Аутор Тема: Порекло топонима Syrfia на подручју Добруџе  (Прочитано 10314 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7174
  • I1 P109 FGC22045
Порекло топонима Syrfia на подручју Добруџе
« послато: децембар 02, 2015, 07:06:32 поподне »
На теми Сеобе пре сеоба дотакли смо се једног појма који претендује да изађе из оквира те теме, те отварам нову тему посебно о пореклу тог појма, а као што је наведено у наслову ради се о топониму Syrfia који налазимо на простору Добруџе.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 836
  • I2-Z16982
Одг: Порекло топонима Syrfia на подручју Добруџе
« Одговор #1 послато: децембар 02, 2015, 07:29:54 поподне »
Амиго, не могу да отворим ове карте. Пријављује грешку.


  (в. рецимо ову карту из 1567. године).

 (нешто слично смо видели и код Јудаиса, на његовој карти из 1593. године, где се на простору данашње Србије среће етноним Sirfen

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7174
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Порекло топонима Syrfia на подручју Добруџе
« Одговор #2 послато: децембар 02, 2015, 07:55:34 поподне »
Амиго, не могу да отворим ове карте. Пријављује грешку.

Дошло је до грешке у коду, ево карте из 1567. године, а ево и карте из 1593. године. Кад се слично догоди, треба погледати сам линк, па најчешће обрисати све испред назива сајта и знаке навода на крају линка. Тако је било и у овом случају, као и у неким претходним, али ствар је углавном једноставна.

Погледај ову другу карту, Mysia inferior представљена је управо тамо где се налази Syrfia о којој говоримо, док су Sirfen тамо где смо их лоцирали.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 836
  • I2-Z16982
Одг: Порекло топонима Syrfia на подручју Добруџе
« Одговор #3 послато: децембар 02, 2015, 08:00:04 поподне »
Дошло је до грешке у коду, ево карте из 1567. године, а ево и карте из 1593. године. Кад се слично догоди, треба погледати сам линк, па најчешће обрисати све испред назива сајта и знаке навода на крају линка. Тако је било и у овом случају, као и у неким претходним, али ствар је углавном једноставна.

Погледај ову другу карту, Mysia inferior представљена је управо тамо где се налази Syrfia о којој говоримо, док су Sirfen тамо где смо их лоцирали.

Danke Amico! Отворено.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 836
  • I2-Z16982
Одг: Порекло топонима Syrfia на подручју Добруџе
« Одговор #4 послато: децембар 02, 2015, 08:42:48 поподне »
Дошло је до грешке у коду, ево карте из 1567. године, а ево и карте из 1593. године. Кад се слично догоди, треба погледати сам линк, па најчешће обрисати све испред назива сајта и знаке навода на крају линка. Тако је било и у овом случају, као и у неким претходним, али ствар је углавном једноставна.

Погледај ову другу карту, Mysia inferior представљена је управо тамо где се налази Syrfia о којој говоримо, док су Sirfen тамо где смо их лоцирали.

За почетак; иницијално на овој другој карти из 1593. године, коју сам раније виђао, топоним Sirfen је смјештен у Sevia Superior. Врло непрецизно, што је разумљиво на годину, али налази се између Пријепоља и Софије. Није написано Serdica. Област је смјештена међу планинама, дакле "жупа".

Пази Скопље (Skupi) је у Маћедонији, али одамх испод је Albania. Дакле свака планина која има "сњежну капу" је Албанија. Ту је и ријека CHABRIS FLUVIUS, очигледно Вардар, што се може видјети у Philologus hebraeo-graecus generalis. Тек толико да не постављам слику.

За ону другу из 1567. бих, али без размишљања, појам Syrfia поистовјетио са Скитија, јер се поклапа са Schytia Minor, дакле са Добруџом јер обухвата обје обале Дунава.
 Но видјећемо како ће то тећи, ипак су ово први утисци

Ту сам видио и Галац, а ја иначе живим у дијелу града која се тако зове.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 836
  • I2-Z16982
Одг: Порекло топонима Syrfia на подручју Добруџе
« Одговор #5 послато: децембар 02, 2015, 08:55:02 поподне »
Док ми није побјегло са рачунара, ево Syrfia и овдје. Дакле Добруџа. Nordlihe teil - сјеверни дио, што значи преко Дунава у данашњој Румунији.


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7174
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Порекло топонима Syrfia на подручју Добруџе
« Одговор #6 послато: децембар 02, 2015, 09:18:05 поподне »
За почетак; иницијално на овој другој карти из 1593. године, коју сам раније виђао, топоним Sirfen је смјештен у Sevia Superior. Врло непрецизно, што је разумљиво на годину, али налази се између Пријепоља и Софије. Није написано Serdica. Област је смјештена међу планинама, дакле "жупа".

Пази Скопље (Skupi) је у Маћедонији, али одамх испод је Albania. Дакле свака планина која има "сњежну капу" је Албанија. Ту је и ријека CHABRIS FLUVIUS, очигледно Вардар, што се може видјети у Philologus hebraeo-graecus generalis. Тек толико да не постављам слику.

За ону другу из 1567. бих, али без размишљања, појам Syrfia поистовјетио са Скитија, јер се поклапа са Schytia Minor, дакле са Добруџом јер обухвата обје обале Дунава.
 Но видјећемо како ће то тећи, ипак су ово први утисци

Ту сам видио и Галац, а ја иначе живим у дијелу града која се тако зове.

Тако је, али тај топоним (или етноним) Sirfen нема везе са топонимом Syfria у Добруџи, осим што потенцијално има исто значење, да и овде и тамо представља Србе. Што се тиче Софије, та Sophia није Serdica, Serdica је Sophia десно. Не знам која би ово могла бити Софија. Везано за Скопље и Албанију, која је јужно од Скопља, слажем се да јој ту грешка. Што се тиче преклапања топонима Scythia и Syrfia, до сада сам стекао утисак да је реч о два различита појма која се преклапају, али могуће је да се ради и о једном који је на чудан начин еволуирао.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 836
  • I2-Z16982
Одг: Порекло топонима Syrfia на подручју Добруџе
« Одговор #7 послато: децембар 02, 2015, 09:59:55 поподне »
Што се тиче Софије, та Sophia није Serdica, Serdica је Sophia десно. Не знам која би ово могла бити Софија. Везано за Скопље и Албанију, која је јужно од Скопља, слажем се да јој ту грешка. Што се тиче преклапања топонима Scythia и Syrfia

Није допринос теми, али једва сам нашао праву Софију (Sophia), али ова је на ријеци Vardar (valjдa je to Wardar). Током планинарења био сам више пута у том граду, али нисам примјетио те мале ријеке које се наводе у Википедији.
Ова друга Софија; шта је то? Није ваљда Тутин ;D

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 836
  • I2-Z16982
Одг: Порекло топонима Syrfia на подручју Добруџе
« Одговор #8 послато: децембар 03, 2015, 03:50:04 поподне »
Што се тиче преклапања топонима Scythia и Syrfia, до сада сам стекао утисак да је реч о два различита појма која се преклапају, али могуће је да се ради и о једном који је на чудан начин еволуирао.

Тема је веома комплексна и захтијева озбиљно промишљање. За сада у "другом утиску" остајем код првог, односно ставио би знак једнакости између појма, подвлачим појма, Schytia/Syrfia. Наравно ради се о  геграфским појмовима који су несумњиво везани за Добруџу, а каква је њихова повезаност са народима Скита/Сармата/Срба то је питање које треба расвијетлити. Из тог разлога постављам слике из књиге Bulgaria in the European Cartographic Concepts Until XIX Century од Атанаса Орачева.



Дакле аутор код термина Schytia у загради ставља Syrfia. Даље, на страници 58. то мало појашњава.




Проблем лоцирања одређених топонима Серби/Сирби у области између Каспијског и Црног мора, дакле топонима који подсјећају на Србе (балканске или лужичке свеједно) блиско је повезан генезом Протоиндовропљана. О повезаности Словена и ових, у основи иранских народа, не треба трошити ријечи. Уосталом дијелили су иста станишта, нарочито у "Европској Скитији".

Назив Сармати се често изговара и Сауромати, и ту сам схватио како је Амикус на сјајан начин ово повезао са хералдиком. Нисам познавалац биологије, али ријеч saurs/saurus је основи назива многих изумрлих рептила, и врло "чест" хералдички мотив, Чест сам ставио по наводнике јер се не разумијем у хералдику.

Енглези као и Кинези обожавају змајеве, и у једном тренутку ми је пао на памет Толкин са својим измишљеним ликовима из Господара прстенова.Саруман/Саурон. Ово ме је прилично забавило, па ко хоће може онако на "брзаке" да прочита једно интересантно размишљање. http://www.matica.hr/vijenac/209/Je%20li%20Tolkien%20bio%20rasist%3F/

Додаћу "расизам" нису измислили Нијемци него Енглези. Ови први су само то разрадили и и ставили у основе своје освајачко-пљачкашке идеологије.


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7174
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Порекло топонима Syrfia на подручју Добруџе
« Одговор #9 послато: децембар 03, 2015, 06:59:56 поподне »
Добро, ако смо на становишту да је Syrfia ипак Scythia, поставља се питање да ли Скитију насељавају Срби? Ферари сматра да тај простор у Доњој Мезији насељавају исти Срби живе и у Горњој Мезији (в. 152. стр.) При том, треба имати на уму да се Орачев позива на Ортелијуса, а ми смо расправу о Србима на том простору започели са Минстером. Себастијан Минстер претходи Ортелијусу, при чему на тој карти из 1556. године не спомиње се Syrfia него Ratzen, што даје простора претпоставци да нека Syrfia или Servia на том простору датира из још ранијег периода.

Моје мишљење је да се не треба превише удаљавати у прошлост, јер примери о којима говоримо углавном покривају тај период о ком говоримо на теми Сеобе пре сеоба, а латински географски појмови само су картографско наслеђе античких географа.

Хвала за овај чланак Матице хрватске, занимљива интроспектива Толкиновог дела, мада неке ствари су свакако очевидне.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 836
  • I2-Z16982
Одг: Порекло топонима Syrfia на подручју Добруџе
« Одговор #10 послато: децембар 04, 2015, 12:05:08 поподне »
Ферари сматра да тај простор у Доњој Мезији насељавају исти Срби живе и у Горњој Мезији (в. 152. стр.)

Опрез!

Ферари је штампан тзв. латинском хуманистиком и то минискулом, писмом којим се писало у Италији (Ферари је очигледно Италијан). Хуманистика је много читљивија од "тешке готице", али за нас и ову тему, а посебно за оне који носе "старачку диоптрију" је проблем разликовати код оног "српастог С" гдје је Ф или С због хоризонталне линије. То се односи и на плитко V/U, које негдје постаје Y. Слово Y се у латинском редовно појављује код ријечи које су преузете из грчког.

Тако кад сам на страници 152. укуцао Сирфиа, појавила ми се грешка са текстом "ако желите да видите цијелу страницу кликните овде", али је прије Сирфије писало врло јасно Мисфија, а то је Миснија-Мајсен. Неко је раније на форуму добро примијетио да да Нијемци гдје год могу убацују слово Ф.

Пошто је пријављивало грешку, страница се не може поставити, али је Амикус ту у праву јер Серби/Сораби јесу становници Сирфије, као и Мисије у Лужици.

Да је то може се видјети ако се укуца ријеч "сармифиа", ријеч је у очигледној вези са Сарматијом, добије се појам Сармиф(с)иа долина, продужетак Влашке. Дакле,  близу области која нас интерсује. Написано је курзивом. Ево слике.



Но мало сам закомпликовао, али Амикус ће као покретач теме то засигурно схватити.

Хуманистика је још добра у односу на беневентану, којом је писано у Далмацији. Мало је недостајало да паднем на испиту и то само зато што сам, за разлику од осталих, писмо покушао да схватим, односно задати текст нисам  научио напамет као моје колеге.

На крају! У теми " Сеобе прије сеоба",  Амикус доказао миграције Рашана/Срба прије "двојице Арсенија", и зато стално себи постављам питање гдје је сада тај генетски материјал?


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7174
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Порекло топонима Syrfia на подручју Добруџе
« Одговор #11 послато: децембар 04, 2015, 03:00:46 поподне »
Разумем Ацо у потпуности о чему говориш и добро је да си на то скренуо пажњу. То су важне ствари које нама лаицима у историји лако промакну. Али ево сада нечег занимљивог до чега сам дошао вративши се на хералдику, наиме у немачком грбовнику из 1530. године (Sammelband mehrerer Wappenbücher) налази се веома леп грб цара Србије (како га у најранијим изворима срећемо) под називом Sirpfiny, а чему је неко касније дописао als Seruia & Scythia, Dacia.

Најстарији познати примерак овог грба записан је као Kaisser von der Sirfy у Зборнику Сабора у Констанци 1414. године Улриха Рихентала, док нешто каснији Грбовник Конрада Гриненберга из средине XV века овај грб приписује опет цару од Sirfie. Нисам се до сада детаљније бавио овим грбом, али требало би да у бази имам све до сада нађене примерке, а на основу којих се може рећи да већ у XVI веку, тај грб се приписује Србији и неким нама познатијим облицима назива Србије (као Seruien на пример код Винтага). Доказ да се бар тада односи на Србију јесте и карта Matthiasа Zündtа из 1567. године где је у нешто другачијем облику приказан на простору Србије.

Када је и како дошло до објашњења назива Србије у наведеном грбовнику из 1530. године није јасно, али аутор тог дописа је очигледно био на сличном правцу размишљања, какав се развија на овој дискусији. Тренутно журим, па ћу детаљније о грбу вечерас, а до тада ето још једног питања.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 836
  • I2-Z16982
Одг: Порекло топонима Syrfia на подручју Добруџе
« Одговор #12 послато: децембар 04, 2015, 03:18:11 поподне »
Али ево сада нечег занимљивог до чега сам дошао вративши се на хералдику, наиме у немачком грбовнику из 1530. године (Sammelband mehrerer Wappenbücher) налази се веома леп грб цара Србије (како га у најранијим изворима срећемо) под називом Sirpfiny, а чему је неко касније дописао als Seruia & Scythia, Dacia.

Читаш ми мисли Амико :D Управо то сам хтио да поставим као питање у следећем прилогу.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 836
  • I2-Z16982
Одг: Порекло топонима Syrfia на подручју Добруџе
« Одговор #13 послато: децембар 04, 2015, 03:42:32 поподне »
Види стварно!

На "брзаке" читање. Sirphiny ali (вјероватно alii alias-нека друга) Servia (плитко у) и, да стално не пребацујем писма, Скитија, Дакија.

Нисам желио да будем брyоплет, али у први мах сам ове појмове повезао са Скито-Сармато-Словенима-Србиима. Сада је ту још и Дакија.

И још нешто. Сарматско племе, чије присуство је је забиљежено у околини  у Банату, су Роксолони.

Једно од капиталних дјела Радована Самарџића, у жанру историјског романа, је "Сулејман и Рокселана".

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7174
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Порекло топонима Syrfia на подручју Добруџе
« Одговор #14 послато: децембар 05, 2015, 03:55:58 поподне »
Види стварно!

На "брзаке" читање. Sirphiny ali (вјероватно alii alias-нека друга) Servia (плитко у) и, да стално не пребацујем писма, Скитија, Дакија.

Нисам желио да будем брyоплет, али у први мах сам ове појмове повезао са Скито-Сармато-Словенима-Србиима. Сада је ту још и Дакија.

И још нешто. Сарматско племе, чије присуство је је забиљежено у околини  у Банату, су Роксолони.

Једно од капиталних дјела Радована Самарџића, у жанру историјског романа, је "Сулејман и Рокселана".

Како сам ја схватио тај написани и дописани део, то је грб Сирфије која се још Сервијом, Скитијом и Дакијом зове. Да је све написао аутор грбовника, могли бисмо бити сигурни да овај грб од својих почетака односио управо на Сирфију, али пошто је тај део неко ипак касније дописао, остаје нам могућност да се тај нашао у истој недоумици као ми данас.

Што се тиче Роксолана, то је племе које најћешће срећемо одмах северно или северо-западно од Сирфије, тако рећи на суседној територији.

Док смо још код хералдике, да додам да се овај грб јавља и у Cosmogarphei Себастијана Минстера, где је ни мање ни више приписан неком владару у Персији (ориг. Sophy1). Наравно, ради се највероватније о погрешном тумачењу појма од самог Минстера, али тек да га поменемо да неког не одведе у погрешном правцу.

1 The Persian Empire in English Renaissance Writing, 1549-1622

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 836
  • I2-Z16982
Одг: Порекло топонима Syrfia на подручју Добруџе
« Одговор #15 послато: децембар 06, 2015, 02:24:45 поподне »
Ево још један податак који ид еу прилог теорији да се назив "Сирфи/Серфи" односи на Србе. Војислав Богићевић, Почеци писмености у БиХ.
Књигу сам давно читао и тек ми су јуче "упалила сијалица"  гдје сам чуо за тај појам. Дакле турски назив за Србе у Босни "серфмилет" . Милет на турском народ.



Иначе вепрова глава пробијена стрелом је била симбол устаника у Првом српском устанку.

Сурфија/Серфија/Сирфија је нешто што се несумњиво односи на Србе и надам се да ћемо у будућности "сложити коцкице".

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 836
  • I2-Z16982
Одг: Порекло топонима Syrfia на подручју Добруџе
« Одговор #16 послато: децембар 06, 2015, 02:29:02 поподне »
Ево и следећ странице истог дјела гдје се спомиње Сирфија у смислу српског језика; SURFICHER SPRACH. Мислим да коментар није потребан.


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7174
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Порекло топонима Syrfia на подручју Добруџе
« Одговор #17 послато: децембар 06, 2015, 05:41:57 поподне »
Ево још један податак који ид еу прилог теорији да се назив "Сирфи/Серфи" односи на Србе. Војислав Богићевић, Почеци писмености у БиХ.
Књигу сам давно читао и тек ми су јуче "упалила сијалица"  гдје сам чуо за тај појам. Дакле турски назив за Србе у Босни "серфмилет" . Милет на турском народ.

Иначе вепрова глава пробијена стрелом је била симбол устаника у Првом српском устанку.

Сурфија/Серфија/Сирфија је нешто што се несумњиво односи на Србе и надам се да ћемо у будућности "сложити коцкице".

Тако је Ацо. На то нам је још неко скренуо пажњу, тачније, прва реакција је била немачки или турски назив за Србе, али сад видим да је то било у приватној преписци. Кад се укуцају у books.google.com кључне речи Сирфи и Срби, добије се доста занимљиве литературе која указује на турско порекло назива Сирфија.

Што се тиче вепрове главе прободене стрелом и њеног коришћења у Првом српском устанку, тај грб је тада ваљда први пут био употребљен и од самих Срба, а његова загонетна плава боја, коју готово нигде даље не срећемо (први пут је видех сад недавно на оној карти, где је такође приписана Syrfen, али где је на карти у хералдичком делу и много тога другог погрешно обојено), могла би имати слично порекло као и загонетна плава боја на грбу Рашке.

Не треба сметнути са ума да се оба ова грба раније јављају у верзијама са златним штитом, а да ће касније одједном доћи до конверзије у нимало претпостављиву плаву боју, а што би се једино могло објаснити оксидацијом жуте боје одређеног хемијског састава која под утицајем кисеоника постаје плава.

Кад видим ово ипсилон, по аутоматизму већ помислим на Сирфију, али кад се боље погледа распоред грбова на картуши, може се видети нека логика којом се аутор служио, те бисмо могли прилично сигурно закључити да је мислио на Србију.



Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 836
  • I2-Z16982
Одг: Порекло топонима Syrfia на подручју Добруџе
« Одговор #18 послато: децембар 07, 2015, 03:33:13 поподне »
Тако је Ацо. На то нам је још неко скренуо пажњу, тачније, прва реакција је била немачки или турски назив за Србе, али сад видим да је то било у приватној преписци. Кад се укуцају у books.google.com кључне речи Сирфи и Срби, добије се доста занимљиве литературе која указује на турско порекло назива Сирфија.


Ево добија се тај појам и овдје:



Мало ме мрзи да се "бакћем" са преводом, тачније словима, али овдје се говори о бугарском граду Загора (Sagora), који се налази наспрам делте Дунава, гдје је лоцирана Syrfia. Рељу Новаковића, "Још о пореклу Срба" не бих посебно тумачио, али нека се нађе.



Када смо већ код појма Bulgaria Triballi, византијски извори редовно Србију и Србе називају Трибалија/Трибали. Одатке и ријеч племе. Поогледати "Византијски извори за историју народа Југославије", том VI. Ту се спомиње и "Трибал Хреља", који је оснивач Рилског манастира, гје је "Хрељова кула". Ево извода из извора.



Ево и цитата, који не могу да поставим, а налази се на страници 228, фуснота 1.

"Хрељину каријеру и односе према околним владарима знатно ошпирније
описује Јован Кантакузин (в. одломке бр. 15, 19—22 превода вести овог писца). Ме-
ђутим, цар гшсац ништа не говори ο Хрељиној етничкој припадности, док Нићифор
Григора овде изричито каже да je Хреља Трибал, односно Србин. Полазећи од ових
података, неки аутори и сматрају Хрељу Србином. Cf. Lemerle, Philippes 196; Schreiner"

Каква је веза између Хреље/Реље Охмућевића и Петра (Педро) Охмућевића може се претпоставити, али не бих да доносим преурањене закључке.

Кад видим ово ипсилон, по аутоматизму већ помислим на Сирфију, али кад се боље погледа распоред грбова на картуши, може се видети нека логика којом се аутор служио, те бисмо могли прилично сигурно закључити да је мислио на Србију.


Што би се "народски" рекло; јашта исто је то!



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7174
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Порекло топонима Syrfia на подручју Добруџе
« Одговор #19 послато: децембар 07, 2015, 07:20:33 поподне »
Ево добија се тај појам и овдје:



Мало ме мрзи да се "бакћем" са преводом, тачније словима, али овдје се говори о бугарском граду Загора (Sagora), који се налази наспрам делте Дунава, гдје је лоцирана Syrfia. Рељу Новаковића, "Још о пореклу Срба" не бих посебно тумачио, али нека се нађе.


Та Загора је заправо област у Бугарској, која се налази јужно од Сирфије, али овде је аутор очигледно назива Сирфијом. На овој Меркаторовој карти из 1634. године можеш видети где су тачно смештене те две области, а доста јасно је приказано и на овој Ортелијусовој карти из 1601. године.

Кад смо год Загоре ево још један занимљив навод из Минстерове Космографије (1578) где се каже: Des gelegenheit solst du mercken / das Ungerland gegen Orient stoßt an die Länder Seruiam / das auch Sagariam und Syrffen nennt / Rasciam oder Rätzen / Transsylvaniam / das eitlich neuen Zypserland. Aber gegen Mittag zu / reicht es an...



А што у преводу, око кога нам је помогао Сол, значи следеће: овом приликом да запамтиш / да се Угарска према истоку (Orient) граничи са земљама Србијом / коју још и Загором и Сирфен (Sagariam und Syrffen) / Рашком зову (Rasciam oder Rätzen) / и са Трансилванијом која је заправо нова земља Ципзера Zypserland (Zipser=нем. колонисти). При подневу (Mittag=подне=синоним за стедину) допире до Босне и Далмације која је сада Словенска земља. При поноћи (Mittnacht=поноћ=синоним за север) се граничи са Пољском и Русијом (Reüssen)...

Као што видимо, овај опис идеално одговара картографској представи из раније поменутог издања Минстерове Космографије (1556), на којој се овај простор назива Рашком (в. пост #142 на теми Сеобе пре сеоба).

Наравно, то нас још једном враћа на почетно питање, како су српски топоними доспели на простор Добруџе у XVI веку?