Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)

[Ljupko Jovanović]

Марковић, непознато, G2a-L497>L42 ја сам добио информацију да је мој предак Јован Марковић дошао из Ковачевића из Грахова,да није можда ово та лоза?

[Иван Вукићевић]

Марковић, непознато, G2a-L497>L42 ја сам добио информацију да је мој предак Јован Марковић дошао из Ковачевића из Грахова,да није можда ово та лоза?

Није. Ковачевићи из Грахова су делом I2-PH908, а делом E-V13.

[Јовица Кртинић]

Није. Ковачевићи из Грахова су делом I2-PH908, а делом E-V13.

Има и тестирани Ковачевић из Нудола (са славом Никољдан) који је R1b > R-BY38894

[Небојша]

Хасанбеговић, муслиман, Автовац, Гацко, R1a-M458>YP417


"HASANBEGOVIĆ (m), prezime starih aginskih porodica koje su živjele u Avtovcu (Gacko). Porijeklom su od Hasan—bega, starijeg sina Kazanac—paše koji je iz Kazanaca pobjegao u Avtovac. Ubrajaju ih među najstarije muslimanske porodice u Hercegovini. I narodna pjesma pominje Od Havtovca Hasanbegovića. U Avtovcu su Hasanbegovići uzeli od Gala Zelenovića s Miholjača njivu Avtovi do "za konja koga su im pozajmili pa poginuo u njih". Iz ove porodice je i dr. Avdo Hasanbegović, poznati publicista i "oficir Prve dobrovoljačke divizije, formirane u Odesi u Rusiji za vrijeme Prvog svjetskog rata". Hasanbegovići se spominju u narodnoj tradiciji, u vezi sa bitkom kod Ozije u Rusiji 1735. godine gdje se u turskoj vojsci nalazilo i dosta muslimana iz Hercegovine. Predanje kaže da je ruski general Sava Vladislavić, porijeklom Hercegovac iz Gacka, poručio turskim vojnicima iz Hercegovine ako među njima ima koji Hasanbegović da mu se javi. Kad su mu se Hasanbegovići javili, Sava ih je "sve darivao kao prijatelje, i zatim pustio da se slobodno vrate kućama u Hercegovinu". Prema njima je ovako postupio zbog toga sto je u gatačkom kraju "prebivala i jedna srpska poislamljena porodica Hasanbegovići, koji su živjeli u prijateljstvu sa Vladislavićima"." (Hercegovačka prezimena, Risto Milićević, 2005)


Заиста невероватна раширеност подгране R1a-L1029 (YP417) у околини Гацка. Од 19 тестираних R1a из тог краја (Срби и муслимани), чак 79% одлази на грану R-L1029.

Још један R1a-M458 из околине Гацка:

Володер, муслиман, Гацко, R1a-L1029 (Family Finder)

"VOLODER (m), u Kokorini i Kružnju (Podveležje, Mostar), Vranjevićima kod Mostara i u Vratlu (Gacko). Prema predanju, porijeklom su od pravoslavnog bratstva istog prezimena koje je prešlo na islam "jednom na Božić" u Podveležju. Iz Podveležja, gdje su starosjedioci, neke porodice su doselile u Vranjeviće. Voloderi su živjeli i u Rabini (Nevesinje), odakle su oko 1700. godine prešli u Šahinoviće (Rudo Polje, Gacko), a odatle oko 1760. u Mrđenoviće. Iz Mrđenovića su prešli u Vratio oko 1850. godine ili, kako je zabilježeno "ima više od 50 godina". Bili su nastanjeni i u Kljencima (Dabar), odakle su oko 1860. neke porodice odselile u Stolac, a neke u Mostar"

[drajver]

Рашетић, Никољдан, Мокро Поље, Ервеник, I2-S17250

Сва је прилика да су Рашете из Лике и Рашетићи из Северне Далмације некако повезани. Резултати за сада не указују на ту везу, пошто су тестиране Рашете из Лике (хаплогрупа R1a-M458). Рашетама је у Крајини, према једном предању, сродна породица Бероња (слава Јовањдан). Случано, или не, Бероње са 23andMe припадају подграни R1a-M458>YP417. У сваком случају би било добро видети још који резултат Рашета из Лике, или Рашетића из околине Книна.

Примјетио сам да је на FTDNA неки Бероња заказао BIGY700 тест и да чека резултате. Не видим му директно маркере, али има ближа поклапања са нашим носиоцима гране R1a-M458>L1029. Све је ово у складу са резултатом Бероње са 23andme (YP417), а вјероватно и са Рашетом из Лике. У сваком случају треба испратити ове резултате до краја, јер ће то бити профилација не само за Бероње, већ и за Рашете.

[Небојша]

Примјетио сам да је на FTDNA неки Бероња заказао BIGY700 тест и да чека резултате. Не видим му директно маркере, али има ближа поклапања са нашим носиоцима гране R1a-M458>L1029. Све је ово у складу са резултатом Бероње са 23andme (YP417), а вјероватно и са Рашетом из Лике. У сваком случају треба испратити ове резултате до краја, јер ће то бити профилација не само за Бероње, већ и за Рашете.

У вези овог Рашетића из Далмације, интересантан ми је један резултат са 23andMe. Иницијали тестираног су С. Р., сва породична презимена су крајишка, а једино на Р је управо Рашета. Теоретски, ово могу бити Рашете, писао сам, па ћемо видети.

У сваком случају и ова веза Рашете-Бероње има смисла због Карановићевог записа. Истина, ово је мислим једини такав случај у Поуњу, да је повезивао родове различитих слава и презимена. Постоји нешто слично код Штрбаца и Карана, али тамо је повезивао презимењаке различитих слава.

[Небојша]

Цветићанин, Јовањдан, Старо Село Топуско/Топуско, I2-M423, добио нижи SNP I2-Z16983.

И са Цвјетићанима је ситуација слична као и код многих других родова у Крајини. Има их за сада са три хаплогрупе:

Доњи Лапац, Лика, R1a-Y2608
Старо Село Топуско, Кордун, I2-Z16983
Садиловац, Слуњ, Кордун, J2a-M92

Видећемо на крају хоће ли изворно род Цвјетићана бити близак Богуновићима-Ковачевићима (Јовањдан) J2a-M92>Y230579, или можда другим Јовањштацима I2-Z16983, од којих се неки предањем такође везују за Богуновиће (или су их аутори ту погрешно сврставали).

[Небојша]

Сада сам проверио, тестирани јесте Милан Кандић, по очевој линији из Мостара, хаплогрупа R1a-Z92. Све остале линије Пијесци, и/или Мостар (дакле Мостарац 100%).

Појавио се још један Кандић, Никољдан, Мостар, такође R1a-Z92 (23andMe).

[Atlantische]

Виорикић, (Кладово?) G2a-Z6779

[Небојша]

Виорикић, (Кладово?) G2a-Z6779

23andMe или? Ево шта вели др Велимир Михајловић (Српски презименик, 2002)

ВИОРИКИЋ
Савремено презиме y Кладову у Неготинској Крајини. Основа: румунско женско лично име Viorica y значењу љубичица.

[Atlantische]

23andMe или? Ево шта вели др Велимир Михајловић (Српски презименик, 2002)

ВИОРИКИЋ
Савремено презиме y Кладову у Неготинској Крајини. Основа: румунско женско лично име Viorica y значењу љубичица.

Family Finder.

[vojislav.stankovic]

Не знам, само обавештавам да нису тамо били до 1970.

Симићи су били до 1970. у Смолушу. Ја сам са Живорадом Симићем ишао у основну школу од 1. до 4. разрда у Словиње. У Смолушу тада није било основне школе, па су деца ишла у Словиње. У 1. разред сам пошао 1966. са поменутим Симићем. Даље школовање од 5. до 8. разреда деца из Словиња и Смолуша наствљала су у Доњу Гуштерицу. Живорад Симић није наставио школовање у Доњу Гуштерицу. 1970. одселили су се за Косово Поље. У том периоду је интезивно исељавање из Смолуша, колико се сећам до 1975. св су се иселили.

[Небојша]

Стошић, Клење, Богатић, I2-S17250

Дикић, Бајинци, Црна Трава, E-V13

Савић, Претрковац, Ражањ, E-V13

Симић, Аранђеловдан, Велики Црљени, Лазаревац, R1a-CTS3402
         
Стојадиновић, Београд, R1a-CTS1211

Стојиљковић, Никољдан, Велики Вртоп, Гаџин Хан, R1a-YP417

Вуловић, Крагујевац, I1-P109

Збиљић, Аранђеловдан, Стројници, Брус, R1b-U152

Шуберић, Аранђеловдан, Мокрине, Херцег Нови, G2a-L42

113. Шуберић, Аранђеловдан, Мокрине, Херцег Нови

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480>Y128039>Y60799, роду Земуновића-Корјенића.

Поседује нешто специфичнији хаплотип, па је тако једини припадник рода са 439=13 (модал 12) и 570=18 (модал 19). Све остале вредности су у складу са стандардним, због чега има огроман број поклапања на 1-2 маркера разлике и са припадницима других подграна Y128480.

Шуберићи попут многих братстава овог рода по предању потичу од Стијачића из Клобука, одакле су иселили у Боку. Вероватно крајем 17. века, када и велики део бокељских братстава пореклом из Херцеговине. Од братстава којa се на различите начине доводе у везу са Стијачићима и то углавном као њихови огранци имамо тестиране Атељевиће, Комаре, Кујачиће, Јаничиће, Тркље и Бошњаке. Сви одреда су G2a-Y128480, изузев Бошњака из Подосоја код Билеће који су E1b-V13.

Радојевић, Крагујевац, J2a-L26


Жимбрек, католик, Вараждин, R1a-CTS3402

Варга, католик, Кешинци, Семељци, R1a-P278.2


Чеперковић, муслиман, Лукавац, I2-Z17855

Ахмић, муслиман, Фоча, J2b-M205

Ахмић, Некада су били настањени у Кунову, Викочу, Тртошеву, Годијену, Доњем Папратну, Фочи и Хусеиновићима. У Другом свјетском и у грађанском рату имали су више жртава. (Становништво фочанског краја кроз историју, 2020)

[Небојша]

Петровић, Ђурђевдан, Сајковић, Ливно, J2b-M205


САЈКОВИЋ
Петровићи - дошли из Отишића код Врлике (Далмација), кажу да су старином из Црне Горе. Славе Ђурђевдан. (Mario Petric, Porijeklo Stanovnistva Livanjskog Polja)

У Ливањском пољу Петровићи славе Ђурђевдан и Аранђеловдан. Заједничко и за једне и за друге је да су досељени из Отишића и да су, по предању, пореклом из Црне Горе. У окружењу има неколико J-Y22059 родова од раније: Деспинић, Јовањдан, Отишић, Врлика; Барош, Никољдан, Црни Луг, Босанско Грахово; Шарац, Никољдан, Цивљане; Стојанац, Св. Симеон Столпник, Дабар, Хрваце. На основу маркера, Деспинић, Барош и Шарац чине исти генетички род, иако славе различите славе. Сва је прилика да су ови Петровићи из Ливањског поља исто са њима.

Интересантно да је близу и Хрват Чурепић (Цривац), чији BIGY чекамо управо.

[Небојша]

Петровић, Ђурђевдан, Сајковић, Ливно, J2b-M205


САЈКОВИЋ
Петровићи - дошли из Отишића код Врлике (Далмација), кажу да су старином из Црне Горе. Славе Ђурђевдан. (Mario Petric, Porijeklo Stanovnistva Livanjskog Polja)

У Ливањском пољу Петровићи славе Ђурђевдан и Аранђеловдан. Заједничко и за једне и за друге је да су досељени из Отишића и да су, по предању, пореклом из Црне Горе. У окружењу има неколико J-Y22059 родова од раније: Деспинић, Јовањдан, Отишић, Врлика; Барош, Никољдан, Црни Луг, Босанско Грахово; Шарац, Никољдан, Цивљане; Стојанац, Св. Симеон Столпник, Дабар, Хрваце. На основу маркера, Деспинић, Барош и Шарац чине исти генетички род, иако славе различите славе. Сва је прилика да су ови Петровићи из Ливањског поља исто са њима.

Интересантно да је близу и Хрват Чурепић (Цривац), чији BIGY чекамо управо.

У Отишићу је било Петровића, тамо славе Аранђеловдан.

Petrović (Petrovich)
Petrovići slave Svetog Arhanđela Mihaila. Stara je to porodica crnogorskog porijekla koja se od doseljenja u Bitelić raselila po obližnjim selima (Laktac, Donje Koljane, Otišić, Kukar) i od koje su nastala i nova prezime na (Crnogorac, Railić). Mihail Petrouich s porodicom bio je 1689. među 20 porodica koje su pod vodstvom harambaše Vucadina Lalcovicha došle iz Janja (Bosna) na područje Bitelića.1732 Jovica Petrović 1742. se godine iselio  iz Otišića u Tursku (u Bosnu), a dio njegove nekadašnje zemlje (3 campa) dodijeljen je 1760. godine porodici Dragolović (današnji Rnići).1733 Petro vića je 1810. godine sedam porodica s 43 člana (Trivan 11, Jovan 10, Mitar 7, Mijailo 5, Sava 5, Jovan 3 i Petar 2 člana).1734 18. 12. 1822. godine umro je  Petar Petrović, starac od 106 godina.1735 Sedam je porodica Petrovich 1846.  godine u vlasništvu i suvlasništvu stojnih kuća u Otišiću (Tommaso, Giovanni, Vito, Spiridone, Giorgio, Lazzaro i Gregorio).1736 Trinaestorica su  Petrovića 1877. godine vlasnici i suvlasnici 12 kuća u ovom selu.1737 Ova kav brojčani porast porodica učinio je da se dio Petrovića tokom druge po lovine 19. stoljeća preseljava na obližnje Livanjsko polje. U zapadni dio  polja, ispod Dinare, Petrovići su se naselili u Gubin, Sajković, Pržine i Crni  Lug, a na suprotnoj strani polja prvo u Kovačić, pa iz njega u Čelebić. Iz  Gubina se dio porodice kasnije preselio u Halapić (Glamočko polje). Pet rovići iz Pržina i Čelebića zadržali su staru slavu Svetog Arhanđela Mihaj la, oni iz Gubina i Sajkovića slavili su Svetog Georgija, a Petrovići iz Crnog  Luga dijelom su slavili Svetog Kuzmu i Damjana, a dijelom Đurđevdan.  Kod svih ovih porodica prisutna je spoznaja o porijeklu s prostora Crne  Gore, kao i o migracionom putu koji se tokom 17. stoljeća odvijao na relaciji Crna Gora – Dalmacija – Bosna. Petrovići su 1922. godine koloni zirani u Petrovo kod Prilepa (Makedonija).


Crnogorac (Zernogoraz, Cernogoraz)
Naselili su se u sjeverni dio Kukra. Staro prezime ove porodice je Petrović. Crnogorci koji su se iselili iz Cetinske krajine u Livanjsko polje (Čelebić  i Zastinje) bili su Petrovići iz Crne Gore, koji su se doselili u Dalmaciju,  a potom odselili u Bosnu.1961 Pod starim prezimenom (Petrović) ovaj je  rod živio na više lokacija u Cetinskoj krajini (Otišić, vrličko područje), a  pod prezimenom Crnogorac u Laktacu, Donjim Koljanima, Kukru i Polači kod Knina. Svi su slavili Svetog Arhanđela Mihajla, kao i Petrovići iz  Otišića. Marco Zernogoraz iz Kukra dobio je 25. 8. 1760. investituru na  jedan močvarni teren površine 2 quarte i 150 tavola. Jedan od međaša bio  mu je Stanissa Zernogoraz.1962 U Kukru 1810. godine Paval ima porodicu s  11 članova.1963 Zernogoraz Paolo 1832. je godine vlasnik nekretnina, a Zer nogoraz Natale sa Žovan Natalom 1846. je godine suvlasnik kuće za sta novanje br. 82. Kasniji upisani suvlasnici su Zernogoraz Stanco i Božo qm  Save i Žovan Steffano qm Achima.1964 Prema podacima iz matičnih knjiga,  Crnogorci su na ovom području još 10-tak godina. Petrović s jednim se članom porodice odselila u Vojvodinu.


извор: Božidar Simić i Filip Škiljan, "Srbi u Cetinskoj  krajini"
https://snv.hr/wp-content/uploads/2021/12/srbi-u-cetinskoj-krajini.pdf