавити.
-
Поред Кривокуће, N1a убачени још Радан, I2a и Џакић, J2. Шта кажете за ове који већ постоје у днк пројекту, да ли их треба убацивати и у ову табелу?
-
Прљача, Подриње (БиХ), муслиман, I1-Z63
Извор: Geno 2.0
-
Још један Крајишник N-P189.2. Презиме Кривокућа се јавља и у Босанској Крајини. Највећи број слави Св. Василија. У оквиру групе родова која слави ову славу у Крајини, за сада се јављају две хаплогрупе (међу њима нема N1a).
Ови са Кордуна славе вероватно Аранђеловдан или Св. Николу.
Потврђено да N-P189.2 Кривокуће славе Св. Николу.
-
Нови тестирани на 23andMe:
Матузовић, I2a
Риђановић (муслиман), вјероватно Босна, R1a
-
Koja je krsna slava ovog testiranog Đurića?
-
Мени на 23andme пише да имам 5,8% генетике из источне Европе (навели су Мађарску, Пољску, Украјину и Русију), тј. једног претка (највѣроватније чукунбабу или чукундеду). Пошто, наравно, немам представу ко би то могао бити, да ли барем некако могу да сазнам из које је земље тај неко? Скинуо сам Raw genetic data са сајта и радо бих је прослѣдио некоме ко то може брзо истражити. :) Постоји ли уопште таква могућност или ипак тражим превише?
-
Кренуо сам мало да сређујем табелу са 23andMe резултатима. Ту ће бити тестирани које сам пронашао у бази 23andMe, као и они чије резултате су послали људи који поседују налог на сајту. Преносићу ознаке и у оригиналу.
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1pEF_16JJStSoh6wk89WEcVBil8gpvcCfxHtmX-YvGBk/edit#gid=1542712226
У поменутој бази постоји и презиме Везмар, I2a2. Везмари су Срби из Крајине. Било их у Лици и на Кордуну.
-
Кренуо сам мало да сређујем табелу са 23andMe резултатима. Ту ће бити тестирани које сам пронашао у бази 23andMe, као и они чије резултате су послали људи који поседују налог на сајту. Преносићу ознаке и у оригиналу.
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1pEF_16JJStSoh6wk89WEcVBil8gpvcCfxHtmX-YvGBk/edit#gid=1542712226
У поменутој бази постоји и презиме Везмар, I2a2. Везмари су Срби из Крајине. Било их у Лици и на Кордуну.
Знаш ли окакле је овај Радованчевић R1a, да није из Радосавске, граница Приједора и Бањалуке?
-
Мени на 23andme пише да имам 5,8% генетике из источне Европе (навели су Мађарску, Пољску, Украјину и Русију), тј. једног претка (највѣроватније чукунбабу или чукундеду). Пошто, наравно, немам представу ко би то могао бити, да ли барем некако могу да сазнам из које је земље тај неко? Скинуо сам Raw genetic data са сајта и радо бих је прослѣдио некоме ко то може брзо истражити. :) Постоји ли уопште таква могућност или ипак тражим превише?
Никола,
Стави Raw genetic data и на http://myheritage.com/ па да видиш шта ће ти тамо показати.
-
Никола,
Стави Raw genetic data и на http://myheritage.com/ па да видиш шта ће ти тамо показати.
Ставио сам прѣ неки дан, тамо је резултат још луђи: 5,6% скандинавске, 7,6% источноевропске. ;D
-
Ставио сам прѣ неки дан, тамо је резултат још луђи: 5,6% скандинавске, 7,6% источноевропске. ;D
Значи има нешто у тој источној Европи. :)
Ко су ти најближи рођаци на гедмечу, изван простора западног Балкана?
-
Сређена је мало табела са резултатима. Убачени су и нови тестирани
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1pEF_16JJStSoh6wk89WEcVBil8gpvcCfxHtmX-YvGBk/edit#gid=1542712226
Добро је што се све чешће јављују резултати са одговарајућим СНП-ом, што умногоме олакшава истраживање.
Нови тестирани:
I-M423
Козић
Млинар
Ристић
Павковић
R-M417
Риђановић, муслиман, БиХ
Ђогић, муслиман, БиХ?
Веселиновић, Н. Карловци, СРБ
J-M241
Рамушовић (или Рамусовић?), муслиман, Црна Гора?
Кријешторцу I1 додат СНП I-P109, Јерчиновићу I-L22. Пјешчићу R1a уписано Бих; вероватно Херцеговац.
-
Ђогић би могао бити и Србин. Имам познанинка са тим презименом, рођени Сарајлија али пореклом из Херцеговине, мислим да је неко село на Неретви, код Коњица.
-
Ђогић би могао бити и Србин. Имам познанинка са тим презименом, рођени Сарајлија али пореклом из Херцеговине, мислим да је неко село на Неретви, код Коњица.
Можда их има и Срба, али тестирани је муслиман. На основу имена се лако да утврдити.
-
Можда их има и Срба, али тестирани је муслиман. На основу имена се лако да утврдити.
Ок. Мислио сам да само стоји презиме.
-
Значи има нешто у тој источној Европи. :)
Ко су ти најближи рођаци на гедмечу, изван простора западног Балкана?
Aлбанци, Руси, Украјинци, Пољаци, Бѣлоруси... Има свега. Наравно, Aмериканце не убрајам у етносе. 8)
Заиста немам представу одакле ми то порѣкло. Све прабабе и прадеде су ми из околине Ужица. По овим процентима то дође четврто колѣно уназад, дакле 1/16 порѣкла, а то су чукунбабе и чукундеде. Цѣним да је Први свѣтски рат могао утицати на то, пошто су ми чукундеде учествовале. Неки су били заробљени у Мађарској. То је једино што могу да кажем. :) Све ове које знам имају чисто српска имена и презимена.
-
Aлбанци, Руси, Украјинци, Пољаци, Бѣлоруси... Има свега. Наравно, Aмериканце не убрајам у етносе. 8)
Заиста немам представу одакле ми то порѣкло. Све прабабе и прадеде су ми из околине Ужица. По овим процентима то дође четврто колѣно уназад, дакле 1/16 порѣкла, а то су чукунбабе и чукундеде. Цѣним да је Први свѣтски рат могао утицати на то, пошто су ми чукундеде учествовале. Неки су били заробљени у Мађарској. То је једино што могу да кажем. :) Све ове које знам имају чисто српска имена и презимена.
Поздрав Никола,
сасвим је уобичајено да ти неки од рачунача дају Источну Европу, будући да смо словенског порекла и да се вероватно одређени (добар) део нашег генома уклапа у становништво Источне Европе. Такође, ни Скандинавија у неким мањим постоцима није превелико изненађење.
Тако да на основу свега што си рекао не верујем да међу ближим прецима имаш Русе, Украјинце, Пољаке...већ је део хромозома који делиш са њима просто део нашег заједничког словенског наслеђа из давнина.
Ако пак желиш да будеш сигуран, провери своје исходе на различитим гедмеч рачуначима и види колико се по сваком уклапаш у српски просек. Ако ти већина даје исход који одудара од српског просека, онда можда и имаш неког релативно ближег претка из Источне/Средње Европе. Међутим, уверен сам да ћеш се сасвим солидно уклопити у српски просек.
Колико се уклапаш у српски просек(и остала становништва) можеш видети кликом на опцију "spreadsheet". Нађи Србе у табели и упореди се по свим састојцима. Такође, опција "Oracle" показаће ти најближа становништва.
(http://i.imgur.com/Dpe8aYU.png)
Други начин је да просто изабереш своје српске рођаке са гедмеча и видиш њихове исходе. Такође, овде на форуму су многи од нас остављали своје исходе по различитим рачуначима, па можеш и са нашим упоредити своје исходе.
-
Нови тестирани
I-M423
Маслеша, Требиње, РС
Јовановић, БиХ
Шимундић, католик
E-V13
Ашанин
I-P109
Дамњановић
R-L23
Степановић, БиХ
Једна занимљивост, код Лечића и Добријевића R1b убачен СНП U152. Код Лечића промењено и место порекла, сада је БиХ. Ко прати затворени део форума, зна зашто је ово важно. :)
Код Милановића J2 убачен СНП M67.
Маслеше су старином Николићи "из Озринића-Риђана". (Р. Милићевић)
Веселин Маслеша
(http://www.osveselinmaslesa.edu.rs/kontent/stranicy/istorija/s3.jpg)
Шимнудића је било пуно у околини Имотског.
Ашана је било на северу Црне Горе. Остаје да се види да ли постоји веза.
Степановићи су у БиХ крајем 19. века забележени у околини Дервенте и Власенице.
-
I-P109
Дамњановић
Неки рођак корисника I-P109 (http://www.poreklo.rs/forum/index.php?action=profile;u=11578)? 8)
-
Поздрав Никола,
сасвим је уобичајено да ти неки од рачунача дају Источну Европу, будући да смо словенског порекла и да се вероватно одређени (добар) део нашег генома уклапа у становништво Источне Европе. Такође, ни Скандинавија у неким мањим постоцима није превелико изненађење.
Тако да на основу свега што си рекао не верујем да међу ближим прецима имаш Русе, Украјинце, Пољаке...већ је део хромозома који делиш са њима просто део нашег заједничког словенског наслеђа из давнина.
Ако пак желиш да будеш сигуран, провери своје исходе на различитим гедмеч рачуначима и види колико се по сваком уклапаш у српски просек. Ако ти већина даје исход који одудара од српског просека, онда можда и имаш неког релативно ближег претка из Источне/Средње Европе. Међутим, уверен сам да ћеш се сасвим солидно уклопити у српски просек.
Колико се уклапаш у српски просек(и остала становништва) можеш видети кликом на опцију "spreadsheet". Нађи Србе у табели и упореди се по свим састојцима. Такође, опција "Oracle" показаће ти најближа становништва.
(http://i.imgur.com/Dpe8aYU.png)
Други начин је да просто изабереш своје српске рођаке са гедмеча и видиш њихове исходе. Такође, овде на форуму су многи од нас остављали своје исходе по различитим рачуначима, па можеш и са нашим упоредити своје исходе.
Поздрав, Сремче!
Хвала за ово, уопште нисам ни обраћао пажњу на ову могућност. У праву си, сасвим се солидно уклапам у српски просѣк, одударања су сасвим мала. Пробао сам и ово за најближу популацију, сваки пут ми приказује Србе. ;)
-
Нема на чему, постоји доста опција на гедмечу, па ако имаш времена испробај их, доста су занимљиве.
Ако желиш да поделиш, упоредиш или прокоментаришеш неки свој исход, постави га на одговарајућу тему на одељку http://www.poreklo.rs/forum/index.php?board=59.0
-
I-M423
Трговчевић
Микић
Башагић, муслиман, Бихаћ
Каљевић
Видановић
Зукановић, муслиман, БиХ
Башић, Бања Лука
Бошковић
E-V13
Селмановић, муслиман
Јовичић, БиХ
Кићовић
Слијепчевић, БиХ
Дамјановић, Бих, Хрватска
Седић
R-M417
Дураковић, муслиман, БиХ
Шаренац, БиХ
Радовановић, БиХ
R-M512
Антоновић, католик, Хрватска
Марковић, Хрватска
I-M253
Видовић
- Масловарићу уписано E-V13. По свему судећи Васојевић, као и Кићовић E-V13.
- Перовићу и Голубовићу (J2a) уписано M92.
- Супићу из Херцеговине и Ранђеловићу J2b1, уписан СНП J-M205.
У табели тренутно има преко 300 резултата са 23andMe, што је скоро трећина резултата из днк пројекта.
-
I2a2a
Стевановић, Централна Србија
Новаковић, Растичево, Лика
I2a2b
Црногорац, Босанска Крајина
I1b
Јанковић
- Стевановић је пореклом из Шумадије, ако је судити по местима која се налазе у опису.
- Новаковић је из Растичева (Грачац). У близини има пуно Новаковића који су повезани са Родићима (I2-CTS10228). Вероватно и овде постоји нека веза.
- Црногорац је у опису навео да води порекло из Поткозарја. Тамо је крајем 19. века забележено ово презиме (више различитих слава).
-
I-M423
Гуровић, Црна Гора
Ћирковић
Атић, муслиман, БиХ?
R-M417
Шувалић, муслиман, БиХ
-
I-M423
Гуровић, Црна Гора
За Гуровиће се наводи да су од Риђана. У Требињу славе Св. Јоакима и Ану.
-
Погледах мало тестиране Србе из Хрватске и БиХ и оне из Србије. Наравно, само оне за које се могло утврдити одакле су пореклом. Има још тестираних за које нисмо сигурни одакле су.
Први утисак је да се на 23andMe више тестирају Срби из Хрватске/БиХ. Највећи део чине наши исељеници (Америка/иностранство).
Иако узорак није велики, могло би се упоредити са оним што имамо у днк пројекту. Чини се да је заступљеност хаплогрупа слична, а уочљиво је да и овде N2-P189.2 и Ј2-M205 достижу веома високе проценте код "западних" Срба.
Срби (Србија, узорак 49)
I2a-Dinaric - 28.6%
E1b - 20.4%
R1a - 18.4%
R1b - 8.2%
J2-M205 - 4.1%
J2-M241 - 4.1%
I1 - 4.1%
G-L42 - 2%
J2 - 2%
N-P189.2% - 2%
I2-M223 - 2%
T - 2%
N1c - 2%
Срби (Хрватска и БиХ, узорак 71)
I2a-Dinaric - 29.6%
E1b - 15.5%
R1a - 14.1%
N-P189.2 - 12.3%
J2-M205 - 8.5%
J2-M241 - 1.4%
R1b - 4.2%
R1b-U152 - 2.8%
I1 - 2.8%
I1-P109 - 1.4%
J1 - 2.8%
J2-M172 - 1.4%
I2-M223 - 1.4%
Q1b - 1.4%
Срби (Црна Гора, узорак 21)
I2a-Dinaric - 6
E1b - 4
G2a - 3
R1b - 2
N-P189.2 - 2
I1-P109 - 1
J2-M241 - 1
J2a - 1
I2-M223 - 1
-
Мој рођак Брстина је добио резултат I-M423
-
Мој рођак Брстина је добио резултат I-M423
Тестирао се преко 23andme?
-
Мој рођак Брстина је добио резултат I-M423
Одлично. То ти је беше ујчевина? Дај нам генералије, па да га унесемо у табелу. Ако је са 23andMe, наравно.:)
-
Одлично. То ти је беше ујчевина? Дај нам генералије, па да га унесемо у табелу. Ако је са 23andMe, наравно.:)
Да, ујчевина. Брстине за себе веле да су из Риђана и да су се звали Стојановићи. Матица им је Брштаница у Храсно. Одатле су се иселили у оближња села Драчево, Вишиће, Колојани Глушца. Тестирани је од драчевских Брстина. Славе Светог Стевана.
-
Да, ујчевина. Брстине за себе веле да су из Риђана и да су се звали Стојановићи. Матица им је Брштаница у Храсно. Одатле су се иселили у оближња села Драчево, Вишиће, Колојани Глушца. Тестирани је од драчевских Брстина. Славе Светог Стевана.
За хаплотип морамо сачекати резултат мога ђеда :)
-
Да, ујчевина.
Честитке. ;)
Брстине за себе веле да су из Риђана и да су се звали Стојановићи. Матица им је Брштаница у Храсно. Одатле су се иселили у оближња села Драчево, Вишиће, Колојани Глушца. Тестирани је од драчевских Брстина. Славе Светог Стевана.
Хвала, убачено.
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1pEF_16JJStSoh6wk89WEcVBil8gpvcCfxHtmX-YvGBk/edit#gid=1542712226
-
Недовић E1b је из места Пријелози (Бијело Поље, ЦГ). На сајту нађох податак да славе Аранђеловдан.
За нашег Александра I, да ли се зна шта славе Мићићи I2a из С. Поља код Бијељине и Стојановићи E1b Из Дворова (Бијељина)?
-
Виpиjeвићи cлaвe Apaнђeлoвдaн/Илиндaн. Пoдjeднaкo oбe, ниje у питaњу cлaвa и пpecлaвa.
-
Виpиjeвићи cлaвe Apaнђeлoвдaн/Илиндaн. Пoдjeднaкo oбe, ниje у питaњу cлaвa и пpecлaвa.
За ове Виријевиће немамо више података, само презиме. Јесу најпознатији ти Виријевићи из Рашке. Не знам да ли погрешили ако би уписали Рашка/СРБ, Аранђеловдан?
-
Виpиjeвићи cлaвe Apaнђeлoвдaн/Илиндaн. Пoдjeднaкo oбe, ниje у питaњу cлaвa и пpecлaвa.
Занимљива комбинација Аранђеловдан/Илиндан можда указује на старије порекло са Чева или барем боравак на том подручју неко време.
-
За ове Виријевиће немамо више података, само презиме. Јесу најпознатији ти Виријевићи из Рашке. Не знам да ли погрешили ако би уписали Рашка/СРБ, Аранђеловдан?
Нe би пoгpeшили cигуpнo. Имa дoдушe пopoдицa кoje cу узeли jeдну oд oвe двe cлaвe.Занимљива комбинација Аранђеловдан/Илиндан можда указује на старије порекло са Чева или барем боравак на том подручју неко време.
И мeни je тo пaлo нa пaмeт. Ж. Шћeпaнoвић зa њиx кaжe дa cу из ceлa Виpиjeвићи, кoje пpипaдa Tapcким Никшићимa. И зaиcтa пo гeнeтици cу Tapcки Никшићи.
-
Нe би пoгpeшили cигуpнo. Имa дoдушe пopoдицa кoje cу узeли jeдну oд oвe двe cлaвe.
И мeни je тo пaлo нa пaмeт. Ж. Шћeпaнoвић зa њиx кaжe дa cу из ceлa Виpиjeвићи, кoje пpипaдa Tapcким Никшићимa. И зaиcтa пo гeнeтици cу Tpcки Никшићи.
Зечевићи које знам славе Аранђеловдан,али од када је славе незнам,могуће да су је почели славити после сеобе у Андријевицу,а мислим да су славили Св.Луку раније,што се уклапа...мајка од ученика која је Зечевић ,причала ми је да има магловито предање да имају везе са Виријевићима
-
Зечевићи које знам славе Аранђеловдан,али од када је славе незнам,могуће да су је почели славити после сеобе у Андријевицу,а мислим да су славили Св.Луку раније,што се уклапа
Цeнтap oдaклe cу ce Виpиjeвићи шиpили je упpaвo ceлo Зeчeвићe нa Poгoзни. Moгућe дa je тo њиxoвo cтapo пpeзимe пo кoмe ce ceлo пpoзвaлo, a oни cу узeли кao пpeзимe нaзив мecтa oдaклe cу дoшли.
-
Недовић E1b је из места Пријелози (Бијело Поље, ЦГ). На сајту нађох податак да славе Аранђеловдан.
Према родослову загарачких Ђуричковића, Недовићи потичу од њих.
-
Цeнтap oдaклe cу ce Виpиjeвићи шиpили je упpaвo ceлo Зeчeвићe нa Poгoзни. Moгућe дa je тo њиxoвo cтapo пpeзимe пo кoмe ce ceлo пpoзвaлo, a oни cу узeли кao пpeзимe нaзив мecтa oдaклe cу дoшли.
С тим што ми је ова жена помињала Андријевицу и Васојевиће као место порекла,можда је то била станица пре Рогозне једног дела тог рода а и територија Васојевића као станица се уклапа са славом Аранђеловдан,можда су ту почели да славе Аранђеловдан
-
С тим што ми је ова жена помињала Андријевицу и Васојевиће као место порекла,можда је то била станица пре Рогозне једног дела тог рода а и територија Васојевића као станица се уклапа са славом Аранђеловдан,можда су ту почели да славе Аранђеловдан
Зeчeвићe-Tapcкe Никшићe cпoмињe Шћeпaнoвић:
Зeчeвићи (Пaвлoвићи), Скерлићи (Петровићи, Јовановићи), Реаци (Реаковићи, Ђорђевићи, Тодоровићи, Лукићи) из Липoвцa (Toпoлa).
-
Зeчeвићe-Tapcкe Никшићe cпoмињe Шћeпaнoвић:
Зeчeвићи (Пaвлoвићи), Скерлићи (Петровићи, Јовановићи), Реаци (Реаковићи, Ђорђевићи, Тодоровићи, Лукићи) из Липoвцa (Toпoлa).
Јован Скерлић? :)
-
С тим што ми је ова жена помињала Андријевицу и Васојевиће као место порекла,можда је то била станица пре Рогозне једног дела тог рода а и територија Васојевића као станица се уклапа са славом Аранђеловдан,можда су ту почели да славе Аранђеловдан
Ако се помињу Зечевићи и Андријевица, а славе Аранђеловдан, онда је то без сумње веза са Васојевићким Зечевићима.
Ко зна одакле су преузели тај део предања, могуће у самом селу Зечевићи на Рогозни где су се саплеменили са васојевићким Зечевићима? У сваком случају превише случајности да се подударају презиме, слава и место порекла.
-
Честитке. ;)
Хвала, убачено.
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1pEF_16JJStSoh6wk89WEcVBil8gpvcCfxHtmX-YvGBk/edit#gid=1542712226
Ово означавање I2a2 ме буни. О чему је ријеч?
-
Samsalovic - r-m512
Dragicevic - e-v13
Budimirovic - i- p109
Bogomirovic - r-m417
Jankovic- r-m417
-
Ово означавање I2a2 ме буни. О чему је ријеч?
То је I2a-Динарик. Има и старих ознака и генерално је тај део конфузан на 23andMe, али се може испратити.
Нпр. I2a2, I2a2a и I2a2b су ознаке за Динарик, док су I2a1, I2b1 и I2b2 по свему судећи ознаке за неке подгране I2-M223 и сл. Код I2a је уједно и највећа збрка. Код осталих су углавном јасне ознаке, а однедавно су ту и СНП-ови за одређене подгране.
Samsalovic - r-m512
Dragicevic - e-v13
Budimirovic - i- p109
Bogomirovic - r-m417
Jankovic- r-m417
Хвала Ресавац, ови су већ у табели од раније.
-
Dragicevic - e-v13
Budimirovic - i- p109
Пардон, Драгич(ћ)евића E-V13 нема. Зна ли се одакле је, или бар шта је по националности?
Још једна битна ствар са овог списка, СНП P109 код Будимировића. До сада смо знали само да је I1.
Баш сам јуче гледао одакле би могао бити пореклом. Уписао сам Банат зато што су наведена нека места из тог краја, али пре ће бити да је то мајчина страна, пошто се помињу и нека "лалинска" презимена.
С обзиром да је I1-P109, можда је негде из северозападне Србије, пошто се ово презиме јавља и тамо. Нека остане за сада Банат на основу доступних података.
-
Пардон, Драгич(ћ)евића E-V13 нема. Зна ли се одакле је, или бар шта је по националности?
Још једна битна ствар са овог списка, СНП P109 код Будимировића. До сада смо знали само да је I1.
Баш сам јуче гледао одакле би могао бити пореклом. Уписао сам Банат зато што су наведена нека места из тог краја, али пре ће бити да је то мајчина страна, пошто се помињу и нека "лалинска" презимена.
С обзиром да је I1-P109, можда је негде из северозападне Србије, пошто се ово презиме јавља и тамо. Нека остане за сада Банат на основу доступних података.
Novi 23ANDME pokazuje haplotipova. Budimirovic je i-p109 ali ja sam obican i-m253. Dragicevic je valjda iz dalmacije
-
Novi 23ANDME pokazuje haplotipova. Budimirovic je i-p109 ali ja sam obican i-m253. Dragicevic je valjda iz dalmacije
Лепа вест. Зна ли се на колико су маркера хаплотипови и да ли их види само тестирани, или и људи са којима има поклапања?
-
То је I2a-Динарик. Има и старих ознака и генерално је тај део конфузан на 23andMe, али се може испратити.
Нпр. I2a2, I2a2a и I2a2b су ознаке за Динарик, док су I2a1, I2b1 и I2b2 по свему судећи ознаке за неке подгране I2-M223 и сл. Код I2a је уједно и највећа збрка. Код осталих су углавном јасне ознаке, а однедавно су ту и СНП-ови за одређене подгране.
Хвала Ресавац, ови су већ у табели од раније.
celu noc citam forum i ubise me te oznake :D sad mi je malo jasnije ali opet to oko I2 je uzas...
Vise nikako pohvatati ko je jug a ko sever itd...Vidim sad Z.Misić nije dinarik jug ili ?
-
За нашег Александра I, да ли се зна шта славе Мићићи I2a из С. Поља код Бијељине и Стојановићи E1b Из Дворова (Бијељина)?
Мићићи из Сухог (Суво) Поља код Бијељине славе Јовањдан. Накнадно јављам за Стојановиће из Дворова.
-
Лепа вест. Зна ли се на колико су маркера хаплотипови и да ли их види само тестирани, или и људи са којима има поклапања?
Čovek me blokira na pravdi boga :D
-
Čovek me blokira na pravdi boga :D
Ко те блокира? ;) Покушавам да сазнам ово за хаплотипове, то би била јако корисна ствар, с обзиром да бројка наших људи тестираних преко 23andMe прелази 350.
Разлика између DS и DN се тамо не може видети. Тешко је некада и овако утврдити то, са све маркерима. ;)
-
Ко те блокира? ;) Покушавам да сазнам ово за хаплотипове, то би била јако корисна ствар, с обзиром да бројка наших људи тестираних преко 23andMe прелази 350.
Разлика између DS и DN се тамо не може видети. Тешко је некада и овако утврдити то, са све маркерима. ;)
pa ti :D pokusao sam da te kontaktiram medjutim kaze korisnik ne prima vase poruke:)
-
Uglavnom za onog Vaskovica sam bio siguran da ce biti covek I2a (jug ili sever) ... čovek mi je nekako stvarno delova kao neki školski primer te haplogrupe .
-
Овај детаљ је занимљив, иако не знам колико је реалан, с обзиром да су Боројевићи старија породица на Банији. Не би искључио могућност да су и Боројевићи управо ова R1a.
Дрљаче и Биге славе Св. Трифуна. Не знам има ли Боројевића са овом славом на Банији. По Босанској Крајини их има.
koliko znam nema. Svi slave sv.Jovana sto se banije tice . Taj fed marsal je srpskog pravoslavnog porekla koliko znam od Borojevica iz Komogovine. koliko vidlm kod Borojevica gotovo izvesna R1a ... koja je to podgrana? Karpatsko dalmstinska ili?
-
koliko znam nema. Svi slave sv.Jovana sto se banije tice . Taj fed marsal je srpskog pravoslavnog porekla koliko znam od Borojevica iz Komogovine. koliko vidlm kod Borojevica gotovo izvesna R1a ... koja je to podgrana? Karpatsko dalmstinska ili?
Уколико су у вези са Бигама/Дрљачама онда Z280>Z92.
-
Војиновић из Пиве, слави Св. Јована је тестиран П189.2 Г-. Чека се потврда да ли је П189.2 А+, што би потврдило да припада ХГ П189.2.
-
Војиновић из Пиве, слави Св. Јована је тестиран П189.2 Г-. Чека се потврда да ли је П189.2 А+, што би потврдило да припада ХГ П189.2.
Честитке. У табелу 23andMe убацујемо само тестиране преко те фирме, али овај резултат свакако треба бити на овој теми.
Војиновићи спадају у старинце (матица Плужине). Иначе сам мишљења да ова N2 нема везе са Косовом и сеобом с југа, већ да је матица баш у тим крајевима око Бањана. Појавио би се до сада неки исељеник косовске, или јужноморавске струје, да их је било и тамо. За сада се код нас ова хаплогрупа јавља искључиво у том динарском подручју, Стара Херцеговина - Босна/Крајина.
Можда ће ме будући резултати демантовати.
Иначе је Светозар Томић пренео неке психичке особине Пивљана. Ево шта каже за Војиновиће:
"Тако исто нису ни сви Жупљани једнаки. Поједине породице у Пиви се истичу извесним психичким цртама. Зна се да су Кулићи и Војиновићи окретни и живи, велике шалџије и кад се шале добро је, иначе су напрасити и злопамтила." ;)
-
Честитке. У табелу 23andMe убацујемо само тестиране преко те фирме, али овај резултат свакако треба бити на овој теми.
Војиновићи спадају у старинце (матица Плужине). Иначе сам мишљења да ова N2 нема везе са Косовом и сеобом с југа, већ да је матица баш у тим крајевима око Бањана. Појавио би се до сада неки исељеник косовске, или јужноморавске струје, да их је било и тамо. За сада се код нас ова хаплогрупа јавља искључиво у том динарском подручју, Стара Херцеговина - Босна/Крајина.
Можда ће ме будући резултати демантовати.
Иначе је Светозар Томић пренео неке психичке особине Пивљана. Ево шта каже за Војиновиће:
"Тако исто нису ни сви Жупљани једнаки. Поједине породице у Пиви се истичу извесним психичким цртама. Зна се да су Кулићи и Војиновићи окретни и живи, велике шалџије и кад се шале добро је, иначе су напрасити и злопамтила." ;)
У динарском подручју се јављају јер су се у Бањанима и Пиви, а и у Крајини, Босни и осталим областима где су се населили из поменутог бањанско-пивљанског подручја намножили због племенско-сточарског начина живота; можда су на Космету "игле у пласту сена" као што је случај са ванбалканским N2 (немојмо заборавити онај један N1a/N1c резултат из Косовског Поморавља, први такве врсте код Срба; изнедриће Косовци још таквих "изненађења", уверен сам); ту је и онај збуњујући резултат Шаљића из плавског краја, подручја које нема везе са Бањанима и Пивом.
За моју родбину са мајчине стране, Кулиће, могу да потврдим да су велике "шалџије", али нису толико ни напрасити нити злопамтила; то више важи за моју родбину са очеве стране, Вукосављевиће. ;D
-
У динарском подручју се јављају јер су се у Бањанима и Пиви, а и у Крајини, Босни и осталим областима где су се населили из поменутог бањанско-пивљанског подручја намножили због племенско-сточарског начина живота; можда су на Космету "игле у пласту сена" као што је случај са ванбалканским N2 (немојмо заборавити онај један N1a/N1c резултат из Косовског Поморавља, први такве врсте код Срба; изнедриће Косовци још таквих "изненађења", уверен сам); ту је и онај збуњујући резултат Шаљића из плавског краја, подручја које нема везе са Бањанима и Пивом.
За моју родбину са мајчине стране, Кулиће, могу да потврдим да су велике "шалџије", али нису толико ни напрасити нити злопамтила; то више важи за моју родбину са очеве стране, Вукосављевиће. ;D
Можда. Видећемо с Косовцима како ће бити. Искрено, нисам оптимиста по том питању. ;) Постоји неки N1c из тих крајева, што нема везе са овом групом N2.
Исправка, с обзиром да наслов теме гласи " Y-ДНК резултати са 23andme и остали (без хаплотипова)" и није заштићена приватност, резултат се може наћи и у овој табли, али уз напоемну да је са YSEQ-а.
-
Можда. Видећемо с Косовцима како ће бити. Искрено, нисам оптимиста по том питању. ;) Постоји неки N1c из тих крајева, што нема везе са овом групом N2.
Исправка, с обзиром да наслов теме гласи " Y-ДНК резултати са 23andme и остали (без хаплотипова)" и није заштићена приватност, резултат се може наћи и у овој табли, али уз напоемну да је са YSEQ-а.
Знам да N1a/N1c нема много везе са N2, само сам хтео да илуструјем чињеницу да је на Косову пронађена први пут код Срба та хаплогрупа, док је на динарском подручју код Срба уопште нема; то је између осталог један од разлога зашто мислим да би области где живе Срби требало равномерније да се тестирају. За Косовце ћемо видети, и ја мислим да ће бити велико изненађење ако изрони N2 код косметских староседелаца (и да јесте тачно предање да су одатле дошли у Бањане, опет би било право чудо да су успели на тој "историјској ветрометини" да се одрже од средњег века, преко насељавања Албанаца, све до данас); ако се то ипак деси, частим екипу пићем. ;)
-
опет би било право чудо да су успели на тој "историјској ветрометини" да се одрже од средњег века, преко насељавања Албанаца, све до данас); ако се то ипак деси, частим екипу пићем. ;)
Може. :D
-
Војиновић из Пиве, слави Св. Јована је тестиран П189.2 Г-.
Извињавам се али мислим да сам погрешно прочитао резултате... сад сам био у контакту са YSeq :-\
Војиновић је П189.2-!
-
E-V13
Блажановић, Аранђеловдан, Какањ/БиХ (Geno 2.0)
Деура, Босанско Грахово/БиХ (FTDNA)
Нешовић, Мојановићи/Црна Гора (FTDNA)
I1-Z63
Прљача, муслиман, Горње Подриње/БиХ (Geno 2.0)
N-P189.2
Узелац, Никољдан, Рашиновац, Бос. Петровац/БиХ (YSEQ)
J2b2-M241
Урошевић, Роћевићи, Краљево/СРБ (Geno 2.0)
Деура и Нешовић су са FTDNA али су, да тако кажемо, полу-јавни, с обзиром да се виде на званичној мапи E-M35 пројекта и да им се види предикција хаплогрупе, али маркери нису доступни.
-
E-V13
Деура, Босанско Грахово/БиХ (FTDNA)
Извињавам се на offtopic-у, али морам да поменем да ме ово презиме подсећа на име илирског племена Деура:
https://bs.wikipedia.org/wiki/Deuri
-
E-V13
Нешовић, Мојановићи/Црна Гора (FTDNA)
Заинтересовао ме овај резултат, али не нађох Нешовиће у Мојановићима, ни код Јовићевића, ни код Радусиновића, ни код браће Миљанића.
Но, према литератури, Нешовића има два рода у Зети:
У Бијелом Пољу су огранак Мараша (из Хота), а у Грбавцима су огранак Миротића. Предак Миротића је у Зету дошао из Бјелица, од предишких Абрамовића. Миротићи се деле на огранке: Костовићи, Божовићи и Нешовићи. Истог порекла су и Радиновићи, такође у Грбавцима.
(Павле Радусиновић “Становништво и насеља зетске равнице од најстаријег до новијег доба“)
Судећи по ДНК резултату, биће да је тестирани од ових других Нешовића.
-
Заинтересовао ме овај резултат, али не нађох Нешовиће у Мојановићима, ни код Јовићевића, ни код Радусиновића, ни код браће Миљанића.
Но, према литератури, Нешовића има два рода у Зети:
У Бијелом Пољу су огранак Мараша (из Хота), а у Грбавцима су огранак Миротића. Предак Миротића је у Зету дошао из Бјелица, од предишких Абрамовића. Миротићи се деле на огранке: Костовићи, Божовићи и Нешовићи. Истог порекла су и Радиновићи, такође у Грбавцима.
(Павле Радусиновић “Становништво и насеља зетске равнице од најстаријег до новијег доба“)
Судећи по ДНК резултату, биће да је тестирани од ових других Нешовића.
Ако ме памћење не вара, до данас имамо једино Секниће (мухамеданце) R1a L1280 YP3987 који су од Мојановића у Зети.
Секнићи у Подгорици, Црна Гора / старином из Орахова, племе Кучи / огранак Лукачевића из Подгорице / а сви од зетских Мојановића са славом Алимпијевдан.
-
Ако ме памћење не вара, до данас имамо једино Секниће (мухамеданце) R1a L1280 YP3987 који су од Мојановића у Зети.
Секнићи у Подгорици, Црна Гора / старином из Орахова, племе Кучи / огранак Лукачевића из Подгорице / а сви од зетских Мојановића са славом Алимпијевдан.
Требало би. Мојановићи су некад били братство, па су се разгранали на мање родове: у самом селу Мојановићи, то су Дракићи, Кнежевићи, Ајковићи, затим Лукачевићи у Бериславцима, од њих Пејановићи у Подгорици, исламизирани Лукачевићи у Подгорици, а од Пејановића исламизирани Секнићи и Дервановићи.
Мени је овај резултат (R1a) занимљив, јер, према неким тврдњама, Мојановићи су потомци средњевековних Матагужа.
Бјелице, браћа Мирота и Радин Абрамовићи, су "дођоши" у Зети. Верујем да је овај Нешовић од Миротића, све се уклапа (осим самог села Мојановића, али то може бити нека савремена локална миграција, као нпр - живео сам на Карабурми, а онда сам се оженио и прешао код тазбине на Баново Брдо ;) ).
-
Требало би. Мојановићи су некад били братство, па су се разгранали на мање родове: у самом селу Мојановићи, то су Дракићи, Кнежевићи, Ајковићи, затим Лукачевићи у Бериславцима, од њих Пејановићи у Подгорици, исламизирани Лукачевићи у Подгорици, а од Пејановића исламизирани Секнићи и Дервановићи.
Мени је овај резултат (R1a) занимљив, јер, према неким тврдњама, Мојановићи су потомци средњевековних Матагужа.
Бјелице, браћа Мирота и Радин Абрамовићи, су "дођоши" у Зети. Верујем да је овај Нешовић од Миротића, све се уклапа (осим самог села Мојановића, али то може бити нека савремена локална миграција, као нпр - живео сам на Карабурми, а онда сам се оженио и прешао код тазбине на Баново Брдо ;) ).
Да ли можда познајеш неке од горе наведених породица Мојановића?
Ја сам покушавао да тестирам неке од њих, али на жалост нисам успијео.
-
Да ли можда познајеш неке од горе наведених породица Мојановића?
Ја сам покушавао да тестирам неке од њих, али на жалост нисам успијео.
На жалост, не знам. Зета и Подгорица баш и нису мој крај.
-
Међу I2a2 породицама постоји презиме Чавка. Породична презимена Трива, Видовић.
Ово може бити занимљив резултат за крајишке Опачиће (Св. Лука). И Чавке се налазе у тој групи сродних породица.
Са тог списка тренутно имамо тестиране:
- Кљајиће (Кореница), I2-CTS10228
- Шевиће (Нови Град), J2b-M241
- Опачиће (Лика), I-P37
Сви славе Св. Луку, а према предању, воде порекло "од Никшића." Не знам колико може бити занимљиво то што се међу том групом родова појављује и презиме Драшковић.
-
Међу I2a2 породицама постоји презиме Чавка. Породична презимена Трива, Видовић.
Ово може бити занимљив резултат за крајишке Опачиће (Св. Лука). И Чавке се налазе у тој групи сродних породица.
Са тог списка тренутно имамо тестиране:
- Кљајиће (Кореница), I2-CTS10228
- Шевиће (Нови Град), J2b-M241
- Опачиће (Лика), I-P37
Сви славе Св. Луку, а према предању, воде порекло "од Никшића." Не знам колико може бити занимљиво то што се међу том групом родова појављује и презиме Драшковић.
Појасни мало ово Трива и Видовић, какве везе има са Чавком?
-
Трива је било српско презиме из Седрамића код Дрниша и из Шибеника - где су били угледна богата породица, повезана са Матавуљима, а такође политички значајни Срби из Шибеника у Краљевини Југославији. Триве из Седрамића су били задња православна породица у том селу, која је 1832. прешла на унијатство. Данас су Хрвати. Раније су била још нека презимена из Седрамића православна (Ђека, Милаковић), а постоји и презиме Чавка.
-
Појасни мало ово Трива и Видовић, какве везе има са Чавком?
"Породична" презимена се углавном односе на рођаке са очеве и мајчине стране, а некада међу њима постоји и старије, или "родовско" име/презиме.
Трива је било српско презиме из Седрамића код Дрниша и из Шибеника - где су били угледна богата породица, повезана са Матавуљима, а такође политички значајни Срби из Шибеника у Краљевини Југославији. Триве из Седрамића су били задња православна породица у том селу, која је 1832. прешла на унијатство. Данас су Хрвати. Раније су била још нека презимена из Седрамића православна (Ђека, Милаковић), а постоји и презиме Чавка.
Битна информација. Сад сам још сигурнији да су и Чавке негде из Крајине.
-
Један резултат који може бити интересантан Баксу: Вукоје, БиХ, E1b
Вукоје су Херцеговци (околина Билеће). У питању је огранак Вујовића из Врањских. Славе Св. Николу. Претпостављам да је реч о E-V13>Z5017.
На 23andMe постоји и породица Вукоја из западне Херцеговине (Кочерин). У питању су католици, хаплогрупа I1.
-
Један резултат који може бити интересантан Баксу: Вукоје, БиХ, E1b
Вукоје су Херцеговци (околина Билеће). У питању је огранак Вујовића из Врањских. Славе Св. Николу. Претпостављам да је реч о E-V13>Z5017.
На 23andMe постоји и породица Вукоја из западне Херцеговине (Кочерин). У питању су католици, хаплогрупа I1.
Да, врло занимљиво. Вукоји имају предање да су од других херцеговачких Вујовића за које се раније говорило да нису сродни мојим Вујовићима.
Међутим, што више напредује ово генетско истраживање, све су прилике да су сви Вујовићи из околине Билеће један те исти род, само што су једни раније дошли у околину Билеће, а други (ови моји) мало касније.
Уколико је то тачно, онда су Вујовићи један огроман херцеговачки род, а презиме нам је веома старо.
-
Да, врло занимљиво. Вукоји имају предање да су од других херцеговачких Вујовића за које се раније говорило да нису сродни мојим Вујовићима.
Међутим, што више напредује ово генетско истраживање, све су прилике да су сви Вујовићи из околине Билеће један те исти род, само што су једни раније дошли у околину Билеће, а други (ови моји) мало касније.
Уколико је то тачно, онда су Вујовићи један огроман херцеговачки род, а презиме нам је веома старо.
Вујовићи из Врањских формирају се крајем 17 или почетком 18 вијека и тада добијају презиме. Према попису 1701. изгледа да су били свештеничка породица, попут Шаренаца на Влаховићима и Авдаловића на Степену још у 19 вијеку свештеник у Врањским је био Вујовић.
-
Вујовићи из Врањских формирају се крајем 17 или почетком 18 вијека и тада добијају презиме. Према попису 1701. изгледа да су били свештеничка породица, попут Шаренаца на Влаховићима и Авдаловића на Степену још у 19 вијеку свештеник у Врањским је био Вујовић.
Зар нису Вујовићи из Врањске пореклом од симијовских Вујовића, који воде порекло од Андрије (рођеног у другој половини 17. века) који је већ носио презиме Вујовић?
Тачније, од Андријиног сина Николе?
-
Зар нису Вујовићи из Врањске пореклом од симијовских Вујовића, који воде порекло од Андрије (рођеног у другој половини 17. века) који је већ носио презиме Вујовић?
Тачније, од Андријиног сина Николе?
Апокрифна предања. Погледати попис из 1701. и видјети тројицу синова Вује, између осталог и попа Милутина. А онда прегледати шематизме и видјети да су извјесни Вујовићи попови у Врањским и у 19. вијеку.
-
Постоје двојица тестираних Јекнића G2a. Једни су из Црне Горе, други из Сарајева, али према доступним подацима, пореклом од те гране из Црне Горе.
Име тестираног је Олег, место рођења Сарајево, па је по свему судећи реч о нашем редитељу:
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9E%D0%BB%D0%B5%D0%B3_%D0%88%D0%B5%D0%BA%D0%BD%D0%B8%D1%9B
(http://4.bp.blogspot.com/-jEj7ve_nRKA/Tujl_YprRUI/AAAAAAAAAII/ftsf0vzaGs0/s1600/OlegJeknic.jpg)
-
Постоје двојица тестираних Јекнића G2a. Једни су из Црне Горе, други из Сарајева, али према доступним подацима, пореклом од те гране из Црне Горе.
Име тестираног је Олег, место рођења Сарајево, па је по свему судећи реч о нашем редитељу:
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9E%D0%BB%D0%B5%D0%B3_%D0%88%D0%B5%D0%BA%D0%BD%D0%B8%D1%9B
(http://4.bp.blogspot.com/-jEj7ve_nRKA/Tujl_YprRUI/AAAAAAAAAII/ftsf0vzaGs0/s1600/OlegJeknic.jpg)
Човек са слике невероватно личи на оног кога сам имао прилике да видим кад је долазио у удружење због давања бриса. Или је то баш тај? У сваком случају знам да је говорио да зна да је Г2а и да се претходно тестирао у некој лабораторији "преко", а да сада то чини поново само због провере. Резултат је мислим био апсолутно исти, тако да је потврдио припадност ХГ Г2а.
-
Да, врло занимљиво. Вукоји имају предање да су од других херцеговачких Вујовића за које се раније говорило да нису сродни мојим Вујовићима.
Међутим, што више напредује ово генетско истраживање, све су прилике да су сви Вујовићи из околине Билеће један те исти род, само што су једни раније дошли у околину Билеће, а други (ови моји) мало касније.
Уколико је то тачно, онда су Вујовићи један огроман херцеговачки род, а презиме нам је веома старо.
Је ли тачно да је прије посљедњег рата у Билећи било 13% муслимана, а 17% Вујовића :-)
-
Је ли тачно да је прије посљедњег рата у Билећи било 13% муслимана, а 17% Вујовића :-)
Хехе. Не знам тачне бројке, али врло је могуће. :)
Вулф барата добро свим тим истраживањима и бројкама, он вероватно зна тачно.
-
Је ли тачно да је прије посљедњег рата у Билећи било 13% муслимана, а 17% Вујовића :-)
Према "босанској Википедији" општина Билећа 14,66% или 1.947 особа. Не разликује се много од званичних резулатат пописа 1991. године.
"Bileća 13269 (ukupno) 39 (Hrvati) 1944 (Muslimani) 10651 (Srbi) 223 (Jugosloveni) 412 (Ostali)"
И прије Википедије зано сам да су Фадил Хаџић и Сафет Исовић рођени у Билећи.
-
Нови тестирани:
Ћурић (католик): I-M253
Талић (муслиман, Сански Мост): J-M172
Станковић (православац): R-L23
Занимљиви су ови Талићи J2. Талића има у Средњем Поуњу (околина Крупе) и према литератури они су Анадолци. Било би занимљиво видети којој подграни J2 припадају. До сада су се код крајишких муслимана појављивале углавном I2a/R1a.
-
Уз помоћ нашега Петра, нашли смо одакле су Цигановићи E1b. У питању је село Барлете, код Госпића. Дакле Личани су.
-
Цигановића има у Барлетама и у Србу.
Не знам да ли их је било још негде сем Лике.
-
Цигановића има у Барлетама и у Србу.
Не знам да ли их је било још негде сем Лике.
Било их је у Крајини, исељеници из Лике, слава Св. Никола.
-
Цигановића има у Барлетама и у Србу.
Не знам да ли их је било још негде сем Лике.
Цигановићи се спомињу 1898. године и у Славонији.
Никољдан су славили у парохији Кукуњевац код Пакраца, Грубишино поље, Плавшиници код Копривнице и Среднице Горње код Бјеловара.
Ђурђевдан у парохији Среднице Горње и Новосељани код Бјеловара
-
Цигановићи се спомињу 1898. године и у Славонији.
Никољдан су славили у парохији Кукуњевац код Пакраца, Грубишино поље, Плавшиници код Копривнице и Среднице Горње код Бјеловара.
Ђурђевдан у парохији Среднице Горње и Новосељани код Бјеловара
Јел су то подаци из неког шематизма?
-
Јел су то подаци из неког шематизма?
Да, епархије пакрачке за 1898. годину, стр.41.
Извини, нисам напоменуо.
-
Зубановић, муслиман, БиХ: I-M423
Вилић, муслиман, БиХ: E-V13
Никшић, Хрватска: R-M417
Муслимана Вилића је било по Босанској Крајини. У питању су досељеници из Лике, на шта и презиме упућује.
Презиме Никшић већ постоји на овој 23andMe листи, али они су I2a Dinaric. У питању је познати католички род из Лике. И ови Никшићи би можда могли бити из тих крајева.
-
Vilići Bošnjaci
https://s10.postimg.org/vg4l0cycp/image.png
Zubanovići Bošnjaci
https://s17.postimg.org/qpqkkhqdr/image.png
-
- Дурић, БиХ: I-M423
- Будић, муслиман, Власеница/РС: I1-Z58>Z382
Дурића муслимана је било у Херцеговини (Чапљина и Љубиње, а помиње се и једна ромска породица Дурића) и у Босанској Крајини. По имену, тестирани би могао бити и православац.
На 23andMe постоји Тановић, Сарајево, БиХ, I2a1. То би лако могао бити Тановић из ДНК пројекта I2a-M26 (БиХ). Овакву ознаку на 23andMe има и Медиговић из Паштровића/ЦГ. Од Паштровића већ имамо тестиране Греговиће I2-M223, па се поставља питање, уколико су ознаке исправне наравно, да ли у Паштровићима имамо две специфичне и ретке хаплогрупе за наше прилике?
-
Durića je 1991. bilo jako puno u BiH.
(http://s12.postimg.org/sx8j7y51n/image.png)
-
- Дурић, БиХ: I-M423
Eпископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије је рођен као Младен Дурић у Варешу!
-
"Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије (Дурић) рођен је 17. децембра 1967. године у Варешу, у централној Босни, у православној српској породици од оца Здравка Дурића и мајке Савке рођ. Јовић. Дјетињство је провео у селу Планиница гдје је живјела његова породица, иначе поријеклом из херцеговачког села Бањани из околине Билећког језера."
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%94%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%9B
Зна ли неко нешто о овом селу?
-
Владика ми је рекао да је Малишевац. Иначе и слави Игњатијевдан.
-
Владика ми је рекао да је Малишевац. Иначе и слави Игњатијевдан.
То је интересантно јер породица Дурић живи у околини Вареша још у 19. вијеку. Уписана је у варешкој и сарајевској парохији у Шематизму 1882. године са славом Ђурђевдан. То су једини православни Дурићи у Дабробосанској митрополији. Колико ми је познато, нема ни у Херцеговини православних Дурића.
За ове Дуриће у околини Вареша Миленко Филиповић пише да су старином Радуловићи из Крајине и да славе Ђурђевдан. Радуловића Ђурђевштака је заиста било по Крајини.
Не знам како објаснити и сравнити ове податке.
-
Сад се сјетих да у Пројекту имамо и једног Радуловића Игњатијевштака, додуше из Дрежнице код Огулина, G2a-L497.
-
То је интересантно јер породица Дурић живи у околини Вареша још у 19. вијеку. Уписана је у варешкој и сарајевској парохији у Шематизму 1882. године са славом Ђурђевдан. То су једини православни Дурићи у Дабробосанској митрополији. Колико ми је познато, нема ни у Херцеговини православних Дурића.
За ове Дуриће у околини Вареша Миленко Филиповић пише да су старином Радуловићи из Крајине и да славе Ђурђевдан. Радуловића Ђурђевштака је заиста било по Крајини.
Не знам како објаснити и сравнити ове податке.
Владика заиста слави Игњатијевдан.
-
Владика заиста слави Игњатијевдан.
Не сумњам, него се питам шта са овим Дурићима који славе Ђурђевдан у околини Вареша и да ли су то исти Дурићи? И ако јесу шта је узрок промјене славе?
А можда се не ради о истим Дурићима. Можда постоје неки други Дурићи који су дошли из Херцеговине и који славе Игњатијевдан, али нисам успио пронаћи да такви Дурићи постоје у Херцеговини.
-
Не сумњам, него се питам шта са овим Дурићима који славе Ђурђевдан у околини Вареша и да ли су то исти Дурићи? И ако јесу шта је узрок промјене славе?
А можда се не ради о истим Дурићима. Можда постоје неки други Дурићи који су дошли из Херцеговине и који славе Игњатијевдан, али нисам успио пронаћи да такви Дурићи постоје у Херцеговини.
Код нас у Љубињу била је једна муслиманска породица Дурића. Били су из Босне, а у Љубиње је за вријеме аустро-угарске управе дошао Ахмед као имам и учитељ у мејтефу.
-
А можда се не ради о истим Дурићима.
Није ми било тешко да прошетам до горњег спрата и разговарама са Миленком Дурић, супругом Секуле Дурића из села Планиница код Вареша. Рече ми да су поред Дурића у селу била заступљена следећа презимена; Стјепановићи (питам се да ли су то Борини?), Вељанчићи и Лазаревићи.
Истина је Дурићи славе Ђурђевдан, у први мах ми је казала да су ови Игњатијевдан промијенили славу са земљом???
Међутим, њен муж, кога је одмах назвала, није то потврдио али каже да се рођакају мада ни он није сигуран да су род.
У наредном периоду, вели Миленка, распитаће се!
-
... из села Планиница код Вареша. Рече ми да су поред Дурића у селу била заступљена следећа презимена; Стјепановићи (питам се да ли су то Борини?), Вељанчићи и Лазаревићи.
Занимљиво је да се ту у средњој Босни око Сарајева, Високог, Зенице сусрећу двије српске миграционе струје тј. ту има и породица које су поријеклом "из Крајине" (примјер презимена Крајишник у околини Сарајева), а и оних које су из Херцеговине и Црне Горе.
Ово "из Крајине" у контексту сарајевске околине не треба буквално схватати, јер се под Крајином сматрају сви предјели западно од Сарајева, као што су Јајце, Бугојно, Доњи Вакуф. У Крајини те крајеве већ сматрају за средњу Босну.
-
То је интересантно јер породица Дурић живи у околини Вареша још у 19. вијеку. Уписана је у варешкој и сарајевској парохији у Шематизму 1882. године са славом Ђурђевдан. То су једини православни Дурићи у Дабробосанској митрополији. Колико ми је познато, нема ни у Херцеговини православних Дурића.
За ове Дуриће у околини Вареша Миленко Филиповић пише да су старином Радуловићи из Крајине и да славе Ђурђевдан. Радуловића Ђурђевштака је заиста било по Крајини.
Не знам како објаснити и сравнити ове податке.
У овоме Шематизму Дурићи се спомињу у селу Планиница код Вареша гдје је било те 1882. године само 15 кућа и 210 душа. Ово презиме још се спомињу и у граду Сарајево. Дурићи се воде да славе Ђурђевдан. Дурићи као слављеници Игњатијевдана не спомињу се нигдје те 1882. године, у митрополији дабробосанској. Ова Слава (Игњатијевдан) налази се у рангу 11 најбројнијих слава ове митрополије, среће се у 20 протопрезвитерата и са 331 јављањем слављеника.
-
Издвојио сам муслимане из БиХ са овог списка тестираних без маркера:
I2a1 (I2a-M26)
Тановић, Сарајево
I2a-Dinaric
Бећар
Фако
Хаџић
Бегичић
Љубовић
Кавара
Захировић
Башагић, Бихаћ
Зукановић
Башић, Бања Лука
Атић
Зубановић
E-V13
Вилић
R1a
Девеџић, Тузла, р. Добој
Шкргић, Цазин
Курић, Доњи Вакуф
Вранешић, Сарајево
Риђановић, Мостар
Ђогић
Дураковић
Шувалић
Хасковић
I1-Z58
Будић, Власеница
I1-Z63
Прљача, Горње Подриње
J2b-M241
Бурзић, Цазин
J2a
Бањановић, Зворник
J2-M172
Талић, Сански Мост
I2-M223
Пашалић
-
Витас, Св. Јован, Почитељ/Лика, R-L784 (FTDNA)
Шта знамо о овој подграни Z280? Није превише честа код нас. Видим да је има на крајњем североистоку, у Литванији, Летонији, Белорусији и Русији.
Витаси су иначе део далматинске струје досељеника у Почитељу. Према досадашњим резултатима (са и без маркера), у Лици је R1a око 20%, слично је и у Босанској Крајини. У оба краја I2a је, или нешто испод, или у границама српског просека, а постоји и појачано присуство J2b-M205 и N-P189.2.
-
Masleša I2a1b (M423)
Milosavljevic E-V13
-
Masleša I2a1b (M423)
Milosavljevic E-V13
Да ли вам је можда познато место порекла овог Милосављевића?
-
Да ли вам је можда познато место порекла овог Милосављевића?
Rodjen je u Petrovcu na mlavi.
-
Rodjen je u Petrovcu na mlavi.
Хвала.
-
Masleša I2a1b (M423)
Milosavljevic E-V13
Хвала, Ресавац! Маслеша је Херцеговац, већ је у табели.
Погледах мало монографију ""Млава" Љубомира Јовановића. Једини Милосављевићи који се тамо помињу су они што славе Св. Вартоломеја, досељени из Звездана у Црној Реци. Сродни су им још Несторовићи, Стојадиновићи и Лазићи.
-
Gligorevic- N-P189.2
Kostoski- J-M172
Marjanovic- Q-M378
Dordevic- J-M241
Nikolic- I-M423
-
Gligorevic- N-P189.2
Kostoski- J-M172
Marjanovic- Q-M378
Dordevic- J-M241
Nikolic- I-M423
Хвала још једном, ресавац. Глигоревића је било у Опутним Рудинама. Због близине Бањана/Пиве, рекао бих да је тестирани одатле. Презиме се помиње и у североисточној Босни (исељеници из Херцеговине).
Одакле су остали тестирани, има ли више података?
-
Хвала још једном, ресавац. Глигоревића је било у Опутним Рудинама. Због близине Бањана/Пиве, рекао бих да је тестирани одатле. Презиме се помиње и у североисточној Босни (исељеници из Херцеговине).
Одакле су остали тестирани, има ли више података?
Глигоревића је било и у Пиперима у селу Црнци или Копиље. Има их исељених у околину Хан Пијеска. Али они би по свему судећи требали да буду нека друга ХГ.
-
Слично као што је Амикус направио пресек на основу Српског днк пројекта, ово је ситуација на основу резултата са 23andMe (+ остали без маркера). Лако је одрадити пресек овде зато се све своди на пуко бројање, нема плански тестираних родова и слично.
Они за које се није могло установити које су националности немају ништа уписано у колони "Крсна слава".
Срби (узорак 241)
I2a-Dinaric - 29,05%
E-V13 - 22,82%
R1a - 13,28%
N-P189.2 - 7,05%
I1 - 4,98%
R1b - 4,56%
J2b-M205 - 4,15%
J2b-M241 - 3,32%
G2a - 2,90%
J2a - 2,07%
J2 - 1,24%
J1 - 1,24%
Q1b - 1,24%
I2-M223 - 0,83%
I2a-M26 - 0,41%
T - 0,41%
H - 0,41%
Католици, Хрватска + БиХ (узорак 87)
I2a-Dinaric - 34,48%
R1a - 17,24%
E-V13 - 12,64%
R1b - 8,05%
I1 - 5,75%
I2-M223 - 3,45%
T - 2,30%
Q1/Q1a - 2,30%
J2b-M241 - 1,15%
G2a - 1,15%
J2 - 1,15%
J1 - 1,15%
Муслимани, БиХ (35)
I2a-Dinaric - 42,86%
R1a - 28,57%
I1 - 8,57%
E-V13 - 5,71%
R1b - 2,86%
J2b-M241 - 2,86%
J2a - 2,86%
I2-M223 - 2,86%
I2a-M26 - 2,86%
Муслимане из Србије/ЦГ нисам издвојио зато што узорак не прелази 30. Укупно има 420 тестираних у табели, заједно са њима и са несврстанима.
Приметно је да се на 23andMe јавља велики број E-V13. Посебно код православаца. R1a се генерално не јавља превише, чак ни код католика, мада је има више него код православаца нпр. Међутим, код муслимана из БиХ се веома често јавља.
Неке специфичне хаплогрупе попут N-P189.2 и J-M205 се практично не појављују код католика/муслимана. Интересантан је и уплив I2-M223, Q1a и T код католика, итд.
Наравно, ово је пресек само на основу тренутних резултата са 23andMe. Не показује можда реално стање у свим областима, али може указати на неке специфичности.
Извор:
https://docs.google.com/spreadsheets/d/1pEF_16JJStSoh6wk89WEcVBil8gpvcCfxHtmX-YvGBk/edit#gid=1542712226
-
Убачени још и:
I2a-Dinaric
Марковић, православац, Србија
Розић, католик, Хрватска/БиХ
Веселиновић, православац
Реџић, муслиман, Велика Кладуша/БиХ
Јоксимовић, православац, Добрача/СРБ (FTDNA)
Јевремовић, православац, Деспотовац/СРБ (FTDNA)
R1a
Тодић, православац, Србија
Ракић, православац, Србија
Радић
I1-M253
Шиљдедић, муслиман, Кулен Вакуф/БиХ
-
I2a-Dinaric
Јоксимовић, православац, Добрача/СРБ (FTDNA)
Јоксимовића има у месту Добраче код Ариља, по предању изгледа да потичу од Булатовића из Роваца. Генетика би могла ићи у прилог том предању.
-
Удовчић N-P1892. би лако могао бити из Крајине. Тачније из околине Санског Моста. Тамо је присутно ово презиме, као и место "Удовчићи". У том крају је често и презиме Згоњанин, које се јавља међу породичним презименима тестираног Удовчића.
-
Удовчић N-P1892. би лако могао бити из Крајине. Тачније из околине Санског Моста. Тамо је присутно ово презиме, као и место "Удовчићи". У том крају је често и презиме Згоњанин, које се јавља међу породичним презименима тестираног Удовчића.
Код Миљанића нађох:
"Удовичић, Шеховићи (Зворник), дошла удовица Лазић (Благојевић) из Пиве и од њихових синова: Алексић, Алимпић и Удовичић."
Јест да је Удовичић, а не Удовчић, но гласови се временом губе, а хаплогрупа би сасвим одговарала пореклу из Пиве. Можда.
-
I-M423
Шарчевић, муслиман, Сански Мост/БиХ
Ждрња, муслиман, БиХ
E-M5021
Ивановић, православац, Подгорица/ЦГ
- Шарчевићима је матица село Чапље у околини Санског Моста.
- Ждрња има муслиманско име, али је занимљиво да у западној Босни имамо православце са овим презименом. У питању је група родова која слави Марковдан, већ потврђена као I2-CTS10228.
-
E-M5021
Ивановић, православац, Подгорица/ЦГ
Кучи?
-
Настић, Невесиње, Сарајево, хаплогрупа I2a-Dinaric
Видим да је било Настића у околини Невесиња. У Залому су огранак Вујовића (Симијова), као и Вукоје (E-V13), па се то не уклапа некако. Зна ли неко од наших Херцеговаца још неке Настиће?
-
Настић, Невесиње, Сарајево, хаплогрупа I2a-Dinaric
Видим да је било Настића у околини Невесиња. У Залому су огранак Вујовића (Симијова), као и Вукоје (E-V13), па се то не уклапа некако. Зна ли неко од наших Херцеговаца још неке Настиће?
Није ми јасно ово, Невесиње је само по предању?
Настићи у околини Сарајева славе Ђурђевдан по шематизму из 1882. док Вујовићи из Херцеговине славе Никољдан.
-
Није ми јасно ово, Невесиње је само по предању?
Настићи у околини Сарајева славе Ђурђевдан по шематизму из 1882. док Вујовићи из Херцеговине славе Никољдан.
Ставио је две локације. Можда је Невесиње по мајчиној линији. Мада се то некад може односити и на даље порекло (нпр. Сарајево, раније Невесиње).
У породичним презименима постоји и презиме Вугић.
-
Ставио је две локације. Можда је Невесиње по мајчиној линији. Мада се то некад може односити и на даље порекло (нпр. Сарајево, раније Невесиње).
У породичним презименима постоји и презиме Вугић.
Онда ће бити пре бити тако нешто.
-
Онда ће бити пре бити тако нешто.
Ако нема Вугића по Херцеговини, онда је то.
-
Ако нема Вугића по Херцеговини, онда је то.
Изгледа да нема. Тако да ће бити да је Невесиње само предање.
-
Настићи и данас живе у Невесињу.
-
Настићи и данас живе у Невесињу.
Нико није рекао да не живе, већ није јасно да ли је тестирани Настић из Невесиња или не.
-
Хтео сам да сугеришем да се референца на Невесиње вероватно не односи на мајчину страну.
-
Хтео сам да сугеришем да се референца на Невесиње вероватно не односи на мајчину страну.
Ако је мајчино презиме Вугић, онда се сигурно не односи, јер тог презимена нема у нигде у Херцеговини. Осим једино ако је и ту у питању неко предање.
-
Дебељак, православац?: J2-M172
Дебељака је било код Срба из западне Босне. Презиме је присутно и код Хрвата из Босне. По имену би се рекло да је тестирани Србин. Типујем на крајишко порекло, али гледаћемо да дођемо до потврде.
-
Дебељак, православац?: J2-M172
Дебељака је било код Срба из западне Босне. Презиме је присутно и код Хрвата из Босне. По имену би се рекло да је тестирани Србин. Типујем на крајишко порекло, али гледаћемо да дођемо до потврде.
Познавао сам једног Дебељака чији је отац из Краљева или ближе околине Краљева. Нисмо имали прилике да причамо о пореклу, али је он причао да су његови из тог краја.
-
Шупљеглав (до 18. века Николић), православац, БиХ: I-M438 (вероватно Динарик)
Mедић, православац?, БиХ: R-M417
Шупљеглав лако може бити Херцеговац (да се неко не увреди) :). Ово презиме је било присутно код Срба из околине Мостара. Можда неко зна више.
Медиће R1a већ имамо у пројекту, па лако може бити да постоји веза. У сваком случају нека буде у табели због потврде.
-
Шупљеглав (до 18. века Николић), православац, БиХ: I-M438 (вероватно Динарик)
Херцеговачки Шупљеглави потичу од Николића из Цуца, са Трешњева:
Николићи (Свети Јован) на Трешњеву, а ранија матица била им је Градина. Били су војводско братство. Последњи војводе цуцки који се памте били су Илија Николић и његов син Манојло. Николићи који живе у Цуцама почетком 20. столећа су потомци војводе Манојла.
Већи део се иселио у Херцеговину – Главска, Волујац. У Херцеговини се прозову Кнежевићи, и од њих су данашњи родови Шупљеглави, Дамјановићи и Сердани, слава: Света Тројица.
Могли би бити цуцки старинци, а можда и Риђани, јер је Трешњево било у области Риђана све до почетка 18. века.
-
Херцеговачки Шупљеглави потичу од Николића из Цуца, са Трешњева:
Николићи (Свети Јован) на Трешњеву, а ранија матица била им је Градина. Били су војводско братство. Последњи војводе цуцки који се памте били су Илија Николић и његов син Манојло. Николићи који живе у Цуцама почетком 20. столећа су потомци војводе Манојла.
Већи део се иселио у Херцеговину – Главска, Волујац. У Херцеговини се прозову Кнежевићи, и од њих су данашњи родови Шупљеглави, Дамјановићи и Сердани, слава: Света Тројица.
Могли би бити цуцки старинци, а можда и Риђани, јер је Трешњево било у области Риђана све до почетка 18. века.
Хвала Небо, то је онда то. Старије презиме Николић. Уписаћу им славу Света Тројица. Питање је само зашто нису одредили подграну, већ стоји само I2. Ипак, с обзиром на регион, највеће шансе има управо за I2a Динарик.
-
Херцеговачки Шупљеглави потичу од Николића из Цуца, са Трешњева:
Николићи (Свети Јован) на Трешњеву, а ранија матица била им је Градина. Били су војводско братство. Последњи војводе цуцки који се памте били су Илија Николић и његов син Манојло. Николићи који живе у Цуцама почетком 20. столећа су потомци војводе Манојла.
Већи део се иселио у Херцеговину – Главска, Волујац. У Херцеговини се прозову Кнежевићи, и од њих су данашњи родови Шупљеглави, Дамјановићи и Сердани, слава: Света Тројица.
Могли би бити цуцки старинци, а можда и Риђани, јер је Трешњево било у области Риђана све до почетка 18. века.
Није искључено да су можда повезани са Ивановићима из Цуца који се такође сматрају за старинце у том племену.
-
Није искључено да су можда повезани са Ивановићима из Цуца који се такође сматрају за старинце у том племену.
Ја мислим да су у питању Риђани.
-
Ја мислим да су у питању Риђани.
Ја у то искрено не верујем, јер је веза динарика са Риђанима како одмиче време све "тања".
-
Николићи нису ни Цуце ни Риђани,већ потомци великог жупана Николе из Поповог поља и његове жене Катарине,сестре бана Котроманића.Помињу се у Херцеговини до 50 - тих година XV века,када одлазе у Цуце у погранично место Трешњево,у ком Цуце нису хтели да живе због сталних упада Турака.У дефтерима за ЦГ из 1520 и1523 г. за Трешњево пише - махала Николића.Почетком XVII в. се враћају у Херцеговину - Волујац и Главска,али са новим презименима:Кнежевић,Дамјановић,Серден и Шупљеглав.
-
Још један I-M438 (широк појам)
Зирић, муслиман, БиХ
Можда би Паво могао да нам да кратак преглед где је све било Зирића у БиХ.
-
Још један I-M438 (широк појам)
Зирић, муслиман, БиХ
Можда би Паво могао да нам да кратак преглед где је све било Зирића у БиХ.
Овај Зирић је из Бихаћа.
-
Николићи нису ни Цуце ни Риђани,већ потомци великог жупана Николе из Поповог поља и његове жене Катарине,сестре бана Котроманића.Помињу се у Херцеговини до 50 - тих година XV века,када одлазе у Цуце...
Молим писани извор за ову информацију. Хвала лепо.
-
У дефтерима за ЦГ из 1520 и1523 г. за Трешњево пише - махала Николића.
Ја нисам нигде (барем не код Ђурђева и Хаџиосмановића) у та два дефтера видео ни Трешњево ни махалу Николићи. Има једна махала Николићи у селу Ђеђеза у Команима.
Молим писани извор за ову информацију. Хвала лепо.
И мене занима.
-
Није спорно да су Николићи из Трешњева.
Почетком 16. века, Трешњево и није припадало Црној Гори, већ је вероватно пописано у неком херцеговачком дефтеру.
Ердељановић констатује да су Николићи старинци и да су најпре били у Градини, а потом се населили по суседном Трешњеву. Моја претпоставка да су у питању Риђани долази отуд што су, баш у критично време, пре него је Трешњево запустело, ово подручје насељавали Риђани. Након раздобља сталних сукоба на овом граничном подручју између Црне Горе и Херцеговине, а затим и након куге, Трешњево је запустело почетком 17. века, да би га тек касније (од средине 18. века) населили Цуце.
Николићи су међу ретким старинцима Трешњева који су ту опстали (премда се већи део њих иселио у Херцеговину), а и то због војводства над целим племеном, а изгубили су га управо јер се то старије становништво Трешњева раселило, па власт у племену већ од средине 17. века прелази на Орловиће и Куче.
До сада можемо закључити да су старинци у Цуцама носиоци хаплогрупа Е1б (и Ј2а?), па сам и због резултата тестираног Шупљеглава, а и још једног, претпоставио да би то могли бити потомци Риђана.
-
Овај Зирић је из Бихаћа.
To je i jedino mjesto gdje ih ima u BiH i to samo u gradu. Karanović kaže da su "Ličani" iz Drežnika i da su u Bihać došli poslije Laudonova rata. Drežnik je naravno na Kordunu.
-
DEFTER ZA CRNU GORU IZ 1520
Mahalle-i Nikolici, tabi'-i o
Vojko ( Vitko?) Dimitar 53, Radic Dimitar 53, Ilija Djuro 53, Milisa Djuro 53, Bratan ( Brajan?) Danko 53, Vuksan Bogdes (?) 53, Danko Bojko 53, Radonja Medulin 53, Ratko ( Radko) Radovan 53, Nikola Milan 53, Stjepan ( Istepan) Milan 53, Stjepan ( Istepan) Ilija 53, Bastine-i ... ( ...?) der yed-i Vojko (Vitko?) 53, Bastine-i Mitoman ( Mijoman?) der yed-i Vojko (Vitko?) 53.
Yekun-i hane ma'a bastine: 14
Cizye: 742.
DEFTER ZA CRNU GORU IZ 1523
Mahalle-i Nikolici Radic Dimitrije, Vojko ( Vitko?) Dimitrije, Miksa Djuro, Ilija Djuro, Rajko ( Ranko?) Medulin (?), Bratan ( Brajan?) Danko, Vidak Gojcin becai ( umesto) Ratko ( Radko) Radovan, Stanisa ( Istanisa) Ilija, Bastine-i Djon ve Mioman der yed-i Djon veled-i Vuk, f.20 ( fi tetimme-i mahalle- Nikolici, u dopunu mahali Nikolici) Hali bastine-i Dano Bojko, Bastine-i Nikola ve Stjepan ( Istepan) veledan-i Milak Hane: 9 Bastine-i ma'mul: 2 Bastine-i hali: 1
Porodica nikolići, gospodari popovog polja, bili su potomci humskog kneza Miroslava, brata Stefana Nemanje, a sestrići bosanskog bana Stjepana 1.Kotromanića.Župan Nikola, praunuk humskog kneza Miroslava imao je dva sina, Vladislava i Bogišu. Malo je podataka o prvim članovima ove porodice, poslednji put se pominju 1363. godine, najverovatnije kao vladari humskih oblasti. sa knezovima Vukosavom, Petrom i Milišom Nikolićem, otpočinje drugo pokoljenje ove porodice.Poznato je da je ime njihove majke bilo Stanislava, ali je neizvesno da li im je otac bio Vladislav ili Bogiša. Budući da je Vladislav bio stariji, a i iz nekih drugih izvora, može se pretpostaviti da je on bio otac trojice pomenutih župana. Uspon braće Nikolića počinje posle smrti kralja Tvrtka 1, 1391
Poslednje vesti o Nikolićima su iz 1453.godine, kada su i dalje bili na strani Stefana Vukčića Kosače.
(из књиге „СРБИЈА“/илиЗАГОРЈЕ,стара србска презимена,сеобе…/друга књига,ЗАГОРЈЕ,2008.-страница 585-586-а),аутор Петар Ашкраба Загорски, издавач Књижевни фонд „Свети Сава“,Пале,штампа „Мићо Соколовић“,Рогатица)
-
Зврко, муслиман, место порекла непознато: I2-M223 (I-M223)
Презиме Зврко постоји код муслимана из БиХ; али и код оних из ЦГ (околина Бијелог Поља). Уколико је из Црне Горе, с обзиром на још неке резултате, поставља се питање појачане концентрације ове хг на том подручју.
Каралић, Госпић, Лика-Сењ: I2a-Dinaric (I-M423)
Знам да у Босанској Крајини има Срба Каралића. Нисам сигуран шта би могли бити ови Каралићи.
Вучковић, православац, Црна Гора: R1b (R-M405)
По ознаци, Вучковић је R1b-U106, дакле германска грана.
Вучковића има пуно по Црној Гори. Можда неко одатле има представу који би ово Вучковићи могли бити.
-
Вучковић, православац, Црна Гора: R1b (R-M405)
По ознаци, Вучковић је R1b-U106, дакле германска грана.
Вучковића има пуно по Црној Гори. Можда неко одатле има представу који би ово Вучковићи могли бити.
Да није од Вучковића - Сарапа из Љуботиња?
Имамо већ тестираног Карадаглића R1b из истог братства.
-
Да није од Вучковића - Сарапа из Љуботиња?
Имамо већ тестираног Карадаглића R1b из истог братства.
Биће да јесте.
https://www.familytreedna.com/public/U106?iframe=yresults
Упоређивао сам хаплотип Дрецуна и Сарапе са R1b-U106 хаплотиповима са FT-DNA и могу лагано проћи као R1b-U106. Ово је свакако занимљиво јер је у питању још једно ЦГ братство попут Богићеваца за које се претпостављало да је "источна" R1b, а испоставило се да су "западна" након СНП тестирања.
-
DEFTER ZA CRNU GORU IZ 1520
Mahalle-i Nikolici, tabi'-i o
Vojko ( Vitko?) Dimitar 53, Radic Dimitar 53, Ilija Djuro 53, Milisa Djuro 53, Bratan ( Brajan?) Danko 53, Vuksan Bogdes (?) 53, Danko Bojko 53, Radonja Medulin 53, Ratko ( Radko) Radovan 53, Nikola Milan 53, Stjepan ( Istepan) Milan 53, Stjepan ( Istepan) Ilija 53, Bastine-i ... ( ...?) der yed-i Vojko (Vitko?) 53, Bastine-i Mitoman ( Mijoman?) der yed-i Vojko (Vitko?) 53.
Yekun-i hane ma'a bastine: 14
Cizye: 742.
DEFTER ZA CRNU GORU IZ 1523
Mahalle-i Nikolici Radic Dimitrije, Vojko ( Vitko?) Dimitrije, Miksa Djuro, Ilija Djuro, Rajko ( Ranko?) Medulin (?), Bratan ( Brajan?) Danko, Vidak Gojcin becai ( umesto) Ratko ( Radko) Radovan, Stanisa ( Istanisa) Ilija, Bastine-i Djon ve Mioman der yed-i Djon veled-i Vuk, f.20 ( fi tetimme-i mahalle- Nikolici, u dopunu mahali Nikolici) Hali bastine-i Dano Bojko, Bastine-i Nikola ve Stjepan ( Istepan) veledan-i Milak Hane: 9 Bastine-i ma'mul: 2 Bastine-i hali: 1
Гргуре, ово су подаци из наведених дефтера, за махалу Николићи у селу Ђеђеза у Команима.
Има ли каквих података који доказују везу поповских и команских Николића?
-
Гргуре, ово су подаци из наведених дефтера, за махалу Николићи у селу Ђеђеза у Команима.
Има ли каквих података који доказују везу поповских и команских Николића?
Милиша Николић је био унук великог жупана Николе.Једини са истим именом и презименом (вероватно његов унук) у свим дефтерима је овај у махали Николићи.Зна се да су отишли у Трешњево и зна се да су се вратили у Главску (Милишићи) где и данас живе.О Команима не знам ништа,али колико су били прецизни турски пописивачи у махалама у црногорским гудурама у XVI в.Мени и GPS некад полуди :-\
-
О Команима не знам ништа,али колико су били прецизни турски пописивачи у махалама у црногорским гудурама у XVI в.Мени и GPS некад полуди :-\
Не знам колико су били прецизни, али не верујем да су тек тако међу љешанским и команским селима уписали Трешњево, које је у најсевернијем делу Цуца, значи - не баш нарочито близу Команима. Ако пратимо попис села у предметна два дефтера, видимо да су их углавном пописивали географски смислено.
А нарочито јер су Николићи махала (заселак) села Ђеђеза, које има јединствено име и постоји под тим именом и данас (Општина Даниловград). Мислим да је немогуће да заселак села у Команима буде на северу Цуца. Не знам где би могао постојати тај податак, али, одока, мислим да од Ђеђезе до Трешњева има једно 40 километара ваздушном линијом...
-
Што, опет, не искључује могућност да су неки Николићи из Поповог Поља (?) дошли у Трешњево, а део можда у Комане (?).
-
Porodica nikolići, gospodari popovog polja, bili su potomci humskog kneza Miroslava, brata Stefana Nemanje
Значи, имамо хаплогрупу Немањића?
Подсећам форумаша Коса да се припреми за плаћање опкладе :D
-
Значи, имамо хаплогрупу Немањића?
Подсећам форумаша Коса да се припреми за плаћање опкладе :D
The Nikolić family held possessions in the Popovo field. The family's eponymous founder, Nikola, descended from župan Bogdan, who in turn descended from Stefan Nemanja's brother, knez Miroslav of Hum (r. ca. 1166–1190).[1] Nikola had two sons, Bogiša and Vladislav,[1] the latter being Vukosav's father.[2] Vladislav had married Stanislava,[2] the daughter or sister of Stephen II Kotromanić (r. 1322–1353), in 1344.[1]
Vukosav is mentioned since 1395 at the royal court.[3] He was the lord of Neum, the Popovo field and the Lower Neretva region.[4]
Браво :) Упознао сам једног Шупљеглава из мостарске градске управе, чест гост Крагујевца приликом обележавања дана града (пошто смо побратимски градови) ...
-
http://www.plemenito.com/lat/nikolici-/o74
-
Једини је проблем што немамо никакaв доказ о вези поповских и трешњевских Николића.
"...vesti iz 1452. i 1453. godine, pokazuju da su Nikolići ipak ostali na strani Kosača. To su ujedno i poslednje vesti o njima. Neizvesno je kako su završili..."
-
Николићи нису ни Цуце ни Риђани,већ потомци великог жупана Николе из Поповог поља и његове жене Катарине,сестре бана Котроманића.Помињу се у Херцеговини до 50 - тих година XV века,када одлазе у Цуце у погранично место Трешњево,у ком Цуце нису хтели да живе због сталних упада Турака.У дефтерима за ЦГ из 1520 и1523 г. за Трешњево пише - махала Николића.Почетком XVII в. се враћају у Херцеговину - Волујац и Главска,али са новим презименима:Кнежевић,Дамјановић,Серден и Шупљеглав.
Једино извор да потврди овај прелаз из Поповог Поља у Трешњево
-
Petar Jevremovic - I-Y3548
Mate Petrusic, valja hrvat - J-M172
Jeremy Turcic- I-P37
Fehim Ličina, Bosnjak?- R-CTS9219
Stipe Rukavina, hrvat sto posto- I-P37
Branko Arcabic ?- I-P37
-
Stipe Rukavina, hrvat sto posto- I-P37
Рукавине су и Буњевци.
-
Petar Jevremovic - I-Y3548
Mate Petrusic, valja hrvat - J-M172
Jeremy Turcic- I-P37
Fehim Ličina, Bosnjak?- R-CTS9219
Stipe Rukavina, hrvat sto posto- I-P37
Branko Arcabic ?- I-P37
Има и онај Југослав Петрушић :) Овај по имену јесте Хрват...
-
Има и онај Југослав Петрушић :) Овај по имену јесте Хрват...
Zar ne zovu i tog Dominik? ;)
-
Zanimljiv je ovaj Petar Jevremovic - I-Y3548, valjda Srbijanac
Evo sta jedan hrkac napisao na Eupedia forum bahha ;D
I-Y3548 (age: 1458 ybp)
Yes, only this mutation could be White Croatian origin...
Since behind other mutations exist Croats not just behind main mutation I2a1b2a1a3 A356/Z16983 supports the fact that mutation I-Y3548 is White Croatian origin....
http://www.eupedia.com/forum/threads/31539-Genetics-confirm-migration-of-White-Croats-to-Croatia
-
Има и онај Југослав Петрушић :) Овај по имену јесте Хрват...
Југослав је Србин, од Петрушиќа из села Гајтан у Горњој Јабланици. Његови Петрушиќи су старином из области Дробњака или Ускока.
-
Југослав је Србин, од Петрушиќа из села Гајтан у Горњој Јабланици. Његови Петрушиќи су старином из области Дробњака или Ускока.
Петрушићи су из Ускока, тачније Сеоца, више Боана и Тушиње према Стругу.
-
Значи, имамо хаплогрупу Немањића?
Подсећам форумаша Коса да се припреми за плаћање опкладе :D
Зap нe пocтojи oнaj jeдaн peзултaт, кojи гoвopи o мoгућoj xaплoгpупи Никoлићa из Пoпoвa пoљa, a caмим тим и мoгућoj xaплoгpупи Нeмaњићa?
-
Branko Arcabic ?- I-P37
Презиме Арчаба је присутно код Срба из Северне Далмације, а презиме Арчабић се изгледа чешће јавља код Хрвата. Пошто није сигурно шта су, можемо оставити само Арчабић, Хрватска.
-
Рукавине су и Буњевци.
Рукавине - српски средњовековни племићи.
Остала ми је у сећању информација коју сам нашао у једном фељтону који је излазио у дневним новинама ("Вечерње новости"?) средином 90-их, а писало се о средњовековном српском племству и асимилацији Срба у БиХ и Хрватској. Прича иде овако: по паду српске средњовековне Србије, после једног боја негде у западној Србији, преживео је један племић, пореклом од племића нижег ранга са двора Немањића. Све је изгубио, гоњем до Дрине, успео је да сачува само свој исписани родослов који је чувао као своје највеће благо. Када је препливао Дрину, ништа му није остало до тог родослова који је сачувао у рукаву своје кошуље. У сећању на свог претка, његови потомци су узели презиме Рукавина.
-
Зap нe пocтojи oнaj jeдaн peзултaт, кojи гoвopи o мoгућoj xaплoгpупи Никoлићa из Пoпoвa пoљa, a caмим тим и мoгућoj xaплoгpупи Нeмaњићa?
Милоше, не очајавај.
Маркер 448 код Немањића је 19, код њихових потомака појављује се у варијантама 18,19 и 20.
-
Милоше, не очајавај.
Маркер 448 код Немањића је 19, код њихових потомака појављује се у варијантама 18,19 и 20.
Ако, ако, само нек је динарик.
-
Милоше, не очајавај.
Маркер 448 код Немањића је 19, код њихових потомака појављује се у варијантама 18,19 и 20.
Ако, ако, само нек је динарик.
Нe би' ce клaдиo... Cвaкaкo биx вoлeo. Joш кaд би нa DYS19 имaли вpeднocт 14, пунa кaпa. :)
-
Кад већ свако тера своје, ето и мене да кажем да су E-V13. :)
-
Кад већ свако тера своје, ето и мене да кажем да су E-V13. :)
Нa гpупнoj cлици, cвaкo пpвo пoглeдa ceбe... ;)
-
Нe би' ce клaдиo... Cвaкaкo биx вoлeo. Joш кaд би нa DYS19 имaли вpeднocт 14, пунa кaпa. :)
Подржавам у потпуности :)
-
Подржавам у потпуности :)
Чeкao caм тe... ;) Maдa cи и пoнудиo дoбap paзлoг зa "cумњу"...
Cкpeну cмo ca тeмe!
-
Зap нe пocтojи oнaj jeдaн peзултaт, кojи гoвopи o мoгућoj xaплoгpупи Никoлићa из Пoпoвa пoљa, a caмим тим и мoгућoj xaплoгpупи Нeмaњићa?
Постоји, али је објављен и коментарисан на затвореном делу форума, у вези тестирања Херцеговаца. ;)
Hint за радозналце - није у питању I2a Динарик. :)
-
Постоји, али је објављен и коментарисан на затвореном делу форума, у вези тестирања Херцеговаца. ;)
Hint за радозналце - није у питању I2a Динарик. :)
Та породица свакако слови за најбољег кандидата за сроднике Немањића по мушкој линији, али ништа без анализе моштију неког од Немањића. ;)
-
Постоји, али је објављен и коментарисан на затвореном делу форума, у вези тестирања Херцеговаца. ;)
Hint за радозналце - није у питању I2a Динарик. :)
Ako se već bavimo misterijama, da dodam svoju: ne igrajte na I1, oni su davnijeh dana izgubili carstvo, a ako su u nameri da ga grade, onda samo na "onoj" teritoriji! 8)
-
Има ли каквих назнака одакле је Голубовић Ј2а М92?
-
Са FT-DNA:
I2a:
Ђорђевић (није реч о Ђорђевићу из Лесковца који је у пројекту), Србија?
Таминџија, БиХ?
Таминџија/Таминџића има у околини Невесиња, па ће бити да је тестирани од тих.
Хаџајлић, БиХ?
Матковић, ?
Бусулаџић, БиХ?
Човић, БиХ?
Лукић, ?
Брковић, ?
Марушић, ?
Мијатовић, ?
E1b:
Стефановић, ?
J2b2:
Балановић, ?
-
Са FT-DNA:
I2a:
Ђорђевић (није реч о Ђорђевићу из Лесковца који је у пројекту), Србија?
Таминџија, БиХ?
Таминџија/Таминџића има у околини Невесиња, па ће бити да је тестирани од тих.
Хаџајлић, БиХ?
Матковић, ?
Бусулаџић, БиХ?
Човић, БиХ?
Лукић, ?
Брковић, ?
Марушић, ?
Мијатовић, ?
E1b:
Стефановић, ?
J2b2:
Балановић, ?
Презиме Таминџија постоји и код Срба из околине Сарајева, као и у околини Градишке. Најбројније је свакако на потезу Невесиње - Мостар. Једно је сигурно, присутно је само код Срба, па ћу ставити православац/БиХ.
За ова муслиманска презимена би и ја рекао да су из БиХ. Матковић и Балановић су врло вероватно католици.
-
Презиме Таминџија постоји и код Срба из околине Сарајева, као и у околини Градишке. Најбројније је свакако на потезу Невесиње - Мостар. Једно је сигурно, присутно је само код Срба, па ћу ставити православац/БиХ.
За ова муслиманска презимена би и ја рекао да су из БиХ. Матковић и Балановић су врло вероватно католици.
Сарајевске Таминџије су вероватно пореклом од невесињских. А ове из Градишке нисам успео пронаћи у шематизму из 1882.
-
Има на FT-DNA и Лагумџија, муслиман, Рудо, РС, I2a динарик
-
Има на FT-DNA и Лагмуџија, муслиман, Рудо, РС, I2a динарик
Зар не би требало да је Лагумџија?
-
Зар не би требало да је Лагумџија?
Грешка у куцању, јесте Лагумџија.
-
Грешка у куцању, јесте Лагумџија.
Лагумџија се презивао "Жабац" са Јерковића, најбољи другар Аце Кнежевића-Кнелета.
-
Лагумџија се презивао "Жабац" са Јерковића, најбољи другар Аце Кнежевића-Кнелета.
Презивао се Лагунџин, Радован. Није Лагумџија. Срба Лагумџија не нађох у Босни.
-
Сарајевске Таминџије су вероватно пореклом од невесињских. А ове из Градишке нисам успео пронаћи у шематизму из 1882.
Три брата Таминџића; чувени боксери. Најпознатији Перко Таминџић. Поријекло село ВРАЊСКА БИЛЕЋА.
-
Презивао се Лагунџин, Радован. Није Лагумџија. Срба Лагумџија не нађох у Босни.
У праву си, Лагунџин. Мада би можда требало да је правилније ЛагуМџин јер не знам шта му значи ЛагуНџин?
-
Три брата Таминџића; чувени боксери. Најпознатији Перко Таминџић. Поријекло село ВРАЊСКА БИЛЕЋА.
Таминџије из Невесиња јесу пореклом такође из Врањске код Билеће, тако да је то то.
-
Таминџије из Невесиња јесу пореклом такође из Врањске код Билеће, тако да је то то.
Из истог села су Биберџићи. Нeкако ми се то, с обзиром на Џ, римује, Таминџић vs Биберџић ;)
-
Са FT-DNA:
I2a:
Ђорђевић (није реч о Ђорђевићу из Лесковца који је у пројекту), Србија?
Таминџија, БиХ?
Таминџија/Таминџића има у околини Невесиња, па ће бити да је тестирани од тих.
Хаџајлић, БиХ?
Матковић, ?
Бусулаџић, БиХ?
Човић, БиХ?
Лукић, ?
Брковић, ?
Марушић, ?
Мијатовић, ?
E1b:
Стефановић, ?
J2b2:
Балановић, ?
Да барем оставе податке о вјери, па да знамо ко је ко. Овако можемо само нагађати. Мијатовић, Марушић и Лукић могу бити и Срби и Хрвати, док Брковића има и муслимана. Једино је за Матковића скоро 100% сигурно да је католик. Чак ни ова наизглед муслиманска презимена ништа не морају значити, јер имамо православаца са презименима Хаџић, Спахић, Беговић, Мусић итд.
-
И Матковића има Срба.
-
Једино је за Матковића скоро 100% сигурно да је католик.
И Матковића има Срба.
Да, има их у Пјешивцима. Досељени су из Врбе у Његушима, а пореклом су од Дејана из Врбе код Гацка.
-
Да, има их у Пјешивцима. Досељени су из Врбе у Његушима, а пореклом су од Дејана из Врбе код Гацка.
Хаплогрупа би се онда уклопила у Дејане.
-
Хаплогрупа би се онда уклопила у Дејане.
Матковића Срба има и у Ходбини код Мостара.
-
I-M423
Ждрња, муслиман, БиХ
- Ждрња има муслиманско име, али је занимљиво да у западној Босни имамо православце са овим презименом. У питању је група родова која слави Марковдан, већ потврђена као I2-CTS10228.
Према попису из 1991. презиме Ждрња не постоји код муслимана из БиХ. Присутно је само код Срба (Бусовача). Према шематизму из 1882., презиме Ждрња присутно је код Срба из Герзова и Бусоваче. У оба случаја слава је Марковдан.
Према литератури, Ждрње су део групе родова који у Крајини славе Марковдан. Генетика је на неки начин потврдила ово (I2-CTS10228). Муслиманско име може бити последица мешаног брака из периода СФРЈ. ;)
Последњи убачени:
Благојевић, православац: R1a
Племић, православац: E-V13
Зајић, православац: E-V13
Бегић, по имену православац: R1b
Петрушић, католик, Херцеговина: J2b
Петрушића је било у Чапљини и Читлуку. Милићевић помиње Петрушиће католике и у околини Требиња (Граб). Видећемо да ли су M205, или М241. Типујем на ово друго.
-
Да не зна неко можда зашто на Википедији пише да се у БИХ Хрвати генетски највише разликују од свих трију групација? Ваљда је логично рећи да од општебосанске генетске слике највише одударају Срби, јер имају знатно мањи проценат словенске и знатно већи проценат старосједилачке генетике него муслимани и католици.
Једино ако можда нису хтјели рећи да су западни Херцеговци генетски изузетно блиски једни другима због фаундер ефекта, као што су Косовари.
-
Да не зна неко можда зашто на Википедији пише да се у БИХ Хрвати генетски највише разликују од свих трију групација? Ваљда је логично рећи да од општебосанске генетске слике највише одударају Срби, јер имају знатно мањи проценат словенске и знатно већи проценат старосједилачке генетике него муслимани и католици.
Једино ако можда нису хтјели рећи да су западни Херцеговци генетски изузетно блиски једни другима због фаундер ефекта, као што су Косовари.
Колико се сјећам закључак у раду је био да БиХ Хрвати имају највећи проценат палеолитске генетике тј. I2a, па су самим тим другачији од Срба и муслимана који је имају мање. Мада то може бити и накнадни закључак са Википедије. Треба провјерити шта тачно пише у самом раду.
Кроз тај рад провејава теза I2- Палеолит-континуитет- старина= БиХ Хрвати.
Хрвати у том раду заиста имају висок проценат I2, али највише из разлога што су узорци узимани од херцеговачких Хрвата, да су исто то чинили и са узимањем српског узорка (тј. да су узимали узорке само у Херцеговини) разлика између Срба и Хрвата би била мања.
-
Да не зна неко можда зашто на Википедији пише да се у БИХ Хрвати генетски највише разликују од свих трију групација? Ваљда је логично рећи да од општебосанске генетске слике највише одударају Срби, јер имају знатно мањи проценат словенске и знатно већи проценат старосједилачке генетике него муслимани и католици.
Једино ако можда нису хтјели рећи да су западни Херцеговци генетски изузетно блиски једни другима због фаундер ефекта, као што су Косовари.
Wikipediu moze uredjivati svako.Moras navesti o kojem radu govoris i iz koje godine.Hrvati u BiH su najmalobrojnija populacija.Sada vidimo da i kod Srba u Hercegovini I_CTS10228 (YP196) ce ici mozda i preko 50 %.Sva statistika za Hrvate u BiH je uglavnom hercegovacka.
-
Važić I-L460
Pajic I-M438
Peric(Hrvat) J-M241
Salamunovic(Hrvat) E-V13
Malicevic E-V13
Torlakovic N-P189.2
-
Važić I-L460
Pajic I-M438
Peric(Hrvat) J-M241
Salamunovic(Hrvat) E-V13
Malicevic E-V13
Torlakovic N-P189.2
Хвала ресавац, интересантна презимена. Има ли података о потенцијалним локацијама, другим презименима?
Посебно су ми Торлаковићи занимљиви. По инерцији, корен презимена вуче на југоисточне крајеве, али видех да Торлаковића муслимана има у БиХ. Било је и Срба Торлаковића у Херцеговни, па ми због хаплогрупе, то звучи реалније.
-
Torlakovic N-P189.2
Одакле би био овај Торлаковић? Једини податак који сам нашао о овом презимену је следећи:
http://www.poreklo.rs/2013/04/15/poreklo-prezimena-selo-%C5%A1uljkovac-jagodina/
"Торлаковићи (25 к., св. Никола): „из неког Торлака“, вероватно из околине Пирота пре 130 године. Има их и у Сврљигу."
Ако је од ових, био би то први нединарски N2-P189.2, и самим тим би био врло значајан резултат у вези са тражењем порекла ове хаплогрупе...
-
Одакле би био овај Торлаковић? Једини податак који сам нашао о овом презимену је следећи:
http://www.poreklo.rs/2013/04/15/poreklo-prezimena-selo-%C5%A1uljkovac-jagodina/
"Торлаковићи (25 к., св. Никола): „из неког Торлака“, вероватно из околине Пирота пре 130 године. Има их и у Сврљигу."
Ако је од ових, био би то први нединарски N2-P189.2, и самим тим би био врло значајан резултат у вези са тражењем порекла ове хаплогрупе...
Има их и овде:
Торлаковић 1 к., Војиновићи 2 к., су од породице Митроваца, пореклом са Косова.
http://www.poreklo.rs/2012/06/22/poreklo-prezimena-selo-selevac-smed-palanka/
Ово порекла са Косова ипак оставља могућност да су даљом старином из динарских крајева.
-
Одакле би био овај Торлаковић? Једини податак који сам нашао о овом презимену је следећи:
http://www.poreklo.rs/2013/04/15/poreklo-prezimena-selo-%C5%A1uljkovac-jagodina/
"Торлаковићи (25 к., св. Никола): „из неког Торлака“, вероватно из околине Пирота пре 130 године. Има их и у Сврљигу."
Ако је од ових, био би то први нединарски N2-P189.2, и самим тим би био врло значајан резултат у вези са тражењем порекла ове хаплогрупе...
То би било право откриће. Међутим презиме постоји и на тим западним странама. У облику Торлак и Торлаковић код муслимана. Торлаковић код Славонске Пожеге у Хрватској и Херцеговини (Срби). Постоји село Торлаковац код Доњег Вакуфа.
-
Има и у Угљевику
-
Хвала ресавац, интересантна презимена. Има ли података о потенцијалним локацијама, другим презименима?
Посебно су ми Торлаковићи занимљиви. По инерцији, корен презимена вуче на југоисточне крајеве, али видех да Торлаковића муслимана има у БиХ. Било је и Срба Торлаковића у Херцеговни, па ми због хаплогрупе, то звучи реалније.
Važić, Bašić
Peric-Livno
Bosnia and Herzegovina
Kovacic-Livno
Celebic
Strupnic
Lusnic
Ljubuncic
Zirovic
Prisap
Priluka
Donji Rujani
Gornji Rujani
Listani
Odzek
Caic
Prolog
Bitelic
Ercegovci
Malicevic, Dzombic
Celinac, Bosnia and Herzegovina,
Miodrag Torlakovic, ne pise odakle je
-
Има их и овде:
Торлаковић 1 к., Војиновићи 2 к., су од породице Митроваца, пореклом са Косова.
http://www.poreklo.rs/2012/06/22/poreklo-prezimena-selo-selevac-smed-palanka/
Ово порекла са Косова ипак оставља могућност да су даљом старином из динарских крајева.
Остаје могућност и да је у питању стариначки род са Косова. То би ишло у прилог предањима бањанско-пивљанских родова о њиховом доласку са простора КиМ у Бањане током касног средњег века; међутим, што каже Небојша, има тог презимена и у западним крајевима, па би било добро када би се сазнало од којих је тачно Торлаковића овај тестирани.
-
Остаје могућност и да је у питању стариначки род са Косова. То би ишло у прилог предањима бањанско-пивљанских родова о њиховом доласку са простора КиМ у Бањане током касног средњег века; међутим, што каже Небојша, има тог презимена и у западним крајевима, па би било добро када би се сазнало од којих је тачно Торлаковића овај тестирани.
Видећемо на истраживању Срба са КиМ и југа Србије шта ће бити, али чисто сумњам да ће бити старинаца у тим крајевима са овом ХГ.
-
Остаје могућност и да је у питању стариначки род са Косова. То би ишло у прилог предањима бањанско-пивљанских родова о њиховом доласку са простора КиМ у Бањане током касног средњег века; међутим, што каже Небојша, има тог презимена и у западним крајевима, па би било добро када би се сазнало од којих је тачно Торлаковића овај тестирани.
Pitacu ga, koliko placate?
-
Pitacu ga, koliko placate?
Колико год ти тражиш. ;D
-
Колико год ти тражиш. ;D
Luka moderatoru plav si ko milicajac
-
Luka moderatoru plav si ko milicajac
;D
-
Видећемо на истраживању Срба са КиМ и југа Србије шта ће бити, али чисто сумњам да ће бити старинаца у тим крајевима са овом ХГ.
Можда и за њих не би било лоше да урадимо неку допуну, као за Херцеговце. Да нам не промакне неки случајно ;)
-
Одакле би био овај Торлаковић? Једини податак који сам нашао о овом презимену је следећи:
http://www.poreklo.rs/2013/04/15/poreklo-prezimena-selo-%C5%A1uljkovac-jagodina/
"Торлаковићи (25 к., св. Никола): „из неког Торлака“, вероватно из околине Пирота пре 130 године. Има их и у Сврљигу."
Ако је од ових, био би то први нединарски N2-P189.2, и самим тим би био врло значајан резултат у вези са тражењем порекла ове хаплогрупе...
Šopsko-Dinarska veza? :)
-
odgovarao Torlakovic, brz je kao ferrari. oni su iz Kraqujevca.
-
odgovarao Torlakovic, brz je kao ferrari. oni su iz Kraqujevca.
А да ли се зна старином одакле је? :)
-
А да ли се зна старином одакле је? :)
Reko da nezna.
-
Reko da nezna.
Ништа није савршено, нажалост. :-\
-
odgovarao Torlakovic, brz je kao ferrari. oni su iz Kraqujevca.
Ресавац, може ли да се сазна која им је слава?
-
Ресавац, може ли да се сазна која им је слава?
sveti nikola.
-
sveti nikola.
Захваљујем на информацији.
-
Захваљујем на информацији.
nema na cemu, brate.
-
Važić, Bašić
Peric-Livno
Bosnia and Herzegovina
Kovacic-Livno
Celebic
Strupnic
Lusnic
Ljubuncic
Zirovic
Prisap
Priluka
Donji Rujani
Gornji Rujani
Listani
Odzek
Caic
Prolog
Bitelic
Ercegovci
Malicevic, Dzombic
Celinac, Bosnia and Herzegovina,
Miodrag Torlakovic, ne pise odakle je
Хвала. Само које су хг ови нови, Ковачић, Ливно и сл?
Торлаковић ипак Шумадинац. Мада треба видети одакле су пореклом.
-
sveti nikola.
Занимљива је чињеница да највећи број N2 родова слави једну од ове три славе - Јовањдан, Никољдан или Ђурђевдан. Засад знамо да се презива Торлаковић, слави Св. Николу и из Крагујевца је, остаје нам да даље трагамо. :)
-
Занимљива је чињеница да највећи број N2 родова слави једну од ове три славе - Јовањдан, Никољдан или Ђурђевдан. Засад знамо да се презива Торлаковић, слави Св. Николу и из Крагујевца је, остаје нам да даље трагамо. :)
Мислим да је најранија подјела у племену била на слављенике Јовањдана и Никољдана, а да је подјела на Бањане и Пивљане географске природе. На маркеру 464 сви слављеници Јовањдана имају комбинацију 13-14-14-14. Код једног претка који је славио Никољдан, дешава се мутација на 13-13-14-14, а онда и код другог на 13-14-14-15. Слављеници Никољдана имају зато све три комбинације. Слављеници Ђурђевдана имају сви 13-14-14-14, те је вјероватно да је до преузимања те славе дошло накнадно, пошто не видим да у Бањанима или у Пиви неко слави ту славу, и вјероватно је преузимао неко ко је већ славио Јовањдан, мање вјероватно Никољдан.
-
Мислим да је најранија подјела у племену била на слављенике Јовањдана и Никољдана, а да је подјела на Бањане и Пивљане географске природе. На маркеру 464 сви слављеници Јовањдана имају комбинацију 13-14-14-14. Код једног претка који је славио Никољдан, дешава се мутација на 13-13-14-14, а онда и код другог на 13-14-14-15. Слављеници Никољдана имају зато све три комбинације. Слављеници Ђурђевдана имају сви 13-14-14-14, те је вјероватно да је до преузимања те славе дошло накнадно, пошто не видим да у Бањанима или у Пиви неко слави ту славу, и вјероватно је преузимао неко ко је већ славио Јовањдан, мање вјероватно Никољдан.
Да, Ђурђевдан се јавља само код N2 који нису из Пиве и Бањана (барем не блиским пореклом), већ из западних крајева. Постоји и појединац из Семберије који слави Стевањдан и још један (не знам тачно одакле) који слави Аранђеловдан, али ту су у питању вероватно ретки случајеви промене славе.
-
Изгледа да је највише Торлаковића у Мрсаћу код Краљева и у Селевцу код Смедеревске Паланке.
-
Изгледа да је највише Торлаковића у Мрсаћу код Краљева и у Селевцу код Смедеревске Паланке.
Шта се зна о њиховом даљем пореклу? Да ли су из динарских или косовско-моравско-вардарских крајева?
-
Да, Ђурђевдан се јавља само код N2 који нису из Пиве и Бањана (барем не блиским пореклом), већ из западних крајева. Постоји и појединац из Семберије који слави Стевањдан и још један (не знам тачно одакле) који слави Аранђеловдан, али ту су у питању вероватно ретки случајеви промене славе.
Има Јокановић из Пиве пореклом из Бањана са славом Ђурђевдан
п.с. он је тестиран преко 23&ме
-
Шта се зна о њиховом даљем пореклу? Да ли су из динарских или косовско-моравско-вардарских крајева?
Торлаковићи у Мрсаћу славе Никољдан и пореклом су са Торлака (где год то било).
-
Торлаковића има у Јагодини две породице, родом су из села Шуљковца од истоименог рода. Славе Никољдан. У селу се нико више тако не презива него имају више различитих презимена. Овима се деда у град доселио после Првог светског рата и задржали су или вратили старо презиме. Иначе село Шуљковац се налази на путу Јагодина-Крагујевац.
-
Има Јокановић из Пиве пореклом из Бањана са славом Ђурђевдан
п.с. он је тестиран преко 23&ме
Дакле и ту постоји изузетак...хвала на информацији.
Торлаковићи у Мрсаћу славе Никољдан и пореклом су са Торлака (где год то било).
Торлаковића има у Јагодини две породице, родом су из села Шуљковца од истоименог рода. Славе Никољдан. У селу се нико више тако не презива него имају више различитих презимена. Овима се деда у град доселио после Првог светског рата и задржали су или вратили старо презиме. Иначе село Шуљковац се налази на путу Јагодина-Крагујевац.
Овако стоје ствари: имамо их из Шуљковца код Јагодине (Никољдан, даљом старином од Пирота а има их и у Сврљигу), Селевца код Смедеревске Паланке (не пише слава, али с обзиром да су од рода Митроваца можда је Митровдан у питању, старином са Косова) и из Мрсаћа код Краљева (Никољдан, старином "са Торлака"). По слави се поклапају једино ови из Шуљковца и Мрсаћа, а и једни и други имају предање о пореклу "из неког Торлака", што би највероватније била околина Пирота:
http://www.poreklo.rs/2013/04/15/poreklo-prezimena-selo-%C5%A1uljkovac-jagodina/
Ово је врло занимљиво, можда смо заиста пронашли шопског парњака за до сада искључиво динарске N2 (ако је заиста то у питању, онда имамо још једну шопско-динарску везу). Не треба заборавити ни на оне анонимне N2 са југа Србије (има их 3 или 4 колико се сећам) из скорашњег истраживања којим је обухваћена цела Србија, можда су ту у питању досељени старохерцеговачки родови у Топлици и Јабланици, али можда и нису. ;)
-
Торлак са кога су Торлаковићи у Мрсаћу би могао бити заселак Рајца, на Јелици.
-
Торлак су кога су Торлаковићи у Мрсаћу би могао бити заселак Рајца, на Јелици.
Значи, ипак "динарци". :)
-
Торлак са кога су Торлаковићи у Мрсаћу би могао бити заселак Рајца, на Јелици.
Значи, ипак "динарци". :)
Сад је питање од којих тачно је тестирани, да ли од ових из Шуљковца или из Мрсаћа, или од неких трећих...
-
Сад је питање од којих тачно је тестирани, да ли од ових из Шуљковца или из Мрсаћа, или од неких трећих...
С обизром на хаплогрупу, готово извесно од ових из Мрсаћа.
-
С обизром на хаплогрупу, готово извесно од ових из Мрсаћа.
Не бих био тако сигуран, али се надам да ћемо сазнати. ;)
-
Не бих био тако сигуран, али се надам да ћемо сазнати. ;)
Ни ја не бих био тако сигуран да је из околине Пирота старином с обзиром на хаплогрупу. ;)
-
Ни ја не бих био тако сигуран да је из околине Пирота старином с обзиром на хаплогрупу. ;)
Изненађења су увек могућа... 8)
-
Изненађења су увек могућа... 8)
Нада умире последња. 8)
-
У Бугарској се појављје топоним Торлак, али колико сам видео то је у централној Бугарској... Од резултата на гуглу нашао сам само следеће две ствари:
https://brudno.com.ua/?n=stoyan-ganchev-torlakov--kavaro1neron&uid=1952090 (https://brudno.com.ua/?n=stoyan-ganchev-torlakov--kavaro1neron&uid=1952090)
"...В ТЯХНИТЕ ЗЕМИ Е ИМАЛО ЕДНО СЕЛО ТОРЛАК НО ПРЕЗ СРЪБСКОБЪЛГАРСКАТА ВОЙНА ХОРАТА ЖИВЕЕЛИ ТАМ СА СЕ ПРЕСЕЛИЛИ В БЪЛГАРИЯ ПО ТОЧНО СА ДОШЛИ В ТАЯ ЧАСТ НА БЪЛГАРИЯ .ако ме разбираш..."
Испада да је постојало село Торлак у Србији које је потпуно расељено, уколико је то тачно, занемарићемо што дотични сматра да су се сви иселили у Бугарску.
и ово: https://sr.wikisource.org/sr/Списак_насеља_и_дијелова_насеља_у_Босни_и_Херцеговини_према_попису_1991._године_/_Општина_Бања_Лука (https://sr.wikisource.org/sr/Списак_насеља_и_дијелова_насеља_у_Босни_и_Херцеговини_према_попису_1991._године_/_Општина_Бања_Лука)
Села Шимићи и Зеленци у општини Бања Лука изгледа имају засеоке Торлак.
-
Значи, ипак "динарци". :)
У Голубићу код Книна је постојало презиме Торлак https://sr.wikipedia.org/wiki/Голубић_(Книн)#.D0.9F.D1.80.D0.B5.D0.B7.D0.B8.D0.BC.D0.B5.D0.BD.D0.B0 (https://sr.wikipedia.org/wiki/Голубић_(Книн)#.D0.9F.D1.80.D0.B5.D0.B7.D0.B8.D0.BC.D0.B5.D0.BD.D0.B0)
-
Торлак је распрострањен топоним, и у мом селу постоји брдо Торлак , тако да сигурно постоји на десетине и стотине таквих топонима. у питању је турцизам, значи "дивљак"
-
Торлак је распрострањен топоним, и у мом селу постоји брдо Торлак , тако да сигурно постоји на десетине и стотине таквих топонима. у питању је турцизам, значи "дивљак"
Осим брда на периферији Београда (чувени Торлак институт), пронашао сам и једно село на Козари да носи то име:
http://www.geonames.org/3246465/torlak.html
У праву си, раширено je, нема везе само са торлачким пределом мада је прва асоцијација управо он.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/c1/Torlak_dialects_map_en.png)
-
Дакле и ту постоји изузетак...хвала на информацији.
Овако стоје ствари: имамо их из Шуљковца код Јагодине (Никољдан, даљом старином од Пирота а има их и у Сврљигу), Селевца код Смедеревске Паланке (не пише слава, али с обзиром да су од рода Митроваца можда је Митровдан у питању, старином са Косова) и из Мрсаћа код Краљева (Никољдан, старином "са Торлака"). По слави се поклапају једино ови из Шуљковца и Мрсаћа, а и једни и други имају предање о пореклу "из неког Торлака", што би највероватније била околина Пирота:
http://www.poreklo.rs/2013/04/15/poreklo-prezimena-selo-%C5%A1uljkovac-jagodina/
Ово је врло занимљиво, можда смо заиста пронашли шопског парњака за до сада искључиво динарске N2 (ако је заиста то у питању, онда имамо још једну шопско-динарску везу). Не треба заборавити ни на оне анонимне N2 са југа Србије (има их 3 или 4 колико се сећам) из скорашњег истраживања којим је обухваћена цела Србија, можда су ту у питању досељени старохерцеговачки родови у Топлици и Јабланици, али можда и нису. ;)
Да ли су објављени и СТР маркери са тог истраживања?
-
Да ли су објављени и СТР маркери са тог истраживања?
Јесу Узи, могу да ти пошаљем на мејл ако хоћеш?
-
Јесу Узи, могу да ти пошаљем на мејл ако хоћеш?
Наравно, био би захвалн ако можеш послати.
-
Bogetic- E-V13
Svorinic(rvat)- I-M423
Vidanovic-I-M423
Grbic-I-M423
Petrovic-I-M423
Druzic(rvat)-I-M423
Radosavac-J-P58
Radonjic-E-V13
Bozovic-E-V13
Todic-R-M417
-
Изгледа да јe онај потенцијални Цвјетићанин J2a са 23andMe ипак Цвјетићанин. Покушаћемо на основу имена (страно име) и локације (Чикаго) да утврдимо о којим Цвјетићанима је реч.
Ово би значило да међу крајишким Цвјетићанима постоје чак три хаплогрупе.
-
Изгледа да јe онај потенцијални Цвјетићанин J2a са 23andMe ипак Цвјетићанин. Покушаћемо на основу имена (страно име) и локације (Чикаго) да утврдимо о којим Цвјетићанима је реч.
Ово би значило да међу крајишким Цвјетићанима постоје чак три хаплогрупе.
"Прави" су највероватније ови Ј2а.
-
Изгледа да јe онај потенцијални Цвјетићанин J2a са 23andMe ипак Цвјетићанин. Покушаћемо на основу имена (страно име) и локације (Чикаго) да утврдимо о којим Цвјетићанима је реч.
Ово би значило да међу крајишким Цвјетићанима постоје чак три хаплогрупе.
Тестирани Цвјетићани су поријеклом из Садиловца код Слуња (Кордун), гдје је према подацима из 1948. године било 12 кућа Цвјетићана (једн. Цвјетићанин).
Имали смо само име тестираног Jon Eli Cvjetićanin и локацију (Чикаго, Илиноис).
Претрагом по интернету сам утврдио да постоји извјесни Jon Eli Chanin из мјеста Мелроуз Парк у Илиноису, коме је друго тј. прво име управо Jon Eli Cvjetićanin.
Након тога покушао сам наћи неког старијег из истог мјеста заведеног под презименом Chanin или Cvjetićanin и успио сам. Помиње се извјесни James L Chanin стар преко 80 година, који између осталог међу сродницима има наведеног Цвјетићанина (Jon E Chanin). Осим тога, код Џејмса се помиње и његово друго име - James Cvitichanin, што је само олакшало даљу претрагу:
(https://s1.postimg.org/7t4pdxl233/23476420_125316104831479_512098186_n.png)
(https://s1.postimg.org/1f2uwig3an/Untitled1.png)
Одмах сам почео претрагу под презименом Cvitichanin и тако дошао до човјека под именом Theodore Cvitichanin, рођеног 1888. године у тадашњој Југославији (подаци из војног регистра из 1942. године), који је такође живио у Мелроуз Парку. У војном регистру наведено је да је Теодор рођен у Садиловцу (Кордун):
(https://s1.postimg.org/341qm0zo4v/record-image_S3_HY-63_LS-_R2_B_1.jpg)
-
Свака част, Петре! То је то, име тестираног је Eli Chanin. Нађосмо доста Крајишника на 23andMe. Подсетићу да је онај други Цвјетићанин са 23andMe (I2a-Dinaric) са Баније.
Питање је сад која је подграна J2a овај Цвјетићанин са Кордуна. Верујем M92, као и Богуновићи из Лике.
-
Питање је сад која је подграна J2a овај Цвјетићанин са Кордуна. Верујем M92, као и Богуновићи из Лике.
Цвјетићанин, тј. Chanin, на 23andMe има ознаку j2a1b1*, што би требало бити управо M92.
-
Међу аутосомалним поклапањима наших људи на FF налази се и презиме Тимарац I2a-Dinaric. По имену би се рекло да је човек Србин.
Презиме је нпр. у БиХ било присутно искључиво на подручју Дубице, Градишке и Новог, па би замолио нашег Тимара да каже нешто више ако може. :)
-
Међу аутосомалним поклапањима наших људи на FF налази се и презиме Тимарац I2a-Dinaric. По имену би се рекло да је човек Србин.
Презиме је нпр. у БиХ било присутно искључиво на подручју Дубице, Градишке и Новог, па би замолио нашег Тимара да каже нешто више ако може. :)
Према подацима са пописа СР Хрватске из 1948. године, Тимарци су живјели малтене једино на подручју Славонске Пожеге, гдје су најбројнији били у селу Шњегавић (13 кућа). Ријеч је о Србима.
-
Међу новим ФФ поклапањима ми се појавио неки Бјелаковић I-P37.
-
Међу новим ФФ поклапањима ми се појавио неки Бјелаковић I-P37.
Види ако можеш контактирај га и питај га одакле је, од пивских сигурно није јер су они тестирани као П189.2.
-
Види ако можеш контактирај га и питај га одакле је, од пивских сигурно није јер су они тестирани као П189.2.
Послао сам мејл па се надам да ће одговорити.
На профилу му за сада пише само ово: Bjelakovic (Montenegro, Bosnia Hercegovina, Serbia)
-
Зирић, муслиман, Бихаћ/БиХ, I-M438 (потврђено I2-CTS10228)
Ови Зирићи су пореклом са Кордуна. Некада су славили Ђурђевдан.
Почетком 20. века се помињу у селу Хатинац (Бихаћ) са 6 кућа, заједно са Козлицама и Идризовићима као део личке струје досељеника.
Досељени су из Дрежника (Кордун) почетком 19. века.
https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B4
Имамо Козлице са Кордуна потврђене као G2a-L497.
-
R1a
Танасковић, православац, Србија
Реповић, православац. Нема више података. Име је српско. Могу лако бити у питању Реповићи из Херцеговине (Невесиње, порекло Бањани, слава Јовањдан)
Кнежевић, православац
E-V13
Стевановић, православац, БиХ
Миловановић, православац
Карамехмедовић, муслиман. Ово презиме се помиње на попису 1991. код муслимана из Херцеговине (околина Чапљине), али може бити и другог порекла
I2a-Dinaric
Мустафић, муслиман, БиХ. Било их је у више места по Босни
Гризељ, католик, БиХ. По свему судећи порекло западна Херцеговина
R1b-L23
Петронијевић, православац, Србија
R1b-U152
Сахаџић, муслиман, БиХ. Слично презиме (Сахачић) постоји код муслимана из околине Градачца.
I2-M223
Вучић, католик, Хрватска
J2a-L70
Топић, православац
-
Зна ли се ишта о Кнежевићу :која подгрупа,место порекла ?
-
J2a-L70
Топић, православац
Да ли би ово могао бити цуцко-пјешивачки род? У Лушци Паланки има Топића са славом Јовањдан.
-
Зна ли се ишта о Кнежевићу :која подгрупа,место порекла ?
Нажалост, не.
Да ли би ово могао бити цуцко-пјешивачки род? У Лушци Паланки има Топића са славом Јовањдан.
Не би требало. Потпуно друга грана, осим ако нису погрешили ознаку.
Иначе се за ову L70 верује да се највише ширила у време римског царства. Постоји велика разноврсност на простору Италије, а готово да не излази из граница некадашњег римског царства (као и многе друге J2 подгране).
-
Примјетих данас у својим ФФ поклапањима резултат Цветојевића који је E-V13>CTS5856>Z5018>S2979>FGC11457>FGC11451>FGC11458>FGC11450>CTS11286
Тестирани је странац, али претпостављам да се ради о српском презимену Цветојевић из околине Костајнице. Овој подграни хаплогрупе E-V13 са наших простора припада још Диздаревић из БиХ, поред њега на пројекту видим још само једног Нијемца.
-
Примјетих данас у својим ФФ поклапањима резултат Цветојевића који је E-V13>CTS5856>Z5018>S2979>FGC11457>FGC11451>FGC11458>FGC11450>CTS11286
Тестирани је странац, али претпостављам да се ради о српском презимену Цветојевић из околине Костајнице. Овој подграни хаплогрупе E-V13 са наших простора припада још Диздаревић из БиХ, поред њега на пројекту видим још само једног Нијемца.
На подручју Двора (Банија) постоје православни Цветојевићи. Према подацима из 1948. године, на подручју Двора било их је преко 30 кућа, а својеврсне матице биле су им у селима Јавница (16 кућа) и Закопа (13 кућа). Тај дио општине Двор насељен је углавном са подручја Поткозарја и Суве међе.
-
На подручју Двора (Банија) постоје православни Цветојевићи. Према подацима из 1948. године, на подручју Двора било их је преко 30 кућа, а својеврсне матице биле су им у селима Јавница (16 кућа) и Закопа (13 кућа). Тај дио општине Двор насељен је углавном са подручја Поткозарја и Суве међе.
То су ти Цветојевићи, сад сам провјерио. Тестирани је навео да му је предак рођен у Јавници.
-
То су ти Цветојевићи, сад сам провјерио. Тестирани је навео да му је предак рођен у Јавници.
Невјероватно, баш данас смо Лука и ја у разговору помињали Јавницу (дио предака му је одатле) и Цветојевиће заједно са осталим родовима из тог села.
-
Невјероватно, баш данас смо Лука и ја у разговору помињали Јавницу (дио предака му је одатле) и Цветојевиће заједно са осталим родовима из тог села.
Занимљиво је да се код Цветојевића ради о досад још незабиљеженој подграни хаплогрупе E-V13 код нас на пројекту. На жалост немамо маркере, једино имамо нешто маркера Диздаревића који припада истој грани. 13 24 13 9 16-18 11 12 13 13 11 30
На Y Fullu не препознају посљедњи терминални СНП Диздаревића и Цветојевића CTS11286, већ први узводни FGC11450.
https://www.yfull.com/tree/E-FGC11450/
Подграни FGC11450 која је стара око 3200 година, припада и Албанац B73740 Batalaku Kolë Vula, born mid18th c., Gjakova Kosovo E-M35 13 24 13 10 16-20 11 12 12 13 11 30 14 9-9 11 11 26 14 20 31 14-16-17-17 10 10 19-21 16 12 18 20 31-34 11 10, који је
E1b-V13>CTS5856>Z5018>S2979>FGC11457>FGC11450 (FGC11447- Z24130-)
Сад додуше видим да има предиктованих FGC11450 на Пројекту: Врцељ, Сретеновић, Пантовић, Маљевић.
-
Занимљиво је да се код Цветојевића ради о досад још незабиљеженој подграни хаплогрупе E-V13 код нас на пројекту. На жалост немамо маркере, једино имамо нешто маркера Диздаревића који припада истој грани. 13 24 13 9 16-18 11 12 13 13 11 30
На Y Fullu не препознају посљедњи терминални СНП Диздаревића и Цветојевића CTS11286, већ први узводни FGC11450.
https://www.yfull.com/tree/E-FGC11450/
Подграни FGC11450 која је стара око 3200 година, припада и Албанац B73740 Batalaku Kolë Vula, born mid18th c., Gjakova Kosovo E-M35 13 24 13 10 16-20 11 12 12 13 11 30 14 9-9 11 11 26 14 20 31 14-16-17-17 10 10 19-21 16 12 18 20 31-34 11 10, који је
E1b-V13>CTS5856>Z5018>S2979>FGC11457>FGC11450 (FGC11447- Z24130-)
Сад додуше видим да има предиктованих FGC11450 на Пројекту: Врцељ, Сретеновић, Пантовић, Маљевић.
Sretenovic i Pantovic imaju skoro potpuna poklapanja sa Agovicem iz Gorazda i Mulaomerovicem iz Sarajeva.
-
Cvetojevići u Hrvatskoj u su najvećem broju Srbi, dobrim dijelom iz okolice Hrvatske Kostajnice, a u manjem broju su i Hrvati (iz Siska). Imamo Cvetojevice i u Kostajnici R.Srpska.
-
Маљевићу су најближи Батаљаку са којим има 5 разлика на 37 маркера заједно са кључним поклапањима на dys460, онда и dys458=14 и Параскевас, извјесно арванитског поријекла из Грчке. Они су Y17350- FGC11447-.
Сретеновићу, Пантовићу и Врцељу је најближи кластер који има специфичну вриједност на YCAII=19-20. Сретеновић и Пантовић 7 разлика са Ељшанијем, затим ту је Мицу из Грчке, вјероватно Арванит и Украјинац тј. Бугарин (сјеверозападна Бугарска) усвојен од Украјинаца како је овдје неко писао из Бугарске.
Врцељ на 18 маркера има поптуно поклапање са Ељшанијем укључујући и dys385=16-17.
Дакле даље поријекло ових грана FGC11450 је вјероватно слично поријеклу R1b BY611, и у Бугарској се налази још неких грана FGC11450 који имају мало маркера али и на малом броју показују веће разлике.
Већ је питао Филипи за Диздаревића.
Што се тиче Мулаомеровића он има само 12 маркера и модални хаплотип па је тешко рећи, а Аговић има dys447=25 мада има пар FGC11450 са том вриједношћу, и битно он нема GATAH4.
CTS11286 Шпар из Швицарске има 111 маркера и види се нпр. да са граном од Мицуа/Ељшанија је удаљен барем 2000 година (но не даље од око 2500). Оно што је јако занимљиво овдје јесте то што је Шпар поријеклом са подручја Базела, недалеко на подручју Аргауа у анонимној студији (YHRD) Шпар има један хаплотип са којим је вјероватно у вези (dys393=23, GATAH4=10 што је карактеристична вриједност за FGC11450, али не за њену родитељску FGC11451).
Али у истој студији Аргау се налази и хаплотип који је чини се у ближој вези са Диздаревићем (и Цветојевићем ?). Диздаревић има само 12 маркера али има специфичну вриједност dys391=9 коју имају само четири V13. Овај хаплотип из Аргауа као и сродан му из Горње Баварске се доста добро уклапају у FGC11450 јер имају GATAH4=10, као и генерално за Z5018 dys458=15, док је Шпар на том маркеру нпр. изузетак и отишао је на 16.
13 23 13 10 16-18 11 13 11 30 16 14 20 10 17 10 22 E-CTS11286 Sparr, Biel-Benken (Basel)
13 23 13 10 16-18 12 13 11 30 16 14 20 10 16 10 24 Aargau, Switzerland [Swiss]
13 24 13 9 16-18 13 13 11 30 E-CTS11286 Dizdarevic
13 24 13 9 16-18 12 13 11 30 15 14 20 10 16 10 23 Aargau, Switzerland [Swiss]
13 24 13 9 16-18 12 13 11 30 15 14 20 10 15 10 22 Upper Bavaria, Germany [German]
Дакле изгледа да на подручју Аргауа постоји разноликост FGC11450->CTS11286 односно да је она на том подручју старија него у Босни. Обзиром да се од ових њемачких Диздаревић разликује само на бржем dys439, могуће да су Диздаревићи и Цветојевићи не тако давнашњи (развијени, позни средњи вијек) мигранти њемачког/германског поријекла у Босну, или мало западније (Двор). Или мигранти из доба Велике сеобе народа ако су разлике ипак веће. Оригинално би могли бити можда неки римски легионари трачког поријекла који су асимиловани у Германе.
-
Дакле изгледа да на подручју Аргауа постоји разноликост FGC11450->CTS11286 односно да је она на том подручју старија него у Босни. Обзиром да се од ових њемачких Диздаревић разликује само на бржем dys439, могуће да су Диздаревићи и Цветојевићи не тако давнашњи (развијени, позни средњи вијек) мигранти њемачког/германског поријекла у Босну, или мало западније (Двор). Или мигранти из доба Велике сеобе народа ако су разлике ипак веће. Оригинално би могли бити можда неки римски легионари трачког поријекла који су асимиловани у Германе.
Судећи по анонимним истраживањима, постоје индиције да се ова подграна простире на једном широком простору, од Русије до Шпаније, као и да је највећа концентрација око Алпа.
Не знам да ли су Цветојевићи неки старији талас досељеника на Банију, али с обзиром на Диздаревића, можда им је матица средња Босна. Мада како рече Симо има још Крајишника који би могли бити потенцијални FG11450, а подграна се јавља и у Албанији, па типујем на балканско порекло.
-
Судећи по анонимним истраживањима, постоје индиције да се ова подграна простире на једном широком простору, од Русије до Шпаније, као и да је највећа концентрација око Алпа.
Не знам да ли су Цветојевићи неки старији талас досељеника на Банију, али с обзиром на Диздаревића, можда им је матица средња Босна. Мада како рече Симо има још Крајишника који би могли бити потенцијални FG11450, а подграна се јавља и у Албанији, па типујем на балканско порекло.
Poznajem neke Cvetojevice sa Banije. Nisam shvatio o kojoj haplogrupi se radi? Ono sto je bitno naglasiti, a pouzdano znam da nisu svi Cvetojevici sa Banije u srodstvu, bas naprotiv prilicno su heterogeni, vrlo verovatno razlicitog porekla. Ove koje poznajem su izrazito visoki i plavi ljudi po fizionomiji bi se uklapali u neke nase dinarce svetlije pigmentacije. Takodje poznajem i jos jedne blizu suve medje oni su susta suprotnost ovih u fizickom smislu .
-
Poznajem neke Cvetojevice sa Banije. Nisam shvatio o kojoj haplogrupi se radi? Ono sto je bitno naglasiti, a pouzdano znam da nisu svi Cvetojevici sa Banije u srodstvu, bas naprotiv prilicno su heterogeni, vrlo verovatno razlicitog porekla. Ove koje poznajem su izrazito visoki i plavi ljudi po fizionomiji bi se uklapali u neke nase dinarce svetlije pigmentacije. Takodje poznajem i jos jedne blizu suve medje oni su susta suprotnost ovih u fizickom smislu .
То баш и нема претеране везе, па се не треба пуно ни осврстати на такве ствари. Причали смо више пута о томе. Посебно код овако старих и разгранатих хаплогрупа.
-
Судећи по анонимним истраживањима, постоје индиције да се ова подграна простире на једном широком простору, од Русије до Шпаније, као и да је највећа концентрација око Алпа.
Не знам да ли су Цветојевићи неки старији талас досељеника на Банију, али с обзиром на Диздаревића, можда им је матица средња Босна. Мада како рече Симо има још Крајишника који би могли бити потенцијални FG11450, а подграна се јавља и у Албанији, па типујем на балканско порекло.
Подграна у смислу FGC11450 јесте широко распрострањена, међутим овдје се ради о њеној подграни CTS11286. Постоје два Тоск Албанца из студије о Арберешима који имају dys390=23 и који су вјероватни FGC11450 могуће CTS11286. Но овог хаплотипа Диздаревића са dys391=9 нема код Албанаца. Иначе код Албанаца кад сам гледао хаплотипове из студије о Арберешима, укупно је FGC11450 заступљен изгледа са 5.4 % код Албанаца што није мало, од тога 6.7 % код Тоска и 4.3 % код Гега. И на албанском фтдна пројекту има 5 FGC11450 од 118 тако да се и ту добије сличан проценат, мислим да је више Гега на њему.
С друге стране једини кандидати за рођаке Диздаревића су три хаплотипа, из Аргау-а, Горње Баварске као и Тирола. Од грана V13 код 4 постоји та вриједност али важно хаплотипови остале 3 гране имају GATAH4=11, а ови имају GATAH4=10 што је типична вриједност за FGC11450, и генерално се ту јако добро уклапају. Дакле високе шансе да су CTS11286.
И ја типујем на њихово балканско поријекло прије 2000 година, но не и прије 1900 година.
Дакле на подручју Аргауа се налазе и хаплотип близак Диздаревићу као и хаплотип близак Шпару CTS11286. Изгледа да то није случајност. На подручју Арау-а постојао је римски гарнизон Виндониса. Легија стационарина у Виндониси је XXI. Легија Рапакс од 46 до 69 г. кад је измјештена након пљачке тог подручја. Легија Рапакс је учествовала у грађанском рату 69. на страни Вителија, генерални командант је био Аулије Цецина, а он је имао и директну команду над XXI. легијом. У јануару 69. дошло је до сукоба са Хелветима, Цецина је тада наредио трачким помоћним одредима да нападну, обзиром да су били добро обучени за рат у планинским подручјима разбили су Хелвете на подручју Бозберг Пролаза који се налази код Арауа.:)
Ту се налазила сигурно нека трачка кохорта. Можда се ради о I. кохорти Монтанорум која је била из Тракије и то специфично од племена Беси, она је била у Норику али је и учествовала у том грађанском рату против Цецине, па нисам сигуран. Њен назив упућује на војнике обучене за планинско ратовање што ови под командом Цецине јесу били.
Дакле на подручју Арауа постоји највећа разноврсност CTS11286, а на том подручју је несумњиво била активна трачка кохорта. Ово прво можда може бити случајност, али са овим другим тешко.
Још ако може да се потврди да је ова кохорта била од племена Беси, то би била и прва директна веза E-FGC11450 са Бесима.:) А ја сам FGC11450 већ раније доводио у везу са њима.
-
А ја сам FGC11450 већ раније доводио у везу са њима.
Можда могу да имају везе и са античким Македонцима, зашто да не.
-
На Фемил Фајндеру ми се појавио неко са презименом Корда, има страно име, али је јако близак мојим рођацима из Жељаве. Хаплогрупа му је G-M201.
-
На Фемил Фајндеру ми се појавио неко са презименом Корда, има страно име, али је јако близак мојим рођацима из Жељаве. Хаплогрупа му је G-M201.
Уроше, по свему судећи ради се управо о Кордама из Жељаве код Коренице. Ту су забиљежене 3 куће Корди 1915. године и то је једино мјесто у Лици гдје их је било под тим презименом.
Ако има неких података о имену, презимену и мјесту боравка човјека који води тај налог, пошаљи слободно податке, па да покушам пронаћи нешто више.
-
Занимљиви подаци о FGC11450, Зор. Само једна мала исправка око Баталакуа, "ll" у његовом презимену (Batallaku) се чита као наше "Л", дакле у питању је тврдо "Л". Меко "Л" карактеристично за албански језик (које се често преводи као наше "Љ", мада тај глас није потпуно идентичан, више је неки прелаз између нашег "Л" и "Љ") се у њиховом алфабету пише као једно "L".
Иначе, то презиме ме неодољиво подсећа на надимак нашег историчара Лазара Арсенијевића, Баталака. :)
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%90%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B
-
То баш и нема претеране везе, па се не треба пуно ни осврстати на такве ствари. Причали смо више пута о томе. Посебно код овако старих и разгранатих хаплогрупа.
Slazem se :) No, svaki doprinos ili informacija je dobro dosla, barem ja to tako vidim.
Ljudi nisu u srodstvu a imaju isto prezime, čak šta više.
-
Резултати Кордунаша са 23andme:
Вучковић, Ђурђевдан, Цвијановић Брдо, Слуњ (Кордун) R-M417
Ђурић, Јовандан, Маљевац, Цетинград (Кордун) I-M438.
-
Резултат са YSEQ:
Жуловић, Јовањдан, Требиње (раније Пива) I-M438
-
Резултат са YSEQ:
Жуловић, Јовањдан, Требиње (раније Пива) I-M438
Жуловићи. Раније је то била породица од око десетак кућа у Стубици, а сад су их само двије-три куће. Славили су Јовањдан. По једној верзији предања, они припадају стаблу Браниловића. По другој је један од три брата Симуновића узео удовицу из Опутне рудине, која је донијела дијете из првог брака. Било је слабачко, па га прозвали Жуле. Пошто није имао дјеце, Симуновић свом пасторку остави цијело имање и од њега су Жуловићи. Има их и у Босни, камо се око 1870. године одселио Лука Жуловић.
https://www.poreklo.rs/2015/10/18/poreklo-sadasnjih-pivskih-porodica/
То је ако се не варам, ова фамилија?
Биће да је друго предање о њиховом пореклу тачније. У Опутној Рудини живе Малешевци (нека њихова братства, Алексићи, Шупићи и Јарамази, и Шипчићи из Пиве су такође старином из Опутне Рудине) за које смо утврдили да припадају хаплогрупи I2-PH908, тако да би Жуловићи лако могли бити од њих.
-
Да, тестирани би требао бити од њих.
Био је прво тестиран на П189. Након што је испао негативан на П189 СНП узет му је тест за M438, на који је потврђено позитиван.
-
Симић, Аранђеловдан, Смолуша/Липљан, хаплогрупа I2 (I-M438)
Код А. Урошевића се не помињу Симићи у Смолуши:
http://www.poreklo.rs/2014/09/22/poreklo-prezimena-selo-smolusa-lipljan/
-
Симић, Аранђеловдан, Смолуша/Липљан, хаплогрупа I2 (I-M438)
Код А. Урошевића се не помињу Симићи у Смолуши:
http://www.poreklo.rs/2014/09/22/poreklo-prezimena-selo-smolusa-lipljan/
Могуће је да су с обзиром на славу огранак ових:
– Гогићи (11 к., св. Арханђео). Срби, на прелазу 18. у 19. век доселили се из Прековца (Новобрдска Крива река) у Добротин, па одатле у Смолушу на купљено имање.
-
Могуће је да су с обзиром на славу огранак ових:
– Гогићи (11 к., св. Арханђео). Срби, на прелазу 18. у 19. век доселили се из Прековца (Новобрдска Крива река) у Добротин, па одатле у Смолушу на купљено имање.
Нajвepoвaтниje...
-
Игњатовић, Црквице (Бојник?), Србија, хаплогрупа I2a-Dinaric
-
Рељин, Св. Игњатије, Кикинда/Банат, хаплогрупа E1b (FTDNA)
-
Рељин, Св. Игњатије, Кикинда/Банат, хаплогрупа E1b (FTDNA)
Одмах додајем у "Банатски ДНК пројекат". :D
-
Одмах додајем у "Банатски ДНК пројекат". :D
Нормално. :) Видим да Рељина има и у средишњем делу Баната. Они славе Аранђеловдан и углавном су старије породице у питању. О овима ништа нисам нашао. Добро је што ће ускоро наручити тест са маркерима.
-
Мрдић, Никољдан, околина Сарајева, хаплогрупа N-P189.2 (YSEQ)
Мрдићи кажу да су пореклом од Ђачића из Пиве. Нисмо сигурни око тачног места порекла, на попису 1991. било их је у Илијашу. Највише у селу Ракова Нога, где су забележени и 1882. године (шематизам дабро-босанске митрополије).
-
Мрдић, Никољдан, околина Сарајева, хаплогрупа N-P189.2 (YSEQ)
Мрдићи кажу да су пореклом од Ђачића из Пиве. Нисмо сигурни око тачног места порекла, на попису 1991. било их је у Илијашу. Највише у селу Ракова Нога, где су забележени и 1882. године (шематизам дабро-босанске митрополије).
Управо смо добили податак о пореклу. Ракова Нога, Илијаш, старије презиме Ђачић.
-
Значи Бајо Пивљанин је био N-P189.2 пошто су Ђачићи колико ми је познато сродни са Николићима из Рудиница.
-
Управо смо добили податак о пореклу. Ракова Нога, Илијаш, старије презиме Ђачић.
Ђачићи. Сад је то такође мала породица од само двије куће у Горњим Рудиницама. Славили су Никољдан. Род су са Николићима, Ђикановићима и Гутовићима, а можда и са Шућурима, из истог села. Тако су се прозвали по свом претку Ђорђију, који је учио нешто школе, па га прозвали ђаком. Ђорђије је имао синове Мира и Ђура. Мира су убили црногорски ускоци на Брезнима, а син му Митар одселио се на Гласинац. Ђуро је живио преко 100 година и имао Василија, првог поткомандира, а касније племенског капетана у Жупи пивској, Серафима, игумана Пивског манастира, и Илију.
https://www.poreklo.rs/2015/10/18/poreklo-sadasnjih-pivskih-porodica/
-
Значи Бајо Пивљанин је био N-P189.2 пошто су Ђачићи колико ми је познато сродни са Николићима из Рудиница.
Све указује на то могућност. :)
Велика захвала иде форумашу Војчићу на проналаску и тестерињу Мрдића и још неких потврђених N2.
-
I-M438 (I2)
Владисављев, Србија
Слипковић, Двор, Банија
Хусидић, муслиман (БиХ?)
J-M267 (J1)
Крнић, муслиман, Подгорица/ЦГ
R-L23 (R1b)
Лачевић, муслиман, Црна Гора
I1-P109
Даутовић, муслиман, Пријепоље/СРБ
T-M70
Анђелковић
Слипковић је заправо Слијепчевић, из околине Двора. Било их је у селима Хртић и Замлача. На Банији имамо већ Слијепчевиће I2-PH908, али они су из глинског краја (Ровишка).
(https://s9.postimg.org/uhxc2rs9r/26105241_122535658541945_978492089_n.png)
Штета што дају тако широку одредницу I-M438, раније се на основу ознаке бар могло разазнати ко је I2a Динарик, ко I2-M223, итд.
Извор: 23andMe, FTDNA
-
О Крнићима и Лачевићима Миљанићи кажу следеће:
"Krnić, Kuči; Tuzi i područnom Šipčaniku. Od njih su u Podgorici. Potiču od popa Krnja. Od njegovog sina Kora jesu Korović; Mataguži (Zeta), srodnici Baća i Purovića, od njih su u Podgorici naznačeni Pogorač i Nikšiću."
Не баш честа хаплогрупа у Брдима. Можда постоји веза са северноалбанском J1 (2.5%).
"Lačević, Bjelopavlići 1759. god.; Nikšić; Zeta ogranak Vulevića, a u Podgoricu došli iz Dinoša (Gruda), Tuzi"
О Даутовићима:
"Dautović, Kolašinci, srodni Mušovićima; Kod Rožaja; Matanjac (Bijelo Polje); Potočilo (Bjelopavlići) 1403. god. potomci Brankovića iz Bratonožića."
Није сигурно да су ови Даутовићи у вези са онима из околине Пријепоља. Ако неко зна више, нека напише.
-
Све указује на то могућност. :)
Велика захвала иде форумашу Војчићу на проналаску и тестерињу Мрдића и још неких потврђених N2.
Значи Бајо Пивљанин је био N-P189.2 пошто су Ђачићи колико ми је познато сродни са Николићима из Рудиница.
Могућност да је и Бајо Пивљанин N2 ваљало би оснажити тестирањем некога од његових потомака из гружанског села Љуљаци, као и једног од Бајовића-Чепура из Рудинице или Безује (старосед. у Рудиницама и непосредни потомци Баја Пивљанина).
"14) У Гружи Пивљани су: Тијанићи у Гледићима, досељени из Колашина у време Карађорђа, славе св. Петку. Марковићи у Љуљацима, доселили се у првој половини 18. века, славе св. Јована, од потомака Баја Пивљанина. Павловићи, Петронијевићи, Мијатовићи у Љуљацима род с Марковићима, доселили се пре Карађорђа, славе св. Јована. Марковићи (Пантелићи, Филиповићи, Драговићи и Алексићи) у Љуљанима, досељени пре Карађорђа, славе св. Јована. Милићи, Красојевићи, Радошевићи и Сарићи, род с Марковићима, у Љуљацима, славе св. Јована. Бачаревићи у Радмиловићу, доселили се пре Карађорђа, славе св. Јована, Мрљеши (Павићевићи, Синђићи) у Топоници, славе св. Јована (24-VI). Мићићи (род Марковићима у Љуљацима) у Опланићима, дошли после Карађорђа из Чајетине, славе св. Јована)."
https://www.poreklo.rs/2012/05/29/poreklo-prezimena-pivljani/ (Портал Порекло објављује изводе из дела “ПИВА И ПИВЉАНИ“ аутора Светозара Томића (Српски етнографски зборник књ. LIX Насеља и порекло становништа књ. 31). У прилогу је и списак свих презимена са крсним славама и пореклом. Приредио Александар Маринковић)
-
О Даутовићима:
"Dautović, Kolašinci, srodni Mušovićima; Kod Rožaja; Matanjac (Bijelo Polje); Potočilo (Bjelopavlići) 1403. god. potomci Brankovića iz Bratonožića."
Није сигурно да су ови Даутовићи у вези са онима из околине Пријепоља. Ако неко зна више, нека напише.
На Бошњачком ДНК пројекту већ има један Даутовић који припада роду Новљана. Ради се о Даутовићима из Доњег Колашина (село Граб, засеок Даути) који су се иселили у Пријепоље.
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1783.msg71043#msg71043
Што се тиче Даутовића из Братоножића, за њих нисам чуо до сад. Ердељановић их не спомиње у свом раду о том племену.
-
Један резултат са AncestryDNA, надам се да може у табелу без маркера. :)
G2a>L42-YSC33 Радуловић, Игњатијевдан, Дрежница, Огулин.
Још једна потврда за Радуловиће из Огулина да су припадници хаплогрупе G-YSC33.
-
Један резултат са AncestryDNA, надам се да може у табелу без маркера. :)
G2a>L42-YSC33 Радуловић, Игњатијевдан, Дрежница, Огулин.
Још једна потврда за Радуловиће из Огулина да су припадници хаплогрупе G-YSC33.
У табелу нисам убацивао оне који се јављају и у днк пројекту (исто место порекла и слава), али их није лоше имати због својеврсне потврде.
Поред ових Радуловића ту су још и Братићи E1b из Херцеговине, Родићи I2a из Дрвара, итд.
-
Стигао је нови контигент резултата са 23andMe, па да почнемо од "А".
Ахмић, муслиман, I-M253 (I1)
Вероватно је реч о муслиманској породици из БиХ. Ово презиме се на попису из 1991. најчешће јавља на простроу источне Босне (Братунац, Фоча) и у околини Добоја.
Ајановић, муслиман, БиХ E-M5021 (E1b)
У Босни се ово презиме код муслимана најчешће јавља у Средњој Босни и у тузланској регији. Осим тога, присутно је и у другим крајевима (Херцеговина, Подриње, Крајина). Такође доста раширено међу БиХ муслиманима.
Алексић, Пећ, Косово, I-L38 (I2a2b)
За Алексића знамо од раније, али сада је ту конкретно ознака I-L38. Раније је било јасно да није I2a-Dinaric, сада имамо и потврду. Интересантно је присуство ових I2-M223/I-L38 подграна на Косову и генерално на југу Србије/у Бугарској. Уједно имамо и веома слабу заступљеност ове хаплогрупе у динарском појасу.
-
Алексић, Пећ, Косово, I-L38 (I2a2b)
За Алексића знамо од раније, али сада је ту конкретно ознака I-L38. Раније је било јасно да није I2a-Dinaric, сада имамо и потврду. Интересантно је присуство ових I2-M223/I-L38 подграна на Косову и генерално на југу Србије/у Бугарској. Уједно имамо и веома слабу заступљеност ове хаплогрупе у динарском појасу.
Потсети ме у вези Алексића којих још података има о њима, јел су колонисти и староседеоци, и која им је слава?
-
У табелу уносим само наше људе, али објавићу и занимљиве резултате из региона.
Алибали, Албанија, R-M417 (R1a)
У јавним базама нема превише Албанца R1a, па може бити интересантно.
Алвић (Алујевић), Хрватска, I2-M223
Презиме Алујевић се углавном среће код Хрвата из Далмације. И по породичним презименима би се могло закључити да је тестирани одатле.
Анђелковић, Србија, I-M423 (I2a-Dinaric по свему судећи)
-
Потсети ме у вези Алексића којих још података има о њима, јел су колонисти и староседеоци, и која им је слава?
Нема ништа више од података, само Алексић, Пећ.
-
Нема ништа више од података, само Алексић, Пећ.
Знам да је било Алексића у Пећи који су са Његуша од Пуношевића, па рекох да није од тих.
-
Објављивао бих само резултате Срба, ако није проблем? Могу ако некога занима и остале, евентуално ако има неких интересантних резултата. Код муслимана из БиХ и Хрвата се углавном врте I2a и R1a, уз понеки E1b, код Албанаца углавном E1b, R1b-L23 и J2b-M241, док су Срби доста разноврсни и код њих се срећу све оне хг које постоје и код нас у пројекту.
-
Бабић, БиХ, I-M423 (I2a-Dinaric)
Међу породичним презименима јавља се и презиме Церовић, па лако може бити да је Бабић пореклом из источних крајева Републике Српске. Мада је ово често презиме код нас, па ништа није сигурно.
Балатуновић, БиХ, R-M417 (R1a)
Ови Балатуновићи су по свему судећи са Озрена. Међу породичним презименима јавља се и презиме Дебељаковић, такође карактеристично за те крајеве. Осим у околини Озрена (Хрге/Завидовићи, Лозна/Бановићи), ово презиме је било присутно и у Власеници (шематизам из 1882.). Балатуновићи из Власенице славе Јовањдан, а ови са Озрена Никољдан.
Хрге, Завидовићи: 11 чланова; Лозна/Бановићи: 38 чланова (попис БиХ 1991. год.)
Дакле могло би се рећи: Балатуновић, Никољдан, Озрен, БиХ/Република Српска, R1a
-
Аждајић, БиХ, R-M417. Аждајићи су углавном Хрвати из Средње Босне. У прилог овоме иде и презиме Фрањичевић, које се јавља код њих, а такође је присутно на простору Средње Босне (код Хрвата).
Бенјамин, Хрватска, N-P189.2
Берберовић, БиХ, G-L42. Презиме Берберовић се у БиХ много чешће јавља код муслимана, мада је присутно и код Срба (Дубица, Мостар). Код оваквих ситуација ће бити лакше након што добијем и лична имена тестираних.
-
Берберовић, БиХ, G-L42. Презиме Берберовић се у БиХ много чешће јавља код муслимана, мада је присутно и код Срба (Дубица, Мостар). Код оваквих ситуација ће бити лакше након што добијем и лична имена тестираних.
Могуће да је у питању тестирани који данас носи друго презиме а чији су преци крајем 19. века емигрирали из Мостара у Турску.
Јављао се на пар форума па претпостављам да је то он у питању, мада може бити и неко други. Иначе је YSC33+.
-
Бенјамин, Хрватска, N-P189.2
Претпостављам да би ово могло бити неко мађарско презиме?
-
Два битна резултата за Крајину:
Шикман, Стевањдан, Босански Петровац, хаплогрупа E-V13
Шикманима из Петровца је матица у Колунићу. Досељени су давно и то из Раткова (срез Кључки). Раније се звали Млађени. Шикмани се иначе сматрају делом оне групе крајишких Стевањштака, међу којима за сада имамо I2-PH908, R1b-U152 и E-V13>PH1246 (Гргићи). Није искључено да су Шикмани управо ова подграна E-V13. Чини се да је њих баш у том крају било нешто више (околина Змијања).
Стојсављевић, Аранђеловдан, Велика Попина, Лика, хаплогрупа E-V13
Добро познати род Родића-Стојсављевића наставља да шара по питању хаплогрупа. Међу њима већ имамо Вајагиће E-V13>Z5017, па можда постоји веза. Веома битан и прилично разгранат род у Лици. Само у Великој Попини 72 куће 1915. године.
-
Претпостављам да би ово могло бити неко мађарско презиме?
Рекао бих да је јеврејско.
-
Два битна резултата за Крајину:
Шикман, Стевањдан, Босански Петровац, хаплогрупа E-V13
Шикманима из Петровца је матица у Колунићу. Досељени су давно и то из Раткова (срез Кључки). Раније се звали Млађени. Шикмани се иначе сматрају делом оне групе крајишких Стевањштака, међу којима за сада имамо I2-PH908, R1b-U152 и E-V13>PH1246 (Гргићи). Није искључено да су Шикмани управо ова подграна E-V13. Чини се да је њих баш у том крају било нешто више (околина Змијања).
Стојсављевић, Аранђеловдан, Велика Попина, Лика, хаплогрупа E-V13
Добро познати род Родића-Стојсављевића наставља да шара по питању хаплогрупа. Међу њима већ имамо Вајагиће E-V13>Z5017, па можда постоји веза. Веома битан и прилично разгранат род у Лици. Само у Великој Попини 72 куће 1915. године.
Поприлично значајни резултати за Крајину.
-
Још један интересантан резултат, овај пут из Црне Горе:
Сјелкоћа, Црна Гора, R-M512 (R1a)
Колико ми је познато, ово презиме постоји у Добрском Селу (Цетиње). Тамошње Сјеклоће огранак су тзв. Горевука.
„Горевуци“ (постоји и варијанта Горњевуци):
Према предању Горевука, они су пореклом из Херцеговине, из старог града Клобука западно од Грахова, и били су властела у средњевековној Босни. По пропасти Херцегове државе, склонили су се код Ивана Црнојевића на Његуше, 1482. године, а предводио их је Валац Радков Горевук с два брата.
Ковијанић сматра да су се Горевуци у Његуше населили око пола столећа раније, за шта потврду налази у которској документацији, где се током 1450-их помињу Горевуци Добријевићи и Милосалићи. У Добрско Село (Добро) Горевуци се селе око 1460. године.
Од једног Валчевог брата, према Јовићевићу, потичу Кустудије у Мајсторима, у Његушима. Међутим, према ономе што је Ердељановић забележио у Његушима Кустудије су старином из Пјешиваца, потомци чувеног војводе Марка Петрова Бритвића (17. столеће).
Од другог Валчевог брата су, према предању, Газиводе у Цеклину. Међутим, за њих и Јовићевић и Ердељановић бележе другачије предање: да су Газиводе огранак староњегушког братства Друговића – Вујошевића.
Од Валца Горевука потичу данашњи добрљански родови: Јаблани (Добрско Село) и њихов огранак Моштроколи[7] у Жупи, Сјеклоће (Добрско Село) и њихов огранак Раслапчевићи у Жупи.
На Цетињу живе Ђикановићи, Вукосавовићи и Крцетићи, који су, према Ердељановићу, огранци Горевука. Сјеклоћа има исељених у Црмници (Лимљани).
Сви добрски Горевуци славе Светог Агатона (22. августа / 4. септембра), док је ранија слава овог братства била Света Петка.
https://www.poreklo.rs/2016/02/16/bratstva-plemena-dobrsko-selo/
-
Сјеклоћа је јединствено презиме, па не би требало имати сумње да је резултат од Сјеклоћа - Горевука:
Сјеклоће су огранак Горевука. Према предању Горевука, они су пореклом из Херцеговине, из старог града Клобука западно од Грахова, и били су властела у средњевековној држави Херцеговини. По пропасти државе, склонили су се код Ивана Црнојевића, 1482. године, а предводио их је Валац Горевук. Ковијанић сматра да су се Горевуци у Његуше населили око пола столећа раније. Део се, затим, населио у Добрско Село, а део је остао у његушком Залазу. У 16. веку, дошло је до неког окршаја између Залажана и Горевука, услед чега се сви Горевуци иселе код својих сродника у Добрско Село.
Од Валца Горевука потичу данашњи добрљански родови: Јаблани (Добрско Село) и њихов огранак Моштроколи у Жупи, Сјеклоће (Добрско Село) и њихов огранак Раслапчевићи у Жупи.
На Цетињу живе Ђикановићи, Вукосавовићи и Крцетићи, који су, према Ердељановићу, огранци Горевука. Сјеклоћа има исељених у Црмници (Лимљани).
-
Већ имамо јаче Р1а родове у Црној Гори - зетске Кликовце, Моштроколе, Сјеклоће..... Кад у обзир узмемо да су на оном првом истраживању за ЦГ такође тестирани Албанци и србојезични муслимани (који су највећим дијелом Кучи и Малисори), код којих се ова хаплогрупа јако ријетко сријеће, онда је скоро сигурно да код православаца она не пада испод 10%.
-
Већ имамо јаче Р1а родове у Црној Гори - зетске Кликовце, Моштроколе, Сјеклоће.....
Ту су и цетињски Боројевићи, затим и Секнићи (Мојановићи) из Зете, Драгутиновићи из Ћеклића. Има сигурно још по неки род који нисмо навели.
-
Бабић, БиХ, I-M423 (I2a-Dinaric)
Међу породичним презименима јавља се и презиме Церовић, па лако може бити да је Бабић пореклом из источних крајева Републике Српске. Мада је ово често презиме код нас, па ништа није сигурно.
Можда је неки мој, мада, ми немамо исељеника у БиХ.
Барем, не да се зна. Можда неки који се негде призетио...
Ово помињање Церовића ме подстакло на размишљање о могућој вези.
-
Могуће да је у питању тестирани који данас носи друго презиме а чији су преци крајем 19. века емигрирали из Мостара у Турску.
Јављао се на пар форума па претпостављам да је то он у питању, мада може бити и неко други. Иначе је YSC33+.
Стигла имена. У питању су муслимани из БиХ.
Још један резултат из Црне Горе
Божић, Андријевица, Беране, Црна Гора, хаплогрупа J2-M172
-
Можда је неки мој, мада, ми немамо исељеника у БиХ.
Барем, не да се зна. Можда неки који се негде призетио...
Ово помињање Церовића ме подстакло на размишљање о могућој вези.
Море бити. ;) Није сигурно да ли му је Церовић једно од предачких презимена, или конкретно са мајчине стране. Тестирани се зове Гордан, па ако нешто значи.
-
Божић, Андријевица, Беране, Црна Гора, хаплогрупа J2-M172
Јел то М172 може бити и Ј2а и Ј2b?
Постоји село Божићи или Божиће код Андријевице, али ми нешто није познато да постоји и род истог презимена...
-
Јел то М172 може бити и Ј2а и Ј2b?
Постоји село Божићи или Божиће код Андријевице, али ми нешто није познато да постоји и род истог презимена...
То би било то. Или је J2b, или J2a. По неком искуству са 23andMe, вероватно је нека J2a подграна. J2b обично без грешке одреде и то са СНП-ом M241, тј. M205. Ни мени није познато да је било Божића ту, па пустих да видим да ли ће се наћи неко решење.
-
Можда би Видоје нешто могао знати. Мени то презиме у андријевичком крају није познато.
-
Барбир, католик, Пролог/Љубушки, Западна Херцеговина, БиХ, хаплогрупа I-M423 (I2a-Dinaric)
Божић, хаплогрупа J-M205
Чамџић, муслиман, Кладањ, БиХ, хаплогрупа I-M423
Чикић (или Ћикић), Република Српска, хаплогрупа I-M423. Чикићи су Срби са простора Крајине. Било их је у околини Бања Луке, Градишке и Дубице, а славили су Никољдан и Ђурђевдан.
Дошен, Хрватска, хаплогрупа I-M423. Још једна потврда за Дошене.
Глушац, БиХ, хаплогрупа I-L460. Глушаца Срба је било у Крајини и нешто мало у Херцеговини. Глушаца муслимана је било око Фоче. С обзиром да је име тестираног "Serg", верујем да је у питању православац/Србин. У породичним презименима помиње се презиме Колић.
Илинчић, Србија, хаплогрупа J2a-M67
Јевтић, Србија, хаплогрупа J-M205
Кадић, муслиман, БиХ, хаплогрупа I-M423
Карић, муслиман, БиХ, хаплогрупа I-M438
-
Глигоревић, Брадина, Коњиц, БиХ, хаплогрупа N-P189.2
Глигоревића је било још и у Семберији, околини Шамца, Брода, итд., а тестирани је поред Брадине ставио још и Зворник, Братунац, Брчко. Ипак бих рекао да је Брадина овде кључна. Срби из Брадине су прилично пострадали у последњем рату, међу њима и Глигоревићи.
http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=202970
http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=203144
"Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, а страдали су Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци. Прије рата у Брадини је било 280 српских кућа са око 1.200 становника."
Био би значајан податак о крсној слави.
-
Узелац (Никољдан), Госпић, Лика, хаплогрупа N-P189.2. Још једна потврда за личке Узелце.
-
Глигоревић, Брадина, Коњиц, БиХ, хаплогрупа N-P189.2
Глигоревића је било још и у Семберији, околини Шамца, Брода, итд., а тестирани је поред Брадине ставио још и Зворник, Братунац, Брчко. Ипак бих рекао да је Брадина овде кључна. Срби из Брадине су прилично пострадали у последњем рату, међу њима и Глигоревићи.
http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=202970
http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=203144
"Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, а страдали су Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци. Прије рата у Брадини је било 280 српских кућа са око 1.200 становника."
Био би значајан податак о крсној слави.
Према ШЕМАТИЗАМ ПРАВОСЛАВНЕ МИТРОПОЛИЈЕ И АРХИДИЈЕЦЕЗЕ ДАБРО-БОСАНСКЕ ЗА ГОДИНУ 1882 (https://www.zapadnisrbi.com/images/PDF/Sematizam_DabroBosanskeMitropolije_za1882.pdf) , Уредио ЂОРЂЕ НИКОЛАЈЕВИЋ протопрезвитер , У САРАЈЕВУ. , Земаљска тискара 1882. , Глигоревићи из Брадине славе Светог Јована.
Глигоревићи из околине Дервенте су Никољштаци, односно друга једнако типична слава Пивско-Бањанских N-P189.2
Ia. Протопрезвитерат котара сарајевског.
Пазарић. Парохија: цркве нема; Свечари славе: с в . Ј о в а н а К р с т и т е љ а : ... , Бован, Падеждин, Симић, Голубовић, Берибак, Шаран, Глигоревић, ...
VII.Протопрезвитерат дервентски.
Дуго поље. Парохија. Црква парохијална, храм св. Вознесенија Христова, Свечари славе: с в . Н и к о л у : ... , Зелињац, Лазић, Радивојевић, Врачевић, Теовиловић, Глигоревић ...
Винска и Лијешће. Двије парохије. Винска има села 4. кућа 252, душа 1315. Црква парохијална, храм Рождества пресв.Богородице. Лијешће има села 4, кућа 233, душа 1493. Црква 117 парохијална, храм Сошествије св. Духа. Свечари славе: с в . Н и к о л у : Гојић, Биљановић, Кршић, Глигоревић ...
-
Узелац (Никољдан), Госпић, Лика, хаплогрупа N-P189.2. Још једна потврда за личке Узелце.
Узелци у Госпићу су досељени са околних села. Да ли је тестирани оставио још који други крај у подацима?
-
Према ШЕМАТИЗАМ ПРАВОСЛАВНЕ МИТРОПОЛИЈЕ И АРХИДИЈЕЦЕЗЕ ДАБРО-БОСАНСКЕ ЗА ГОДИНУ 1882 (https://www.zapadnisrbi.com/images/PDF/Sematizam_DabroBosanskeMitropolije_za1882.pdf) , Уредио ЂОРЂЕ НИКОЛАЈЕВИЋ протопрезвитер , У САРАЈЕВУ. , Земаљска тискара 1882. , Глигоревићи из Брадине славе Светог Јована.
Хвала!
Узелци у Госпићу су досељени са околних села. Да ли је тестирани оставио још који други крај у подацима?
Пише Госпић/Задар, а презимена су још Мрђеновић и Матулић. Из Задра су можда ови Матулићи?
-
Мрђеновићи су из Метка, где је било и Узелаца.
Мада Госпић је широк појам, као и презиме Узелац у том крају.
-
Мрђеновићи су из Метка, где је било и Узелаца.
Мада Госпић је широк појам, као и презиме Узелац у том крају.
Шта значи "из Метка"? Да ли постоји неко место које се зове Метак или се тако каже за људе који су из насеља Медак?
-
Мрђеновићи су из Метка, где је било и Узелаца.
Мада Госпић је широк појам, као и презиме Узелац у том крају.
Да, добар пример је и један од путника несрећнога Титаника, Јово Ћалић из села Брезик. Путовао је под презименом Узелац, а не Ћалић.
https://www.encyclopedia-titanica.org/titanic-victim/jovo-calic.html
Иначе и село Брезик је део Метка, а одмах поред Брезика се налази и село Кукљић где је било Мрђеновића.
-
Шта значи "из Метка"? Да ли постоји неко место које се зове Метак или се тако каже за људе који су из насеља Медак?
Ово друго је у питању. :)
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BA
-
Ја сам раније говорио из Медака, онда су ме исправили тамо, да треба баш као што је на линку.
-
Шта значи "из Метка"? Да ли постоји неко место које се зове Метак или се тако каже за људе који су из насеља Медак?
Ето, и ти имаше прилике увѣрити се колико ни йезик унаказише тршићске безсмислице и накарадно правило "йедначења по звучности" пропалице са трима разредима основне школе.
-
Керац, Србија (вероватно из Војводине), хаплогрупа R1b-L20
Породична презима Радојчин, Кућанчанин и Сремчев. Од ових је можда и наш познати стрип цртач Бане Керац (Нови Сад).
https://en.wikipedia.org/wiki/Branislav_Kerac
-
Ето, и ти имаше прилике увѣрити се колико ни йезик унаказише тршићске безсмислице и накарадно правило "йедначења по звучности" пропалице са трима разредима основне школе.
Мислим да су тамошњи људи од давнина говорили "из Метка". Пре Вука.
-
Стојсављевић, Аранђеловдан, Велика Попина, Лика, хаплогрупа E-V13
Добро познати род Родића-Стојсављевића наставља да шара по питању хаплогрупа. Међу њима већ имамо Вајагиће E-V13>Z5017, па можда постоји веза. Веома битан и прилично разгранат род у Лици. Само у Великој Попини 72 куће 1915. године.
Неки познати Стојсављевићи (прилог Боже Остојића):
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/hr/c/c9/Raoul_Stojsavljevi%C4%87.jpg)
Раул Стојсављевић (Инсбрук, Аустрија, 1887 - Гармиш-Партенкирхен, Немачка, 1930), истакнути војни пилот Аустро-угарског ратног ваздухопловства и пионир ваздухопловног извидничког снимања.
Његов отац је Србин из Велике Попине, а мајка Аделхајд Хохенојер, Аустријанка.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/4/4d/Zivko_Stojsavljevic.jpg/200px-Zivko_Stojsavljevic.jpg)
Живко Стојсављевић, србски сликар (Бенковац, 1900 - Београд, 1978).
(https://www.pogledi.rs/wp-content/uploads/2013/03/23V3.jpg)
Четнички Наредник Илија Стојсављевић "Илтан", рођен 1910. у с. Велика Попина.
(http://www.ravnagorachetniks.org/images/dcd/dcd24_L.jpg)
Милан Стојсављевић, командир 3.чете попињског Гардијског батаљона Динарске четничке дивизије.
-
Стојсављевић, Аранђеловдан, Велика Попина, Лика, хаплогрупа E-V13
Добро познати род Родића-Стојсављевића наставља да шара по питању хаплогрупа. Међу њима већ имамо Вајагиће E-V13>Z5017, па можда постоји веза. Веома битан и прилично разгранат род у Лици. Само у Великој Попини 72 куће 1915. године.
Јел познато коју Славу славе остали Стојсављевићи у Лици?
Наилазио сам да су били вођени и као Стојисављевићи и Стоисављевићи.
-
Косовић, Хрватска, хаплогрупа R-M417
Косовића је у ХР било и Срба и Хрвата, међутим ово би могли бити Косовићи из Северне Далмације, с обзиром да се међу презименима, поред два страна, помиње и презиме Паравиња. Паравиње су Срби из Северне Далмације, а било их је, као и Косовића, у околини Обровца. И једни и други славе Св. Јована ако се не варам.
Кодић, Србија, хаплогрупа G-L42
Кодића има пуно по Србији, Босни, а презиме је изгледа било присутно и код Јањеваца. Тестирани има бразилско име. :)
Миленковић, Србија, хаплогрупа G-L42
По свему судећи пореклом из Источне Србије (Зајечар, Пирот, Бор).
Личина, Хрватска?, хаплогрупа J-M267
Срба Личина је било на Кордуну, треба испитати да ли постоји веза. Покушаћемо за свако презиме наћи везу у докементима (на основу личног имена, места порекла, итд.).
Милинковић, Србија, хаплогрупа J-M205
-
Кодић, Србија, хаплогрупа G-L42
Кодића има пуно по Србији, Босни, а презиме је изгледа било присутно и код Јањеваца. Тестирани има бразилско име. :)
(https://i.ytimg.com/vi/0hkXlbryiOU/hqdefault.jpg)
Мирко Кодић, хармоникаш? :)
Личина, Хрватска?, хаплогрупа J-M267
Срба Личина је било на Кордуну, треба испитати да ли постоји веза. Покушаћемо за свако презиме наћи везу у докементима (на основу личног имена, места порекла, итд.).
Да, ваљало би сазнати шта су тачно и одакле су. Мада, мислим да су Личине већином у хрватској Срби.
Стојсављевић, Аранђеловдан, Велика Попина, Лика, хаплогрупа E-V13
Добро познати род Родића-Стојсављевића наставља да шара по питању хаплогрупа. Међу њима већ имамо Вајагиће E-V13>Z5017, па можда постоји веза. Веома битан и прилично разгранат род у Лици. Само у Великој Попини 72 куће 1915. године.
Него, да није овде у питању груписање на основу исте славе, јер се већ сада издвајају два рода унутар рода Родића-Стојсављевића, једни су сами Родићи и још неке фамилије (неке из друге крајишке групе родова које такође славе Аранђеловдан, род Лалић-Прица) и они су I2-CTS10228>S17250>Y4882>A1328, a Гајићи из Новог Града, Вајагићи из Доброг Села код Бужима и Антонићи за које немамо податке одакле су тачно али је сва прилика да су и они Аранђеловштаци из Крајине су E-V13>Z5017>Z16988.
Можда се може закључити да су Родићи I2-CTS10228>S17250>Y4882>A1328, а Стојсављевићи E-V13>Z5017>Z16988?
-
Један резултат који ће сигурно бити занимљив навијачима Партизана:
Манце, Хрватска, хаплогрупа R-M512
Доста ретко презиме, па је вероватно и легенда Партизана, Драган Манце, хаплогрупа R1a
https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B5
-
Мештровић, Хрватска, хаплогрупа I-L460
Могуће хаплогрупа чувеног Ивана Мештровића?
Милиновић, Госпић, Лика, хаплогрупа I-P109
-
Него, да није овде у питању груписање на основу исте славе, јер се већ сада издвајају два рода унутар рода Родића-Стојсављевића, једни су сами Родићи и још неке фамилије (неке из друге крајишке групе родова које такође славе Аранђеловдан, род Лалић-Прица) и они су I2-CTS10228>S17250>Y4882>A1328, a Гајићи из Новог Града, Вајагићи из Доброг Села код Бужима и Антонићи за које немамо податке одакле су тачно али је сва прилика да су и они Аранђеловштаци из Крајине су E-V13>Z5017>Z16988.
Можда се може закључити да су Родићи I2-CTS10228>S17250>Y4882>A1328, а Стојсављевићи E-V13>Z5017>Z16988?
Делује ми да за сада нема никаквог правила, осим да је главнина Аранђеловштака са тог потеза I2-CTS10228. Присутне су очито и друге хаплогрупе у солидном броју. Код презимена из групе Родића-Стојсављевића (која су према предању настала од деветорице браће), јавља се више хаплогрупа (I2a, E-V13, I1-P109, J2b-M205, итд.), па више изгледа као неко удруживање.
Јел познато коју Славу славе остали Стојсављевићи у Лици?
Наилазио сам да су били вођени и као Стојисављевићи и Стоисављевићи.
Ово су конкретно Стојсављевићи. Не знам за славе у Лици, али код исељеника из Попине, осим Аранђеловдана, јављају се често Јовањдан и Ђурђевдан (Вјештице, Новаковићи, итд.)
-
Хрњез, БиХ, хаплогрупа I-M423
Ово су по свему судећи Хрњези из Херцеговине (потез Гацко - Билећа). Међу презименима постоји презиме Џелетовић, такође присутно у околини Билеће.
Хрњеза је конкретно било у Дубљевићима и Сливљу (Гацко), пореклом су од Прстојевића. На попису БиХ из 1991. јавља се и презиме Хрњаз у околини Билеће (Подосоје и Врањска). Не знам има ли података о крсној слави.
-
Милиновић, Госпић, Лика, хаплогрупа I-P109
Милиновићи из Госпића су Буњевци.
Ево шта наводи Стјепан Павичић у студији "Сеобе и насеља у Лици" (Зборник за народни живот и обичаје, 41, ЈАЗУ, 1962):
По подријетлу су и по струјама Госпићани оваквога стања:
Буњевци: Аџије 2 к., Бачићи 1, Балени 1, Баленовићи 2, Биондићи 1, Бркљачићи 9, Брмболићи 2, Бушљете 2, Чулине 1, Ћаћићи 2, Цубелићи 1, Девчићи 10, Дошени 6, Дуићи 4, Дундовићи 1, Филиповићи 1, Франићи 4, Голци 3, Гопци 3, Гроспићи 1, Ивезићи 1, Јапунчићи 1, Јелинићи 3, Јовановићи 1, Колачевићи 6, Крмпотићи 2, Крпани 2, Левари 3, Лулићи 1, Мандекићи 1, Мараси 2, Марковићи 5, Матијевићи 1, Мажурани 3, Микези 1, Милетићи 1, Милиновићи 1, Милинковићи 2, Милковићи 10, Мишкулини 3, Павелићи 9, Павичићи 7, Пећине 2, Пезељи 2, Поповићи 1, Прпићи 7, Рогићи 1, Рукавине 11, Старчевићи 8, Сукнајићи 1, Шарићи 2, Шикићи 4, Шимићи 3, Шнарићи 1, Шпаљи 1, Томичићи 1, Томљеновићи 5, Узелци 2, Вркљани 1, Вукелићи 6, Вукшинићи 1, Зупчићи 2, Жупани 2.
Како се види, Буњевци су у Госпић доселили понајвише са смиљанскога и пазаришкога подручја. Њихови су родови кућама и најобилнији, а према томе и најстарији у Госпићу. Буњевци ће данас у том мјесту имати до 200 кућа, те су у хрватском сталном насељу у њему размјерно најјачи.
-
Милиновићи из Госпића су Буњевци.
Ево шта наводи Стјепан Павичић у студији "Сеобе и насеља у Лици" (Зборник за народни живот и обичаје, 41, ЈАЗУ, 1962):
По подријетлу су и по струјама Госпићани оваквога стања:
Буњевци: Аџије 2 к., Бачићи 1, Балени 1, Баленовићи 2, Биондићи 1, Бркљачићи 9, Брмболићи 2, Бушљете 2, Чулине 1, Ћаћићи 2, Цубелићи 1, Девчићи 10, Дошени 6, Дуићи 4, Дундовићи 1, Филиповићи 1, Франићи 4, Голци 3, Гопци 3, Гроспићи 1, Ивезићи 1, Јапунчићи 1, Јелинићи 3, Јовановићи 1, Колачевићи 6, Крмпотићи 2, Крпани 2, Левари 3, Лулићи 1, Мандекићи 1, Мараси 2, Марковићи 5, Матијевићи 1, Мажурани 3, Микези 1, Милетићи 1, Милиновићи 1, Милинковићи 2, Милковићи 10, Мишкулини 3, Павелићи 9, Павичићи 7, Пећине 2, Пезељи 2, Поповићи 1, Прпићи 7, Рогићи 1, Рукавине 11, Старчевићи 8, Сукнајићи 1, Шарићи 2, Шикићи 4, Шимићи 3, Шнарићи 1, Шпаљи 1, Томичићи 1, Томљеновићи 5, Узелци 2, Вркљани 1, Вукелићи 6, Вукшинићи 1, Зупчићи 2, Жупани 2.
Како се види, Буњевци су у Госпић доселили понајвише са смиљанскога и пазаришкога подручја. Њихови су родови кућама и најобилнији, а према томе и најстарији у Госпићу. Буњевци ће данас у том мјесту имати до 200 кућа, те су у хрватском сталном насељу у њему размјерно најјачи.
Да, свакако интересантан податак. Донекле неочекиван резултат. Знали смо и раније за ове Милиновиће I1 из Госпића, али сада је стигла потврда да су P109. Видим да на 23adnMe постоје и Шпољарићи из Лике (Госпић), такође I1. Шпољарићи су католички род из Лике, дошли су у Госпић из Огулина, ако се не варам. Били су прилично бројни, па би било занимљиво видети која су подграна.
-
Да, свакако интересантан податак. Донекле неочекиван резултат. Знали смо и раније за ове Милиновиће I1 из Госпића, али сада је стигла потврда да су P109. Видим да на 23adnMe постоје и Шпољарићи из Лике (Госпић), такође I1. Шпољарићи су католички род из Лике, дошли су у Госпић из Огулина, ако се не варам. Били су прилично бројни, па би било занимљиво видети која су подграна.
Шпољарића је било у више села у косињском крају.
Интересантан податак даје Павичић наводећи да су Шпољарићи стигли у косињски крај 1689. године из Огулина предвођени Михајлом Шпољарићем.
-
Кад смо код I-P109, ту су још и Софреновић, као и Грк Mourgelas.
-
Шпољарића је било у више села у косињском крају.
Интересантан податак даје Павичић наводећи да су Шпољарићи стигл