Форум - Порекло
ДНК порекло => Српски ДНК пројекат => Организоване акције тестирања => Тему започео: Драган Обреновић Април 18, 2026, 11:38:59 поподне
-
Друштво српских родословаца „Порекло“ организује традиционално ДНК тестирање поводом Светског ДНК дана 25. априла. Акција "Светски ДНК месец 2026" ће трајати од 20. априла до 20. маја 2026. године. Позивамо све заинтересоване да се пријаве (формулар за пријаву биће постављен на порталу "Порекло" у понедељак 20. априла).
Цена тестирања је изузетно повољна – уместо пуне цене од 13.000 динара, током Светског ДНК месеца цена тестирања биће 7.000 динара.
Напомињемо да се тестира Y-ДНК хромозом што значи да је могуће да се тестирају искључиво мушкарци. Добијени резултат је на 25 маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће кратко тумачење резултата. Тестирани ће добити и сертификат који заједнички издају Биолошки факултет Универзитета у Београду и Српски ДНК пројекат.
Број кандидата за тестирање је ограничен па вам препоручујемо да се пријавите на време!
Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта.
Српски ДНК пројекат је пионирски подухват Друштва српских родословаца „Порекло“ основан септембра 2012. године, а до данашњег дана тестирано је преко 7.000 људи.
Захваљујући Српском ДНК пројекту до данас је откривено на стотине генетичких профила старих родова и племена.
Будите и Ви један од оних који ће на овај начин сазнати своје порекло.
Више информација о тестирању преко Друштва "Порекло" можете наћи у овом чланку:
https://www.poreklo.rs/dnk-testiranje-preko-drustva-poreklo-najcesca-pitanja-i-odgovori/ (https://www.poreklo.rs/dnk-testiranje-preko-drustva-poreklo-najcesca-pitanja-i-odgovori/)
Добро дошли у свет генетичке генеалогије!
-
Прва тура тестираних:
1. Сарић (Ђурђевдан), Висока/Ариље
2. Стевић (Ђурђевдан), Ратковићи/Сребреница
3. Гојковић (Ђурђевдан), Зимић/Крњак (Кордун)
4. Секулић (Мала Госпојина), Бандићи/Подгорица
5. Јовановић (Св. Мина), Боранци/Брус
6. Вячеславович Яруев (нема), Чебоксари/Русија
7. Исаковић (Мратиндан), Бадовинци/Богатић
-
7. Исаковић (Мратиндан), Бадовинци/Богатић
Припада хаплогрупи R1b-PF7562>PF7563 и ради се о низводној грани FT44409, за коју је карактеристична вредност DYS385=12-15. Још прецизније га можемо сврстати у род Мратинштака, у коме сада има 5 тестираних. Осим заједничке славе, сви су са територије Војводине и Мачве. Само по вредности маркера не можемо издвојити ништа специфично по чему би се разликовали од Никољштака и Алимпијевштака који су такође FT44409. Симоновић из Идвора је Мратинштак који је радио дубински тест и свакако се то препоручује Исаковићу. Од презимењака из истог места Исаковић се разликује на 3 маркера. Тестирани поседује повишену вредност DYS391=12 (модална је 11) и снижену DYS481=22 (уместо 23), па то ствара веће разлике. У роду су још Максић из Гргуреваца (Сремска Митровица) и Будимац из Стапара (Сомбор).
Позиција на стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/
Тестирани је написао да су по предању са Косова и Метохије. По литератури су уз више других презимена настали од Бијуклића који су досељени из Ужичке Црне Горе.
https://www.poreklo.rs/2012/10/04/poreklo-prezimena-mesto-badovinci-bogati%c4%87-ma%c4%8dva/
-
3. Гојковић (Ђурђевдан), Зимић/Крњак (Кордун)
Припада хаплогрупи I2a-PH908. Не поседује неке ретке вредности маркера, а најмање разлика на 25 упоредивих има са двојицом који славе Ђурђевдан, као и он, што је већ нешто конкретно. Први од те двојице је географски близак, а у питању је Љубојевић из Почитеља код Госпића. Гојковић има вредност DYS458=17, а други има 18, и то им је једина разлика. Други је Тохољ из Крајпоља код Љубиња, од којег се разликује на DYS389II, пошто Тохољ има снижену вредност 29, што је изузетно ретко. Постоје још двојица Херцеговаца који су сврстани у род Тохоља, од којих се Гојковић разликује на 2 маркера (Тољевић и Топаловић). Свакако, према генетичком резултату и истој слави могло би се претпоставити да је матица Гојковића и Љубојевића пре миграција на запад била у Херцеговини, везано за Тохоље. Према попису Лике и Крбаве из 1712. био је Милин Љубојевић са браћом у Почитељу, а за Гојковиће и село Зимић немају неки подаци.
Зимић је био мало село, са свега стотињак становника током читавог 19. и 20. века, насељено Србима. Ту се налазило истоимено средњовековно утврђење, а до 1683. је подручје било под Турцима. Гојковићи су најбројнији род, па Вуковићи и Узелци.
(https://i.postimg.cc/zBjzNNVW/zzzzz.jpg)
-
Да ли су акције Светски и Српски ДНК месец 2025, као и Новогодишња ДНК недеља 2026 званично окончане?
-
Да ли су акције Светски и Српски ДНК месец 2025, као и Новогодишња ДНК недеља 2026 званично окончане?
Јесу.
-
Колико је већ тестирано?
-
3. Гојковић (Ђурђевдан), Зимић/Крњак (Кордун)
Припада хаплогрупи I2a-PH908. Не поседује неке ретке вредности маркера, а најмање разлика на 25 упоредивих има са двојицом који славе Ђурђевдан, као и он, што је већ нешто конкретно. Први од те двојице је географски близак, а у питању је Љубојевић из Почитеља код Госпића. Гојковић има вредност DYS458=17, а други има 18, и то им је једина разлика. Други је Тохољ из Крајпоља код Љубиња, од којег се разликује на DYS389II, пошто Тохољ има снижену вредност 29, што је изузетно ретко. Постоје још двојица Херцеговаца који су сврстани у род Тохоља, од којих се Гојковић разликује на 2 маркера (Тољевић и Топаловић). Свакако, према генетичком резултату и истој слави могло би се претпоставити да је матица Гојковића и Љубојевића пре миграција на запад била у Херцеговини, везано за Тохоље. Према попису Лике и Крбаве из 1712. био је Милин Љубојевић са браћом у Почитељу, а за Гојковиће и село Зимић немају неки подаци.
Зимић је био мало село, са свега стотињак становника током читавог 19. и 20. века, насељено Србима. Ту се налазило истоимено средњовековно утврђење, а до 1683. је подручје било под Турцима. Гојковићи су најбројнији род, па Вуковићи и Узелци.
(https://i.postimg.cc/zBjzNNVW/zzzzz.jpg)
У Muster List из 1807. године за 6. компанију са седиштем у Војнићу у саставу 4. слуњског граничарског пука, пописани у Зимићу су:
1. Никола Гојковић (26), кућни број 5, син Игњатија (4),
2. Тривун Гојковић (22), кућни број 5, ћерке Петра (2.5) и Јања (1)
-
3. Гојковић (Ђурђевдан), Зимић/Крњак (Кордун)
Припада хаплогрупи I2a-PH908. Не поседује неке ретке вредности маркера, а најмање разлика на 25 упоредивих има са двојицом који славе Ђурђевдан, као и он, што је већ нешто конкретно. Први од те двојице је географски близак, а у питању је Љубојевић из Почитеља код Госпића. Гојковић има вредност DYS458=17, а други има 18, и то им је једина разлика. Други је Тохољ из Крајпоља код Љубиња, од којег се разликује на DYS389II, пошто Тохољ има снижену вредност 29, што је изузетно ретко. Постоје још двојица Херцеговаца који су сврстани у род Тохоља, од којих се Гојковић разликује на 2 маркера (Тољевић и Топаловић). Свакако, према генетичком резултату и истој слави могло би се претпоставити да је матица Гојковића и Љубојевића пре миграција на запад била у Херцеговини, везано за Тохоље. Према попису Лике и Крбаве из 1712. био је Милин Љубојевић са браћом у Почитељу, а за Гојковиће и село Зимић немају неки подаци.
Зимић је био мало село, са свега стотињак становника током читавог 19. и 20. века, насељено Србима. Ту се налазило истоимено средњовековно утврђење, а до 1683. је подручје било под Турцима. Гојковићи су најбројнији род, па Вуковићи и Узелци.
(https://i.postimg.cc/zBjzNNVW/zzzzz.jpg)
Кад је тестиран Љубојевић из Почитеља напоменуо сам да су Љубојевићи у том делу Лике потомци сродника митрополита Атанасија Љубојевића, који их је, по доласку на службу у Медак (у другој половини 18. века), населио у том крају. Према сајту епархије горњо-карловачке митрополит Атанасије је рођен у Поповом пољу (Херцеговина): https://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/old_site/Episkop-Ljubojevic-c.htm
-
Кад је тестиран Љубојевић из Почитеља напоменуо сам да су Љубојевићи у том делу Лике потомци сродника митрополита Атанасија Љубојевића, који их је, по доласку на службу у Медак (у другој половини 18. века), населио у том крају. Према сајту епархије горњо-карловачке митрополит Атанасије је рођен у Поповом пољу (Херцеговина): https://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/old_site/Episkop-Ljubojevic-c.htm
Крајем 17. века.
Пре тога био митрополит сарајевски.
-
5. Јовановић, Св. Мина, Боранци, Брус, E-V13>Z1057
Припада роду прибраћених Кулиза са подручја Копаоника чија је крсна слава Св. Мина (једна од две славе које падају на тзв. Мратиндан). У односу на модални хаплотип овог рода поседује снижену вредност маркера DYS456=16 и повишену вредност маркера DYS576=18. На два маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Радосављевић, Јовањдан, Стари Сланкамен/Инђија
- Максимовић, Св. Мина, Трбуње/Блаце
- Радосављевић, Јовањдан, Стари Сланкамен/Инђија
- Степић, Св. Мина, Претрешња/Блаце
- Смилић, Св. Мина, Штава/Куршумлија
Кулизе изворно припадају грани I2-FTB90047 и матица им је у околини Мојковца, где су од овог рода остали једино Бошковићи, који су се разгранали на Фуштиће, Раковиће и Вучиниће.
https://www.yfull.com/tree/I-FTB90047/
Све породице које се називају Кулизама, а не припадају овој грани, прибраћене су Кулизама чија је нова матица постало Доње Бишево код Рожаја након што се већи део рода иселио из Потарја. Неки су им се прибратили у Бишеву, неки у Штавици, а неки у Рашкој. Овај разгранати род са Копаоника се Кулизама по свој прилици прибратио у Штавици, по којој је село Штава на Копаонику вероватно добило име.
Породица тестираног Јовановића нема предање о даљем пореклу.
Препорука за даље тестирање: дубљи генетички тест (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране.
-
1. Сарић, Ђурђевдан, Висока/Ариље, I2-Y3120>S17250>Y4882>Y441928, род Ћетковића-Вајмеша
Сарићи припададају роду Маловића из Високе. Према предању, поред Сарића овом роду припадају височке фамилије Раковић, Глигоријевић, Николић и Савић, а могуће и Стаменићи и Новаковићи.
У литератури се бележи следеће предање:
Фамилија Маловића доселила се из Црне Горе, по једнима са Дурмитора, по другима из Херцег-Новог. Кад су прелазили Рзав, овце су рунима и ногама истерале пастрмку из воде. Слепи старац, који их је водио, рекао је да се ту зауставе. (Занимљиво је да су се преци свих Височана на овакав начин зауставили у Високој!). У фамилији Маловићи била су два брата: Радовац и Радован. Од Радовца потичу Раковићи, Глигоријевићи и Николићи, а од Радована Сарићи и Савићи. По другој, опет, варијанти Радована наслеђује удовица Сара са пет синова од којих су постали Сарићи, Глигоријевићи, Николићи, Стаменићи и Новаковићи. (Прва варијанта је вероватнија, јер је записана од више људи.) Сара је имала девера Саву са два сина, од којих су постали Савићи. Даље се каже да је фамилија Маловића купила два имања од неког Алексића који је живео у Ужицу, за овнове.
Сарићи су најбројнија фамилија у Високој, а исти извор о њима наводи следеће:
Куће Сарића данас су расуте. Једне се налазе у близини Савића, испод Савића главице, лево од Вигњишта идући према Срмдану. Друге су горе према Зимовнику, испод Ђаве, у Вртачама. Некад су све куће Сарића биле на “'окупу" у Долини, изнад Врела, те је остао назив Сарића мала. Први од Сарића који се јавља у тефтерима јесте Вуле Сарић. Он је записан као Савић (тефтер из 1832/33, бр. 19). Можда и то показује да су Савићи и Сарићи у неком сродству у даљој прошлости. Вуле је записан и као Јовановић (нпр. тефтер из 1837, бр. 24). И његова браћа (Вукашин, Милош и Димитрије) записани су или као Јовановићи или као Јованов(и). Стога се претпоставља да им је отац Јован. Презиме Сарић јавља се 1834. године (Милош Сарић, бројеви 22 и 18). Вероватно да је оно старијег порекла и да можда потиче од Саре коју помиње предање. Она је имала девера Саву. Због неких међусобица, Сава својим синовима промени презиме у Савић и одели се. Сара остане са својим синовима.
...
Браћа Милош, Вукашин, Вуле и Димитрије били су синови по свој прилици Јована. Године 1863. (види бр. 51) Вукашин, Вуле и Димитрије живели су (са својим породицама) у заједници. Било је 24 чељади у задрузи. Милош је живео одвојено. У пописној књизи из 1857. године записано је да је Вукашин био “член примирителног суда; Вуле је био “у лијеву руку сакат", а Милош “у лијеву ногу сакат". Вукашинова задруга је имала један плуг пољске земље, то значи у Горобиљу, Милићеву Селу или ко Ариља.
Тестирани је навео да су Сарићи, осим што су од рода Маловића, такође и из фамилије Жуна. Литература ипак не везује Сариће за некадашње Жуне, од којих данас воде порекло височке фамилије Алимпијевић, Илић, Марјановић и Милутиновић, као и Жунићи у Љубишу.
Сарић је такође навео да су у Високу досељени пре Првог српског устанка из Дробњака. Могуће је да је веза са Дробњаком изведена због постојања братства Маловића у овом племену. Дробwачки Маловићи ипак припадаји хаплогрупи I1 и роду Дробњака-Новљана, тако да нису сродни са Сарићима из Високе.
Хаплотип тестираног Сарића се разликује од модалног хаплотипа гране I2-Y3120 на само два маркера, од којих се као редак може сматрати DYS481=27. Ипак, овај маркер брзо мутира па је упитно може ли се сматрати каарактеристичним. Друга разлика, DYS576=17, се може сматрати нешто ређом али опет не и посебно карактеристичном. Све ово значи да постоји много хаплотипова који су наизглед слични хаплотипу Сарића са разликом на три или мање маркера, али је неизвесно да ли се ради и о стварној родословној блискости. Од свих њих бих издвојио род Ћетковића-Вајмеша чији хаплотипови имају највише блискости са резултатом Сарића: са хаплотипом Шекуларца из Курикућа поклапање на 23 маркера је потпуно, а у односу на хаплотип Бабића из Калудре постоји једна разлика на 25 упоредивих вредности. Узимајући у обзир да Маловићи и Вајмеши славе исту славу, те да Ћетковићи као и Маловићи имају предање о досељавању из Дробњака, уз доста ограде бих ипак сврстао Маловиће у овај род, мада би ову претпоставку свакако требало проверити додатним тестовима. Чињеница да су Ћетковићи-Вајмеши већ дубински профилисани олакшава ствар, па се провера може урадити и јефтинијим СНП тестовима, а као и увек препоручује се WGS или BigY тест.
-
17. Живановић, Никољдан, Поћута, Тубравић, Ваљево, J2b-L283>Z638
Тестирани наводи породично предање о извесном Степану, који се између 1690-1710 доселио у Поћуту из Херцеговине, тачније околине Требиња. Имао је сина Живана, па су по њему добили презиме Живановићи. Слично предање постоји у литератури (Колубара и Подгорина, Љ. Павловића):
-Сижани (Јовановићи, Марковићи, Живановићи, Трифковићи и Никићевићи): Најстарији досељеници су Сижани, досељени пре 300 година из околине Требиња у Херцеговини или како сами за себе кажу из „дубоке Херцеговине“. Сижаниима су потомци поменуте породице и они су се раније расељавали; њих је 13 кућа и славе Никољдан.
Живановић чини исти генетички род са слављеницима Никољдана из Колубаре и Мачве. Више о њима у објави резултата Драгићевића из околине Богатића. Драгићевић уједно маркерима највише одступа од ове групе.
Пројекту приступио: Драгићевић, Никољдан, Совљак, Богатић, J2b-L283>Z631
Тестирани се одлично уклапа у генетички род Никољштака из Мачве и Колубаре, који вероватно припада подграни J2b-L283>Z638>Z631>Z1043. У питању су:
- Јевремовић, Никољдан, Доња Буковица, Љубовија
- Нићифоровић, Никољдан, Клашнић, Мионица
Ван Мачве, близак им је маркерима Петровић, Митровдан, Сокобања.
О пореклу Драгићевића, каже се следеће:
ДРАГИЋЕВИЋИ (Никољдан, 12 к); доселио се Драгић, из Црне Горе, који је убио Турчина, и морао побећи; Драгића су обесили Црнобарци, јер им је – наводно – заузео 100 ха земље; исти су род са Драгићевићима у Дуваништу.
https://www.poreklo.rs/2012/11/09/poreklo-prezimena-selo-sovljak-bogati%C4%87-ma%C4%8Dva/
Ако се упореде предања свих породица овог рода као мјесто поријекла се издваја подручје Старог Влаха, конкретно Златибора. Мада се провлачи и Црна Гора, па и Пива. Ако у Црној гори нема генетичких подударања, онда мало вјероватно.
Што се предања о Херцеговини тиче, за сада нема генетичких доказа који упућују на ту страну. Вероватнији правац је Стари Влах, а пре тога могуће простор данашње Црне Горе. Пожљено је да неко из ове групе уради дубински тест BIGY-700 ради профилисања рода.
Реч је о подграни: J2b-L283 > Z638 > Z631 > Z1043
FTDNA стабло: https://discover.familytreedna.com/y-dna/J-Z1043/tree
-
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Акција Светски ДНК месец 2026 првобитно је планирана да траје од 20. априла до 20. маја 2026. године.
Међутим, због великог броја пријава које су пристигле током јучерашњег и данашњег дана, а које и даље пристижу, одлучили смо да акцију продужимо за још два дана.
Нови крајњи рок за пријаву, уплату и достављање узорака је петак, 22. мај 2026. године.
На овај начин желимо да свима који су се пријавили у последњем тренутку омогућимо довољно времена да благовремено изврше уплату и доставе узорке.
-
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Акција Светски ДНК месец 2026 првобитно је планирана да траје од 20. априла до 20. маја 2026. године.
Међутим, због великог броја пријава које су пристигле током јучерашњег и данашњег дана, а које и даље пристижу, одлучили смо да акцију продужимо за још два дана.
Нови крајњи рок за пријаву, уплату и достављање узорака је петак, 22. мај 2026. године.
На овај начин желимо да свима који су се пријавили у последњем тренутку омогућимо довољно времена да благовремено изврше уплату и доставе узорке.
PS Izbacili ste spisak sa samo prvih 7 testiranih, a izbacen je rezultat 17og testiranog. Da li mozete da okacite spisak testiranih pa da lakse ispratimo da li ima neko iz kraja koji nam je zanimljiv da se testirao?
-
4. Секулић, Мала Госпојина, Бандићи/Даниловград, J2а-FT413312
Породица Секулић из Бандића припада хаплогрупи J2a-Y230579 > FT413312, генетичком роду Пјешиваца и Цуца чији је филогенетички низ следећи:
J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5116 > J-PF5119 > J-CTS4800 > J-L558 > J-M67 > J-Z1847 > J-Z500 > J-M92 > J-Z508 > J-Z504 > J-CTS4132 > J-Z8096 > J-S8230 > J-Z38463 > J-SK1357 > J-SK1356 > J-Y230579 > J-FT386622 > J-FT386622 > J-FT385487 > J-FT413312.
Секулићи су једно од братстава насталих из некадашњег матичног братства Бандића у Команима. Према породичном предању, раније презиме Секулића било је Благотић. Сами Бандићи представљају велику групу братстава који су име добило по старом истоименом братству у Команима. Према предању, потичу од Радоње Ивановог, који се из Цуца доселио у Бајице са браћом Ненојем и Раичем. Радоњини синови Вук и Секула касније су прешли из Бајица у Милате у Команима, одакле се временом развио већи број братстава.
Од Бандића потичу Баровићи, Беговићи, Вукадиновићи, Вуковићи, Драгутиновићи, Ђурановићи, Радоњићи и Секулићи, док су се Секулићи даље разгранали на Милутиновиће, Павићевиће, Петровиће и Ћираковиће. Као и нека друга братстава орловићког предања, раније су славили Јовањдан, али је временом дошло до замјене славе и приславе, тако да данас славе Малу Госпојину, док Јовањдан прислужују.
Резултат Y-ДНК тестирања породице Секулић у потпуности потврђује предање.
Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију унутар генетичког рода Пјешиваца и Цуца.
-
24. Ристић, Ваведење, Београд
Припада хаплогрупи G2a-L140, највероватније подграни Y65645 (https://www.yfull.com/tree/G-Y65645/).
Иако поседује веома специфичан хаплотип и по свему судећи припада прилично реткој подграни, Ристић ипак има неколицину поклапања и то из две различите етнографске области. То су са једне стране припадници већег генетичког рода са подручја Понишавља и Шоплука о којима је подробније писано овде (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7250.msg193004#msg193004). Са Петровићем из Сићева код Ниша има потпуно поклапање на 25 упоредива маркера.
Поклапање које завређује још више пажње због предања које је навео тестирани јесте Димовски из Лознана у Битољској котлини, подударају се на 20/20 маркера. Наиме, у упитнику се наводи податак да су Ристићи у Београд досељени из Крушева, док даље информације говоре о томе да је најстарији познати предак Мата био називан Македонцем. И породична слава Ваведење је најучесталија управо на подручју западне Македоније. Остаје отворено питање у каквој и колико блиској вези су Македонци са хаплотиповима са југоистока Србије.
Како је Димовски на YFull стаблу присутан у грани Y62233 старој свега неколико стотина година заједно са непознатим резултатом са Небуле, најбржа и најефтинија провера повезаности са њим била би SNP тестирање.
-
Друга тура тестираних:
8. Михајловић (Никољдан), Шантаровац, Јагодина
9. Топалов (Игњатијевдан), Бачка Паланка
10. Стојменовић (Аранђеловдан), Врбово, Владичин Хан
11. Златановић (Никољдан), Горње Кусце, Гњилане
12. Васић (Аранђеловдан), Мудраковац, Крушевац
13. Стефановић (Стевањдан), Мишар, Шабац
14. Комленић (Никољдан), Приједор
15. Мићић (Ђурђевдан), Селанац, Љубовија
16. Ђаковић (Стевањдан), Ресник, Крагујевац
17. Живановић (Никољдан), Поћута, Тубравић, Ваљево
18. Маринковић (Аранђеловдан), Крушевац
19. Матијевић (Ђурђевдан), Мало Крчево, Мајур
20. Добромировић (Петковдан), Злот, Бор
21. Петковић (Јовањдан), Луњевица, Горњи Милановац
22. Шипић (Никољдан), Средска, Призрен
23. Турковић (нема), Залуг, Пријепоље
24. Ристић (Ваведење), Београд
25. Хаџи-Јованчић (Никољдан), Лесковац
26. Живадиновић (Никољдан), Сокобања
27. Павловић (Ђурђиц), Ваљево
28. Мајсторовић (Никољдан), Удбина
29. Предраговић (Јовањдан), Милосавци, Лакташи
30. Поповић (Никољдан), Кикинда
31. Лучић (Никољдан), Пале
32. Новаковић (Јовањдан), Шибеник
33. Гајић (Аранђеловдан), Доња Микуљана, Куршумлија
34. Батало (Василијевдан), Примишље, Слуњ
-
10. Стојменовић (Аранђеловдан), Врбово, Владичин Хан
Припада хаплогрупи R1b-Z2103, а вероватно се ради о низводној FGC43622>Y5587. Једино дубинским тестирањем у иностранству би се могла знати тачна позиција на стаблу. Ово је само претпоставка да је у тој грани:
https://www.yfull.com/tree/R-FGC43622/ (https://www.yfull.com/tree/R-FGC43622/)
На само једном маркеру од упоредивих 23, разликује се од Илића из Врања који слави Савиндан. Стојменовић има вредност DYS439=12, а Илић снижену на 11. С обзиром да му је то по маркерима најближи тестирани, а уједно и географски врло близак, сврстани су у исти род. На 3 маркера се разликује од неких са Косова и Сикимића из Херцеговине.
Тестирани је написао да су дошли из села Осларе код Бујановца, а да је породични надимак - Шипини. У литератури су записани као Шипини:
https://www.poreklo.rs/2016/12/02/poreklo-prezimena-selo-vrbovo-vladicin-han/?script=lat (https://www.poreklo.rs/2016/12/02/poreklo-prezimena-selo-vrbovo-vladicin-han/?script=lat)
-
15. Мићић (Ђурђевдан), Селанац, Љубовија
Припада хаплогрупи R1b-PF7562>PF7563 и низводнијој FT44409, за коју је карактеристична вредност DYS385=12-15. Мићић поседује ретку повишену вредност DYS481=24. Најсличнији на 23 упоредива маркера су му Никољштаци, географски удаљенији (Николић и Петровић-Куршумлија, Костић-Јагодина, Павловић-Нови Пазар, Лововић-Пријепоље), а ради се о 2 или 3 маркера разлике. Од географски много ближих припадника FT44409, који славе Алимпијевдан (Подриње, према Ваљеву), разликује се на 5 маркера.
https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/
(https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/)
У литератури (“Соколска нахија” Љубе Павловића) и стању из 1930. године, пише следеће за Мићиће:
Мићићи под Липником. Од старине су рудари; дошли из Осата, од Сребрнице, а тамо однекуда са запада. У Сребрници су копали руде, па су отуда прелазили по истом послу овде, где су се понеки рудари стално населили и одавде опет прелазили Сребрници, тумарали по србијанским, босанским и чак свима балканским рудницима. Никад их се није много могло задржати у месту; раније су били само рудари, а данас се отимају да буду и земљорадници. Говоре западним дијалектом (18 к.; Св. Ђурђе).
-
24. Ристић, Ваведење, Београд
Припада хаплогрупи G2a-L140, највероватније подграни Y65645 (https://www.yfull.com/tree/G-Y65645/).
Иако поседује веома специфичан хаплотип и по свему судећи припада прилично реткој подграни, Ристић ипак има неколицину поклапања и то из две различите етнографске области. То су са једне стране припадници већег генетичког рода са подручја Понишавља и Шоплука о којима је подробније писано овде (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7250.msg193004#msg193004). Са Петровићем из Сићева код Ниша има потпуно поклапање на 25 упоредива маркера.
Поклапање које завређује још више пажње због предања које је навео тестирани јесте Димовски из Лознана у Битољској котлини, подударају се на 20/20 маркера. Наиме, у упитнику се наводи податак да су Ристићи у Београд досељени из Крушева, док даље информације говоре о томе да је најстарији познати предак Мата био називан Македонцем. И породична слава Ваведење је најучесталија управо на подручју западне Македоније. Остаје отворено питање у каквој и колико блиској вези су Македонци са хаплотиповима са југоистока Србије.
Како је Димовски на YFull стаблу присутан у грани Y62233 старој свега неколико стотина година заједно са непознатим резултатом са Небуле, најбржа и најефтинија провера повезаности са њим била би SNP тестирање.
Хвала пуно на овој анализи и информацијама. Тестирани је мој деда по мајци. У западној Македонији постоји место Крушево које није много далеко од Лознана, а предање о пореклу из Крушева је свакако и било најчвршће, па верујем да сигурно постоји некаква веза. Све указује на даље порекло из западне Македоније.
-
15. Мићић (Ђурђевдан), Селанац, Љубовија
Припада хаплогрупи PF756>PF7563 и низводнијој FT44409, за коју је карактеристична вредност DYS385=12-15. Мићић поседује ретку повишену вредност DYS481=24. Најсличнији на 23 упоредива маркера су му Никољштаци, географски удаљенији (Николић и Петровић-Куршумлија, Костић-Јагодина, Павловић-Нови Пазар, Лововић-Пријепоље), а ради се о 2 или 3 маркера разлике. Од географски много ближих припадника FT44409, који славе Алимпијевдан (Подриње, према Ваљеву), разликује се на 5 маркера.
https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/
(https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/)
У литератури (“Соколска нахија” Љубе Павловића) и стању из 1930. године, пише следеће за Мићиће:
Мићићи под Липником. Од старине су рудари; дошли из Осата, од Сребрнице, а тамо однекуда са запада. У Сребрници су копали руде, па су отуда прелазили по истом послу овде, где су се понеки рудари стално населили и одавде опет прелазили Сребрници, тумарали по србијанским, босанским и чак свима балканским рудницима. Никад их се није много могло задржати у месту; раније су били само рудари, а данас се отимају да буду и земљорадници. Говоре западним дијалектом (18 к.; Св. Ђурђе).
Па ниси написао која је хаплогрупа.
-
R1b>PF756>PF7563.
-
Па ниси написао која је хаплогрупа.
R1b-PF7562>PF7563
Грешка је исправљена. Изостављено је R1b и осакаћено PF7562.
-
16. Ђаковић, Стевањдан, Ресник, Крагујевац, R1a-М458>L1029
Припада хаплогрупи R1a-L1029, која је стара око 3.100 године, према yfull.com. Без дубљег генетичког теста, не може се одредити млађа грана. У хаплотипу тестираног уочавају се 3 условно специфичне вредности маркера то:
- повишена вредност DYS458=17 (модална је 16)
- повишена вредност DYS460=12 (модална је 11)
- повишена вредност DYS570=20 (модална је 19)
Најближа поклапања су:
потпуно поклапање на 23 маркера:
1. Уљар, Никољдан, Брезје/Горажде (Источна Босна), (0/23 маркера)
1 маркер разлике од 23 маркера
2. Необјављени резултат, Никољдан, Бунчићи/Фоча (Источна Босна), (1/23)
3. Лучић, Аранђеловдан, Шашинци/Сремска Митровица (Источни Срем), (1/23)
4. Уљаревић, Никољдан, Горња Врбица/Врбица/Билећа (Херцеговина), (2/23)
5. Марјановић, Никољдан, Зеоке/Лазаревац (Шумадија), (1/23)
Од тестираних са разликама на 2 маркера којих има десетак бази Српског ДНК пројекта, само је један са славом Стевањдан, па је могућа даља генетичка повезаност:
Перјаничић, Стевањдан, Доброљупци/Александровац (Расина), (2/23)
Тестирани Ђаковић наводи да су надимак Стевци добили по крсној слави Св. Стефан. У Ресник је дошао Илија, звани Ђак, по којем носе презиме Ђаковић. Од Илијиних синоваца Радивоја су Радивојевићи, а од Павла су Павловићи. Помиње се и могуће презиме Зарић или Зорић, по неком попу или слично.
Према доступној литератури, један род су:
Радивојевићи (Драгутиновићи, Калајџићи – Гавриловићи и Димитријевићи; Милијићи-Ђорђевићи; Радивојевићи, Ђаковићи, Ђорђевићи и Павловићи), пореклом из Сјенице, славе Стевањдан.
Досељени су у Ресник из Сјенице периоду од 1737. до 1787. године.
…
У засеоку Шумице су Радивојевићи (Стевањци).
Извор: https://www.poreklo.rs/2015/05/13/poreklo-prezimena-selo-resnik-aerodrom-kragujevac (https://www.poreklo.rs/2015/05/13/poreklo-prezimena-selo-resnik-aerodrom-kragujevac)
О хаплогрупи R1a-M458
Ово је једна од две гране R1a које су карактеристичне за словенске народе. Заступљена је међу свим словенским народима, а највећу учесталост показује међу Западним Словенима: Пољацима, Чесима и Словацима. Дели се на две велике гране, грану L260 која је заступљена највећим делом међу Западним Словенима, и грану L1029 која је релативно равномерно распоређена међу свим словенским народима. Сматра се да је настала негде у пограничном подручју између Пољске и Белорусије, и да се одатле ширила на исток и запад. Код Срба, и уопште код Јужних Словена, ова грана је заступљена пре свега са подграном L1029, док се западнословенска подграна L260 јавља у доста мањем проценту.
Извор: https://www.poreklo.rs/2018/06/10/y-dnk-haplogrupa-r1a/ (https://www.poreklo.rs/2018/06/10/y-dnk-haplogrupa-r1a/)
Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, ради одређивања најмлађе гране.
-
13. Стефановић, Стевањдан, Мишар/Шабац, I2-Y3120
Према наводима тестираног, родоначелник Стевановића/Стефановића из Мишара звао се Глигорија Стевановић (1812-1847). По предању раније су се презивали Вукашиновић. У Мишар су дошла три брата (Рајко, Стеван и Гаја) из околине Власенице у Босни, од којих и данас у Мишару потичу породице Рајић, Гајић и Стевановић/Стефановић.
У монографији "Шабачка Посавина и Поцерина" Војислава С. Радовановића, у којој је приказано стање становништва поменутих области у периоду 1947-1949. година, наводи се да у Мишару постоји задруга Стевановића од 20 чланова, али се више података о њима не даје. У селу су тада пописане још три фамилије које славе Стевањдан ("Степањдан"), од којих би Стевановићима могли бити сродни Гајићи (6 кућа у махали Глоговац и 3 у махали Слатина) и Рајковићи (две куће у махали Бајир). За обе фамилије се наводи да су ту дошли из Старог села 1806. године, које су Турци разорили за време Боја на Мишару.
Хаплотип тестираног је веома близак модалном за грану I2-Y3120-"север". Као карактеристична издваја се једино вредност DYS389i=14 и у мањој мери DYS576=17. Иако у бази Српског ДНК пројекта постоји десетак резултата који са хаплотипом Стевановића имају поклапање на 20 од 23 маркера (што је нека гранична потенцијално интересантна дистанца), нико од њих не слави Стевањдан, немају подударања на карактеристичним маркерима, географски су веома удаљени и живе у крајевима који се са Стефановићем не могу повезати ни по предању нити са његовом етнографском зоном, тако да би њихово именовање било навођење на триви траг.
Стефановићу препоручујем да размисли о великом геномском тесту ако је заинтересован за даље истраживање и уколико је у могућности.
-
6. Јаруев, Чебоксари, Чувашија, Руска Федерација
Припада хаплогрупи R1a-Z280, према Невгену највероватније и млађој подграни Z92>Y4459>YP617>YP577>YP573>YP569>YP575>Y5570. Ова подграна је прилично заступљена у Чувашији, Татарстану и околним областима. Поседује прилично специфичан хаплотип, од карактеристичних вредности издвајају се DYS385=11-11, повишене Y-GATA-H4=13 и DYS635=24, и снижена DYS533=11. Очекивано, нема блиских поклапања у нашој табели. Како би се прецизно утврдила терминална подграна, препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY).
Тестирани је у упитнику навео да су у Чебоксари досељени из Саратова у 19. веку.
-
О хаплогрупи R1a-M458
Ово је једна од две гране R1a које су карактеристичне за словенске народе. Заступљена је међу свим словенским народима, а највећу учесталост показује међу Западним Словенима: Пољацима, Чесима и Словацима. Дели се на две велике гране, грану L260 која је заступљена највећим делом међу Западним Словенима, и грану L1029 која је релативно равномерно распоређена међу свим словенским народима. Сматра се да је настала негде у пограничном подручју између Пољске и Белорусије, и да се одатле ширила на исток и запад. Код Срба, и уопште код Јужних Словена, ова грана је заступљена пре свега са подграном L1029, док се западнословенска подграна L260 јавља у доста мањем проценту.
Извор: https://www.poreklo.rs/2018/06/10/y-dnk-haplogrupa-r1a/ (https://www.poreklo.rs/2018/06/10/y-dnk-haplogrupa-r1a/)
О хаплогрупи R1a-M458
Ово је једна од две гране R1a које су карактеристичне за словенске народе. Заступљена је међу свим словенским народима, а највећу учесталост показује међу Западним Словенима: Пољацима, Чесима и Словацима. Дели се на две велике гране, грану L260 која је заступљена највећим делом међу Западним Словенима, и грану L1029 која је релативно равномерно распоређена међу свим словенским народима. Сматра се да је настала негде у пограничном подручју између Пољске и Белорусије, и да се одатле ширила на исток и запад. Код Срба, и уопште код Јужних Словена, ова грана је заступљена пре свега са подграном L1029, док се западнословенска подграна L260 јавља у доста мањем проценту.
Извор: https://www.poreklo.rs/2018/06/10/y-dnk-haplogrupa-r1a/ (https://www.poreklo.rs/2018/06/10/y-dnk-haplogrupa-r1a/)
Приметио сам да си приликом објаве два последња резултата остављао кратко објашњење о хаплогрупи R-M458 и исту поруку си поновио и код друге објаве резултата.
Не знам чему то објашњење и шта ти оно представља ? О хаплогрупама L1029 и L260 има много информација на интернету, јер су то велике и прилично добро истражене гране. По бројности потомака спадају међу најбројније гране R1a у Европи, али и међу најраспрострањеније хаплогрупе уопште на европском простору.
Изнео си кратак опис и објашњење о хаплогрупи R-M458 и описао две њене највеће гране: L1029 и L260, док си изоставио R-YP509, R-BY32066 и R-A11460. Ове две последње су малобројне, али су важне за археогенетику и за даље разумевање целокупног прапорекла хаплогрупе R-M458.
Хаплогрупа R-BY32066 тренутно има око десетак представника: седам-осам Руса, два Пољака и једну породицу са двоје тестираних из неке западноазијске земље. Присутна је и ограничена углавном само код Руса и Пољака.
Дакле, хаплогрупа R-M458 је у целини, са својим низводним гранама, заступљена како кроз најбројније, тако и кроз малобројније гране код свих словенских народа.
-
Треба похвалити труд колега Миће. Појашњења никада нису на одмет, напротив.
-
Приметио сам да си приликом објаве два последња резултата остављао кратко објашњење о хаплогрупи R-M458 и исту поруку си поновио и код друге објаве резултата.
Не знам чему то објашњење и шта ти оно представља ? О хаплогрупама L1029 и L260 има много информација на интернету, јер су то велике и прилично добро истражене гране. По бројности потомака спадају међу најбројније гране R1a у Европи, али и међу најраспрострањеније хаплогрупе уопште на европском простору.
Изнео си кратак опис и објашњење о хаплогрупи R-M458 и описао две њене највеће гране: L1029 и L260, док си изоставио R-YP509, R-BY32066 и R-A11460. Ове две последње су малобројне, али су важне за археогенетику и за даље разумевање целокупног прапорекла хаплогрупе R-M458.
Хаплогрупа R-BY32066 тренутно има око десетак представника: седам-осам Руса, два Пољака и једну породицу са двоје тестираних из неке западноазијске земље. Присутна је и ограничена углавном само код Руса и Пољака.
Дакле, хаплогрупа R-M458 је у целини, са својим низводним гранама, заступљена како кроз најбројније, тако и кроз малобројније гране код свих словенских народа.
Ти то посматраш из угла некога ко озбиљно прати генетичку генеалогију. Тестираном који о томе ништа не зна сигурно неће сметати да у коментару свог резултата прочита нешто више о својој хаплогрупи.
Sent from my SM-A556B using Tapatalk
-
Треба похвалити труд колега Миће. Појашњења никада нису на одмет, напротив.
Ценим и поштујем свако појашњење, али сматрам да је бесмислено објављивати једну исту поруку приликом сваке објаве резултата. Ми више не живимо у 2010/11. години, када генетика није била толико развијена. Прошло је много година и ево нас у 2026. години, а за разлику од периода од пре петнаест година, данас знамо вишеструко више о хаплогрупама и њиховим гранама.
Уђеш и укуцаш R-L1029, L260 или било коју грану на Google, а оно што прво излази је: YFull R-L1029 и FTDNA Discover R-L1029. Кликнеш, читаш и истражујеш, са два до три клика долазиш до онога што те занима. :D
Таква објашњења о хаплогрупама су неопходна, на пример за разне гране J2a, J1, J2b, G2a, тзв. источну R1b, T, Q1 и још друге хаплогрупе, зато што многе од њих немају јасну матрицу, а за неке се ни преко генетике још увек не зна где су им приближне прадомовине.
-
14. Комленић, Никољдан, Приједор, I2-Y3120
Тестирани наводи да му је предак рођен 1915. године у Приједору, а о даљем пореклу изгледа не зна ништа. Ово презиме је веома ретко на подручју Приједора. На попису из 1991. године на подручју општине Приједор забележено је једно лице са овим презименом, у селу Горња Пухарска, и троје њих у Приједору. Презиме је присутно на Змијању, али тамошњи Комленићи славе Ђурђевдан. Са славом Никољдан Комленића има у Хрватској у Врбовском, али они припадају хаплогрупи G2a. Презиме Комленић би могло бити и варијанта презимена Комљенић или Комненић, али ни ових презимена нема код Срба у Крајини, или се јављају веома ретко.
Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS385=15-15 и DYS576=16, а поседује и две контрадикторне вредности, од којих га једна, DYS449=33, опредељује ка северној грани хаплогрупе I2-Y3120, док би на основу DYS448=19 требао припадати грани PH908, што ми се чини и вероватнијим. Ипак, како припадност грани I2-PH908 није извесна, са проценом бих се ипах задржао на старијој, родитељској грани I2-Y3120. У бази Српског ДНК пројекта постоји неколико резултата који се подударају са овим хаплотипом на 20 од 23 упоредива маркера, али ни један са славом Никољдан или у географски блиском региону. Као најближи од њих издваја се Пејић (Робаје/Мионица, Јовањдан) који припада грани I2-PH908 и такође поседује карактеристике DYS385=15-15 и DYS576=16, али ова сличност не мора значити и стварну родословну блискост.
Иако упоредив на свега 17 маркера, мислим да би интересан могао бити хаплотип Ћургуза из суседног Кнешпоља (Кнежица/Козарска Дубица), који такође слави Никољдан. Хаплотипови Комленића и Ћургуза разликују се на једном маркеру и оба поседују вредност DYS385=15-15, док на DYS576 нису упоредиви. Као једну сличност, која је вероватно без значаја, уочио сам да у Кнешпољу постоји село Комленац, што асоцира на презиме Комленић, иако не делује да је оно настало по месту порекла.
Комленићу препоручујем да уради дубински геномски тест ако је у могућности.
-
Ти то посматраш из угла некога ко озбиљно прати генетичку генеалогију. Тестираном који о томе ништа не зна сигурно неће сметати да у коментару свог резултата прочита нешто више о својој хаплогрупи.
Sent from my SM-A556B using Tapatalk
Хаплогрупа R1a у целини није нека малобројна као T1, Q1 или C2 у Европи, па да се о њој не може ништа пронаћи на интернету. Ако говоримо само о R-M458 и упоредимо је са другим хаплогрупама старости 4500-5000 година, она је међу најбројнијим гранама и у топ пет у Европи по броју потомства, захваљујући подгранама L1029 и L260 које је чине са око 95% заступљености. Ако говоримо уопште о R1a у Европи, са свим гранама, она је друга по заступљености у Европи. Све је то теби познато. Чудно би било да за једну од најбројнијих хаплогрупа R-M458 у Европи има мало информација на интернету и да сада треба да читамо исто објашњење уз сваки објављени резултат, као да је R-M458 нешто тек откривено, скорије или непознато. Ово ми делује смешно.
Најбројније гране које помиње Мића, L1029 и L260, присутне су у свим државама источне и централне Европе и шире, само је питање где и у којој мери их има, а и тамо где су малобројније могу се наћи.
-
Хаплогрупа R1a у целини није нека малобројна као T1, Q1 или C2 у Европи, па да се о њој не може ништа пронаћи на интернету. Ако говоримо само о R-M458 и упоредимо је са другим хаплогрупама старости 4500-5000 година, она је међу најбројнијим гранама и у топ пет у Европи по броју потомства, захваљујући подгранама L1029 и L260 које је чине са око 95% заступљености. Ако говоримо уопште о R1a у Европи, са свим гранама, она је друга по заступљености у Европи. Све је то теби познато. Чудно би било да за једну од најбројнијих хаплогрупа R-M458 у Европи има мало информација на интернету и да сада треба да читамо исто објашњење уз сваки објављени резултат, као да је R-M458 нешто тек откривено, скорије или непознато. Ово ми делује смешно.
Најбројније гране које помиње Мића, L1029 и L260, присутне су у свим државама источне и централне Европе и шире, само је питање где и у којој мери их има, а и тамо где су малобројније могу се наћи.
Коментар резултата се шаље тестираном мејлом, а многи људи и не дођу на форум да прочитају било шта више од тога.
Мислим да не разумеш угао гледања просечног тестираног. Ако ти сметају та објашњења, једноставно их прескочи, то бар није тешко. Још су те и насмејала, па и то је већ нешто...
-
13. Стефановић, Стевањдан, Мишар/Шабац, I2-Y3120
Према наводима тестираног, родоначелник Стевановића/Стефановића из Мишара звао се Глигорија Стевановић (1812-1847). По предању раније су се презивали Вукашиновић. У Мишар су дошла три брата (Рајко, Стеван и Гаја) из околине Власенице у Босни, од којих и данас у Мишару потичу породице Рајић, Гајић и Стевановић/Стефановић.
У монографији "Шабачка Посавина и Поцерина" Војислава С. Радовановића, у којој је приказано стање становништва поменутих области у периоду 1947-1949. година, наводи се да у Мишару постоји задруга Стевановића од 20 чланова, али се више података о њима не даје. У селу су тада пописане још три фамилије које славе Стевањдан ("Степањдан"), од којих би Стевановићима могли бити сродни Гајићи (6 кућа у махали Глоговац и 3 у махали Слатина) и Рајковићи (две куће у махали Бајир). За обе фамилије се наводи да су ту дошли из Старог села 1806. године, које су Турци разорили за време Боја на Мишару.
Хаплотип тестираног је веома близак модалном за грану I2-Y3120-"север". Као карактеристична издваја се једино вредност DYS389i=14 и у мањој мери DYS576=17. Иако у бази Српског ДНК пројекта постоји десетак резултата који са хаплотипом Стевановића имају поклапање на 20 од 23 маркера (што је нека гранична потенцијално интересантна дистанца), нико од њих не слави Стевањдан, немају подударања на карактеристичним маркерима, географски су веома удаљени и живе у крајевима који се са Стефановићем не могу повезати ни по предању нити са његовом етнографском зоном, тако да би њихово именовање било навођење на триви траг.
Стефановићу препоручујем да размисли о великом геномском тесту ако је заинтересован за даље истраживање и уколико је у могућности.
Пре свега хвала пуно на анализи и труду који је уложен у исту. Уколико је неко вољан да ме контактира у приватној поруци да бих се мало више упознао са,, великим геномским тестом,, ког свакако имам у плану у некој скоријој будућности и генерално шта и како бих даље могао да истражим о пореклу,генетици и прецима..
Такође сам унео добијене податке са теста на сајт www.nevgen.org и добио следећи резултат са слике:https://i.postimg.cc/xdNqDsSM/Screenshot-2026-05-26-012852.png
Тако да материјала за истраживање има доста,радујем се свему томе,као и будућим дискусијама на форуму који има позамашну историју,заиста је огромна ствар имати овакав један пројекат на нашим просторима. :)
-
Пре свега хвала пуно на анализи и труду који је уложен у исту. Уколико је неко вољан да ме контактира у приватној поруци да бих се мало више упознао са,, великим геномским тестом,, ког свакако имам у плану у некој скоријој будућности и генерално шта и како бих даље могао да истражим о пореклу,генетици и прецима..
Такође сам унео добијене податке са теста на сајт www.nevgen.org и добио следећи резултат са слике:https://i.postimg.cc/xdNqDsSM/Screenshot-2026-05-26-012852.png
Тако да материјала за истраживање има доста,радујем се свему томе,као и будућим дискусијама на форуму који има позамашну историју,заиста је огромна ствар имати овакав један пројекат на нашим просторима. :)
Можеш ме контактирати поруком, па ћу ти појаснити. Ако желиш да мало више разумеш све ово, препоручујем ти да прочиташ серију од три чланка које смо написали у ту сврху, под називом "Мала школа генетичке генеалогије", почевши од овога:
https://www.poreklo.rs/2025/11/29/mala-skola-geneticke-genealogije-1-deo-osnovni-pojmovi-genetike/
-
Поштовани,
хвала на појашњењу резултата за тестираног Комленића.
Не знам колико су подаци везани за славу поуздани и колико у конкретном случају могу бити озбиљнији путоказ за даљу претрагу.
Занимљиво је да, колико могу да видим на нету, Комленића има и у Мркоњић Граду, али и у Пакранима покрај Дарувара, односно Пакраца.
У прегледу поименичног пописа жртава логора у Јасеновцу пописано је 27 људи који носе презиме Комленић, а који су страдали у Јасеновцу. Готово сви су из места Пакрани, а пар њих је из Новске.
Да ли вам је познато њихово порекло?
Такође ме интересује где су објављени и колико су поуздани подаци о Комленићима у Горском Котару (Комленићи, Моравице) за које се везује хаплогрупа G2a?
-
Поштовани,
хвала на појашњењу резултата за тестираног Комленића.
Не знам колико су подаци везани за славу поуздани и колико у конкретном случају могу бити озбиљнији путоказ за даљу претрагу.
Занимљиво је да, колико могу да видим на нету, Комленића има и у Мркоњић Граду, али и у Пакранима покрај Дарувара, односно Пакраца.
У прегледу поименичног пописа жртава логора у Јасеновцу пописано је 27 људи који носе презиме Комленић, а који су страдали у Јасеновцу. Готово сви су из места Пакрани, а пар њих је из Новске.
Да ли вам је познато њихово порекло?
Такође ме интересује где су објављени и колико су поуздани подаци о Комленићима у Горском Котару (Комленићи, Моравице) за које се везује хаплогрупа G2a?
Искуство показује да је за географски удаљене фамилије које немају доказ о заједничком пореклу иста слава много озбиљнији путоказ у вези сродства него исто презиме, посебно када се ради о патронимима и матронимима. Наравно, ништа није гарантовано.
Комлениће из Мркоњић Града сам поменуо у објави. То су ови са Змијања који славе Ђурђевдан и они још нису тестирани колико ми је познато. Помињу се међу староседеоцима чије се даље порекло неодређено везује за миграције из Далмације, Херцеговине или Црне Горе.
Пакрачки и даруварски Комленићи славе Аранђеловдан и тамо се помињу од краја 19. века. У парохији Велики Бастаји било је Комненића са славом Никољдан. Нико од њих није тестиран нити знам било шта о њима.
Резултат ДНК теста Комленићи из Горског Котара није јавно доступан али је поуздан. То је један од најстаријих ДНК резултата који је анализирао Српски ДНК пројекат и објаве у вези њега можете потражити овде на форуму.
Оно што сам заборавио да поменем је да се у Шематизму православне митрополије и архидијецезе Дабро-босанске за годину 1882. у Приједорској парохији помињу Комленићи са славом Стевањдан, на које нисам наишао у литератури.
-
20. Добромировић, Петковдан, Злот/Бор, I2-Y3120
Тестирани није навео евентуална сазнања о пореклу, али се о овој фамилији може понешто пронаћи у етнографској литератури:
"У Злоту живи и сада врло живахно предање како је овај крај, од прилике пре нешто више од два века, био потпуно запустео. Овде је, прича се, била права дивљина. А то би било време од прилике крај XVII или почетак XVIII века, време великих ратова између Турске и Аустрије. Због великога насиља које је било у Ердељу, добегну у овај тако запустели крај хајдуци из Алмаша (Almas), села на Дунаву (у коморанској жупанији), па су седам година овуда хајдуковали. Кад су добро упознали земљиште и прилике, враћали су се у Алмаш, те су доводили и своје породице. (...) Како је који долазио, он је бирао и захватао за себе крај и тамо образовао за себе caлаш. (...) Да поменем још и ове породице, опет из Алмаша: (...) Добромир, славе св. Ђорђа."
Наведено предање публиковао је Маринко Станојевић 1931. године. У њему је свашта измешано: Алмаш, Дунав, Ердељ, Коморанска жупанија. Мишљења сам да је предање изворно помињало Алмаш у Ердељу, а да су Дунав и Коморанска жупанија накнадна конструкција, јер је неко у поменутом Алмашу препознао Алмаш на Дунаву (Dunaalmás) који се налази на крајњем северу Мађарске, на самој граници са Словачком, у некадашњој Коморанској жупанији.
Много је ипак логичније да се ради о селу Алмаш у Ердељу, које данас припада округу Арад, или чак вероватније, о простору Алмашке долине у округу Караш-Северин, који припада јужном делу румунског Баната. Ако знамо да су простор Црне Реке, па и Злота населили Власи Мунћани, који су веома блиски Унгурјанима и често се описују као банатско-унгурјанска, прелазна група, ова претпоставка делује много реалније него досељавање из далеке Коморанске жупаније где аутохтоних Влаха чак није ни било.
Хаплотип тестираног карактеришу вредности DYS449=34, DYS460=10, DYS643=11 и делимично DYS635=22. Маркери DYS449 и DYS460 нажалост нису део PowerPlex панела од 23 маркера каквих је још увек већина у бази СДНКП, тако да су ове вредности упоредиве са мањим бројем хаплотипова. Овом хаплотипу је блиска група резултата рода Крајишких Врачеваца I2-S17250, којима припадају Ерори, Тојагићи и други. Неки од хаплотипова из ове групе са хаплотипом Добромировића имају подударање 20/21, а доста њих 20/23. Иако не делује да овако географски удаљени родови имају међусобне везе (и вероватно ни немају), не треба потпуно искључити могућност да су неки од припадника поменутог крајишког рода као аустријски граничари могли стићи до Потиско-поморишке или Банатске крајине, а касније прећи у Црну Реку.
Много занимљиви је ипак један необјављени резултат Србина из Румуније, из места Саравола у Поморишју у румунском Банату. Ови хаплотипови подударају се на 21/23 маркера. Иако немају подударања на карактеристичним вредностима, у бази СДНКП хаплотип румунског Србина је најближи хаплотипу Добромировића.
Добромировићу препоручујем да размисли о геномском тесту.
-
Коментар резултата се шаље тестираном мејлом, а многи људи и не дођу на форум да прочитају било шта више од тога.
Мислим да не разумеш угао гледања просечног тестираног. Ако ти сметају та објашњења, једноставно их прескочи, то бар није тешко. Још су те и насмејала, па и то је већ нешто...
Данас скоро сви користе интернет, чак и старији људи. TV више није главни извор информација. Ако некога заиста занима његова или било која друга хаплогрупа, тај ће лако доћи до информација путем интернета.
Е, онда буди реалан, ако се већ здушно залажеш за R-M458, договори се са администрацијом да се приликом сваке објаве резултата јавно наводе све хаплогрупе и да се у сваком коментару описују хаплогрупе, да важе и та правила за друге, зар не?
-
9. Топалов, Игњатијевдан, Бачка Паланка
Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908. Нема блиских поклапања у нашој бази. И поред неких врло ретких вредности попут DYS439=11 и DYS449=28 мислим да су му најближи херцеговачки Малешевци, који такође славе Игњатијевдан. Код Малешеваца није за сада примећена двоструко снижена вредност на маркеру DYS439 (модална је 13), али је честа вредност 12. Оно што не иде у прилог је модална вредност Малешеваца DYS460=11 коју Топалов не поседује, као и DYS449=30 коју поседују припадници овог рода. Међутим, ови маркери су брзомутирајући па их не треба користити за елиминацију везе, посебно имајући у виду да су Топалову неки од најближих хаплотипова припадници овог рода попут Гојковића из Рудог Поља код Гацка и Ђуровића из Дреноваца код Косјерића. Иако има у нашој бази и за по један маркер ближих хаплотипова, међу кандидатима који славе Игњатијевдан су Топалову поменута два кандидата најближа и разликују се на по три маркера од 23 упоредивих маркера. С обзиром да је у питању прилично ретка слава мислим да јој предност треба дати предност наспрам броја истих маркера, посебно код приближно истих укупних дистанци.
Припадници рода Малешеваца су прилично груписани у Херцеговини и мањим делом у Старом Влаху. Матица им је у Опутним Рудинама, а под тим именом се помињу још у средњем веку као власи који су се бавили трговином текстила. Детаљно су обрађени у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.
Накнадним SNP тестирањима је утврђено да Малешевци припадају нижој грани I2-Y3120>PH908>FT16449, али нижа грана за сада није позната. Топалову препоручујем дубински WGS у иностранству или BigY-700 тест код FTDNA, такође у иностранству, уколико има жељу за даље тестирање. Уколико је заинтересован за повољнију опцију може да почне са тестирањем појединачних SNP-ова, на пример овог https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108512 (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108512) .
-
Данас скоро сви користе интернет, чак и старији људи. TV више није главни извор информација. Ако некога заиста занима његова или било која друга хаплогрупа, тај ће лако доћи до информација путем интернета.
Е, онда буди реалан, ако се већ здушно залажеш за R-M458, договори се са администрацијом да се приликом сваке објаве резултата јавно наводе све хаплогрупе и да се у сваком коментару описују хаплогрупе, да важе и та правила за друге, зар не?
Одакле уопште идеја да се залажем за било коју хаплогрупу и где сам то рекао?
Нећу настављати овај разговор јер нигде не води. Хвала теби на саветима шта треба да радим, али о начину рада уредништва СДНКП ће одлучивати онај ко је позван да се тиме бави.
-
28. Мајсторовић, Никољдан, Удбина
Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Поседује тренутно јединствену мутацију DYS385=15-15. По свим преосталим маркерима има идентичан резултат као и Даријевић из Старих Бановаца, који такође слави Никољдан. И поред још једне разлике на маркеру DYS570, сврстао бих га због исте славе и географске блискости у исти род са Репцем из места Небљуси код Доњег Лапца. Репци би требало да су досељени са подручја око Оточца, Бриња и Брлога, одакле се након повлачења Турака из Лике насељавају Срби и у Удбину (последње године 17. века и почетак 18. века). Међутим, за Мајсторовиће у литератури пише да су се у Ћојлук и Подудбину, тзв. Љесковачу, доселили из Буковице код Книна (Удбина и њена села).
У Лици имамо и породице које припадају овој хаплогрупи, а славе Стевањдан. Могуће је да су повезане са породицама које славе Никољдан. Секиз из Понора код Оточца је посебно близак Мајсторовићу, разликују се такође на два маркера. Род чији припадници славе Стевањдан су присутни у Далмацији и Крајини и припадају подграни I1-M227>A11380>BY169301>Y1331655 (https://www.yfull.com/tree/I-Y331655/).
Препоручујем за даље дубинско тестирање у иностранству: WGS или BigY-700 код FTDNA.
-
34. Батало, Василијевдан, Мјесто Примишље, Слуњ
Припада хаплогрупи I1-P109>Y13930>FG21792>BY210954>FTA73226. Има потпуно поклапање са Баталом из Горњег Примишља, као и једну разлику са још једним Баталом из истог места, који је радио и BigY-700 тест. Нема сумње да су сви они припадници истог рода. Међутим у околини Слуња и у Срему (Бешка) имамо још тестираних Батала који припадају хаплогрупи I2-Y3120>PH908>FT16449>MF2888, па нису по мушкој линији повезани са презимењацима из Примишља, иако имају исто презиме и славе исту славу. И не само то, него истој хаплогрупи припадају многе друге породице са подручја Кордуна, Крајине и Лике (Зобенице из Садиловца, Пјевци из Јарговца, Вигњевићи из Мазина, Ковачевићи из Доњих Граца код Мркоњић Града) и све оне славе Василијевдан, па се може закључити да је I2-Y3120>PH908>FT16449>MF2888 оригинална хаплогрупа Батала.
Најближи резултат Батала из Примишља је Љубичић из Мале Врановине код Топуска, који слави Видовдан, јер поседује исту карактеристичну вредност DYS456=15. Љубичић слави Видовдан, као и Суботин из Санада код Чоке, који иако не поседује ову мутацију вероватно припада истој роду као и Љубичић, због ретке заједничке славе. Овом роду највероватније припада и Батало.
Хаплогрупи I1-P109>Y13930>FG21792>BY210954>FTA73226 припадају и многи други родови са подручја Крајине, Лике, Кордуна, Херцеговине (Бухе), Далмације (Бачке), али и Војводине, Славоније и западне Србије. Уопштено о хаплогрупи I1-P109 може да се прочита и у овом чланку https://www.poreklo.rs/2022/02/16/stablo-haplogrupe-i1-p109/ (https://www.poreklo.rs/2022/02/16/stablo-haplogrupe-i1-p109/).
-
31. Лучић, Никољдан, Пале, I2-Y3120
О Лучићима са Пала нисам нашао податке у етнографској литератури, а тестирани је навео предање о пореклу из Црне Горе или Старе Херцеговине.
Хаплотип Лучића прилично одступа од модалног хаплотипа гране I2-Y3120, на чак седам маркера, али се карактеристичном може сматрати само вредност DYS437=14 и у мањој мери DYS576=17. Овај резултат показује највећу сличност са хаплотипом рода Шекулараца, о којем имамо посебну тему (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=941.0) на форуму. Шекуларце такође карактерише маркер DYS437=14, а хаплотип Лучића од модалног хаплотипа овог рода одступа на три маркера од 25 уппоредивих. Иако Шекуларци славе различиту славу (Јовањдан), узимајући у обзир предање Лучића о старијем пореклу, није искључено да нека даља веза овде постоји. Шекуларци иначе припадају млађој грани I2-Y3120>Z17855>FT226393, па уколико постоји сродност са Лучићем, онда би то била и његова млађа грана.
Могућу везу Лучића са Шекуларцима би ваљало проверити додатним тестовима, идеално неким од великих геномских, а алтернативно и на појединачним SNP мутацијама.
-
31. Лучић, Никољдан, Пале, I2-Y3120
О Лучићима са Пала нисам нашао податке у етнографској литератури, а тестирани је навео предање о пореклу из Црне Горе или Старе Херцеговине.
Хаплотип Лучића прилично одступа од модалног хаплотипа гране I2-Y3120, на чак седам маркера, али се карактеристичном може сматрати само вредност DYS437=14 и у мањој мери DYS576=17. Овај резултат показује највећу сличност са хаплотипом рода Шекулараца, о којем имамо посебну тему (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=941.0) на форуму. Шекуларце такође карактерише маркер DYS437=14, а хаплотип Лучића од модалног хаплотипа овог рода одступа на три маркера од 25 уппоредивих. Иако Шекуларци славе различиту славу (Јовањдан), узимајући у обзир предање Лучића о старијем пореклу, није искључено да нека даља веза овде постоји. Шекуларци иначе припадају млађој грани I2-Y3120>Z17855>FT226393, па уколико постоји сродност са Лучићем, онда би то била и његова млађа грана.
Могућу везу Лучића са Шекуларцима би ваљало проверити додатним тестовима, идеално неким од великих геномских, а алтернативно и на појединачним SNP мутацијама.
Лучић дели крсну славу са Мандићем из Рисовца који је позитиван на један од SNP-ova који су на FT226393 нивоу:
Да поставим и на ову тему информацију о резултатима Мандића, Никољдан, Рисовац/Босански Петровац, који показују да су Мандићи генетички повезани са родом Војводића и Вукољеваковића из Шекулара. Позитивни су на један од SNP-ова на нивоу https://www.yfull.com/tree/I-FT226393/ а и хаплотип им је сличан шекуларском.
Опширније о Мандићима на теми https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7505.0
Колико ми је познато, ово је досад једини случај генетичке везе Шекулара и Крајине. Постоји још један необјављен резултат на малом броју маркера (из Врбљана, Рибник). Занимљиво је предање које шекуларски род Војводића повезује са Змијањем, а и најстарије предање Мандиће је такође везано за Змијање. Не вјерујем да су Шекуларци Војводићи у Шекулар дошли са Змијања, али се могло десити да је се неки од предака шекуларског рода одселио за Змијање, па се вратио у Шекулар, а да је дио рода остао у Крајини. Колико сам видио из литературе, Шекулар је припадао оним подручјима која нису била карактеристична за влашки статус. У Шекулару су махом регрутовани војнуци. Неки од тих војнука су у 15-16. вијеку могли завршити и на Змијању.
-
Лучићи су стара паљанска породица. Наравно имају уобичајно предање о пореклу из Херцеговине.
-
32. Новаковић, I2-Y3120
Тестирани, који је иначе из Београда, има специфичну породичну прошлост и не зна порекло из 1900. године, нити поуздано зна славу коју су његови преци славили. Ипак, има неких сазнања да су славили Јовањдан и да су негде од Шибеника.
Хаплотип Новаковића има већи број карактеристика: DYS391=10, DYS385=15-15, DYS458=18 и DYS460=11. Најближи овом резултату је хаплотип рода Лаловића-Пивљана, који такође карактеришу маркери DYS391=10 и DYS385=15-15, а славе Јовањдан који је вероватно и слава Новаковића. Од 25 упоредивих маркера, хаплотип Новаковића одступа од модалног хаплотипа Лаловића-Пивљана на три. Род Лаловића-Пивљана је детаљније обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине (https://www.poreklo.rs/2024/04/18/akcijski-popust-na-knjigu-geneticko-poreklo-srba-stare-hercegovine/):
"Лаловићи су староседелачко братство у Пиви, које се с временом разгранало на друга братства. Осим у Пиви, потомака овог рода има и у другим крајевима, нарочито у источној Босни. За Лаловиће се понекад користи и презиме Лалошевић, које се обично повезује са познатим плужинским кнезом Лалошем. Сви огранци рода Лаловића, као и братства настала од њихових исељеника, славе Јовањдан."
До сада је генетичким тестовима пронађено више од десет припадника овог рода: Делић (Борковићи/Плужине), Радовић (Борковићи/Плужине), Каровић (Колојања/Јечмишта/Фоча), Комарчевић (Балатун/Бијељина) и други.
Лаловићи-Пивљани припадају млађој грани I2-Y3120> Y508496> S17250> Y514805> Y4882> Z16969> A1328> FT27092> Y177643> Y220413> FT109194> FT109402, која је стара око 1000 година, па би то могла бити и грана којој припада Новаковић. За дефинитивну потврду би требало урадити геномски или SNP тест.
-
У Далмацији су Новаковићи са славом Јовањдан из Книнског Поља. У самом Шибенику и непосредно око њега презиме Новаковић није постојало пре 1900.
-
Прва тура тестираних:
1. Сарић (Ђурђевдан), Висока/Ариље
2. Стевић (Ђурђевдан), Ратковићи/Сребреница
3. Гојковић (Ђурђевдан), Зимић/Крњак (Кордун)
4. Секулић (Мала Госпојина), Бандићи/Подгорица
5. Јовановић (Св. Мина), Боранци/Брус
6. Вячеславович Яруев (нема), Чебоксари/Русија
7. Исаковић (Мратиндан), Бадовинци/Богатић
Јесте ли заборавили да објавите резултате Стевића из Сребренице или за њих још нису стигли резултати? Они су једини остали необјављени из прве групе тестираних. Жељно очекујем њихове резултате јер су из мог краја :D.
-
33. Гајић, Аранђеловдан (прислужба: Велика Госпојина), Доња Микуљана, Куршумлија, E-V13>Z5018>S2979>L241>BY5617>Y96696>PH2180
Припада истом генетичком роду као и двојица тестираних из истог места, са којима има потпуно поклапање хаплотипова:
5. Ивановић, Аранђеловдан, Доња Микуљана, Куршумлија, E-V13>Z5018>S2979>L241
Има потпуно поклапање на 23 маркера са Здравковићем из истог места. Обојица припадају роду А из табеле Српског ДНК пројекта.
Ивановићи према предању потичу из Мораче, исто као и Здравковићи који имају нешто прецизније предање у коме се наводи да потичу од Радовића. Обе породице преслављају Велику Госпојину, а комбинација Аранђеловдан-Велика Госпојина је карактеристична за Богићевце чија су Радовићи грана. Иако је јасно да ова два братства не потичу од Радовића за које утврђено да као и остали Богићевци припадају грани R1b-Y91536, са овим резултатом смо добили потврду да је у Доњој Морачи поред Даниловића (био) присутан још један L241 род.
Идентичан хаплотип има и један тестирани из Горичана у Зети, који слави Аранђеловдан и прислужује Малу Госпојину. Тај резултат још није објављен.
Препорука за даље тестирање: дубљи генетички тест (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране.
-
Лучић дели крсну славу са Мандићем из Рисовца који је позитиван на један од SNP-ova који су на FT226393 нивоу:
Добро уочено. Миленко Филиповић је за Лучиће записао сљедеће: "На Гласинцу се прича да су у селу Сијерци живели бегови Сијерчићи и да су ови помуслимањена грана неких Лучића, којих има сада на Палима изнад Сарајева"
У књизи о родовима који славе св. Тому постоје додуше тестирани неки Сијерчићи (православни?) који су PH908, али им родослов није баш најјаснији.
Што се Мандића тиче, позитиван је на два SNP-a на нивоу FT226393: FT226196 и FT226516, а вјероватно је позитиван и на већи број осталих SNP-ова на том нивоу, који му нису тестирани.
-
Данас скоро сви користе интернет, чак и старији људи. TV више није главни извор информација. Ако некога заиста занима његова или било која друга хаплогрупа, тај ће лако доћи до информација путем интернета.
Е, онда буди реалан, ако се већ здушно залажеш за R-M458, договори се са администрацијом да се приликом сваке објаве резултата јавно наводе све хаплогрупе и да се у сваком коментару описују хаплогрупе, да важе и та правила за друге, зар не?
Ја као неко ко није толико у материји, сам прочитао пропратни текст и био ми је занимљив. Не видим зашто би то некоме сметало, а људима је сигурно занимљиво.
-
16. Ђаковић, Стевањдан, Ресник, Крагујевац, R1a-М458>L1029
Припада хаплогрупи R1a-L1029, која је стара око 3.100 године, према yfull.com. Без дубљег генетичког теста, не може се одредити млађа грана. У хаплотипу тестираног уочавају се 3 условно специфичне вредности маркера то:
- повишена вредност DYS458=17 (модална је 16)
- повишена вредност DYS460=12 (модална је 11)
- повишена вредност DYS570=20 (модална је 19)
Најближа поклапања су:
потпуно поклапање на 23 маркера:
1. Уљар, Никољдан, Брезје/Горажде (Источна Босна), (0/23 маркера)
1 маркер разлике од 23 маркера
2. Необјављени резултат, Никољдан, Бунчићи/Фоча (Источна Босна), (1/23)
3. Лучић, Аранђеловдан, Шашинци/Сремска Митровица (Источни Срем), (1/23)
4. Уљаревић, Никољдан, Горња Врбица/Врбица/Билећа (Херцеговина), (2/23)
5. Марјановић, Никољдан, Зеоке/Лазаревац (Шумадија), (1/23)
Од тестираних са разликама на 2 маркера којих има десетак бази Српског ДНК пројекта, само је један са славом Стевањдан, па је могућа даља генетичка повезаност:
Перјаничић, Стевањдан, Доброљупци/Александровац (Расина), (2/23)
Тестирани Ђаковић наводи да су надимак Стевци добили по крсној слави Св. Стефан. У Ресник је дошао Илија, звани Ђак, по којем носе презиме Ђаковић. Од Илијиних синоваца Радивоја су Радивојевићи, а од Павла су Павловићи. Помиње се и могуће презиме Зарић или Зорић, по неком попу или слично.
Према доступној литератури, један род су:
Радивојевићи (Драгутиновићи, Калајџићи – Гавриловићи и Димитријевићи; Милијићи-Ђорђевићи; Радивојевићи, Ђаковићи, Ђорђевићи и Павловићи), пореклом из Сјенице, славе Стевањдан.
Досељени су у Ресник из Сјенице периоду од 1737. до 1787. године.
…
У засеоку Шумице су Радивојевићи (Стевањци).
Извор: https://www.poreklo.rs/2015/05/13/poreklo-prezimena-selo-resnik-aerodrom-kragujevac (https://www.poreklo.rs/2015/05/13/poreklo-prezimena-selo-resnik-aerodrom-kragujevac)
О хаплогрупи R1a-M458
Ово је једна од две гране R1a које су карактеристичне за словенске народе. Заступљена је међу свим словенским народима, а највећу учесталост показује међу Западним Словенима: Пољацима, Чесима и Словацима. Дели се на две велике гране, грану L260 која је заступљена највећим делом међу Западним Словенима, и грану L1029 која је релативно равномерно распоређена међу свим словенским народима. Сматра се да је настала негде у пограничном подручју између Пољске и Белорусије, и да се одатле ширила на исток и запад. Код Срба, и уопште код Јужних Словена, ова грана је заступљена пре свега са подграном L1029, док се западнословенска подграна L260 јавља у доста мањем проценту.
Извор: https://www.poreklo.rs/2018/06/10/y-dnk-haplogrupa-r1a/ (https://www.poreklo.rs/2018/06/10/y-dnk-haplogrupa-r1a/)
Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, ради одређивања најмлађе гране.
Поздрав за рођу Шумадинца од његовог потпуног поклапања. :)
Јесте да у нашој грани близак хаплотип често не казује бог зна шта, али ми је драго да се после више година појавио неко са разликом 0/23.
Значајно је за тестираног поменути и да преко 90% R1a-L1029 Срба који су радили додатна SNP тестирања припада подграни R1a-YP417, те да је Радовић из Бунчића, а који му је друго најближе поклапање, негативан на мутацију FT285270 која дефинише грану R1a-FT285270, најчешћу подграну R1a-YP417 код Срба.
Не знам да ли би од ових Радивојевића могао бити Тодор Радивојевић, аутор радова "Лепеница" и "Насеља у Лепеници"...
-
...
Не знам да ли би од ових Радивојевића могао бити Тодор Радивојевић, аутор радова "Лепеница" и "Насеља у Лепеници"...
На крају књиге "Лепеница" пише да је Тодор Радивојевић рођен у Београду. Одакле је његова породица даљим пореклом, не знам.
Тодор Радивојевић (1874—1944) рођен је у Београду, где је завршио основну школу, гимназију и дипломирао 1897. године на Историјско–географском одсеку Велике школе. Радио је као гимназијски професор у Крагујевцу, Шапцу и Београду.
-
Одакле уопште идеја да се залажем за било коју хаплогрупу и где сам то рекао?
Мислио сам да више не коментаришем, али сам се предомислио, па ћу да одговорим још на овај коментар. Ок, признајем да сам претерао када сам написао да се здушно залажеш за то објашњење о хаплогрупи R-M458.
Међутим, на неки начин одобраваш или подржаваш Мићу да настави са истим објашњењима о хаплогрупи R-M458. Ниси се поставио ни неутрално, што показују твоји претходни коментари:
Ти то посматраш из угла некога ко озбиљно прати генетичку генеалогију. Тестираном који о томе ништа не зна сигурно неће сметати да у коментару свог резултата прочита нешто више о својој хаплогрупи.
Sent from my SM-A556B using Tapatalk
Коментар резултата се шаље тестираном мејлом, а многи људи и не дођу на форум да прочитају било шта више од тога.
Мислим да не разумеш угао гледања просечног тестираног. Ако ти сметају та објашњења, једноставно их прескочи, то бар није тешко. Још су те и насмејала, па и то је већ нешто...
Хвала теби на саветима шта треба да радим
Ти објављујеш резултате тестираних, као и твоје колеге, али не видим да јавно на форуму дајете објашњења о свим другим хаплогрупама приликом објаве сваког резултата, осим у ретким случајевима.
Не бих се сложио да се ради о саветима, већ о аргументу -> зашто и због чега то важи за R-M458, а за друге хаплогрупе то не важи и зато сам и написао да је бесмислено.
Нећу настављати овај разговор јер нигде не води, али о начину рада уредништва СДНКП ће одлучивати онај ко је позван да се тиме бави.
Испада да си се довео у ситуацију да подржаваш Мићине објаве, а истовремено не примењујеш исти принцип када објављујеш резултате. Наговештаваш ми да не желиш да наставиш разговор и позиваш се на уредништво СДНКП-а.
Шта следи следеће, да се можда укључи неко од администратора и опомене ме због тога што сам изнео аргументе да за неког важе та правила, а за друге не важе ? Е па, онда имамо проблем. Доводе се у питање логика и двоструки аршини.
-
Да прокоментаришем ово из угла главног уредника Српског ДНК пројекта.
Све што је Ојлер написао стоји - за тестираног који тек улази у генетичку генеалогију свакако је корисно да прочита основне информације о својој хаплогрупи. Да ли би неко то умео сам да пронађе на интернету, и да ли би разумео стручан текст на енглеском језику о својој хаплогрупи (што ви предлажете), сасвим је друго питање.
Наравно, нико вама не брани да износите своје мишљење па и да делите савете о томе шта треба или не треба објављивати. Међутим, морам отворено да кажем да је предлог који сте изнели, по мом мишљењу, веома погрешан и тешко логички одбрањив. Ако сам вас добро разумео, ви сматрате да, уколико кратке коментаре о кровним хаплогрупама не објављују сви уредници и ако нису подједнако покривене све хаплогрупе, онда то не треба да ради нико (па ни Мића) јер се тиме наводно "фаворизује" једна хаплогрупа. Такав приступ уопште не видим као конструктиван предлог са ваше стране, већ као потпуно погрешно постављање проблема, један врло заједљив коментар.
Свакако би било добро да се такви кратки коментари објављују и за друге хаплогрупе, нарочито за оне ређе. Али, као што можда знате, а можда и не знате, уредништво Српског ДНК пројекта чини 14 људи, међу којима су задужења за анализу резултата распоређена по хаплогрупама и регионима. Свако од нас има своју форму, свој стил и свој начин писања анализа.
Сви уредници раде волонтерски. Неки то раде у континуитету дуже од 10 година. То није мали посао и није нешто што се ради успут, за неколико минута. Иза једног објављеног пасуса често стоје сати истраживања. Неретко тестирани не зна готово ништа о свом пореклу, а има и оних које мрзи да уложе и 30 секунди да напишу и оно мало што знају. У таквим случајевима уредник мора сам да претражује грађу, литературу и доступне изворе, а врло често се на крају о конкретном роду не пронађе ништа употребљиво.
Годишње обрадимо око 550-600 резултата ДНК тестова. Нико при томе не пита уреднике да ли имају хаос на послу, приватне обавезе, породицу, здравствене проблеме или нешто пето. Људи су се тестирали преко Друштва и с правом очекују да добију анализу. Зато је, пре него што се олако критикује нечији додатни труд, добро имати у виду колико рада стоји иза целог овог процеса и сад је одједном проблем ако је неко од уредника нашао времана и воље да оде "корак даље" и напише и више у анализи него што је уобичајено?!
Углавном, свесни смо да би сваком тестираном требало дати сажету, разумљиву и корисну информацију о хаплогрупи и роду којем припада. Управо зато радимо на темељнијем решењу овог питања, односно представљања информација о хаплогрупама и родовима. О детаљима ћемо говорити онда када то решење буде довољно зрело да се представи јавности.
До тада, апелујем на све који коментаришу теме намењене објављивању резултата тестираних да пре слања поруке размисле да ли је оно што пишу заиста корисно и конструктивно, или само обесхрабрују уреднике Српског ДНК пројекта који већ улажу велики труд у све ово. Хвала на разумевању.
-
23. Турковић, муслиман, Залуг, Пријепоље, E-V13>Z5018>S2979>L241>Y581412>Y142744
Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS385a=17, која одступа од модалног хаплотипа E-Y142744. На једном маркеру се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Јаковљевић, Никољдан, Горња Трнова/Угљевик
- Перенчевић, Ђурђевдан, Острожин/Вргинмост
- Пезић, Ђурђевдан, Бранешци Горњи/Челинац
- Марчетић, Аранђеловдан, Мала Попина/Отрић/Грачац
- Рашевић, Лазарева Субота, Закмур/Фоча
- Малић, Ђурђевдан, Високо
- Петровић, Петковдан, Бобово/Свилајнац
Тестирани је навео да Турковићи потичу од Дервишевића из Никшића. Око 9 генерација имају презиме Турковић. У Црној Гори најближе поклапање хаплотипова (21/23) има са Даниловићем (Јовањдан, Ђуђевина/Колашин).
Препорука за даље тестирање: дубљи генетички тест (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране.
-
25. Хаџи-Јованчић, Никољдан, Лесковац, E-V22
Има потпуно поклапање хаплотипова на 23 маркера са следећим тестираним:
Стојановић, Аранђеловдан, Баточина, E-V22
Има потпуно поклапање на 17 маркера са једним тестираним из околине Лесковца.
Тестирани је навео да према предању потичу из Црне Траве, док се у радовима Тодора Радивојевића о Лепенице спомиње следеће:
Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:
...
Крџалићи (Ђорђевићи, Јовановићи, Крџалићи и Стојановићи), Трн (Бугарска), Аранђеловдан.
Црна Трава и Трн су суседне општине, тако да овај род вероватно потиче из неког села које се налази између две споменуте вароши.
За овај генетички род карактеристична је повишена вредност маркера DYS385=23.
Породица тестираног нема предање о даљем пореклу. Међутим, тестирани се изјашњава као Србин-Цинцарин, па би било лепо да напише нешто више о свом (полу)цинцарском пореклу.
Препорука за даље тестирање: дубљи генетички тест (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране.
-
8. Михајловић, Шантаровац/Јагодина, Никољдан J2а-L70
Породица Михајловић, Никољдан, Шантаровац/Јагодина, припада хаплогрупи J2a-L70, чији је филогенетички низ следећи:
J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5160 > J-L24 > J-Y22662 > J-L25 > J-Z438 > J-Z387 > J-L70.
Припадају одлично профилисаном роду понишавских Ј2а-L70 Никољштака. Тестирани наводи раније презиме и ближе етнографске одреднице. "Грк / Грковић. Грковићи ; Према Станоју Мијатовићу: у Шантаровац су дошли из Топлице преко Жупе крушевачке, у време Кочине крајине; Има их у Рженици и Вељој глави у Жупи; Славе Св. Николу". Овим резултатом предање је потврђено јер је база рода у том дијелу јужне Србије. Најближа поклапања унутар рода има са:Необјављени резултат, Никољдан, Плужина/Сврљиг (Понишавље), J2-L70, (2/17). Елем, ту су и сви други из рода са којима је дистанца 2-3 маркера. Род је распрострањен на потезу Нишка Бања - Сврљиг - Периш.
Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију.
-
25. Хаџи-Јованчић, Никољдан, Лесковац, E-V22
Има потпуно поклапање хаплотипова на 23 маркера са следећим тестираним:
За овај генетички род карактеристична је повишена вредност маркера DYS385=23.
Породица тестираног нема предање о даљем пореклу. Међутим, тестирани се изјашњава као Србин-Цинцарин, па би било лепо да напише нешто више о свом (полу)цинцарском пореклу.
Препорука за даље тестирање: дубљи генетички тест (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране.
Zahvaljujem na uradjenom testu. Želeo bih da Vam uputim par sugestija vezana za moj test i odredjena poklapanja. Gospodin Stojanović sa kojim imam poklapanja navodi "da je po porodičnom predanju iz Crne Trave". Morate uzeti u obzir da ogroman broj ljudi poreklom sa juga Srbije a koji žive severnije od Niša kad treba da navedu svoje poreklo navode da su "crnotravci", što je kroz vreme više postao neki uopšteni termin a ne neka precizna geografska odrednica. Prezime Stojanović je najtipčnije seosko prezime porodica iz okoline Leskovca (ne postoje gradske porodice sa ovim prezimenom), i dan danas postoje čitava sela u okolini Leskovca sa tim prezimenom, pa ne bih takav navod o "porodičnom predanju" uzimao za neki relevantan podatak. Porodice iz Crne Trave imaju karakteristična prezimena koja mi južnjaci lako prepoznajemo (npr. Stojmenović, Najdanović, Stoilković, Iskrenović...).
Što se tiče citata Todora Radivojevića (veoma veliko uopštavanje ovog autora) takodje na nalazim svoju porodicu u tom citatu jer je moj navrdeda Jovanča, prvi iz porodice koji je išao na hodočašće u Jerusalim i po kom nosimo prezime, rodjen 1807. u Leskovcu pa nema ni govora o nekom "naseljavanju" (1804-1814) od bilo gde, sto se navodi u citatu, porodica je tada već uveliko bila stacionirana u Leskovcu. Jedino "porodično predanje" o nekim granama porodice su vezana za Toplički kraj.
Daljim proučavanjem ovog testa ne nalazim bilo kakve ozbiljnije seobe od tromedje Južna Srbija, Kosovo, severni deo Makedonije, bar ne u poslednjih 1200 godina, jednostavno, porodica se nigde nije selila.
Što se tiče mog cincarskog porekla ono je vezano za moje babu i dedu po majci (poreklom iz Moskopolja).
-
1. Сарић, Ђурђевдан, Висока/Ариље, I2-Y3120>S17250>Y4882>Y441928, род Ћетковића-Вајмеша
Сарићи припададају роду Маловића из Високе. Према предању, поред Сарића овом роду припадају височке фамилије Раковић, Глигоријевић, Николић и Савић, а могуће и Стаменићи и Новаковићи.
Роду Маловића из Високе према наводу из рада Радована Маринковића о пореклу становништва села Парменац код Чачка припадају и Петровићи из поменутог села:
"ПЕТРОВИЋИ — МАЛОВИЋИ (10 к, Ђурђевдан) имају и помоћна презимена — Ћорићи, Синђићи и Јашићи. Старо презиме им је Маловић — вероватно родовског порекла. Ново им је изведено из имена претка Петра, за кога верују да се доселио у Парменац из Високе код Ариља пре 1850. године. Ово потврђује и податак из протокола умрлих, који каже да је 2. новембра 1887. године умро Миливоје (75), рођен y Високој. Неки од њих, међутим, тврде да cy у Парменац стигли одмах после другог српског устанка. После другог светског рата од овог рода образована су домаћинства у Београду и негде у Банату."
Треба додати и то да у непосредној близини Високе, у Сирогојну код Чајетине истом генетичком роду припадају Јовановићи који такође славе Ђурђевдан. Ови Јовановићи су по предању пореклом од Гудурића из Прибојских Челица код Прибоја. Према подацима из дефтера ови Јовановићи су потомци Јована Гудурића, али је због једног необјављеног резултата упитно јесу ли заиста пореклом од Гудурића Ђурђевштака који су настањени у Кратову и Прибојским Челицама код Прибоја (Један огранак по свему судећи ових Гудурића се 1862. године одселио из Бистрице код Нове Вароши у Атеницу код Чачка).
-
8. Михајловић, Шантаровац/Јагодина, Никољдан J2а-L70
Породица Михајловић, Никољдан, Шантаровац/Јагодина, припада хаплогрупи J2a-L70, чији је филогенетички низ следећи:
J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5160 > J-L24 > J-Y22662 > J-L25 > J-Z438 > J-Z387 > J-L70.
Припадају одлично профилисаном роду понишавских Ј2а-L70 Никољштака. Тестирани наводи раније презиме и ближе етнографске одреднице. "Грк / Грковић. Грковићи ; Према Станоју Мијатовићу: у Шантаровац су дошли из Топлице преко Жупе крушевачке, у време Кочине крајине; Има их у Рженици и Вељој глави у Жупи; Славе Св. Николу". Овим резултатом предање је потврђено јер је база рода у том дијелу јужне Србије. Најближа поклапања унутар рода има са:Необјављени резултат, Никољдан, Плужина/Сврљиг (Понишавље), J2-L70, (2/17). Елем, ту су и сви други из рода са којима је дистанца 2-3 маркера. Род је распрострањен на потезу Нишка Бања - Сврљиг - Периш.
Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију.
Боме, ово је само статистичка потврда да је на основу случајног узорка ово вероватно најбројнији L70 у Срба. И сви славе Никољдан. Тестирани је ако не грешим територијално најудаљенији, остали су Ниш, Сврљих, Нишка Бања итд. Они су одавно требали да ураде велики тест бар за једнога, идеално двојицу припадника.
-
Zahvaljujem na uradjenom testu. Želeo bih da Vam uputim par sugestija vezana za moj test i odredjena poklapanja. Gospodin Stojanović sa kojim imam poklapanja navodi "da je po porodičnom predanju iz Crne Trave". Morate uzeti u obzir da ogroman broj ljudi poreklom sa juga Srbije a koji žive severnije od Niša kad treba da navedu svoje poreklo navode da su "crnotravci", što je kroz vreme više postao neki uopšteni termin a ne neka precizna geografska odrednica. Prezime Stojanović je najtipčnije seosko prezime porodica iz okoline Leskovca (ne postoje gradske porodice sa ovim prezimenom), i dan danas postoje čitava sela u okolini Leskovca sa tim prezimenom, pa ne bih takav navod o "porodičnom predanju" uzimao za neki relevantan podatak. Porodice iz Crne Trave imaju karakteristična prezimena koja mi južnjaci lako prepoznajemo (npr. Stojmenović, Najdanović, Stoilković, Iskrenović...).
Što se tiče citata Todora Radivojevića (veoma veliko uopštavanje ovog autora) takodje na nalazim svoju porodicu u tom citatu jer je moj navrdeda Jovanča, prvi iz porodice koji je išao na hodočašće u Jerusalim i po kom nosimo prezime, rodjen 1807. u Leskovcu pa nema ni govora o nekom "naseljavanju" (1804-1814) od bilo gde, sto se navodi u citatu, porodica je tada već uveliko bila stacionirana u Leskovcu. Jedino "porodično predanje" o nekim granama porodice su vezana za Toplički kraj.
Daljim proučavanjem ovog testa ne nalazim bilo kakve ozbiljnije seobe od tromedje Južna Srbija, Kosovo, severni deo Makedonije, bar ne u poslednjih 1200 godina, jednostavno, porodica se nigde nije selila.
Što se tiče mog cincarskog porekla ono je vezano za moje babu i dedu po majci (poreklom iz Moskopolja).
Ne znam kako stoji na Balkanu, ali E-V22 je haplogrupa tipična za Bliski Istok. Do sada u istorijskim uzorcima pronađena kod jednog Egipćanina iz Ptolomejskog perioda i kod jednog Feničanina (čini mi se).
-
Ne znam kako stoji na Balkanu, ali E-V22 je haplogrupa tipična za Bliski Istok. Do sada u istorijskim uzorcima pronađena kod jednog Egipćanina iz Ptolomejskog perioda i kod jednog Feničanina (čini mi se).
Нема их много али су прилично разноврсни, мислим да их има 13 или 14 укључујући и необјављене. Највећа шанса је да се ширила у доба Рима и Византије. Занимљиво је да је присутнија од N-tat рецимо. Ни код њих нема дубље тестираних, није да не би помогло.
-
8. Михајловић, Шантаровац/Јагодина, Никољдан J2а-L70
Породица Михајловић, Никољдан, Шантаровац/Јагодина, припада хаплогрупи J2a-L70, чији је филогенетички низ следећи:
J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5160 > J-L24 > J-Y22662 > J-L25 > J-Z438 > J-Z387 > J-L70.
Припадају одлично профилисаном роду понишавских Ј2а-L70 Никољштака. Тестирани наводи раније презиме и ближе етнографске одреднице. "Грк / Грковић. Грковићи ; Према Станоју Мијатовићу: у Шантаровац су дошли из Топлице преко Жупе крушевачке, у време Кочине крајине; Има их у Рженици и Вељој глави у Жупи; Славе Св. Николу". Овим резултатом предање је потврђено јер је база рода у том дијелу јужне Србије. Најближа поклапања унутар рода има са:Необјављени резултат, Никољдан, Плужина/Сврљиг (Понишавље), J2-L70, (2/17). Елем, ту су и сви други из рода са којима је дистанца 2-3 маркера. Род је распрострањен на потезу Нишка Бања - Сврљиг - Периш.
Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију.
Поштовани,
Хвала на анализи узорка и сертификату !
Био сам стрпљив и нећу се љутити да ми детаљније објасните ову Ј2а хаплогрупу. Који су њени корени, распрострањеност, као и њену грану L-70.
Шта значи ово 2/17 ? Колико смо блиски или удаљени сви који имамо Ј2а L-70 ?
Колико сам у бази СДНК видео, постоји и породица Николић у Београду која слави Св.Николу и припада Ј2а L-70. Шта је са њима ?
Ако је од значаја, могу описати нешто о свом роду и пореклу, податке до којих сам ја у међуврмену дошао из доступних пописа и матичних књига.
-
Поштовани,
Хвала на анализи узорка и сертификату !
Био сам стрпљив и нећу се љутити да ми детаљније објасните ову Ј2а хаплогрупу. Који су њени корени, распрострањеност, као и њену грану L-70.
Шта значи ово 2/17 ? Колико смо блиски или удаљени сви који имамо Ј2а L-70 ?
Колико сам у бази СДНК видео, постоји и породица Николић у Београду која слави Св.Николу и припада Ј2а L-70. Шта је са њима ?
Ако је од значаја, могу описати нешто о свом роду и пореклу, податке до којих сам ја у међуврмену дошао из доступних пописа и матичних књига.
Поздрав рођо (далеки, далеки) напиши све што знаш овде а мени пошаљи мејл приватном поруком да ти проследим пдф. Он ће ти помоћи.
-
Нема их много али су прилично разноврсни, мислим да их има 13 или 14 укључујући и необјављене. Највећа шанса је да се ширила у доба Рима и Византије. Занимљиво је да је присутнија од N-tat рецимо. Ни код њих нема дубље тестираних, није да не би помогло.
Možda i ranije, jer je nađena u ovoj ptolomejskoj grobnici u Egiptu.
-
11. Златановић, Николице и Никољдан, Горње Кусце/Гњилане, J2a-M67 > Y112601
Породица Златановић, Николице и Никољдан, Горње Кусце/Гњилане, припада хаплогрупи J2a-Y112601, чији је филогенетички низ следећи:
J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5116 > J-PF5119 > J-CTS4800 > J-L558 > J-M67 > J-Z1847 > J-Y4036 > J-Z467 > J-FGC21348 > J-S11842 > J-Z6271 > J-Y23174 > J-Z6274 > J-Y179015 > J-Y98213 > J-FT128966 > J-Y112601
Златановић припада ширем, за сада неименованом роду, чији припадници показују међусобну генетичку блискост. Већина до сада тестираних припадника овог рода разликује се на свега 4–5 STR маркера, што указује на заједничко поријекло у старијој прошлости. Иако несумњиво припада истом генетичком корпусу, хаплотип Златановића посједује нешто израженију специфичност у односу на остале тестиране.
Посебно се издваја присуством неколико вриједности које се могу сматрати приватним или рјеђим у оквиру овог рода, елем, оне су забиљежене на маркерима DYS389I, DYS437 и DYS481.
У погледу древних веза рода, имају поклапање са Бугарином Захариевим из сјевероисточне Бугарске (Тутракан), Y112601.
Паралелна грана од J-Y112601, FT154173 заступљена је у Грчкој и у зонама грчке колонизације. На узводној FT128966 присутне су линије из Јерменије. Овим би дали осврта на древне везе.
Препорука за даље истраживање:
Извршити WGS (Whole Genome Sequencing) или BigY тест, ради прецизног утврђивања позиције унутар гране J2a-Y112601.
-
Поштовани,
Хвала на анализи узорка и сертификату !
Био сам стрпљив и нећу се љутити да ми детаљније објасните ову Ј2а хаплогрупу. Који су њени корени, распрострањеност, као и њену грану L-70.
Шта значи ово 2/17 ? Колико смо блиски или удаљени сви који имамо Ј2а L-70 ?
Колико сам у бази СДНК видео, постоји и породица Николић у Београду која слави Св.Николу и припада Ј2а L-70. Шта је са њима ?
Ако је од значаја, могу описати нешто о свом роду и пореклу, податке до којих сам ја у међуврмену дошао из доступних пописа и матичних књига.
Николићи из Београда нису припадници Вашег рода. Што се тиче гране J2a-L70, упроштено говорећи, представља траг и грчке и касније римске колонизације. Неки елементарни увид у хаплогрупу Ј2а имате на сајту, но од тог рада било је још важних открића везаних за L70. Од древне ДНК вриједи поменути узорке из Виминацијума и Италије, те узорак са Хвара из периода 4-5. вијека нове ере.
-
Поздрав рођо (далеки, далеки) напиши све што знаш овде а мени пошаљи мејл приватном поруком да ти проследим пдф. Он ће ти помоћи.
Потичем од рода Грковића из Шантаровца (код Јагодине).
Према Станоју Мијатовићу: Грковићи 4к, Св. Никола, дошли су у Шантаровац отприлике у време Кочине крајине (непосредно пре или непосредно после) из Топлице преко Жупе крушевачке. Има их у Рженици и Вељој Глави (у Жупи).
Грковићи су у Шантаровцу једна од првих досељених фамилија. Станоје Мијатовић их наводи на 5. месту.
Према некој процени, први који се након досељавања родио у Шантаровцу је Милић Грк (има га у попису из 1832 год.). Вероватно је рођен између 1805. и 1810., а умро је пре 1863. јер га нема на попису из те године. Могуће је да га је ''однела'' куга која је харала Јагодином 1837. За њега данас не знамо ни како му се звала жена ни колико деце је имао нити како су се они звали. Једино је познато да је један његов син био Мијајло Грковић, како је заведено у црквеним књигама, или Михаил Милићевић како је записано у попису становништва из 1863.
Мијајло Грковић је рођен 1828. у Шантаровцу и имао је четири сина: Милана, Благоја, Радивоја и Симијана и две кћери: Милунку и Милку. Мијајло је био ожењен Станисавом. Погинуо је Другом српско-турском рату 1878 г.
Милан Мијајловић (Грковић) је рођен 1853. Оженио се Миросавом - Миром Веселиновић из Шуљковца (суседно село). Имао је десеторо деце међу којима и близанце Живојина и Живану. Погинуо је 1914. у Првом светском рату.
Један његов праунук, Живојин Милановић (1928-1985) је у Земуну био пушкар Александра Ранковића.
Живојин Милановић (Грковић) је рођен 1888. Оженио је Косару Милановић из Шуљковца. Имао је синове: Животија и Борисава и кћери: Божицу и Латинку. Погинуо је 1915. у Првом светском рату.
Борисав Грковић је рођен 1912. Оженио се Рајном Симић из Ломнице (Рековац). Имао је сина Живомира и кћери Веросаву – Веру и Ружицу. Умро је 1987.
Живомир Михајловић је рођен 1930. Оженио се Милицом Ђурђевић из Ковачевца (Јагодина). Има 2 сина, Живка (1951) и Драгана (1953). Умро је 1994. Сви потомци се надаље презивају Михајловић. Ја сам Живомиров унук.
Мијајлов трећи син Радивоје Грковић (негде се наводи и као Милићевић) је отишао из Шантаровца у Велику Крушевицу (код Рековца) и тамо се даље гранају Грковићи. Занимљиво је да је у књизи ''Из ономастике села Велика Крушевица код Рековца'' Голуба М. Јашовића, наведено како Грковићи из Велике Крушевице своје порекло везују за простор Косова и Метохије. Значи да је Радивоје пренео потомцима сећање на порекло са простора Космета.
Радивојев унук Чедомир Грковић страдао је у немачком логору у Другом светском рату.
Мијајлов четврти и најмлађи син Симијан Грковић је, као његов рођени брат Милан, погинуо у Првом светском рату заједно са својим сином Милосавом Грковићем.
Други Мијајлов син Благоје Грковић, двојицу синова је дао у Први светски рат: Марко Михајловић је страдао у мађарском заробљеништву 1915., а Илија Михајловић је остао на Крфу.
-
2. Стевић, Ђурђевдан, Калудра/Ратковићи/Сребреница, I2-Y3120>PH908
Тестирани наводи четири генерације предака у засеоку Калудра, што би било до друге половине 19. века. Даље порекло фамилије му није познато. Подручје Осата је слабо етнографски обрађено, па нисам нашао ништа о Стевићима. У свом делу "Опис Босне и Херцеговине" које доноси преглед стања из прве половине 19. века, аутор Тома Ковачевић каже да су у Осату скоро сви православни по занимању дунђери.
Хаплотип тестираног поседује две вредности које се ређе јављају код гране I2-PH908: DYS481=32 и DYS576=19. Оба маркера спадају у брже мутирајуће па је упитно колико су ове две вредности заиста и стабилна карактеристика генетичког рода којем припада Стевић. Ипак, уочава се да је хаплотип Стевића на 23 упоредива маркера потпуно подударан са хаплотипом Биберџића (Кљенци/Струпићи/Берковићи) који такође слави Ђурђевдан. Има и доста других хаплотипова са којима резултат Стевића поседује разлике на три или мање маркера, али због непоседовања карактеристичних вредности тешко је рећи постоји ли међу њима нека ближа веза. Зато би се у даљем истраживању требало можда фокусирати на могућу везу са Биберџићима, не само због потпуног подударања хаплотипова, већ и због исте славе, као и због познатих миграторних праваца који би Осат могли довести у везу са Херцеговином. За Биберџића се иначе претпоставља да припада млађој грани I2-FT16449.
Стевићу препоручујем да размисли о геномском тесту.
-
19. Матијевић, Ђурђевдан, Мало Крчево, Мајур (Банија)
Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000>FT257011. Поседује готово у потпуности модалан хаплотип, једина вредност која се нешто ређе појављује код припадника ове гране је благо снижена DYS458=15. Најближе поклапање има са двојицом Матаруга који такође славе Ђурђевдан, из Гуњеваца код Козарске Дубице и Турјака код Градишке, од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. Од Капурана из Милотине код Фоче (Ђурђевдан), који потврђено припада овој грани, разликује се на 2 од 25 маркера. Од двојице припадника ове гране са подручја Баније, Кладара из Хртића код Двора (Ђурђевдан) и Гаљена из Драготине код Глине (Ђурђевдан), разликује се на 4 од 23, односно на 5 од 25 упоредивих маркера. Како би утврдио прецизну позицију на филогенетичком стаблу ове гране, препорука Матијевићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да је најстарији познати предак по мушкој линији његов чукундеда Стеван (Стефан), који се у Мало Крчево доселио из Раусовца код Костајнице.
-
26. Живадиновић, Никољдан, Сокобања
Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој подграни Z92>Z685>YP271>YP270. Од модалног хаплотипа ове гране одступају снижене вредности Y-GATA-H4=11 и DYS549=12, и повишена вредност DYS576=19. Најближе поклапање има са Димитријевићем из Шарбановца код Сокобање, од ког се разликује на 2 од 23 маркера, и са Живковићем из Гара код Гаџиног Хана, од ког се разликује на 3 од 23 маркера. И Димитријевић и Живковић такође славе Никољдан. С обзиром да је ова грана врло слабо профилисана код Срба, Живадиновићу препоручујем додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да су у Сокобању досељени из Шарбановца, чему у прилог иде и блиско поклапање са Димитријевићем из Шарбановца. Старије презиме им је било Недељковић, а чукундеда Јован је крајем 19. века узео презиме Живадиновић по свом оцу Живадину Недељковићу.
-
21. Петковић, Јовањдан, Луњевица, Горњи Милановац, J2а-Y14439
Породица Петковић, Јовањдан, Луњевица, Горњи Милановац, припада хаплогрупи J2a-Y14439 и генетичком роду Превишани и Радишићи - Михојевићи. Њихов филогенетички низ је следећи:
Хаплогрупа: J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-Z6064 > J-Z6055 > J-Z6057 > J-Y7013 > J-Y7010 > J-Y13128 > J-Y14434 > J-Z28529 > J-Y14439.
Према предању Петковића, њихови преци су половином XVI вијека кренули из Херцеговине и стигли у Кремна код Ужица, гдје су се краће вријеме задржали. Након тога су прешли Западну Мораву, при чему се један дио задржао под Вујном, док су други наставили даље. У истом предању наводи се да су Петковићи много раније дошли у овај крај и да су испод Клика и Превоја живјели у земуницама и колибама. Старији слој предања везује их за Његуше и Црну Гору. Држе да су Петковићи у повељи Ивана Црнојевића из 1489. године њихови преци, Стеван и Вуковац Петковић, властела из Његуша. Након сукоба са другим породицама, Петковићи су се, према овом предању, иселили у Херцеговину, одакле су касније прешли у западну Србију.
Тестирани припада роду Превишани и Радишићи - Михојевићи. Најближа поклања има са необјављеним, Ђурђевдан, Салка, J2a-Z6055>Y14439 24/25; као и са Михојевић, Јовањдан, Грмљани/Требиње (Херцеговина), J2-Y14439, Превишани и Радишићи - Михојевићи (22/23); и Дошло, Јовањдан, Врапчићи/Мостар (Херцеговина), J2-Y14439, род Превишани и Радишићи - Михојевићи (22/23).
Род Превишана и Радишића - Михојевића представља низ братства из Попова поља у Херцеговини. Генетички резултат Петковића из Луњевице додатно потврђује блиску везу са овим херцеговачким родом и представља примјер ширења гране из области Попова поља према западној Србији.
Препорука за даље истраживање:
Извршити WGS (Whole Genome Sequencing) или BigY тест, ради прецизног утврђивања позиције унутар гране J2a-Y14439.
-
18. Маринковић, Аранђеловдан, Вучак/Крушевац, R1b-U152 > R-FGC90545*, Богићевци и Дрљевићи > Богићевци
Тестирани је у упитнику навео да је преко архивског одбора Друштва српских родословаца "Порекло" истражио порекло и родослов своје породице и да је најстарији познати предак по свему судећи био курђел Радован Тодоровић који се помиње у дефтеру из 1835/1836. Радованов син забележен је као Маринко Радовановић (1828), да би даљи Маринкови потомци узели и до данас задржали презиме Маринковић: Милосав (1863) > Драгољуб (1886) > Тихомир (1916) > ...
Хаплотип и слава тестираног несумњиво указују на припадност роду Богићеваца о коме имамо посебну тему на нашем форуму:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=827.0 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=827.0)
У односу на модални хаплотип Богићеваца издваја се једино повишена вредност DYS576=20 (модална за род је 19).
Маринковић стога има и велики број релативно блиских поклапања међу до сада тестираним Богићевцима у нашој бази. Поменућемо само најближих десетак:
1. Бијанац, Аранђеловдан, Добрица/Алибунар (0/25)
2. Петаковић, Аранђеловдан, Дружиниће/Сјеница (1/25)
3. Пешић, Св. Симеон Богопримац, Сјеница (1/23)
4. Ракочевић, Аранђеловдан, Штитарица/Мојковац (2/25)
5. Ерић, Аранђеловдан, Бељина/Чачак (2/25)
6. Радоњић, Велика Госпојина, Шалудовац/Параћин (2/23)
7. Необјављени резултат, Св. Симеон Богопримац, Машовиће/Сјеница (2/23)
8. Мијачић, Аранђеловдан, Велика Калудра/Зубин Поток (2/23)
9. Мајсторовић, Св. Симеон Богопримац, Дедевци/Краљево (2/23)
Род Богићеваца је делимично профилисан на YFull стаблу (https://www.yfull.com/tree/R-FGC90545/) дубинским тестовима, па ако би Маринковић желео да допринесе даљој профилизацији рода коме припада, пожељно би било да и сам уради WGS (https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=29&products_id=129554) или Big Y-700 (https://www.familytreedna.com/products/big-y) тест.
-
19. Матијевић, Ђурђевдан, Мало Крчево, Мајур (Банија)
Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000>FT257011. Поседује готово у потпуности модалан хаплотип, једина вредност која се нешто ређе појављује код припадника ове гране је благо снижена DYS458=15. Најближе поклапање има са двојицом Матаруга који такође славе Ђурђевдан, из Гуњеваца код Козарске Дубице и Турјака код Градишке, од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. Од Капурана из Милотине код Фоче (Ђурђевдан), који потврђено припада овој грани, разликује се на 2 од 25 маркера. Од двојице припадника ове гране са подручја Баније, Кладара из Хртића код Двора (Ђурђевдан) и Гаљена из Драготине код Глине (Ђурђевдан), разликује се на 4 од 23, односно на 5 од 25 упоредивих маркера. Како би утврдио прецизну позицију на филогенетичком стаблу ове гране, препорука Матијевићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да је најстарији познати предак по мушкој линији његов чукундеда Стеван (Стефан), који се у Мало Крчево доселио из Раусовца код Костајнице.
Mislim da će Matijević zbog vrednosti DYS458=15 pre upasti u bilo koju drugu granu ispod Y2608 nego u YP6098.U ovoj grani na markeru DYS458 vrednost 16 je gotovo zacementirana,osim par nas koji imamo 17.Na ovom markeru vrednost 15 nema niko u grani YP6098.
Verovatno je pretpostavka zbog Banije i slave Djurdjevdan.
-
22. Шипић, Никољдан, Средска/Призрен, R1b-BY187829, припада роду Рачојћи
Шипић је у упитнику навео да припада познатом роду Шиповци из Средске код Призрена, а помињу се и у чувеној књизи "Сретечки родослов (https://biblioteka.poreklo.rs/ResCarta/jsp/RcWebImageViewer.jsp?doc_id=55e279d0-448d-4fab-84e8-84b9d0c27681/00000001/00000001/00001575)" коју осим у штампаној форми имамо у нашој дигиталној библиотеци доступној члановима Друштва "Порекло".
ШИПИЋИ (ШИПОВЦИ)
Шипићи и Џинићи имају заједничког претка. Џинићи су потекли од Петра а Шипићи од његовог брата Николе. Тај Никола, вероватно, био је висок, прав, танак у струку па су за њега рекли да je "прав као шип" и прозвали га "Шип" или "Шипо". Њему је остао надимак а његовим потомцима презиме. У последњих сто година било је Шипића који су се истакли радом за народ и опште добро. Живко, син Николин, био је познати градитељ. Он је, 1875. године, дозидао други део цркве Св. Николе у Средској, онај део који се зове припрата.
По турском закону црква је морала бити укопана два степеника испод нивоа земље. Живко је, међутим, укопао само један степеник. Када су Турци дошли да виде да ли је црква грађена по пропису и када су видели да црква није прописно укопана, то су оценили као непокорност султану па су због тога Живка ту, у самој цркви, на црквеном прагу, заклали. Народ је, у знаку захвалности и поштовања, Живка сахранио недалеко од улазних врата цркве и то је био први гроб на зборишту испред цркве.
...
Хаплотип и слава Шипића указују на припадност роду Рачојћи из кога су му и два најближа поклапања: необјављени резултат са славом Никољдан, Богошевце/Средска/Призрен (разлика на једном од 23 упоредива маркера) и Вељковић, Никољдан, Рачојћи/Средска/Призрен (3/25).
Хаплотип Шипића карактерише повишена вредност маркера DYS481=23 (како за целу R-U152 тако и за род Рачојћи) и управо на овој вредности се и разликује од свих других тестираних припадника овог рода.
Обзиром да је Вељковић већ урадио најдубљи WGS тест, било би изузетно драгоцено за профилисање рода Рачојћи ако би се дубински тестирао још барем један припадник овог рода, па је савет за Шипића да размисли о даљем WGS тестирању.
-
Поздрав рођо (далеки, далеки) напиши све што знаш овде а мени пошаљи мејл приватном поруком да ти проследим пдф. Он ће ти помоћи.
Ако неког интересује повезивање, контакт или било какве информације у вези рода Грковић из Шантаровца може приступити фб групи коју сам направио на ту тему:
https://www.facebook.com/share/g/1HF8Df2z5w/
-
27. Павловић, Ђурђиц, Ваљево
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>YP237>FGC13681>YP5997>Y47222>Y260767. Поседује у потпуности модалан хаплотип, без иједне карактеристичне вредности. Самим тим има врло блиско поклапање са великом већином припадника ове гране, а свакако му је најближи раније тестирани Павловић из Драгодола код Осечине, од ког се разликује на само 1 од 25 маркера. Поред још једног нејавног резултата, двојица Павловића су једини припадници ове гране који славе Ђурђиц. С обзиром да су до сада само двојица припадника ове гране дубински тестирана, препорука Павловићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању даљим пореклом из Источне Херцеговине, и да им је старије презиме било Плавшић. Најстарији познати предак је чукундеда Недељко Павловић, који је рођен у Осечини 1849. године. Слично предање навео је и раније тестирани Плавшић из Драгодола.
Однекуд из околине Власенице су дошли рођена браћа Цветко и Дрпан Бобићи, Дабо, Плавша (Павао) и Бобо Бобић и друга браћа рођена, рођаци у трећем степену. Бобини потомци знају да су из Буковице у Далмацији да имају сродника око Сплита и да и данас по неким селима око Книна мора бити Бобића. Дабо узме осоје Атара, Бобо оде под Гаревине, Дрпан, заузме доњи део села и Атара, Цветко узме Пољанац, а Плавша уз њега Шибове.
Потомци свих Бобића данас се зову Бобићи (130 к.; Ђурђиц) и реч Бобић је исто што и Драгодо. Дрпанови потомци зову се Стојановићи и неки су од њих отишли у Лопатањ и тамо их је више него у овом селу. Бобини се потомци зову: Војисављевићи, Шећеровићи, Алексићи и Крстићи; једна је породица отишла у Лопатањ и тамо је од њих доста потомака. Дрпанови се потомци зову Бобићи и њих има доста у селима око Обреновца. Плавшини су потомци Плавшићи и Павловићи, а Цветкови Суботићи и Радошевићи, а од Марјана Марјановићи. Сви се ради трговине и заната и службе радо селе.
-
29. Предраговић, Јовањдан, Милосавци, Лакташи
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>L1280>Y5647>YP611>YP3987. Поседује неколико специфичних вредности које одступају од модалних: DYS385=10-13, снижену DYS390=24, и повишене DYS438=12 и DYS533=13. Нема блиских поклапања у нашој табели, са мање од 5 разлика на 23/25 маркера. Једини са којим дели више од једне од наведених специфичних вредности је недавно објављени Јозић из Вареша (католик), са којим дели вредности DYS390=24 и DYS533=13. С обзиром на јако специфичан хаплотип, препорука Предраговићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се прецизно утврдила терминална подграна којој припада.
Порекло становништва.
Поузданих података о поријеклу становништва и називу села нема.
Крајем 2012. село је имало 185 домаћинства, 287 кућа и викендица, а у домаћинствима су живјела 504 становника.
Најбројније породице су:
-Предраговић (27 домаћинстава, 43 куће, 73 становника) — славе Јовањдан;
-Врховац (19, 28, 57) – дио слави Ђурђевдан, а дио Јовањдан;
-Савић (16, 20, 47) – Св. Стефана.
https://www.poreklo.rs/2022/11/30/poreklo-prezimena-selo-milosavci-laktasi/ (https://www.poreklo.rs/2022/11/30/poreklo-prezimena-selo-milosavci-laktasi/)
-
...
Слично предање навео је и раније тестирани Плавшић из Драгодола.
Плавшић или Павловић?
-
Павловић.
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7917.msg213158#msg213158
-
12. Васић, Аранђеловдан, Горње Левиће, Брус
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: DYS389I=14 и DYS549=12. Близак му је Раденковић из истог места и са истом славом.
82. Раденковић, Аранђеловдан, Горње Левиће, Брус
Припадају роду Пецака-
https://www.poreklo.rs/2018/11/18/poreklo-prezimena-selo-gornje-levice-brus/
Од осталих трстираних, неке сличности показује Ђорђевић, Петковдан, из Жупе Александровачке, али због друге славе, не бих могао да потврдим њихову сродност. Постоје још неке потенцијалне везе, али без неког напреднијег теста, не вреди спекулисати.
Зато тестираном предлажем неки од тих напреднијих тестова (WGS, BigY) да уради, ако је у могућности.
-
21. Петковић, Јовањдан, Луњевица, Горњи Милановац, J2а-Y14439
Породица Петковић, Јовањдан, Луњевица, Горњи Милановац, припада хаплогрупи J2a-Y14439 и генетичком роду Превишани и Радишићи - Михојевићи. Њихов филогенетички низ је следећи:
Хаплогрупа: J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-Z6064 > J-Z6055 > J-Z6057 > J-Y7013 > J-Y7010 > J-Y13128 > J-Y14434 > J-Z28529 > J-Y14439.
Према предању Петковића, њихови преци су половином XVI вијека кренули из Херцеговине и стигли у Кремна код Ужица, гдје су се краће вријеме задржали. Након тога су прешли Западну Мораву, при чему се један дио задржао под Вујном, док су други наставили даље. У истом предању наводи се да су Петковићи много раније дошли у овај крај и да су испод Клика и Превоја живјели у земуницама и колибама. Старији слој предања везује их за Његуше и Црну Гору. Држе да су Петковићи у повељи Ивана Црнојевића из 1489. године њихови преци, Стеван и Вуковац Петковић, властела из Његуша. Након сукоба са другим породицама, Петковићи су се, према овом предању, иселили у Херцеговину, одакле су касније прешли у западну Србију.
Тестирани припада роду Превишани и Радишићи - Михојевићи. Најближа поклања има са необјављеним, Ђурђевдан, Салка, J2a-Z6055>Y14439 24/25; као и са Михојевић, Јовањдан, Грмљани/Требиње (Херцеговина), J2-Y14439, Превишани и Радишићи - Михојевићи (22/23); и Дошло, Јовањдан, Врапчићи/Мостар (Херцеговина), J2-Y14439, род Превишани и Радишићи - Михојевићи (22/23).
Род Превишана и Радишића - Михојевића представља низ братства из Попова поља у Херцеговини. Генетички резултат Петковића из Луњевице додатно потврђује блиску везу са овим херцеговачким родом и представља примјер ширења гране из области Попова поља према западној Србији.
Препорука за даље истраживање:
Извршити WGS (Whole Genome Sequencing) или BigY тест, ради прецизног утврђивања позиције унутар гране J2a-Y14439.
Само три опаске:
1. Верујем да вреди навести одељак из Филиповићевог "Такова": "Петковићи-Несторовићи, Драшовићи или Лучићи, Несторовићи и Марковићи први – су један род, славе Јовањдан. Звали су се некада Рабреновићи, па се то презиме чује и данас. Опште је тврђење у селу да су се они први населили и говори се да им је предак Рабрен дошао из Кремана код Ужица. Неки од Петковића сада се зову Несторовићи. Сви су са кућама испод Вујна".
2. У дефтеру из 1741. године у Луњевици живи Рабрен син Илије (превод Antigona). Петко је вероватно млађи предак, па не вреди истицати неке историјске Петковиће из Његуша.
3. Вреди истакнути географски ближе сличне хаплотипове, а сви славе Јовањдан – Сатарићи из Милатовића (Лучани), Миладиновић из Видова (Нови Пазар), Пантовић из Гривске (Ариље), Павловић из Г. Трнаве (Топола)... С тим у вези, не бих на пречац сврставао Петковиће у наведени род у табели, док речене географски ближе породице остају ван тог рода – треба мало детаљније проанализирати целу ситуацију.
-
Dobar dan, da li postoji spisak pristiglih uzoraka koji će biti predati uskoro u laboratoriju ? Interesuje me šta je sa uzorcima Mitrović i Kapetanović ?
-
Dobar dan, da li postoji spisak pristiglih uzoraka koji će biti predati uskoro u laboratoriju ? Interesuje me šta je sa uzorcima Mitrović i Kapetanović ?
Капетановић је на зачељу списка. Одужио се процес на Биолошком факултету, иако су одавно предати.
-
Трећа тура тестираних:
35. Јовић (Никољдан), Горње Табориште, Глина
36. Митровић (Ђурђевдан), Брежђе, Мионица
37. Савић, (Никољдан), Сомбор
38. Грмуша (Јовањдан), Купиново, Пећинци - први
39. Грмуша (Јовањдан), Купиново, Пећинци - други
40. Коматина (Митровдан), Загорје, Беране
41. Живковић (Никољдан), Лучевице, Пале
42. Вукашиновић (Јовањдан), Роге, Пожега
43. Спасић (Никољдан), Мањинац, Књажевац
44. Лазић (Врачевдан), Водице, Прокупље
45. Меркаш (нема), Горња Пачетина, Крапина
46. Бојовић (Ђурђевдан), Прибојска Голеша, Прибој
47. Репак (Никољдан), Пауковац, Двор на Уни
48. Пешић (Аранђеловдан), Ново Село, Лесковац
49. Ристић (Срђевдан), Дубоко, Љубовија
50. Радовић (Аранђеловдан), Буђановци, Рума
51. Ризановић (нема), Нови Пазар
52. Парпура (Аранђеловдан), Кијев, Украјина
53. Томић (Ђурђевдан), Мислођин, Обреновац
54. Брњош (Аћимовдан), Увјећа, Зупци, Требиње
55. Алемпијевић (Аранђеловдан), Лучани
56. Јовановић (Аранђеловдан), Соколово, Лазаревац
57. Мирковић (Стевањдан), Матијевац, Владимирци
58. Кубуровић (Никољдан), Горње Бабине, Пријепоље
59. Илић (Митровдан), Топли До, Сурдулица
60. Чупић (Петкоовдан), Балчак, Прокупље
61. Хасанбеговић (нема), Павино Поље, Бијело Поље
62. Јаковљевић (Аранђеловдан) Сињивир, Ћуприја
-
Ok. za Kapetanovića , a Mitrović je iz Rume, slavi Nikoljdan, on je ranije poslao uzroak
-
Ok. za Kapetanovića , a Mitrović je iz Rume, slavi Nikoljdan, on je ranije poslao uzroak
Он је у великој четвртој тури. Можда стигне ускоро, заједно са трећом.
-
Остале туре:
63. Петровић (Ђурђевдан), Сајковић, Босанско Грахово
64. Стојменовић
65. Вишекруна (Јовањдан), Велико Тичево, Босанско Грахово
66. Ивковић(Петковдан), Станци, Алексинац
67. Станишић(Петковдан), Винићи, Даниловград
68. Накомчић (Никољдан), Горње Соколово, Рибник
69. Деретић (Јовањдан), Нудол, Никшић
70. Бачаревић (Илинњдан), Башин, Смедеревска Паланка
71. Смиљанић (Никољдан), Бољковци, Горњи Милановац
72. Јовановић (Аранђеловдан), Курикуће, Беране
73. Новаковић (Стевањдан), Дрежник, Ужице
74. Мартиновић (Ђурђиц), Мартинци, Сремска Митровица
75. Вукановић (Никољдан), Добромири, Требиње
76. Вукадиновић (Василијевдан), Кравиће, Рашка
77. Минић(Петковдан), Орлане, Подујево
78. Ракић (Јовањдан), Стајчићи, Сребреница
79. Шаша (Мратиндан), Брубно, Глина
80. Маљковић (Јовањдан), Чапразлије, Ливно
81. Брајовић(Петковдан), Јеленак, Даниловград
82. Јојић (Никољдан), Мирославци, Ариље
83. Бирманчевић (Аћимовдан), Скупљен, Владимирци
84. Јосиповић (Никољдан), Доњи Таор, Ваљево
85. Ђуровић(Петковдан), Гостиље Мартинићко, Даниловград
86. Јосивљевић (Никољдан), Жуњевићи, Нови Пазар
87. Стојићевић (Никољдан), Горња Врањска, Шабац
88. Бајчета (Јовањдан), Какмужи, Пљевља
89. Васовић (Никољдан), Гунцати, Кнић
90. Вучковић (Мратиндан), Горња Саница, Кључ
91. Миловановић (Савиндан), Мала Вашица, Шид
92. Цуцић (Ђурђевдан), Карлово, Ново Милошево
93. Савић (Ђурђевдан), Миљевци, Сански Мост
94. Остојић (Јовањдан), Мало Крчмаре, Рача Крагујевачка
95. Савић (Ђурђевдан), Горња Горевница, Чачак
96. Аничић (Никољдан), Дебеља, Нова Варош
97. Иванишевић (Ђурђевдан), Ведашић, Удбина
98. Рајковић (Никољдан), Товрљане, Прокупље
99. Кадић(Петковдан), Бијела, Шавник
100. Илић (Лучиндан), Себечево, Нови Пазар
101. Савић (Митроввдан), Црни Као, Баточина
102. Вучинић (Ђурђевдан), Паник, Билећа
103. Шкорић (Никољдан), Медвиђа, Бенковац
104. Тирић (Михољдан), Мишар, Шабац
105. Петровић (Аранђеловдан), Двориште, Шабац
106. Додић (Стевањдан), Мишар, Шабац
107. Мартаћ (Василијевдан), Рајац, Чачак
108. Микарић (Јовањдан), Богуновац, Медвеђа
109. Стојановић (Никољдан), Приштина
110. Цукров (нема), Шепурине, Шибеник
111. Николић (Игњатијевдан), Баново Поље, Богатић
112. Прелић (Никољдан), Јежевица, Чачак
113. Јоргановић (Никољдан), Шеховци, Мркоњић Град
114. Балаћ (Аранђеловдан), Круге, Доњи Палац
115. Мијаиловић (Никољдан), Глоговац, Богатић
116. Граовац (Ђурђевдан), Глушци, Богатић
117. Вучинић (Ђурђевдан), Паник, Билећа
118. Тарасенко (нема), Пјатихатки, Херсон
119. Адамовић (Јовањдан), Пећи, Кључ
120. Драговић (Ђурђевдан), Рогача, Лучани
121. Гавриловић (Никољдан), Ивањица
122. Врећа (Никољдан), Столац
123. Новаковић (Никољдан), Клење, Богатић
124. Ђенадић (Никољдан), Клење, Богатић
125. Јовановић (Алимпијевдан), Космовац, Бела Паланка
126. Пантовић (Аћимовдан), Градац, Сјеница
127. Максимовић (Ђурђевдан), Топлица, Сребреница
128. Кулиза (Гавриловдан), Плешин, Рашка
129. Бојић (Аранђеловдан), Горње Липово, Колашин
130. Петровић (Стевањдан), Дворска, Крупањ
131. Радовић (Алимпијевдан), Хранча, Братунац
132. Гашић (Никољдан), Кош, Исток
133. Кнежић (Јовањдан), Кремена, Сливно
134. Обрадовић (Аћимовдан), Градац, Сјеница
135. Мандић (Јовањдан), Тулари, Уб
136. Николић (Стевањдан), Црнча, Дервента
137. Митровић (Никољдан), Миличаница, Ваљево
138. Ранчић (Аранђеловдан), Пирот
139. Павловић (Аранђеловдан), Црнча, Љубовија
140. Бранков (Јовањдан), Црепаја, Ковачица
141. Поповић (Ђурђевдан), Мали Радић, Босанска Крупа
142. Милошевић (Врачевдан), Грдица, Краљево Св. Врачи
143. Стојановић (Аранђеловдан), Ступница, Лесковац
144. Ђорђевић (Никољдан), Косјерић
145. Мрвић (Андријевдан), Доње Лопиже, Сјеница Андријевдан
146. Петковић (Никољдан), Горачићи, Лучани
147. Попић (Јовањдан), Љубнићи, Илијаш
148. Спасојевић (Алимпијевдан), Стрмово, Бајина Башта
149. Поповић (Ђурђевдан), Бјелуша, Ариље
150. Миленковић (Св. Александар Невски), Сремче, Рашка
151. Миловановић (Никољдан), Гостиница, Ужице
152. Петковић (Аранђеловдан), Корман, Алексинац
153. Филиповић (Јовањдан), Бушлетић, Добој
154. Недељков (Јовањдан), Мошорин, Тител
155. Савић (Јовањдан), Верићи, Бања Лука
156. Ђоровић (Јовањдан), Лисина, Рашка
157. Ивић (Илиндан), Куршумлија
158. Гроздановић (Аранђеловдан), Ступница, Лесковац
159. Урошевић (Ђурђевдан), Вишевац
160. Ђурковић (Ђурђевдан), Лаћарак, Сремска Митровица
161. Перовић (Никољдан), Фундина, Подгорица
162. Думановић(Петковдан), Средска, Призрен
163. Вујовић (Никољдан), Враћеновићи, Никшић
164. Костић (Аранђеловдан), Нишор, Пирот
165. Рудић (Св. Василије Острошки), Сомбор
166. Дебелногић (Јовањдан), Подроманија, Соколац
167. Капетановић (Ђурђевдан), Мала Новска Рујишка, Нови Град
168. Жунић (Ђурђевдан), Љубиш, Чајетина
169. Рајковић (Врачевдан), Брезојевице, Плав
170. Димитријевић (Јовањдан), Мачкатица, Сурдулица
171. Димитријевић (Јовањдан), Мачкатица, Сурдулица
172. Јокић (Ђурђевдан), Лишане Тињске, Бенковац
173. Лончаревић (Илиндан), Блажево, Нови Пазар
174. Радоњић (Јовањдан), Вране, Ариље
-
Ускоро крећу да се објављују сви од 35. до 174. и онда остаје још само десетак.
-
99. Кадић(Петковдан), Бијела, Шавник
Кадићи из Горње Бијеле код Шавника славе Ћириловдан, а не Петковдан. Уколико није реч о скоријој промени крсне славе, онда тестирани није пореклом од поменутих Кадића.
128. Кулиза (Гавриловдан), Плешин, Рашка
Кулизе из Плешина славе Аранђеловдан, а Гавриловдан прислужују. Највероватније да су по мушкој линији сродни неким другим родовима из Рашке области који такође славе Аранђеловдан а имају родовски надимак Кулиза: Богдановићима и Милетићима из Полаза код Новог Пазара, Павловићима из Полокца код Новог Пазара и Цветићима из Кравића код Рашке који су након 1878 колонизовани у Велику Плану код Прокупља.
77. Минић(Петковдан), Орлане, Подујево
Могуће је да се ради о Минићима из Липова код Колашина и самог Колашина који су огранак Пешића из околине Берана. Пошто је српско становништво Општине Подујево насељено на подручје поменуте општине тек у првој половини 20-ог века, треба проверити одакле је тестирани заправо пореклом.
-
89. Васовић (Никољдан), Гунцати, Кнић
Постоји могућност да резултат ових Васовића од раније постоји на 23andme:
I2-Z17855
Васовић
Односно, поменути тестирани са 23andme није из Дучаловића код Лучана како сам првобитно претпоставио већ је из чачанске Бреснице. Међутим, у првој половини 20-ог века није било Васовића у Бресници, па је самим тим врло вероватно да су ту прешли из суседних Гунцата. Видећемо шта ће резултат сада тестираног Васовића показати.
-
Сви наводи у вези тестираних су преузети из пријава за тестирање, а не из упитника који се накнадно доставља, па се често дешава да људи у моменту пријаве не знају шта се од њих тражи и које насеље као место порекла треба да упишу. У упитнику је објашњено да тражимо да се наведе место где је живео мушки предак 1900. године, па тестирани онда ту уносе исправан податак. Тако да ће сигурно бити измена када се ради о месту порекла које је на листи наведено.
-
Као некадашњем члану уредништва СДНКП ми је таква пракса већ позната. Ово сам написао из разлога што је сасвим могуће да се погрешни подаци нађу и у објави резултата тестираних (није као да се то већ раније није дешавало).
-
Као некадашњем члану уредништва СДНКП ми је таква пракса већ позната. Ово сам написао из разлога што је сасвим могуће да се погрешни подаци нађу и у објави резултата тестираних (није као да се то већ раније није дешавало).
Знам да је теби познато. Написао сам ово због осталих који прате тему и можда не знају, да не помисле да не знамо шта пишемо.
-
68. Накомчић (Никољдан), Горње Соколово, Рибник
Припада хаплогрупи R1b-Z2705, тј. њеној грани BY199059>BY198296 и најнизводијој BY200954 (Крајишки Никољштаци). То је сасвим сигурно, пошто има модалан хаплотип за Крајишке Никољштаке (13-13-13, 17-17 и 14 на DYS481), плус слава и територијална припадност. У роду су Срдићи, Качари, Грабежи, Амиџићи и други. Разлике у маркерима између свих су мале или никакве, и не значи да је генетски ближи онај с којим су мање разлике, тако да нећу ни наводити. На овој скици је приказ читаве гране BY199059 и на крају BY200954, а позиција на Yfull стаблу је: https://www.yfull.com/tree/R-BY199059/ (https://www.yfull.com/tree/R-BY199059/)
(https://i.postimg.cc/1z1HNb2H/R1b-BY199059.jpg)
Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/ (https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/)
Презиме Накомчић је дефинитивно једно од најређих српских презимена, везано за Горње Соколово у општини Рибник, иако је ближе Кључу. Чак и у том селу их је 1991. било само 6, у засеоку са Плавшићима, који су најбројнији. Једино са чиме би се могао повезати настанак презимена је накомче/накоњче - младић који јаше коња на сватовима. Могло би се помислити да је то само огранак Плавшића, по надимку, али видим да Плавшићи славе Ђурђевдан (ако је тачно) и не иде онда та прича. Нема никаквих података о њиховој прошлости (осим двојице партизана на Сутјесци), па је ово тестирање дефинитовно погодак што се тиче тражења порекла и везе са другима. У роду Крајишких Никољштака има десетак до сада тестираних и чак четворица су са дубинским тестом, само што није још откривено даље гранање од тог нивоа.
-
30. Поповић, Никољдан, Кикинда
Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује скоро у потпуности модални хаплотип за хаплогрупу I2-PH908, са тек двије благо помјерене вриједности DYS439=12 и DYS570=19. Ово значи да има приличан број блиских поклапања на 22 или 25 маркера која не морају показивати суштинску блискост. Чисто технички гледано, по халотипу најближи му је Капларевић из Милатовића/Лучани, који такође слави Никољдан. Поповић и Капларевић разликују се на једном маркеру од 25 упоређених маркера (DYS570). У ближој околини, Поповићима су по хаплотипу блиски нејавни из Мокрина и нејавни из Меленаца. Оба су тестирали само 17 маркера па би се евентуална веза са Поповићем морала провјеравати SNP тестовима. Нејавни из Мокрина слави Стевањдан, а Нејавни из Меленаца Никољдан. Занимљиво је да је раније у оквиру акција СДНКП тестиран Поповић из Кикинде који има идентичне податке као тестирани Поповић и имају пуно поклапање на свим маркерима.
Тестирани је оставио податке о предању Поповића да су поријеклом из Старе Херцеговине или Црне Горе и да су преко Косова са Чарнојевићем дошли до Баната. Једно вријеме су носили скраћено презиме Попов. Овакво предање је доста широко постављено и не даје пуно података о поријеклу Поповића. А учесталост самог презимена као и крсне славе додатно отежава ствар. У Кикинди се 1818. године помињу Поповићи који славе св. Екатерину и Попови који славе Стевањдан, али не и Попови/Поповићи који славе Никољдан. Поповићи вјероватно дијеле исто поријекло са другим српским породицама Великокикиндског диштрикта. Под самоуправу Диштрикта сабрало се углавном раније граничарско становништво Баната, Поморишја и Потисја, које је ту живјело почетком 18. вијека.
Не знам да ли је од ових Поповића пјесник Јован Поповић.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
С обзиром на честу хаплогрупи и модалан хаплотип, једино рјешење за откривање ближих родословних веза јесу дубински тестови.
-
43. Спасић, Никољдан, Мањинац/Књажевац
Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује двије карактеристичне вриједности маркера: DYS385ab=15-15 и YGATA H4=11, уз још неке немодалне DYS439=12, DYS481=29 и DYS635=24. По карактеристичним маркерима и по укупном хаплотипу, најближи су му: нејавни, Јовањдан из Равне Реке/Владичин Хан(2/23), нејавни, Никољдан из Крагујевца (3/23) и нејавни, Никољдан из Липљана (3/23). Сви наведени имају вриједности DYS385ab=15-15 и YGATA H4=11 и вриједило би преко SNP теста провјерити њихову везу са Спасићем. На подручју књажевачке општине и ближе околине, Спасић нема ближих поклапања.
Тестирани је оставио податке о предању да су Спасићи у Мањинцу носили родовски надимак "Миливојци", као и да су у Мањинцу присутни још од почетка 18. вијека. У етнографској литератури о овом роду може да се прочита сљедеће:
"-Миловци-Миловојевци, Никољдан, су дошли из Доње Соколовице у Срезу заглавском. Први од њих је дошао Милутин, па се по њему зову Милутиновци. Новија имена су им:
-Карапуловци, Магдаленци и Петријинци."
Доња Соколовица је насеље сусједно Мањинцу. Очигледно се ради о доста старом роду на подручју области Заглавак.
За прецизније откривање родословних веза, препоручује се дубински тест.
-
49. Ристић, Срђевдан, Дубоко, Љубовија
Припада хаплогрупи G2a-L497>Y11074>FT382712, роду Срђевштака-Никољштака са подручја Завршког платоа код Фоче.
Једино потпуно поклапање унутар рода има са Аврамом (Срђевдан) из Златног Бора код Фоче, док су му на маркер разлике Јокић (Срђевдан) из Горњих Грбаваца код Зворника и Васић (Никољдан) из Брњца код Лознице. Са Јокићем се разликује на DYS458 а Васићем на DYS385a. Од Срђевштака Обреновића из оближњег Побрђа код Братунца се разликује на DYS458 (двострука разлика) и DYS448, па је мање вероватно да су најближе повезани и поред географске близине. Изузев смањене DYS458=18 остатак Ристићевог хаплотип је модалан за овај род.
Тестирани је у упитнику навео да му се предак Ристо Станојевић око 1834. године призетио у кућу Петровића у Дубоком. Наводно је доселио са подручја Зеленог Јадра више Сребренице.
Тестирањем је несумњиво доказано да су Ристићи старином из Горњег Подриња, одакле су као и значајан број генетички потврђених припадника овог рода населили простор око средњег и доњег тока Дрине, Азбуковицу, Бирач, Јадар итд.
О овом генетичком роду постоји засебна форумска тема (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7404.msg196566#msg196566) коју води тестирани Обреновић.
Како би се у потпуности дубински испрофилисали као род најтоплије препоручујем WGS тестирање, с обзиром на то да је једино Вишњић из Фоче урадио овакву врсту теста.
-
55. Алемпијевић, Аранђеловдан, Лучани Село, Лучани
Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480, највероватније подграни FTC64765.
Алемпијевићев хаплотип поседује две прилично ретке вредности, DYS458=17 и YGATAH4=11. Из тог разлога нема потпуних поклапања. Најближе стоји са Аксентијевићем (Јовањдан) из топличког села Здравиње, разлика на YGATAH4. Са већим бројем Аранђеловштака из рода Земуновића-Корјенића се разликује баш на поменутим маркерима, док би потенцијалнa веза могла постојати са Зимоњићем из Горачића код Лучана. Поред славе деле и DYS458=17. Како се ипак разликују на прилично стабилном маркеру DYS576 који је дефинишући за многе Y128480 родове нисам их груписао заједно.
Литература бележи да су Алемпијевићи пореклом од Пљеваља. У Лучане су доселили преко Јавора и Будожеље код Ивањице, где их такође има. Тестирани наводи да се сеоба у Лучане десила крајем 18. века.
На ширем подручју Пљеваља, Старог Влаха и севера Старе Херцеговине постоји неколико Y128480 родова. На овом броју маркера Алемпијевић не показује већи степен блискости нити дељење специфичних вредности са некима од њих, што не значи да је таква веза немогућа. Не треба искључити ни могућност повезаности са старим и разгранатим родом Земуновића-Корјенића из Требиња.
Препорука за даље тестирање: Big Y-700 или WGS тест.
-
40. Коматина, Митровдан, Загорје, Беране, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837
Припада роду Куча. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS576=18, коју дели са Нешићем (Митровдан, Данковиће/Куршумлија). Нешићи по предању потичу од Коматина.
Коматине из Доње Ржанице у Доњим Васојевићима важе за старије досељенике из Кривог Дола у Кучима. Из Доње Ржанице су неки прешли на подручје Полимља у Горњим Васојевићима, а неки у Рашку област. Једно су од најбројнијих братстава пореклом из Куча, а вероватно и најбројније међу исељеницима. Јован Ердељановић наводи да се у Кучима сматра да потичу од Дабића, који су са Безјова прешли на Убле. Дабићи су једно од братстава које потиче од Петра Пантиног (његово потомство је једна од пет грана Старокуча). У Васојевићима се памти да су се у Доњу Ржаницу доселили као римокатолици. То значи да су се из Куча доселили најкасније у 17. веку, пошто је војвода Љаље Дрекалов тада са већином Куча прешао на православље.
Чланак на порталу о роду Куча: https://www.poreklo.rs/2018/10/23/rod-kuca/?script=cir
До сада нико из ове гране Старокуча није урадио дубљи генетички тест, тако да је препорука за даље тестирање WGS или BigY тест.
-
42. Вукашиновић, Јовањдан (прислужба: Тројчиндан), Роге, Пожега, E-V13>Z1057
Припада роду Комарица, као и недавно тестирани Ковачевић из Рога, од чијег хаплотипа се разликује једино на маркеру DYS449 (хаплотип Вукашиновић поседује снижену вредност 31):
Ковачевић, Јовањдан (прислужба: други дан Тројчиндана), Роге, Пожега, E-V13>Z1057
Припада роду Комарица, чија је матица у Матаругама код Пљеваља, одакле се род раширио на околину Прибоја. Хаплотип Ковачевића је истоветан модалном хаплотипу овог рода. Преглед поклапања хаплотипова са до сада тестираним припадницима овог рода, међу којима је и Вуловић из истог места:
- Ивановић, Јовањдан, Роге/Пожега (25/25)
- Вуловић, Јовањдан, Роге/Пожега (24/25)
- Комарица, Јовањдан, Бучје/Прибој (22/23)
- Милошевић, Јовањдан, Раскрсница/Ђурашићи/Пријепоље (22/23)
- Љубојевић, Јовањдан, Збојштица/Ужице (21/23)
Тестирани је навео да по једном предању Ковачевићи потичу од Богуновића из Херцеговине, одакле су најпре дошли у Бјелопавлиће. Пре Првог српског устанка дошли су у Роге.
Род Комарица је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
Тестирани је навео да се у Роге по предању доселио Вукашин са три сина око 1820. године из места "Шарловил" (тестирани је свестан да такво место не постоји) код Требиња. Из писаних извора је познато да су се доселила браћа Вукашин и Јован, синови Марка. По Марку су раније имали презиме Марковић.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
-
50. Радовић, Аранђеловдан, Буђановци, Рума, E-V13>Z5018>S2979>L241>Y581412>Y142744
Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385b=19 и DYS439=13, које одступају од модалног хаплотипа ове гране. На два маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Малић, Ђурђевдан, Високо
- Рашевић, Лазарева Субота, Закмур/Фоча
- Петровић, Петковдан, Бобово/Свилајнац
С обзиром на географску удаљеност и различите славе, мало је вероватно да је ближе повезан са било ким од њих.
Предак тестираног Захарије рођен је 1780. године у Буђановцима. Село је насељено око 1720. године.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
-
59. Илић, Митровдан, Топли До, Сурдулица
Припада хаплогрупи G2a-P15.
Изразито специфичан хаплотип за који ни Невген не даје претерано поуздане предикције млађих грана. Највеће шансе предвиђа за PF3147 (https://www.yfull.com/tree/G-PF3147/), али и то је веома упитно.
Оно што је свакако интересантније јесте да Илић има потпуно поклапање са Миленковићем (Аранђеловдан) из Клисурице код Прокупља, који је годинама био усамљен у табели пројекта. Због реткости хаплотипова и притом потпуним поклапањем нема сумње да су ближе повезани.
Ниједан од њих није навео подробније податке о пореклу сем да су им деде рођене у наведеним селима. Пошто је Топли До пре више од 100 година у литературу уписао Риста Т. Николић можемо видети да је једини род у селу који слави Митровдан - Дебелоричани или Пешићеви, пореклом из нешто јужнијег села Плоча које данас припада Босилеграду. У сваком случају, егзотичан резултат и повезаност са тестираним из Топлице која је насељавана и становништвом са Власине говори у прилог дужем присуству на том подручју.
Свака препорука за неки од дубинских тестова, Big Y-700 или WGS.
Својевремено сам о Миленковићем хаплотипу написао следеће:
Тестирани поседује јако чудан хаплотип, па је самим тим без иоле блиских поклапања, како на Српском ДНК пројекту, тако и међу околним народима. Ништа боље ситуација није ни у светским базама, а једина грана за коју се са одређеном дозом вероватноће може рећи да би јој могао припадати, због не претерано блиских али ипак више постојећих поклапања јесте L140>U1>L1266 (https://www.yfull.com/tree/G-L1266/). У питању су анонимни резултат из Грчке (6/23), двојица Грузина (6/18), Јермен (6/19), Грузин (4/18), Шкот (6/18). Сви осим Грка су потврђени као L1266+. Међу поклапањима се налази и тестирани из Руске Федерације (извесно кавкаског порекла) који је потврђен као припадник ниже подгране PH1780 (https://www.yfull.com/tree/G-PH1780/). Због овакве ситуације, препорука Миленковићу јесте G2a-L1259 (https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=27&products_id=45940) панел берлинског YSeq-а.
-
22. Шипић, Никољдан, Средска/Призрен, R1b-BY187829, припада роду Рачојћи
Шипић је у упитнику навео да припада познатом роду Шиповци из Средске код Призрена, а помињу се и у чувеној књизи "Сретечки родослов (https://biblioteka.poreklo.rs/ResCarta/jsp/RcWebImageViewer.jsp?doc_id=55e279d0-448d-4fab-84e8-84b9d0c27681/00000001/00000001/00001575)" коју осим у штампаној форми имамо у нашој дигиталној библиотеци доступној члановима Друштва "Порекло".
Хаплотип и слава Шипића указују на припадност роду Рачојћи из кога су му и два најближа поклапања: необјављени резултат са славом Никољдан, Богошевце/Средска/Призрен (разлика на једном од 23 упоредива маркера) и Вељковић, Никољдан, Рачојћи/Средска/Призрен (3/25).
Хаплотип Шипића карактерише повишена вредност маркера DYS481=23 (како за целу R-U152 тако и за род Рачојћи) и управо на овој вредности се и разликује од свих других тестираних припадника овог рода.
Обзиром да је Вељковић већ урадио најдубљи WGS тест, било би изузетно драгоцено за профилисање рода Рачојћи ако би се дубински тестирао још барем један припадник овог рода, па је савет за Шипића да размисли о даљем WGS тестирању.
На 23andme такође постоји један припадник овог генетичког рода:
Совтић, непознато: R1b-U152>L20
Совтићи су из Зојића крај Призрена. У Средачкој Жупи постоји велики род Совтића, не знам имају ли везе са овима.
Колико ми је познато, сви Совтићи са подручја Призрена су из Средске и славе Никољдан.
-
46. Бојовић, Ђурђевдан, Прибојска Голеша, Прибој, J2b-L283>Z1043
Као и остали Бојовићи из Прибојске Голеше, породица тестираног негује предање о пореклу од Боја Бојовића - Топала, који је овде доселио око 1780. године. Неки Бојовићи кажу да су из Колашина, неки из Дробњака, углавном им је заједничко да се спомиње извесни Бојо Топал у предању. У питању је генетички добро профилисани род Ђурђвштака J2b-L283>Z638>Z631>Z0143>YY22894>BY225800. На Yfull са Грком из Солуна чине грану чији је зајединички предак живео пре око 1000 година.
Yfull стабло:
https://www.yfull.com/tree/J-Y22894/
Сви Срби који припадају овој подграни J2b-L283 славе Ђурђевдан: Бојовић, Прибојска Голеша, Николић, Гацко, Николић, Горње Чарађе/Никшић, Јовановић, Убава/Вишеград, Савић, Бачевци, Ваљево, Мишковић, Доње Вуковско/Купрес, Живанић, Кудиљи/Купрес, Бижић, Велика Дапчевица/Грубишно Поље, Јекичић, Вршани/Бијељина, Симеуновић, Кујник/Брестовац (BIG Y-700).
(https://iili.io/CCZvIvp.png)
-
57. Мирковић, Стевањдан, Матијевац, Владимирци, J2b-L283>Z1043
Мирковићи (7 к., Стевањдан). Надимак им Сремци, по њима Сремчеви забрани близу шеваричког гробља. Тамо сада градина (ограђена њива). Петронијев (49 год.) деда био Паја, а њихови преци дошли из Срема. (извор: Шабачка Посавина и Поцерина, Војислав С. Радовановић)
https://www.poreklo.rs/2013/02/16/poreklo-prezimena-selo-matijevac-vladimirci/
Слично предање о пореклу преноси и тестирани: досељени у првој половини 19. века из Срема, надимак Сремци, настарији познати предак - Пантелија.
Реч је о генетичком роду чија је матица, по свему судећи, на простору Рашке и Метохије. Веома блиско поклапање са следећим породицама: Вилимоновић, Стевањдан, Рудно/Краљево, Бошковић, Стевањдан, Крушевица/Рашка, необјављен, Стевањдан, Штимље, необјављен, Аранђеловдан, Градац/Рашка, необјављен, Стевањдан, Дрсник/Клина.
Као што се може видети, главнина овог рода слави Св. Стевана и пореклом је са простора Рашке и Косова и Метохије. Логика налаже да су у питању велике миграције с краја 17. века ка Срему, па касније миграција Срем > Мачва.
Савет за даље: BIG Y-700.
-
51. Ризановић, муслиман, Нови Пазар, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY105970>BY146525>BY92885
Припада роду Климената, чија је матица у истоименом албанском племену у Малесији. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS576=18, док је остатак хаплотипа модалан за овај род.
Породица тестираног нема предање о даљем пореклу. Тестирани једино зна да му је деда рођен у Новом Пазару.
Ејуп Мушовић у свом раду о Новом Пазару из 1979. године не помиње Ризановиће.
О Климентима имамо засебну тему на форуму: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4889.0
-
74. Мартиновић, Ђурђиц, Мартинци, Сремска Митровица
Припада хаплогрупи G2a-L497, без иоле ближих поклапања у табели пројекта.
Како му Невген са прилично великим процентима предвиђа припадност подграни Z6150 (https://www.yfull.com/tree/G-Z6150/) проверих иностране хаплотипове потврђене на њу. Међу њима се издваја резултат из САД-а, тачније Тусона у Аризони. Од тестираног који носи презиме шпанског порекла се разликује на 4/25, од тога је разлика на 576 двострука. Потврђен је као припадник подгране FTB3037 (https://discover.familytreedna.com/y-dna/G-FTB3037/story) старе свега око 450 година. Везу са њим би требало проверити неким од дубинских тестова.
Овакав резултат не би требао да нас чуди имајући у виду наводе тестираног да је породица пореклом из Крањске, о чему говори породични шпицнамет Крањци. По предању је предак доселио почетком 17. века са тог подручја. У монографији о Мартинцима је шпицнамет наведен као Кранчеви. Мартинци нису уписани у Сремском земљишнику из 1828. па не могу проверити наводе тестираног да се породица раније презивала Мартин. У 19. веку су славили Ђурђевдан.
-
41. Живковић, Никољдан, Лучевица/Нехорићи/Пале, R1b-U152
Тестирани је у упитнику навео податке из турског пописа села Лучевица из 1864. године, у којем се као глава домаћинства помиње Живко, са пет синова:
Гаврило (1810)
Мићо (1818)
Јаћим (1820)
Митар (1822)
Спасо (1825)
След директних мушких предака тестираног је следећи:
Живко -> Јаћим (1820) -> Живко (1852) -> Ристо (1875) -> Аћим (1900) -> Богдан (1934)
По свему судећи, управо је по другом Живку из овог низа настало и данашње презиме Живковић у селу.
Живковић има потпуно поклапање на свих 23 упоредива маркера са тестираним Чворовићем, пореклом из села Драксин код Бајине Баште.
Поред исте славе - Никољдана, Живковић и Чворовић деле и две специфичне вредности маркера за хаплогрупу R-U152: снижену вредност DYS437=14 (модална вредност је 15) и повишену вредност DYS635=24 (модална вредност је 23). Због тога нема сумње да су филогенетски блиски.
Терминална, односно најмлађа подграна којој обојица припадају, као и процена времена када је живео њихов најскорији заједнички предак, могли би се поуздано одредити само неким напреднијим и скупљим тестом, као што су WGS (https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=29&products_id=129554) или Big Y-700 (https://www.familytreedna.com/products/big-y).
-
41. Живковић, Никољдан, Лучевица/Нехорићи/Пале, R1b-U152
Тестирани је у упитнику навео податке из турског пописа села Лучевица из 1864. године, у којем се као глава домаћинства помиње Живко, са пет синова:
Гаврило (1810)
Мићо (1818)
Јаћим (1820)
Митар (1822)
Спасо (1825)
След директних мушких предака тестираног је следећи:
Живко -> Јаћим (1820) -> Живко (1852) -> Ристо (1875) -> Аћим (1900) -> Богдан (1934)
По свему судећи, управо је по другом Живку из овог низа настало и данашње презиме Живковић у селу.
Живковић има потпуно поклапање на свих 23 упоредива маркера са тестираним Чворовићем, пореклом из села Драксин код Бајине Баште.
Поред исте славе - Никољдана, Живковић и Чворовић деле и две специфичне вредности маркера за хаплогрупу R-U152: снижену вредност DYS437=14 (модална вредност је 15) и повишену вредност DYS635=24 (модална вредност је 23). Због тога нема сумње да су филогенетски блиски.
Терминална, односно најмлађа подграна којој обојица припадају, као и процена времена када је живео њихов најскорији заједнички предак, могли би се поуздано одредити само неким напреднијим и скупљим тестом, као што су WGS (https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=29&products_id=129554) или Big Y-700 (https://www.familytreedna.com/products/big-y).
Чворовићи из Драксина би требало да су пореклом из суседног Заглавка, а крсна слава Чворовића из села Заглавак код Бајине Баште је Лучиндан, као и код Чворовића из Заграда код Никшића и њиховог огранка из Мокрог код Шавника. Огранак из Заглавка би требало да потиче од огранка из Мокрог, иако то за сад није генетички потврђено (занимљиво да ни један од тројице до сад тестираних Чворовића из Драксина/Заглавка не припада хаплогрупи I2-Y3120>Z17855>A20030>Y135654* којој припадају Чворовићи из Заграда и Мокрог а ни међусобно нису сродни). Но, код Чворовића који је исти род са Живковићем може бити да је изворна крсна слава сачувана а да је презиме промењено.
Ако се добро сећам, један Живковић са Никољданом из Нехорића припада хаплогрупи I2-PH908, па се поставља питање која је изборна хаплогрупа овог рода. Предност бих дао овом сада Живковићу, пошто има блиско генетички поклапање са тестираним исте крсне славе, притом је уколико сам добро схватио хаплотип обојице прилично неуобичајен.
-
52. Парпура, Аранђеловдан, Кијев/Украјина, R1b-U106
Тестирани је у упитнику навео да му је најстарији познати предак Арсеније Парпура, рођен у Кијеву, у тадашњој Царској Русији. Након избијања Октобарске револуције, Арсеније је 1921. или 1922. године емигрирао преко Крима и Цариграда у Београд, а затим се настанио у Ивањици, где се оженио, добио потомство и провео остатак живота.
Према предвиђању НЕВГЕН-а, најбољљем светском предвиђачу Y-ДНК хаплогрупа, хаплотип тестираног са вероватноћом од 96% припада подграни R1b-U106 > Z381 > Z301 > S1688 > FGC19573.
(https://i.imgur.com/eqi9dlD.png)
Хаплотип Парпуре карактеришу две вредности које су веома специфичне за хаплогрупу R1b-U106: повишена вредност DYS385=12-14 (модална у нашој бази је 11-14), као и снижена вредност DYS481=21 (модална је 22). С обзиром на овако карактеристичан хаплотип, као и документовано источноевропско порекло тестираног, очекивано је да међу до сада тестиранима у бази Српског ДНК пројекта, који су пореклом са Балкана, нема ближих поклапања.
Парпура би могао припадати једној нижој подграни испод R-FGC19573, у којој се тренутно налазе и један Пољак и један Украјинац:
R1b-U106 > R-Y477958 > R-S263 > R-S499 > R-S1684 > R-FGC19573 > R-FT52495 > R-BY182498 > R-Y87229
(https://i.imgur.com/AIuAylq.png)
Ово је, међутим, за сада само претпоставка коју би, уколико жели, Парпура могао проверити циљаним SNP тестом за FGC19573 преко лабораторије YSEQ (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=24384 (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=24384)) или геномским тестом (WGS (https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=29&products_id=129554)). До такве објективне SNP потврде, у бази Српског ДНК пројекта водићемо га на основном нивоу R1b-U106.
-
41. Живковић, Никољдан, Лучевица/Нехорићи/Пале, R1b-U152
Тестирани је у упитнику навео податке из турског пописа села Лучевица из 1864. године, у којем се као глава домаћинства помиње Живко, са пет синова:
Гаврило (1810)
Мићо (1818)
Јаћим (1820)
Митар (1822)
Спасо (1825)
След директних мушких предака тестираног је следећи:
Живко -> Јаћим (1820) -> Живко (1852) -> Ристо (1875) -> Аћим (1900) -> Богдан (1934)
По свему судећи, управо је по другом Живку из овог низа настало и данашње презиме Живковић у селу.
Живковић има потпуно поклапање на свих 23 упоредива маркера са тестираним Чворовићем, пореклом из села Драксин код Бајине Баште.
Поред исте славе - Никољдана, Живковић и Чворовић деле и две специфичне вредности маркера за хаплогрупу R-U152: снижену вредност DYS437=14 (модална вредност је 15) и повишену вредност DYS635=24 (модална вредност је 23). Због тога нема сумње да су филогенетски блиски.
Терминална, односно најмлађа подграна којој обојица припадају, као и процена времена када је живео њихов најскорији заједнички предак, могли би се поуздано одредити само неким напреднијим и скупљим тестом, као што су WGS (https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=29&products_id=129554) или Big Y-700 (https://www.familytreedna.com/products/big-y).
Имамо од раније два резултата ових Живковића (Никољдан) из Нехорића. Један са маркерима I2-PH908, други са 23andMe I2-S17250. Нехорићи нису велико место, можда би тестирани могао да разјасни, да ли је било више линија Живковића и сл.
-
46. Бојовић, Ђурђевдан, Прибојска Голеша, Прибој, J2b-L283>Z1043
Као и остали Бојовићи из Прибојске Голеше, породица тестираног негује предање о пореклу од Боја Бојовића - Топала, који је овде доселио око 1780. године. Неки Бојовићи кажу да су из Колашина, неки из Дробњака, углавном им је заједничко да се спомиње извесни Бојо Топал у предању. У питању је генетички добро профилисани род Ђурђвштака J2b-L283>Z638>Z631>Z0143>YY22894>BY225800. На Yfull са Грком из Солуна чине грану чији је зајединички предак живео пре око 1000 година.
Yfull стабло:
https://www.yfull.com/tree/J-Y22894/
Сви Срби који припадају овој подграни J2b-L283 славе Ђурђевдан: Бојовић, Прибојска Голеша, Николић, Гацко, Николић, Горње Чарађе/Никшић, Јовановић, Убава/Вишеград, Савић, Бачевци, Ваљево, Мишковић, Доње Вуковско/Купрес, Живанић, Кудиљи/Купрес, Бижић, Велика Дапчевица/Грубишно Поље, Јекичић, Вршани/Бијељина, Симеуновић, Кујник/Брестовац (BIG Y-700).
(https://iili.io/CCZvIvp.png)
У још увек необјављеном османском дефтеру из 1851 године у Прибојској Голеши је забележен Бојо, рођен око 1796 године, син Марка са синовима Стеваном, Пером, Новаком, Николом и Мелентијем. Заједно су са њима у кући и Бојови синовци Петар и Јован, синови Мирка, по свему судећи рођеног или брата по оцу већ поменутог Боја. Пошто се ради о бројном домаћинству, са доста мушкараца, није искључено да Бојовићи из Прибојске Голеше потичу заправо од овог Боја.
-
56. Јовановић, Аранђеловдан, Соколово, Лазаревац, E-M84
Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS391=11 и DYS481=24 и сниженe вредности маркера DYS385b=17, DYS448=19, YGATAH4=10 и DYS456=15. Нема блиских поклапања.
Јовановићи се не помињу у Соколову у раду Петра Петровића о Шумадијској Колубари:
https://www.poreklo.rs/2013/09/30/poreklo-prezimena-selo-sokolovo-lazarevac
Тестирани наводи да су Јовановићи по једном мишљењу дошли из Барошевца код Лазаревца. Даљим пореклом по предању потичу из Црне Горе.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
-
67. Станишић, Петковдан, Винићи, Даниловград, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591
Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS390=25 и DYS576=18 и снижене вредности маркера DYS389i=12 и DYS389ii=29. Ове вредности маркера не поседује ниједан од тројице претходно тестираних Станишића:
Станишић, Петковдан, Винићи, Даниловград, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591
Станишић, Петковдан, Винићи, Даниловград, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591
Станишић, Петковдан, Винићи, Даниловград, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591
Сва тројица тестираних припадају роду Бјелопавлића. Хаплотипови на 23 маркера су им истоветни, са изузетком маркера DYS576 на коме један има модалну вредност 17, а хаплотип двојице тестираних има веома снижену вредност 14.
Петар Шобајић је забележио следеће о Бубићима у Вражегрмцима (западни део племенске области Бјелопавлића) у свом раду о Бјелопавлићима и Пјешивцима:
Из Мартинића је прешао у Вражегрмце Раслав, син Бубин. Он се био наљутио на оца и побегао. Буба пошаље слуге да га траже и доведу. Они га нађу на Калиној Главици у Миокусовићима у једном "вражјем грмену", позову га да иде кући, али он нехтедне. По томе се кажу зову Вражегрмци. И за њега у Вражегрмцима причају, да се био оженио кћером Ивана Црнојевића. Наишли су били већ и Турци. Из Босне наиђе некакав бег Соколовић, побратими се са Раславом и затражи од њега земље колико може покрити волујска кожа. Тако га превари и притисне цело Добро Поље поред Зете. Кад за то дочује Иван-бег, пође с војском на Раслава, бег побегне а војска опколи кућу на Калиној Главици. Било тада у Раслава 24 чељади. Издајом слуге Раславова, неког Госаљића Лужанина, војска уђе у кућу и све у њој побије. Оставе само Раславову жену, која је била трудна. Једни казују да је она после тога имала два сина, Носака и Станишу, а други да су Раславу остала два сина у животу, један је био Вујмило, он је имао Носака, а од другог, ком име не знају, је Станиша. Мајка је понела Носака у Вранеш, тамо су живели неко време, по томе му је име остало. Носак је имао Милана и Дамјана, од њих су Милановићи и Дамјановићи; од Станише су Станишићи. К овим се браствима прибијају још три: Вујадиновићи, Мандићи и Миљевићи, причају да су од Аврама, брата Раславова.
Од два поменута предања о Раславовом потомству, очито је тачније оно према коме су Раславу у животу остала два сина. Да од Раслава потиче једино дете које је његова трудна жена одвела у Вранеш (како се наводи у првом предању), Станишићи не би припадали роду Бјелопавлића.
Шобајић наводи следеће податке о Станишићима:
Станишићи 60 к. у селу Винићима до Павковића. Станишина мајка се удала за војводу бјелопавлићског, Ненезу Ђурова. Ненезу помиње Маријан Болица као војводу 1614. г. Значило би да је Станиша био најдаље у другој половини 16. века. Броје пасове: Богић - Одо - Саво - Милован - Васко - Урош - Ђураш - Дамјо - Вукадин - Раде - Станиша - Раслав - Буба - Шћепан - Бијели Павле. Пре око 90 година из села су неки предигли у Драгићевину до Пожара, ту их има 7 к., презивају се Бубаловићи. До њих у Дракуловини живи 13 к. Дракуловића, и они су од Станишића из Винића. Станишића је селило: пре око 90 година једна кућа у Петровац у Србији, једна (1863. г.) у Међулужје код Маденовца, тада две у Гунцате близу Београда и у Барајево 1. После 1878. год. по једна кућа у село Враце (Добитак), Раковицу код Београда, Чачак и Јагодину. Има их и у Никшићу 2 к. и у Спужу 4. Веље војне, 1768. године, одвели су Турци неке њихове у Босну (у Власеницу) и кажу да тамо има од њих потурица.
Један од првих, али и најзагонетнијих резултата који смо добили из Црне Горе, јесте резултат једног Станишића који припада роду Дробњака - Новљана и хаплогрупи I1. За тај резултат је од почетка било упитно да ли је репрезентативан за Станишиће, не само јер није био у складу са предањем, већ и зато што тај тестирани слави Савиндан. Сада са великом сигурношћу можемо претпоставити да поменути тестирани потиче по мушкој линији од неке породице из разгранате групе Косовчића из Дробњака, који славе Савиндан (по чему су јединствени у Црној Гори, поред Вуковића из Вранеша) и припадају генетичком роду Дробњака - Новљана (за разлику од Вуковића).
Код петог тестираног Станишића из Винића, чији ће резултат такође бити објављен ускоро, утврђена је трећа хаплгорупа, што додатно компликује ствари. Међутим, на основу ова три резултата је јасно да Станишићи изворно потичу од Бубића, који су једна од две основне гране Бјелопавлића.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест.
-
54. Брњош, Аћимовдан, Увјећа, Требиње
Припада хаплогрупи I2-M223>Z161>L801>Y3249>Z170>CTS6433>S2364>Y4955>Y11161>Y10660 (https://www.yfull.com/tree/I-Y10660/). Нема блиских поклапања у нашој бази. Карактеристика хаплотипа је изразито повишена вредност маркера DYS456=23 (модална вредност је 15), што га повезује са припадницима гране I2-Y10660>Y37834>Y104786>Y83339>Y91906>Y94242, где већ имамо у нашој групи на FTDNA Павловића из Собине код Врања, слава Никољдан. Иако има чак 5 различитих маркера у односу на њега, при чему неколико двоструких разлика и трострука на DYS456, може се приметити и на другим пројектима на FTDNA да се унутар ове гране налазе хаплотипови који имају повишену вредност 20, 21 или 22 на маркеру DYS456, који је иначе прилично стабилан у оквиру ове хаплогрупе. Реч је ипак о географски прилично распрострањеној хаплогрупи, а Брњошу је можда најближи један резултат из Грчке (Y37 тест на FTDNA) који се од Брњоша разликује на 3 од 20 упоредивих маркера. Иако је цела хаплогрупа I2-M223>Z161>L801 старогерманског порекла, уколико се заиста ради о грани I2-M223>Z161>L801>Y91906>Y94242 могло би се даље порекло везати и за нека словенска племена, јер је овај огранак прилично заступљен и разноврстан код Руса на западу Русије.
У књизи Херцеговина Дедијера, Ђурић-Козића, Филиповића и Мићевића је за Брњоше наведено да славе Аранђеловдан и да су се доселили у Увјећу из Дренова Дола у Зупцима пре 120-130 година. У селу је забележена још једна породица - Шупљоглави - тестирани преко 23andMe:
Шупљеглав, Света Тројица, Увјећа, Требиње, I2-S17250
Као што се види из овог коментара ове Брњоши и Шупљеглави не припадају истој хаплогрупи.
Препоручујем за даље тестирање BigY-700 тест код FTDNA или WGS тест. Значајно повољнија алрернатива би била тестирање појединачних SNP мутација код YSeq, где би могло да се крене од https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=128279 (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=128279) (SNP који дефинише грану Y91906).
-
96. Аничић, Никољдан, Дебеља, Нова Варош
Припада хаплогрупи I2b1-Y283553>Y263932>Y284115 (https://www.yfull.com/tree/I-Y284115/), генетичком роду Мунигуза. На FTDNA стаблу је именована следећим низом I2>BY32198>L417>BY32152>BY65900>Y97483, а тренутно стање целокупне хаплогрупе I2b може да се види на следећем линку https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-BY32198/tree (https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-BY32198/tree). Хаплогрупа I2b је настала у палеолиту трагањем основне хаплогрупе I2 на данас далеко бројнију I2a и тек недавно откривену I2b, која је првобитно носила назив I2b-L415. Обе гране се могу везати за старо европско становништво које се након леденог доба умножило и током мезолита чинило демографску основу западноевропских ловаца-сакупљача (постојали су и источни ловци-сакупљачи са нешто другачијим пореклом). Присуство ретке хаплогрупе I2b код западних ловаца-сакупљача је доказано проналаском ове хаплогрупе у узорцима из културе Лепенског Вира I4870, VLASA7 и VLASA44, са локалитета Власац.
Данас се ова хаплогрупа може наћи у Србији, где имамо род Мунигуза, којем припада и Аничић, Босни и Херцеговини где је потврђен у једној научној студији код Срба из Крајине, Хрватској, Италији, Немачкој, Шкотској и Ирану. Балкански огранци су релативно блиски, јер сви потичу од једног јединог човека који је живео током средњег века. Мунигузи су вероватно најбројнији огранак ове хаплогрупе. Из овог генетичког рода имамо и једног дубински тестираног Аничића, такође из Дебеље. Иако има чак 3 разлике на упоредивих 25 маркера у односу на новотестираног Аничића свакако су близак род. Поред њих двојице овом генетичком роду припадају и Ђорђевић из Бањице код Чачка и Луковић из Бање код Аранђеловца. Сви славе Никољдан.
Мунигузи су разгранат род са подручја Старог Влаха који је детаљно описао Љубомир Ж. Мићић у својој књизи Златибор - антропогеографска истраживања . Наводи се тамо да су Мунигузи досељени пре 200 година (издање књиге 1906. године) из Матаруга код Пљеваља. Поред Аничића из Дебеље овом роду припадају и Александровићи и Вукићи из Чајетине, Спасојевићи из Беле Реке, Чоловићи, Вићовићи, Рибовићи, Батаци, Писковићи, Поповићи, Јоцовићи, Петровићи, Шећеровићи, Марковићи и Милошевићи из Ојковице, Љешевићи, Чоловићи и Удбинићи из Бурађе, Мраковићи из Сјеништа, Варнице из Доброселице, Росићи из Негбине, Ковачевићи (Мунићи) из Годовика. Аничић је у упитнику навео да је старо презиме његове породице било Поповић, па саветујем за даље да анимира неког од Поповића из Ојковице за даље тестирање. Такође је навео предање о припадности племену Мунигуза и старије порекло из Старе Херцеговине.
Препоручујем Аничићу да прати нове резултате из древне ДНК јер сам приметио да се у овогодишњем Акбаријевом раду појавило неколико нових узорака древне ДНК који су му филогенетски блиски, али тачне локације ових узорка за сада нису објављене.
-
87. Стојићевић, Никољдан, Горња Врањска/Шабац
Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује веома специфичан хаплотип са више карактеристичних вриједности маркера: DYS385ab=15-15, DYS439=14, DYS392=12, DYS456=16. Стојићевићу је по укупној блискости, али и по карактеристичним маркерима најближи тестирани Петровић из Дворишта/Шабац (4/23 маркера разлике). Иако дијеле различите славе, географски су близу и постоји велика шанса за генетичку блискост. Ово наравно треба провјерити SNP тестовима. Постоје неки хаплотипови, који дијеле по једну или двије карактеристичне вриједности, али по укупној блискости хаплотипа стоје далеко од Стојићевића. Међу тим тестиранима су: необјављени из Цигленика/Славонска Пожега, на 5/23 разлике, који слави Ђурђевдан и има DYS385ab=15-15, DYS439=14, необјављени из Азање, на 4/17 разлике, који слави св.прорка Јелисеја и има DYS385ab=15-15, DYS456=16. Међу тестираним који славе Никољдан, Стојићевић нема блиских поклапања, а такође нема блиских поклапања са тестиранама из Мачве и Поцерине. Убудуће се може појавити неки нови тестирани који би по хаплотипу био ближи Стојићевићу, а у међувремену се препоручује дубински тест.
О хаплогрупи I2-PH908 више на сљедећем линку
https://www.poreklo.rs/2021/12/01/haplogrupa-i2-ph908/
Тестирани је оставио прилично опширне податке о поријеклу, по којима потиче од породице Ђикановић из Никшића која се у 16. вијеку доселила у Срем, а касније у Поцерину гдје су узели презиме Стојићевић. Даље наводи да су Ђикановићи огранак пивских Руђића, а да су даље поријеклом од Ашкраба. С обзиром да су и Ђикановићи и Ашкрабе тестирани, може се закључити да овакав наратив о поријеклу није тачан, јер Стојићевићи нису исте хаплогрупе у односу на Ђикановиће и Ашкрабе. Очигледно се ради о скоријој контаминацији неодговарајућом родословном литературом.
У старијој етнографској литератури о Стојићевићима може да се прочита сљедеће:
"Светозар Лукић (65 год.) слушао од Вељка Стојићевића Ђукића, Ђукиног унука, да су Стојићевићи из Варне: остала прича војводе Милоша отац возио буле турске, па у Варни, где је сад ћуприја, била мала дрвена ћуприја, коњи се поплашили, изврнуо буле у реку, није знао шта ће и побегао с фамилијом овде."
Вјероватно су Стојићевићи потицали од неког старијег рода из Варне/Шабац.
Са друге стране, тестирани Стојићевић има родословне везе по мушкој линији са познатим српским војводом из Првог српског устанка, Милошем Стојићевићем Поцерцем. Са овим резултатом основано се може претпоставити хаплогрупа овог српског војводе.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%9F%D0%BE%D1%86%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e3/Gornja_Vranjska_003.jpg/1920px-Gornja_Vranjska_003.jpg)
-
108. Микарић, Јовањдан, Богуновац, Медвеђа
Припада хаплогрупи G2a-M406>S9591, роду Мезгаљана.
Микарић је први тестирани Мезгаљан се повишеном вредношћу DYS385a=14, па сходно томе нема потпуних поклапања унутар рода. Маркерно најближе стоји са нејавним резултатом из суседне Петриље (разлика на DYS385a), и Бакићем (Аранђеловдан) из Љевоше код Пећи са којим се разликује на истом маркеру. Од Божовића из Гусиња се разликује и на DYS576, док најдаље стоји са хаплотипом Радовановића из Маћедонца код Медвеђе, разлике на DYS385a, DYS439 и DYS458.
Тестирани је у упитнику навео да су Микарићи пореклом из Мезгаља у Шекулару, што је потврђено резултатом теста.
Као и приликом објаве ранијих резултата Мезгаљана, истичем могућност да Микарићи и Мезгаљани припадају подграни Y464599 (https://www.yfull.com/tree/G-Y464599/) у којој се налази нама непознати резултат из Црне Горе. Ово би се могло проверити неким од дубинских тестова, у идеалном сценарију макар двојице припадника овог рода. Стога моја најсрдачнија препорука за неки од WGS тестова.
-
94. Остојић, Јовањдан, Мало Крчмаре/Рача
Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује скоро у потпуности модални хаплотип, што значи да има велики број бликсих поклапања која не морају значити суштинску блискост. Једина благо "помјерена" вриједност маркера је DYS570=17, али је и ова вриједност присутна код већег броја тестираних. У бази СДНКП Остојић има једно потпуно поклапање на 23 упоређена маркера са неким ко слави Јовањдан. Ради се о Лазићу из Годљева/Косјерић. Због модалности хаплотипа ово покалапње не мора пуно да значи, али може бити интересантно уколико се узму у обзир предања Остојића о поријеклу из Осата у Босни, гдје би се Косјерић налазио негдје на путањи тог правца миграције. Још једно пуно поклапање на 23 маркера Остојић има са Пајовићем из Срезојеваца/Г.Милановац који слави Ђурђевдан и са необјављеним из Жабља у Бачкој који слави Лазареву суботу, али због различите славе и географске удаљености, мале су шансе за ближу родословну везу. Препоруке су за дубински тест.
О хаплогрупи I2-PH908 више на сљедећем линку
https://www.poreklo.rs/2021/12/01/haplogrupa-i2-ph908/
Предање тестираног о поријеклу се поклапа са оним што је записано у етнографској литератури, а то је да се род доселио из Осата у Босни. Старије родовско презиме је Максимовић.
"Мало Крчмаре...Досељени у периоду од 1737. до 1787. године...
Максимовићи (Максимовићи, Аџићи-Васићи, Милићи, Милутиновићи, Петровићи, Срећковићи, Милосављевићи, Остојићи, Урошевићи, Дамњановићи, Ђурићи, Милошевићи, Младеновићи и Владисављевићи), Осат (Босна), Јовањдан."
-
109. Стојановић, Никољдан, Приштина
Припада хаплогрупи H1а-M82.
Из разлога готово модалног хаплотипа тестирани Стојановић поседује већи број потпуних и блиских (1-2 маркера разлике) поклапања унутар табеле пројекта. Поред Војновића из околине Вуковара који слави исту славу издвојио бих нејавни резултат из Ораховца као географски најближе потпуно поклапање.
Тестирани у упитнику није навео родословне податке који би били од користи приликом анализе резултата, па се не може закључити да ли је у питању приштинска варошка породица.
-
63. Петровић, Горњи Петровићи, Сајковић, Ливно, J2b-M205>Y22059
Недавно се резултат ових Петровића појавио и на 23andMe, па цитирам део те објаве:
Петровић, Ђурђевдан, Сајковић, Ливно, J2b-M205
САЈКОВИЋ
Петровићи - дошли из Отишића код Врлике (Далмација), кажу да су старином из Црне Горе. Славе Ђурђевдан. (Mario Petric, Porijeklo Stanovnistva Livanjskog Polja)
У Ливањском пољу Петровићи славе Ђурђевдан и Аранђеловдан. Заједничко и за једне и за друге је да су досељени из Отишића и да су, по предању, пореклом из Црне Горе. У окружењу има неколико J-Y22059 родова од раније: Деспинић, Јовањдан, Отишић, Врлика; Барош, Никољдан, Црни Луг, Босанско Грахово; Шарац, Никољдан, Цивљане; Стојанац, Св. Симеон Столпник, Дабар, Хрваце. На основу маркера, Деспинић, Барош и Шарац чине исти генетички род, иако славе различите славе. Сва је прилика да су ови Петровићи из Ливањског поља исто са њима.
У Отишићу је било Петровића, тамо славе Аранђеловдан.
Petrović (Petrovich)
Petrovići slave Svetog Arhanđela Mihaila. Stara je to porodica crnogorskog porijekla koja se od doseljenja u Bitelić raselila po obližnjim selima (Laktac, Donje Koljane, Otišić, Kukar) i od koje su nastala i nova prezime na (Crnogorac, Railić). Mihail Petrouich s porodicom bio je 1689. među 20 porodica koje su pod vodstvom harambaše Vucadina Lalcovicha došle iz Janja (Bosna) na područje Bitelića.1732 Jovica Petrović 1742. se godine iselio iz Otišića u Tursku (u Bosnu), a dio njegove nekadašnje zemlje (3 campa) dodijeljen je 1760. godine porodici Dragolović (današnji Rnići).1733 Petro vića je 1810. godine sedam porodica s 43 člana (Trivan 11, Jovan 10, Mitar 7, Mijailo 5, Sava 5, Jovan 3 i Petar 2 člana).1734 18. 12. 1822. godine umro je Petar Petrović, starac od 106 godina.1735 Sedam je porodica Petrovich 1846. godine u vlasništvu i suvlasništvu stojnih kuća u Otišiću (Tommaso, Giovanni, Vito, Spiridone, Giorgio, Lazzaro i Gregorio).1736 Trinaestorica su Petrovića 1877. godine vlasnici i suvlasnici 12 kuća u ovom selu.1737 Ova kav brojčani porast porodica učinio je da se dio Petrovića tokom druge po lovine 19. stoljeća preseljava na obližnje Livanjsko polje. U zapadni dio polja, ispod Dinare, Petrovići su se naselili u Gubin, Sajković, Pržine i Crni Lug, a na suprotnoj strani polja prvo u Kovačić, pa iz njega u Čelebić. Iz Gubina se dio porodice kasnije preselio u Halapić (Glamočko polje). Pet rovići iz Pržina i Čelebića zadržali su staru slavu Svetog Arhanđela Mihaj la, oni iz Gubina i Sajkovića slavili su Svetog Georgija, a Petrovići iz Crnog Luga dijelom su slavili Svetog Kuzmu i Damjana, a dijelom Đurđevdan. Kod svih ovih porodica prisutna je spoznaja o porijeklu s prostora Crne Gore, kao i o migracionom putu koji se tokom 17. stoljeća odvijao na relaciji Crna Gora – Dalmacija – Bosna. Petrovići su 1922. godine koloni zirani u Petrovo kod Prilepa (Makedonija).
Crnogorac (Zernogoraz, Cernogoraz)
Naselili su se u sjeverni dio Kukra. Staro prezime ove porodice je Petrović. Crnogorci koji su se iselili iz Cetinske krajine u Livanjsko polje (Čelebić i Zastinje) bili su Petrovići iz Crne Gore, koji su se doselili u Dalmaciju, a potom odselili u Bosnu.1961 Pod starim prezimenom (Petrović) ovaj je rod živio na više lokacija u Cetinskoj krajini (Otišić, vrličko područje), a pod prezimenom Crnogorac u Laktacu, Donjim Koljanima, Kukru i Polači kod Knina. Svi su slavili Svetog Arhanđela Mihajla, kao i Petrovići iz Otišića. Marco Zernogoraz iz Kukra dobio je 25. 8. 1760. investituru na jedan močvarni teren površine 2 quarte i 150 tavola. Jedan od međaša bio mu je Stanissa Zernogoraz.1962 U Kukru 1810. godine Paval ima porodicu s 11 članova.1963 Zernogoraz Paolo 1832. je godine vlasnik nekretnina, a Zer nogoraz Natale sa Žovan Natalom 1846. je godine suvlasnik kuće za sta novanje br. 82. Kasniji upisani suvlasnici su Zernogoraz Stanco i Božo qm Save i Žovan Steffano qm Achima.1964 Prema podacima iz matičnih knjiga, Crnogorci su na ovom području još 10-tak godina. Petrović s jednim se članom porodice odselila u Vojvodinu.
извор: Božidar Simić i Filip Škiljan, "Srbi u Cetinskoj krajini"
https://snv.hr/wp-content/uploads/2021/12/srbi-u-cetinskoj-krajini.pdf
Претпоставка да су Петровићи блиски Деспинићима из Отишића, али и осталим породицама из овог краја, Шарцима, Барошима, је вероватно тачна, будући да сви деле специфичну вредност 15-20 на маркеру 385. Још је снажнија веза са Петровићима из Омсице код Грачаца, пошто су испуњени услови: исто презиме, иста слава, исти хаплотип (1 маркер разлике). Ови Петровићи су део досељеничке струје из Северне Далмације, па веза и са етнографске стране има смисла. Треба споменути резултат још једног Петровића са славом Ђурђевдан, порекло Доње Жешће, Фоча. Ово је такође веома сличан хаплотип, разлика на 2 маркера, али као и Петровић из Сајковића поседује нешто вишу вредност на 481.
Што се Крајине тиче, вреди споменути још резултат Стојичића (Ђурђевдан) из околине Мркоњић Града. Све су ове породице потенцијално повезане, с обзиром на хаплотип и крсну славу. Није сигурно да ли је реч о подграни J-Y155375 или J-Y22063, па би то требало проверити дубинским тестом или појединачним тестом на YSEQ.
-
119. Адамовић, Јовањдан, Пећи, Кључ
Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480, роду Адамовића и Кукиловића из Унца.
Адамовић поседује модалан хаплотип за овај род, па стога има потпуна поклапања са двојицом Дрварчана, Башићем из Шиповљана и Михајловићем из Мокронога. Занимљиво је да се на DYS576 који је један од одређујућих маркера за овај род разликује од својих презимењака Адамовића из Дрвара и Босанске Крупе. Уз то му Адамовић из Крупе ''бежи'' и на DYS635.
Адамовићи из Пећи су што је сада путем тестирања доказано пореклом од истоименог рода са подручја Горњег Унца. До овог теста смо имали одређене сумње око хаплогрупе Адамовића у Посању с обзиром на то да је Адамовић из Санског Моста носилац друге хаплогрупе, али је сада свака сумња дефинитивно решена. Поред Пећи у којима су до последњег рата Адамовићи били други најбројнији род после Рибића, Адамовића Јовањштака је било и у оближњим Пламеницама код Кључа.
О генетичком роду Адамовића и Кукиловића имамо опширну тему на нашем форуму (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7157.msg188887#msg188887). Постоји могућност да су због вредности DYS570=19 припадници подгране FTC64765 карактеристичне за подручје Требиња и Игњатијевштаке у Крајини. Та се опција може проверити Big Y-700 или WGS тестом.
Пећи код Кључа су опеване у једној од најлепших песама групе Прелџије. Село је после рата у потпуности напуштено, да би се последњих година почеле обнављати куће и градити викендице избеглог српског становништва.
https://www.youtube.com/v/b2y4jjhFaLM&list=RDb2y4jjhFaLM&start_radio=1&pp=oAcB
-
53. Томић, Ђурђевдан, Мислођин, Обреновац
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, генетичком роду Дробњака. Од карактеристичних вредности поседује повишене DYS481=26 и DYS549=13. Нема потпуних поклапања међу до сада тестираним појединцима на нашем пројекту, иако се поменуте две мутације спорадично јављају међу припадницима ове, код Срба прилично честе, хаплогрупе. Могуће је да спада у род који чине Свилокос из Лаћарка, Дробњак из Банијског села Горња Млинога, Марјановић и Зубовић из Јаворана код Кнежева у Крајини и један необјављени резултат из Војке. Припадници овог рода славе Ђурђевдан као и Томић (изузев Зубовића који слави Стевањдан) и поседују ретку вредност DYS549=13, као и Томић. Везу би ипак било неопходно проверити дубинским тестом.
За Томиће у етнографској литератури пише да су досељени почетком 19. века и да потичу од задруге два пријатеља различитог порекла који су узели исто презиме али задржали породичне славе, тако да једни Томићи славе Ђурђевдан, а други Пантелијевдан и Трнову Петку. Једна грана је дошла из Босне, а друга из Срема, али није прецизирано која је одакле досељена, то јест одакле је пореклом огранак Томића који слави Ђурђевдан. Више информација имате овде https://www.poreklo.rs/2013/08/27/poreklo-prezimena-selo-mislo%c4%91in-obrenovac/ (https://www.poreklo.rs/2013/08/27/poreklo-prezimena-selo-mislo%c4%91in-obrenovac/).
-
65. Вишекруна, Јовањдан, Велико Тичево, Босанско Грахово, J2b-M205>Y22059
За Вишекруне из Великог Тичева устаљена је прича да су досељени из Отона код Книна у 18. века и да су најстарија породица у селу. Такво предање преноси и тестирани. У Отону су такође били велика задруга:
Вишекруна Отон св. Јован 74 (10) Несумњиво су дошли током поновног насељавања опустелог Отона 1692. године из Бјелајског Поља у Босанској Крајини. Било их је 9 домаћинстава око 1920. године. Имају бројне исељенике у Тичеву код Дрвара (област Унац). Тамо су их била 24 домаћинства између два светска рата. Из Отона (у литератури се грешком наводи „Стона") y Далмацији су се у Тичево доселила шесторица браће. Тројица су ту остала, један је прешао y Герзово, један у околину Бања Луке, док се један преселио код Босанске Градишке. Један од браће која су остала у Тичеву звао се Јован. Досељене Вишекруне у Тичеву су живеле у великој породичној задрузи, која је у једном тренутку бројала чак око 60 особа. Ова породица је најстарија у Тичеву.
Хаплотип је практично модалан за хаплогрупу J-Y22059, изузев вредности 549=11, коју тестирани дели са претходно тестираним Вишекруном из Великог Тичева. На 23andMe постоје још двојица Вишекруна из Тичева, који су такође J-M205. Постоји и један Вишекруна из Бања Луке који припада хаплогрупи J1, али је ту вероватно дошло до призећивања, или на простору Унца, или у околини Бања Луке.
С обзиром да је хаплотип близак модалном и да је слава Јовањдан, намеће се закључак да постоји веза са већом групом J2b-M205 слављеника Св. Јована из Крајине. Они су потврђено J2b-M205>Y22059>Y22063. Савет за Вишекруну, дубински тест, или појединачни SNP тест на J-Y22063 (YSEQ).
-
66. Ивковић, Петковдан, Станци, Алексинац, J2b-L283>Y40852
У етнографској литератури нисам нашао више о пореклу становништва села Станци. Интересантно је међутим да се тестирани добро уклапа у генетички род: J2b-L283>PH1602>Y40852>Y40288>Y1414711. Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/J-Y40852/
Хаплотипом су Ивковићу најближе углавном породице са још увек необјављених истраживања, па ћемо их споменути само оквирно, славе и места порекла: Бабин Мост, Обилић (Алимпијевдан), Боторић, Алимпијевдан, Опаљеник, Ивањица (BigY, Y141711), Ступ, Сјеница, (Алимпијевдан), Река, Копривница (Никољдан), Врховац Соколовачки, Соколовац (Ђурђевдан). Ивковић је најисточнији припадник ове групе J-Y141711. Резултат утолико важнији, пошто је и жаришна област читаве J-Y40852 управо простор југоисточне и централне Србије. Подграна је присутна и у Крајини (род Лучинштака).
(https://iili.io/CnT7QTX.png)
Савет за даље: BIG Y-700
-
72. Јовановић, Аранђеловдан, Курикуће, Беране, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176890>Y176894>PH1395
Припада роду Васојевића. Хаплотип тестираног је истоветан модалном хаплотипу овог рода.
Порекло Јовановића према родословима је следеће:
Васојевићи (Ножица у Лијевој Ријеци) > Мијомановићи (Грби До у Лијевој Ријеци) > Колевићи (Колевићи, заселак Грбог Дола у Лијевој Ријеци) > Вујовићи (Кошутићи у Коњусима) > Јововићи (Кошутићи у Коњусима) > Ћорци (Дапсићи код Берана) > Јовановићи (Курикуће у Горњим Селима)
На попису новоослобођених крајева Црне Горе 1913. године у Курикућама је пописан Ново Јованов Ћорић. Грешком је пописан као Ћорић уместо као Ћорац. Поменути Јован је родоначелник Јовановића из Курикућа. У питању је једно од најмлађих братстава Васојевића.
Ово је тек трећи Мијомановић који се тестирао. С обзиром да нико од Мијомановића до сада није урадио дубљи генетички тест, било би врло корисно да Јовановић уради WGS или BigY тест уколико је заинтересован за даље истраживање.
-
79. Шаша, Мратиндан, Брубно, Глина, E-V13>Z1057
Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Шашић, Мратиндан, Ервеник (24/25)
- Шашић, Мратиндан, Бјелај/Босански Петровац (22/23)
- Ђурашиновић, Мратиндан, Ћуковац/Кнежево (22/23)
- Букарица, Мратиндан, Ервеник (23/25)
- Букарица, Аранђеловдан, Лишане Тињске/Бенковац (23/25)
Хаплотип тестираног је модалан за овај род.
Тестирани је навео да Шаше према његовом истраживању можда потичу из Ластве у Корјенићима, одакле су дошли у Лику са презименом Корјенић и основали Кореницу. Одатле су у 19. веку прешли у Банију.
Предање о доласку Шаша са југа је свакако тачно, пошто очито потичу од тамошњих Шашића. С друге стране, предање о пореклу из Корјенића нема упориште у досадашњим генетичким резултатима.
Препорука за даље истраживање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.
-
121. Гавриловић, Никољдан, Брезова, Ивањица
Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480.
Гавриловићев хаплотип одликује више ређих вредности, тачније DYS385b=14, DS576=16 и DYS570=18. Због вредности на последња два поменута маркера постоји могућност да је припадник погране BY195513, присутне код Никољштака на њему блиском подручју прибојског Старог Влаха.
И маркерно су му најближи претпостављени и потрђени припадници ове подгране, Бојанић из Воћина у Славонији (вероватни исељеник овог рода из околине Рудог), Драгићи са Баније и Ћурчићи из Лике. Разликују се само на DYS385b. Поред Бојанића из Рудог који су потврђени као BY195513+ ускоро би требали добити WGS резултат Драгића и уједно видети каква је дубља структура подгране, под условом да Драгић заиста испадне позитиван на њу. Од нејавног Никољштака из околине Прибоја се разликује и на DYS643, а Бојанића из Трнаваца код Рудог на DYS385b, DYS439 и DYS449.
Гавриловићи у Брезови насељавају заселак Гај. У литератури није наведено много о њиховим пореклу, па је за претпоставити да су дуже присутни у Брезови.
По причању Вукадина Гавриловића (1907), предак Гавриловића донео је под пазухом Гаја (Гаврила) у Гај и од тог Гаврила сви воде порекло. По њему им је презиме Гавриловић. Не зна се кад су и одакле су досељени.
Брезова под Мучњем, Д. Стишовић, 2003
Ако је претпоставка о сродности са Никољштацима са подручја Прибоја и Рудог тачна могло би се рећи да Гавриловићи представљају стариначко становништво Старог Влаха.
Ова тврдња би се могла проверити на јефтинији начин SNP тестом на подграну BY195513 (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108586)или WGS тестирањем. До тада у бази пројекта резултат остаје на општем Y128480 нивоу.
-
81. Брајовић, Петковдан, Јеленак, Даниловград, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591
Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS391=12, DYS549=13 и DYS643=13 и снижене вредности маркера DYS570=20 и DYS533=11. Ово је други до сада тестирани Брајовић из Јеленка. Хаплотипови двојице тестираних разликују се на 5 маркера, што указује на то да припадају доста удаљеним гранама овог разгранатог братства.
Брајовићи су једно од братстава Павковића, који су грана Митровића. Петар Шобајић наводи следеће о Брајовићима у свом раду о Бјелопавлићима и Пјешивцима:
(https://i.imgur.com/Rjz1hbr.png)
Тестирани је навео да је његов предак Божо Брајовић рођен у Јеленку 1908. године. Након Балканских ратова преселили су се у Пећ.
Нико од Павковића до сада није урадио дубљи генетички тест, па би било корисно да Брајовић уради WGS или BigY тест уколико је заинтересован за даље истраживање.
-
54. Брњош, Аћимовдан, Увјећа, Требиње
Припада хаплогрупи I2-M223>Z161>L801>Y3249>Z170>CTS6433>S2364>Y4955>Y11161>Y10660 (https://www.yfull.com/tree/I-Y10660/). Нема блиских поклапања у нашој бази. Карактеристика хаплотипа је изразито повишена вредност маркера DYS456=23 (модална вредност је 15), што га повезује са припадницима гране I2-Y10660>Y37834>Y104786>Y83339>Y91906>Y94242, где већ имамо у нашој групи на FTDNA Павловића из Собине код Врања, слава Никољдан. Иако има чак 5 различитих маркера у односу на њега, при чему неколико двоструких разлика и трострука на DYS456, може се приметити и на другим пројектима на FTDNA да се унутар ове гране налазе хаплотипови који имају повишену вредност 20, 21 или 22 на маркеру DYS456, који је иначе прилично стабилан у оквиру ове хаплогрупе. Реч је ипак о географски прилично распрострањеној хаплогрупи, а Брњошу је можда најближи један резултат из Грчке (Y37 тест на FTDNA) који се од Брњоша разликује на 3 од 20 упоредивих маркера. Иако је цела хаплогрупа I2-M223>Z161>L801 старогерманског порекла, уколико се заиста ради о грани I2-M223>Z161>L801>Y91906>Y94242 могло би се даље порекло везати и за нека словенска племена, јер је овај огранак прилично заступљен и разноврстан код Руса на западу Русије.
У књизи Херцеговина Дедијера, Ђурић-Козића, Филиповића и Мићевића је за Брњоше наведено да славе Аранђеловдан и да су се доселили у Увјећу из Дренова Дола у Зупцима пре 120-130 година. У селу је забележена још једна породица - Шупљоглави - тестирани преко 23andMe:
Као што се види из овог коментара ове Брњоши и Шупљеглави не припадају истој хаплогрупи.
Препоручујем за даље тестирање BigY-700 тест код FTDNA или WGS тест. Значајно повољнија алрернатива би била тестирање појединачних SNP мутација код YSeq, где би могло да се крене од https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=128279 (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=128279) (SNP који дефинише грану Y91906).
Поштовани, захваљујем се на анализи резултата под редним бројем 54 (Брњош, Аћимовдан, Увјећа, Требиње), чији сам дао узорак.
Желио бих да додам пар информација.
Наиме, подаци из књиге која је цитирана нису тачни, много прецизније податке за наш род дао је аутор Рајко Пантов Вукашиновић у својим књигама, који је и сам поријеклом са Зубаца, а наша села се налазе у непосредној близини. Сви Брњоши славе искључиво Аћимовдан, а прислуга је Петровдан, тако да је Аранђеловдан очигледна грешка аутора.
Рајко Пантов Вукашиновић наводи да се први познати Брњош помиње у Увјећи 1715. године. Такође, исти аутор наводи и податак да се у „Општем листу манастира Тврдоша“, који датира с краја 16. и почетка 17. вијека, помиње петнаестак имена из Увјеће. Лично сам пронашао попис села Увјећа у коме су забиљежене 3 куће у познатој књизи Фазилете Хафизовић "Попис села и земље санџака Крка, Клис и Херцеговина, ослобођених од Млетачке Републике 1701. године", на страници 362. Међу Увјећанима је прихваћено мишљење да су Увјећу прво населили Брњоши, а нешто касније Шупљеглави. Сви ови подаци указују на то да су Брњоши присутни у селу Увјећа сасвим сигурно од 17. вијека.
Према предању о старијем поријеклу, које није детаљније поткријепљено чињеницама, потичемо од Риђана (нисам сигуран да ли се мисли на племе Риђани или мјесто поред Никшића). А након тога, као мјеста боравка прије Увјеће, помињу се Брани До (између Требиња и Билеће) и Дренови До (на Зупцима, 3-4 km удаљен од Увјеће). Занимљиво је да један топоним у близини Увјеће и Дреновог Дола има назив Риђа. На том мјесту се налазе омеђине, односно остаци старих кућа и стаја.
Извори:
• Вукашиновић, Рајко Пантов, Зупци под Орјеном у Херцеговини, СТР. 553-555 и 604-605
https://biblioteka.poreklo.rs/ResCarta/jsp/RcWebImageViewer.jsp?doc_id=55e279d0-448d-4fab-84e8-84b9d0c27681%2f00000001%2f00000001%2f00001993
• Хафизовић, Фазилета, Попис села и земље санџака Крка, Клис и Херцеговина ослобођених од Млетачке Републике 1701. године, СТР. 362
https://www.scribd.com/document/335764967/%D0%A4%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%A5%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81-1701-%D0%93%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5?_gl=1*or35u5*_up*MQ..*_ga*MjExOTE5OTY2MS4xNzgxNDIxMTMw*_ga_Z4ZC50DED6*czE3ODE0MjExMjkkbzEkZzEkdDE3ODE0MjExMjkkajYwJGwwJGgw*
_ga_8KZ8BV0P5W*czE3ODE0MjExMjkkbzEkZzEkdDE3ODE0MjExMjkkajYwJGwwJGgw#page=364
Хвала још једном на анализи, надам се да ће ови подаци бити од користи ако се у будућности појаве нека поклапања.
-
131. Радовић, Алимпијевдан, Хранча, Братунац
Припада хаплогрупи G2a-L497.
Дубљи SNP није могуће претпоставити са иоле већом сигурношћу, јер чак ни Невген не даје претеране шансе некој конкретној подграни.
Треба истаћи чињеницу да је Радовићу близак Мијаиловић (Јовањдан) из Попадића код Мионице, који је на блиско поклапање чекао дуже од 10 година! Радовић и Мијаиловић се разликују на DYS389ii и DYS456.
Тестирани није навео много података који би били од користи при анализи резултата, сем да по магловитом предању Радовићи потичу из Црне Горе. С друге стране о Мијаиловићима из Попадића етнографска литература бележи доста података, између осталог и следеће.
Киселице(Мијаиловићи, Пауновићи, Глигоријевићи и Мартиновићи) су по времену насељења најстарији, који су од берковачких Киселица и прво досељени у Берковце, па после прешли у Попадић. Киселице су: Мијаиловићи, Пауновићи, Глигоријевићи и Мартиновићи, сви славе Јовањдан.
КИСЕЛИЦЕ – доселили су се из области Кричка у Старој Србији кад и Ковачевићи. Досељени су у 8 породица, од којих су само 3 остале овде, 2 прешле у суседни Попадић, а 3 преселиле се у тамнавско Врело, од којих је једна прешла у Срем и одатле вратила се у београдско Жарково. Киселице су у селу: Радојичићи, Мијаиловићи, Рафаиловићи и Дурковићи, назвати по неком претку који је био исувише сиромашан. Дурковићи су Павловићи, Пауновићи и Радовановићи. Прве Киселице су насељене уз Реку, па су се после помериле на Лепенац и Герић; њих је данас 31 кућа, славе Св. Јована.
Међу наведеним породицама које се сматрају Киселицама имамо и резултат Радојичића из Берковца који припада хаплогрупи I2а-Y3120>FT109402, па је сходно томе врло упитна врста везе Радовића са овом групом фамилија. Нарочито узевши у обзир и другачију славу Радовића.
-
155. Савић, Јовањдан, Верићи, Бања Лука
Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480.
Савићев хаплотип одликује више ређих вредности, од којих се посебна издваја екстремно раритетна DYS448=22. Занимљиво је да уз њу вредност DYS439=13 која је такође мање учестала дели са тестираним Ђелекаром са подручја Трстеника, али је због велике географске и етнографске удаљености као и разлике на другим маркерима ова веза јако упитна. Ђелекари су старином са Копаоника.
Од ближих хаплотипова можда би могла постојати веза са Мириловићима (Јовањдан) из Острожина код Вргинмоста. Нарочито узевши у обзир најближу историјску и генетички познату везу између становништва Поткозарја и Баније, као и дељење неких слабије учесталих маркерних вредности. У питању су DYS385b=15 и нешто чешћа DYS570=18.
Тестирани је у упитнику навео учестало предање о пореклу из Херцеговине. Ова хаплогрупа је свакако учестала на том подручју, док би за прецизније одређивање бликости са тамошњим родовима био потребан WGS тест.
-
75. Вукановић, Никољдан, Добромири/Горогаше/Требиње, R1b-U152 > R-FT27293 > R-A274
Тестирани је у упитнику навео да су Вукановићи пореклом од Зотовића из Љубомира, код Домашева у Херцеговина. По предању, Вукан Зотовић око 1780. године долази на Бобане и од њега су постали Вукановићи.
Зотовићи и Вукановићи обрађени су у капиталном делу "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине (https://www.poreklo.rs/2022/04/18/objavljena-knjiga-geneticko-poreklo-srba-stare-hercegovine/)" у издању Друштва "Порекло":
(https://i.imgur.com/2Y36OR3.png)
Вукановићи из Горогаша обрађени су и у књизи "Љубомир - антропогеографска истраживања" аутора Неђељка Паовице, која је у дигитализованом облику доступна члановима Друштва у оквиру наше дигиталне библиотеке (https://biblioteka.poreklo.rs).
Вукановићев хаплотип указује на припадност хаплгорупи R1b-U152 > R-FT27293 > R-A274, јер поседује све карактеристичне маркере који одлику припаднике ове подгране у нашој бази: DYS438=11, DYS481=20 и DYS643=9.
Ближа поклапања на генетичкој дистанци 1/23 или 1/25, Вукановић има са неколико тестираних припадника ове хаплогрупе у нашој бази, али они славе Стевањдан (Шарчевић из Београда, Допуђ из Крушева код Обровца) или Мратиндан (Сузић из Окучана). Од Никољштака, најближи су му управо:
1) Зотовић, Никољдан, Мушићи/Домашево/Требиње (3/23)
2) Вукановић, Никољдан, Добромири/Горогаше/Требиње (4/23)
Иако је ДНК тест потврдио предање, препорука Вукановићу је да помогне да се ближе генетички профилише његов род, односно да ако има финансијских могућности уради и WGS (https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=29&products_id=129554) или Big Y-700 (https://www.familytreedna.com/products/big-y) тест.
-
Поштовани, захваљујем се на анализи резултата под редним бројем 54 (Брњош, Аћимовдан, Увјећа, Требиње), чији сам дао узорак.
Желио бих да додам пар информација.
Наиме, подаци из књиге која је цитирана нису тачни, много прецизније податке за наш род дао је аутор Рајко Пантов Вукашиновић у својим књигама, који је и сам поријеклом са Зубаца, а наша села се налазе у непосредној близини. Сви Брњоши славе искључиво Аћимовдан, а прислуга је Петровдан, тако да је Аранђеловдан очигледна грешка аутора.
Рајко Пантов Вукашиновић наводи да се први познати Брњош помиње у Увјећи 1715. године. Такође, исти аутор наводи и податак да се у „Општем листу манастира Тврдоша“, који датира с краја 16. и почетка 17. вијека, помиње петнаестак имена из Увјеће. Лично сам пронашао попис села Увјећа у коме су забиљежене 3 куће у познатој књизи Фазилете Хафизовић "Попис села и земље санџака Крка, Клис и Херцеговина, ослобођених од Млетачке Републике 1701. године", на страници 362. Међу Увјећанима је прихваћено мишљење да су Увјећу прво населили Брњоши, а нешто касније Шупљеглави. Сви ови подаци указују на то да су Брњоши присутни у селу Увјећа сасвим сигурно од 17. вијека.
Према предању о старијем поријеклу, које није детаљније поткријепљено чињеницама, потичемо од Риђана (нисам сигуран да ли се мисли на племе Риђани или мјесто поред Никшића). А након тога, као мјеста боравка прије Увјеће, помињу се Брани До (између Требиња и Билеће) и Дренови До (на Зупцима, 3-4 km удаљен од Увјеће). Занимљиво је да један топоним у близини Увјеће и Дреновог Дола има назив Риђа. На том мјесту се налазе омеђине, односно остаци старих кућа и стаја.
Извори:
• Вукашиновић, Рајко Пантов, Зупци под Орјеном у Херцеговини, СТР. 553-555 и 604-605
https://biblioteka.poreklo.rs/ResCarta/jsp/RcWebImageViewer.jsp?doc_id=55e279d0-448d-4fab-84e8-84b9d0c27681%2f00000001%2f00000001%2f00001993
• Хафизовић, Фазилета, Попис села и земље санџака Крка, Клис и Херцеговина ослобођених од Млетачке Републике 1701. године, СТР. 362
https://www.scribd.com/document/335764967/%D0%A4%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%A5%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81-1701-%D0%93%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5?_gl=1*or35u5*_up*MQ..*_ga*MjExOTE5OTY2MS4xNzgxNDIxMTMw*_ga_Z4ZC50DED6*czE3ODE0MjExMjkkbzEkZzEkdDE3ODE0MjExMjkkajYwJGwwJGgw*
_ga_8KZ8BV0P5W*czE3ODE0MjExMjkkbzEkZzEkdDE3ODE0MjExMjkkajYwJGwwJGgw#page=364
Хвала још једном на анализи, надам се да ће ови подаци бити од користи ако се у будућности појаве нека поклапања.
Нема на чему!
Подаци из ернографске литературе умеју да буду погрешни, није први пут да се то догађа. Што се племена Риђана тиче, његови припадници су генетски профилисани и припадају генетичком роду Матаруга, односно хаплогрупи E-V13, тако да нисте сродни. Заправо је ваш резултат јединствен по томе што се ради о првој појави хаплогрупе I2-M223>L801 у Херцеговини (укључујући и Стару Херцеговину), што је за мене право изненађење, с обзиром на веома добру генетску испитаност ове области.
-
71. Смиљанић, Никољдан, Бољковци, Горњи Милановац, J2b-L283>Z1043
Тестирани носи презиме по мајци. Презиме по директној мушкој линији гласи Обрадовић. Према предању, пореклом су из Херцеговине, или из Старог Влаха. У литератури се о овим Обрадовићима каже кратко да су досељени у 19. веку.
https://www.poreklo.rs/2012/10/06/poreklo-prezimena-selo-boljkovci-gornji-milanovac/
У питању је вероватно грана: J2b-L283>Z638>Z631>Z1043>FGC55778. Код Срба је ова подграна J-L283 прилично ретка. Смиљанић (Обрадовић) има најближе поклапање са две породице из Врањског Поморавља: Стојановић, Никољдан, Крушева Глава, Врање, необјављен, Никољдан, Равна Река, Владичин Хан. Осим исте крсне славе, деле и специфичну вредност 25 на маркеру 481, а и остале вредности маркера се умногоме поклапају. Веома интересантна веза, с обзиром на миграицона кретања. Условно би овој групи Никољштака могао бити близак и Костић, такође Никољдан, из Вршана код Бијељине.
Било би пожељно да неко из ове групе уради дубински тест: BIG Y-700.
-
77. Минић, Петковдан, Никшић, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591
Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385a=18 и DYS570=22, које одступају од модалног хаплотипа овог рода. Од хаплотипа Славковића (Петковдан, Леча/Нови Пазар) разликује се само на маркеру DYS385a, на коме хаплотип Славковића има модалну вредност 16.
Прадеда тестираног се из Никшића доселио у Мазап код Подујева. По предању раније су славили Лучиндан. Предање о некадашњој слави је скоро извесно нетачно имајући у виду да тестирани припада роду Бјелопавлића, чија је крсна слава Петковдан.
Једини Минићи за које ми је познато да славе Петковдан у Црној Гори и да имају предање о пореклу од Бјелопавлића живе у Мушовића Ријеци код Колашина. Они су огранак Пешића, који су се сви осим Минића иселили у Горња Села у Доњим Васојевићима. Могуће је да се породица тестираног из Мушовића Ријеке преселила у Никшић након 1878. године, а одатле у Мазап код Подујева након 1913. године, али би за ту потврду те претпоставке било потребно да се тестира неко од Минића из Мушовића Ријеке.
Тема о роду Бјелопавлића на форуму: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=715.0
Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране и позиционирања на филогенетичком стаблу Бјелопавлића.
-
85. Ђуровић (Савељић), Петковдан, Гостиље Мартинићко, Даниловград, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591
Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS391=12 и снижену вредност маркера DYS389ii=29, које одступају од модалног хаплотипа овог рода. Вредност маркера DYS389ii=29 има још само један од тестираних Станишића из Винића, који такође по предању потичу од Бубића.
Породица тестираног презиме Ђуровић носи по Ђуру Савељићу, који је последњи предак тестираног који је сахрањен у Црној Гори. Савељићи су огранак Ераковића, који су поред Вукшића једна од две гране Бубића у Мартинићима.
Тема о роду Бјелопавлића на форуму: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=715.0
Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране и позиционирања на филогенетичком стаблу Бјелопавлића.
-
38. Грмуша, Јовањдан, Купиново, Пећинци
39. Грмуша, Јовањдан, Купиново, Пећинци
Ова два резултата објављујемо заједно јер се несумњиво ради о два блиска рођака, који имају потпуно исти резултат на тесту ове резолуције.
Грмуше припадају хаплогрупи I2-Y3120>S17250>PH908. Имају карактеристичну вредност DYS576=17, као и нешто чешће промене DYS389II=30, DYS481=30, DYS449=31. По свему судећи род су са Грмушом из места Голеши код Бања Луке, који такође слави Јовањдан. Разликују се на два маркера: крајишки Грмуша има повишену DYS19=17, док сремске Грмуше имају модалну вредност 16 и на DYS439 где Сремци имају снижену вредност 12. Имамо неколико Грмуша тестираних преко 23andMe и припадају хаплогрупи I2-Y3120>S17250, док припадност млађој хаплогрупи није утврђена, па је остала отворена могућност њихове припадности истом роду. Ако је тако, Грмуше су један од бројнијих родова на подручју Босанске Крајине, Лике, Баније и Далмације, из којег су потекли и Грмуши из Купинова. О овом роду имамо отворену засебну тему https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7205.0 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7205.0).
Ово презиме је поменуто у Купинову и у Новим Карловцима у попису граничарских породица средином 19. века, што се може видети и у чланку на нашем порталу https://www.poreklo.rs/2024/01/26/granicarske-porodice-srema-sredinom-xix-veka-ii/ (https://www.poreklo.rs/2024/01/26/granicarske-porodice-srema-sredinom-xix-veka-ii/). Старије податке нисам пронашао.
-
136. Николић, Стевањдан, Црнча, Дервента, R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270
Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270. Процењена старост формирања ове гране је 1700 година пре садашњости, а TMRCA 1400 година пре садашњости. Хаплотип је близак модалном, па има велики број блиских поклапања.
Тестирани је навео да су се доселили 1820. из села Босански Дубочац у село Црнча (оба села код Дервенте). Према неким предањима, даљим пореклом би могли бити из Никшића у Црној Гори.
Од родова који славе Стевањдан, свакако је најближи, тј. има потпуно поклапање на 25 маркера са Нешковићем (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6844.msg177080#msg177080) из Велике Обарске код Бијељине, који има предање о даљем пореклу са Озрена или из околине Градачца; један маркер разлике од 23 упоредива је удаљен од Видића из Горњих Палачковаца код Прњавора (који има DYS456=17), као и један маркер од 20 упоредивих од нејавног тестираног из Остружње Доње код Станара (он има DYS460=12). Има још седам тестираних стевањштака на 2 маркера разлике, западно од Дрине, међу којима је и Мартић из Лендића код Грачанице, кога помињем јер је потврђен на низводнију грану R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270>FT288648. Николић би могао да тестира R1a-FT288648 код YSEQ https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=139722 (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=139722), као наредни корак или још боље WGS тест, који је бољи али скупљи тест.
https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=29&products_id=129554 (https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=29&products_id=129554)
Николићи се помињу у чланку на порталу Порекло https://www.poreklo.rs/2015/06/01/prezimena-i-krsne-slave-u-crnci-derventa-republika-srpska/ (https://www.poreklo.rs/2015/06/01/prezimena-i-krsne-slave-u-crnci-derventa-republika-srpska/)
Других података о Николићима из Црнче нисам нашао у расположивој литератури.
-
136. Николић, Стевањдан, Црнча, Дервента, R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270
Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270. Процењена старост формирања ове гране је 1700 година пре садашњости, а TMRCA 1400 година пре садашњости. Хаплотип је близак модалном, па има велики број блиских поклапања.
Тестирани је навео да су се доселили 1820. из села Босански Дубочац у село Црнча (оба села код Дервенте). Према неким предањима, даљим пореклом би могли бити из Никшића у Црној Гори.
Од родова који славе Стевањдан, свакако је најближи, тј. има потпуно поклапање на 25 маркера са Нешковићем (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6844.msg177080#msg177080) из Велике Обарске код Бијељине, који има предање о даљем пореклу са Озрена или из околине Градачца; један маркер разлике од 23 упоредива је удаљен од Видића из Горњих Палачковаца код Прњавора (који има DYS456=17), као и један маркер од 20 упоредивих од нејавног тестираног из Остружње Доње код Станара (он има DYS460=12). Има још седам тестираних стевањштака на 2 маркера разлике, западно од Дрине, међу којима је и Мартић из Лендића код Грачанице, кога помињем јер је потврђен на низводнију грану R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270>FT288648. Николић би могао да тестира R1a-FT288648 код YSEQ https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=139722 (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=139722), као наредни корак или још боље WGS тест, који је бољи али скупљи тест.
https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=29&products_id=129554 (https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=29&products_id=129554)
Николићи се помињу у чланку на порталу Порекло https://www.poreklo.rs/2015/06/01/prezimena-i-krsne-slave-u-crnci-derventa-republika-srpska/ (https://www.poreklo.rs/2015/06/01/prezimena-i-krsne-slave-u-crnci-derventa-republika-srpska/)
Других података о Николићима из Црнче нисам нашао у расположивој литератури.
Ђукић, Стевањдан, Црнча, Дервента
Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029.
Не знам на колико се упоредивих маркера разликују Николић и Ђукић, али би требало да припадају истом генетичком роду.
-
86. Јосивљевић, Никољдан, Жуњевиће, Нови Пазар, E-V13>Y30977>Y37092>BY14160>Y167861
Припада роду Рајовића чија је матица у Жуњевићима на подручју Јошанице у Рашкој. Хаплотип тестираног је модалан за овај род.
Петар Петровић у свом истраживању из 1948. године о Рашкој наводи да су Јосивљевићи из Баркова (засеока Жуњевића) и Знуше (засеока Лукарског Гошева) огранак Мићовића, а за Мићовиће наводи да потичу од Рајовића. У време истраживања из 1995. године била је само 1 кућа Јосивљевића у Баркову, док у Знуши више нису живели.
Тестирани наводи знатно другачије предање по коме је његов прадеда рођен у Жуњевићима нешто пре 1900. године, а за његовог оца (чукундеду тестираног) Благоја Јосивљевића није сугуран где је рођен. Наводи и да се Благојев отац звао Јосиф Сандић, те да су су по њему узели презиме Јосивљевић. Према предању, потичу из Црне Горе, али није познато из ког дела. Ово предање о старом презимену Сандић је доста упитно имајући у виду да је генетички потврђено писање Петра Петровића да Јосивљевићи потичу од Рајовића.
Тема о роду Рајовића на форуму: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=8125.0
Рајовићи су одлично профилисани као генетички род са чак 6 дубљих генетичких тестова, што је поприличан број у односу на величину рода:
https://www.yfull.com/tree/E-Y167861/
-
Роду Маловића из Високе према наводу из рада Радована Маринковића о пореклу становништва села Парменац код Чачка припадају и Петровићи из поменутог села:
"ПЕТРОВИЋИ — МАЛОВИЋИ (10 к, Ђурђевдан) имају и помоћна презимена — Ћорићи, Синђићи и Јашићи. Старо презиме им је Маловић — вероватно родовског порекла. Ново им је изведено из имена претка Петра, за кога верују да се доселио у Парменац из Високе код Ариља пре 1850. године. Ово потврђује и податак из протокола умрлих, који каже да је 2. новембра 1887. године умро Миливоје (75), рођен y Високој. Неки од њих, међутим, тврде да cy у Парменац стигли одмах после другог српског устанка. После другог светског рата од овог рода образована су домаћинства у Београду и негде у Банату."
Треба додати и то да у непосредној близини Високе, у Сирогојну код Чајетине истом генетичком роду припадају Јовановићи који такође славе Ђурђевдан. Ови Јовановићи су по предању пореклом од Гудурића из Прибојских Челица код Прибоја. Према подацима из дефтера ови Јовановићи су потомци Јована Гудурића, али је због једног необјављеног резултата упитно јесу ли заиста пореклом од Гудурића Ђурђевштака који су настањени у Кратову и Прибојским Челицама код Прибоја (Један огранак по свему судећи ових Гудурића се 1862. године одселио из Бистрице код Нове Вароши у Атеницу код Чачка).
Не треба занемарити и та "помоћна презимена". Остаје мистерија да ли су то презимена која су донели са собом или су то "надимци" који су омогућавали тј. спречавали да се људи из најближе фамилије међусобно венчавају. И код породице Стаменић из Високе постоји предање да су од Маловића али такође постоји и један део, већи (јер је једна од њих имао 7 синова) који себе а и други их у неким ситуацијама називају Ћосовићи. Иначе по доласку у Високу они су носили презиме Томић. Све те варијанте вуку на порекло из Дровњака или од Шаранаца. У причама се спомиње "стари Ћосо без бркова и браде". Мислим да се у причама о Дробњацима баш спомиње некакав стари Ћосо који се оженио женом која је повела своје дете а које је било из Шаранаца. Свакако занимљива тема за истраживање.
-
50. Радовић, Аранђеловдан, Буђановци, Рума, E-V13>Z5018>S2979>L241>Y581412>Y142744
Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385b=19 и DYS439=13, које одступају од модалног хаплотипа ове гране. На два маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Малић, Ђурђевдан, Високо
- Рашевић, Лазарева Субота, Закмур/Фоча
- Петровић, Петковдан, Бобово/Свилајнац
С обзиром на географску удаљеност и различите славе, мало је вероватно да је ближе повезан са било ким од њих.
Предак тестираног Захарије рођен је 1780. године у Буђановцима. Село је насељено око 1720. године.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
По буђановачким матичним књигама Захарије и његов брат близанац Јован рођени су од оца Јосифа (Радовића) и мајке Паве, 1780. године.
У Буђановцима је 1749. године пописан домаћин Живан Радовић, а у пописима 1736/37 и 1720-е, Петар Радовић.
-
142. Милошевић, Св. Врачи, Грдица/Краљево, R1b-U152 > R-FTA27217, род Врачевића
Тестирани је у упитнику, а касније и у телефонском разговору, навео да је од оца чуо породично предање према коме се родоначелник Милош у 18. веку најпре доселио у Гледић, код Краљева, односно у правцу Крагујевца, и да је по њему настало презиме Милошевић. Према истом предању, већ је Милошев син Кузман рођен у Грдици 1832. године, као и Кузманов син Божидар. Нажалост, у доступној литератури, пре свега у делу Михаила Драгића Гружа из 1921. године, нисам успео да нађем писане трагове о родовима у селу Гледић који славе Св. Враче, а који би могли представљати бочну линију Милошевића из Грдице.
Међутим, Драгољуб В. Корићанац у књизи Насеља у Рудничкој Морави и Ибру - антропогеографска истраживања помиње Милошевиће из Грдице и Милошевиће из Бара као исти род, који слави Св. Враче и води порекло из села Покрвеник:
(https://i.imgur.com/o4Jibb3.png)
Баре и Покрвеник су два суседна села, чији је положај приказан на мапи испод:
(https://i.imgur.com/s1MBHh0.png)
И Радослав Љ. Павловић у својој познатој књизи Копаоник, доступној у дигиталној библиотеци Друштва (biblioteka.poreklo.rs (http://biblioteka.poreklo.rs)), наводи следеће:
ПОКРОВЕНИК — ПОКРВЕНИК
Заселак у кметији Биљановац. Кметију састављају засеоци: Покрвеник, Жерађе и Биљановац. Покрвеник је на заравни у подножју брда Девља и Дубља. Текућица је Поток, а воде се зову: Буковик у Чингелима, Извор у Бучу у Ристовићима, Грујина вода у "ћукићима, Барице у Милошевићима. Топографска имена за делове у атару засеока су: Равне њиве, До, Сирјак, Њиве под Стрижицом, Широки до, Горња Маркова њива, Доња Маркова њива, Осојница, Брег, Рт, Драготин до, Навој, Борић, Гост, Работинов до, Зла њива, Слано блаце. Бачије су на Стрижици и Кити.
У засеоку две кућне групе су наблизу. Гробље је на Брду.
Вук је забележио село Покровеник у кнежини Јошаници. Године 1874. Покрвеник је имао 9 кућа. По попису од 1921 – 31 домаћинство са 159 чланова.
Родови. – У Великој сеоби дошли су од Новог Пазара преци данашњих Радосављевића-Ђукића, Радовановића, Ристовића, Милошевића-Мијатовића (15 кућа, Св Врачеви јесењи и летњи).
Ускоро за Врачевцима су дошли и настанили се: Чингели-Чингелићи/Радуловићи (11 кућа, Св. Алимпије Столпник и Ђурђев дан). Један су род с Чингелима у Пупавну и Барама. — Вељковић (1 кућа, Св. Арханђео, у новембру и слава "земље" Св. Алимпије Столпник), од Вељковића из Биљановца дошао је "на мираз" – "на имање" Чингелића (Радуловића)."
Касније, у сумарном прегледу родова груписаних по славама, Павловић код свечара Св. Врача поново помиње овај род:
"Радосављевићи или Ђукићи, Радовановићи, Ристовићи, Милошевићи или Мијатовићи, 15 кућа, зас. Покрвеник – Биљановац. Око прве сеобе (1690) доселили су се од Новог Пазара, ако не буду из истоименог села у оном крају. Радосављевићи, 1 кућа, с. Биљановац су из Покрвеника од Радосављевића."
Павловић, дакле, претпоставља да су поменута братства у Покрвеник код Биљановца дошла из Покрвеника код Новог Пазара.
Ако би ова Павловићева претпоставка била тачна, могући миграциони правац предака Милошевића могао би изгледати овако: Покрвеник код Новог Пазара -> долином Себечевске реке до Рашке -> долином Ибра до Покрвеника код Биљановца -> одатле један огранак прелази у суседно село Баре, док други наставља долином Ибра ка Грдици код Краљева, било непосредно из Покрвеника, било касније из Бара. Гледић, који је на мапи заокружен жутом бојом, налази се релативно близу овог ширег миграционог простора, па не треба искључити могућност да је заиста био једна од пролазних станица претка тестираног Милошевића. Ипак, на основу наведених података, делује мало вероватно да је презиме Милошевић настало тек у Грдици, од поменутог Милоша из Гледића. Извесније је да је можда неки предак заиста и био Милош Милошевић па су његови потомци презиме повезали баш са њим, иако је презиме по свему судећи још старије и повезано са ширим родом Милошевића-Мијатовића из Покрвеника.
(https://i.imgur.com/qQdsrLH.png)
Хаплотип тестираног Милошевића одлично се уклапа у хаплогрупу R1b-U152 > R-FTA27217. Сва његова најближа поклапања у бази Српског ДНК пројекта такође припадају овој хаплогрупи:
1. Обреновић, Св. Врачи, Марковица/Лучани - 3/25
2. Обреновић, Св. Врачи, Марковица/Лучани - 3/25
3. Милинковић, Св. Врачи, Вирово/Ариље - 5/25
4. Велимировић, Св. Врачи, Врачевић/Лајковац - 5/25
5. Велимировић, Св. Врачи, Врачевић/Лајковац - 5/25
6. Домановић, Св. Врачи, Соколићи/Чачак - 5/25
7. Домановић, Св. Врачи, Бошњане/Рача Крагујевачка - 5/25
Посебно је значајно то што, као и сам Милошевић, и сва његова најближа поклапања славе Св. Враче. То додатно потврђује његову припадност ширем генетичком роду коме и сам припадам, а чије су миграције и старија матица предмет мог истраживања већ дуже време.
С обзиром на то да су сва најближа Милошевићева поклапања већ урадила Big Y-700 или WGS тест, било би веома пожељно да и он уради неки од дубинских тестова, што бих био спреман и да кофинансирам. На тај начин би се могло прецизније утврдити са којим је од наведених родова најближи по директној мушкој линији, као и када је оквирно живео заједнички предак. Резултат би омогућио и боље разумевање праваца миграција, унутрашњег гранања и старије матице овог ширег генетичког рода који се у бази Српског ДНК пројекта, управо по карактеристичној слави, води као род Врачевића.
-
Треба истаћи чињеницу да је Радовићу близак Мијаиловић (Јовањдан) из Попадића
Међу наведеним породицама које се сматрају Киселицама имамо и резултат Радојичића из Берковца који припада хаплогрупи I2а-Y3120>FT109402, па је сходно томе врло упитна врста везе Радовића са овом групом фамилија. Нарочито узевши у обзир и другачију славу Радовића.
"-Арсенијевићи су од Удовичића из Бријежђа, дошао жени на имање, славе Алимпијевдан."
Могуће је да тестирани Мијаиловић потиче од ових Арсенијевића из Попадића.
-
50. Радовић, Аранђеловдан, Буђановци, Рума, E-V13>Z5018>S2979>L241>Y581412>Y142744
Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385b=19 и DYS439=13, које одступају од модалног хаплотипа ове гране. На два маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Малић, Ђурђевдан, Високо
- Рашевић, Лазарева Субота, Закмур/Фоча
- Петровић, Петковдан, Бобово/Свилајнац
С обзиром на географску удаљеност и различите славе, мало је вероватно да је ближе повезан са било ким од њих.
Предак тестираног Захарије рођен је 1780. године у Буђановцима. Село је насељено око 1720. године.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
Помало неочекиван резултат с обзиром да су Радовићи из Буђановаца по предању из Мораче стога би се могао очекивати R1b-U152 али изгледа да предање није тачно или је неко у прошлости ”асимилован” у велико братство Радовића.
Да ли се у постојећем резултату може наслутити сличност са особама из неког од брдских племена?
-
83. Бирманчевић, Аћимовдан, Скупљен, Владимирци, J2b-M205>Y22059
Бирманци (17 к., Аћим и Ана). Досељени из Барање. Има их још у Мачви у Змињаку, такође око Колубаре где су и сад познате Бирманчевића воденице. Миладинов (51 год.) прадеда Адам ваљда он дошао.
https://www.poreklo.rs/2013/02/10/poreklo-prezimena-selo-skupljen-vladimirci/
Неки аутори ове Бирманчевиће повезују са осталим презимењацима, друге славе, којих има на простору Ваљевске Тамнаве, у Змињаку код Шапца и другим местима. Веза са овим Бирманчевићима вероватно не постоји, на шта указује и крсна слава. Најрационалнији закључак о пореклу Бирманчевића доноси Живорад П. Крстић у монографији о Скупљену:
"Први досељени предак садашње фамилије Бирманчевића у Скупљен није био Адам, јер су Бирманчевићи у том селу живели неколико деценија пре него што је Адам рођен. Адам је син Игњата и унук Ивана Бирманчевића и рођен је у Скупљену 1811. године. Тада је његов деда Иван имао 53 године и био је кмет у Скупљеnу и магистратни кмет у Шабачком магистрату. Јован није био Адамов рођак који је касније за њим (Адамом) дошао, већ брат Ивана Бирманчевiћа и Адамов деда. Ове исправке су значајне за закључивање када су Бирманчевићи досељени у Скупљен и за израду потпунијег и тачнијег родослова њихове фамилије. Имајући у виду забележена казивања и предања, податке из писаних извора, крсне славе и укупна сазнања о пореклу и времену досељавања предака садашњих скупљенских фамилија - могуће је да су Бирманчевићи старином од Никшића; да су једно време били настањени у околини Бајине Баште, а да су у Скупљен дошли пре Првог српског устанка. Др Јевто Дедијер је у својим аитроногеографским студијама утврдио да у Херцеговини има доста породица које славе Аћимиану, "а веле да су пореклом од Никшића". После слома Првог српског устанка Бирманчевићи су, као и друге скупљенске фамилије, пребегли преко Саве и "стигли чак до Барање", одакле су се вратили после објављивања опште амнестије за учеснике у Устанку. Повратком у Скуpљен Иван је наставио да кметује и био је кмет у Скупљену све до своје смрти. Умро је 1841. године, у 84-тој години живота. У кметовању му је помагао млађи син Мијаило, па је био ослобођен плаћања пореза."
Бирманчевић се и генетички лепо укапа у род Угреновића, чија је матица у околини Никшића. Поседује модални хаплотип, односно типичну вредност 643=10. Блиски су му готово сви из овог рода (Лековићи, Мумовићи, Вукадини и др). У питању је подграна: J2b-M205>Y22059>Y146264>Y146261
https://www.yfull.com/live/tree/J-Y146264/
Тема о Угреновићима: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1295.0
-
83. Бирманчевић, Аћимовдан, Скупљен, Владимирци, J2b-M205>Y22059
Бирманци (17 к., Аћим и Ана). Досељени из Барање. Има их још у Мачви у Змињаку, такође око Колубаре где су и сад познате Бирманчевића воденице. Миладинов (51 год.) прадеда Адам ваљда он дошао.
https://www.poreklo.rs/2013/02/10/poreklo-prezimena-selo-skupljen-vladimirci/
Неки аутори ове Бирманчевиће повезују са осталим презимењацима, друге славе, којих има на простору Ваљевске Тамнаве, у Змињаку код Шапца и другим местима. Веза са овим Бирманчевићима вероватно не постоји, на шта указује и крсна слава. Најрационалнији закључак о пореклу Бирманчевића доноси Живорад П. Крстић у монографији о Скупљену:
"Први досељени предак садашње фамилије Бирманчевића у Скупљен није био Адам, јер су Бирманчевићи у том селу живели неколико деценија пре него што је Адам рођен. Адам је син Игњата и унук Ивана Бирманчевића и рођен је у Скупљену 1811. године. Тада је његов деда Иван имао 53 године и био је кмет у Скупљеnу и магистратни кмет у Шабачком магистрату. Јован није био Адамов рођак који је касније за њим (Адамом) дошао, већ брат Ивана Бирманчевiћа и Адамов деда. Ове исправке су значајне за закључивање када су Бирманчевићи досељени у Скупљен и за израду потпунијег и тачнијег родослова њихове фамилије. Имајући у виду забележена казивања и предања, податке из писаних извора, крсне славе и укупна сазнања о пореклу и времену досељавања предака садашњих скупљенских фамилија - могуће је да су Бирманчевићи старином од Никшића; да су једно време били настањени у околини Бајине Баште, а да су у Скупљен дошли пре Првог српског устанка. Др Јевто Дедијер је у својим аитроногеографским студијама утврдио да у Херцеговини има доста породица које славе Аћимиану, "а веле да су пореклом од Никшића". После слома Првог српског устанка Бирманчевићи су, као и друге скупљенске фамилије, пребегли преко Саве и "стигли чак до Барање", одакле су се вратили после објављивања опште амнестије за учеснике у Устанку. Повратком у Скуpљен Иван је наставио да кметује и био је кмет у Скупљену све до своје смрти. Умро је 1841. године, у 84-тој години живота. У кметовању му је помагао млађи син Мијаило, па је био ослобођен плаћања пореза."
Бирманчевић се и генетички лепо укапа у род Угреновића, чија је матица у околини Никшића. Поседује модални хаплотип, односно типичну вредност 643=10. Блиски су му готово сви из овог рода (Лековићи, Мумовићи, Вукадини и др). У питању је подграна: J2b-M205>Y22059>Y146264>Y146261
https://www.yfull.com/live/tree/J-Y146264/
Тема о Угреновићима: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1295.0
Да ли је фудбалер Вељко Бирманчевић у сродству са тестираним Бирманчевићем?
-
86. Јосивљевић, Никољдан, Жуњевиће, Нови Пазар, E-V13>Y30977>Y37092>BY14160>Y167861
Припада роду Рајовића чија је матица у Жуњевићима на подручју Јошанице у Рашкој. Хаплотип тестираног је модалан за овај род.
Петар Петровић у свом истраживању из 1948. године о Рашкој наводи да су Јосивљевићи из Баркова (засеока Жуњевића) и Знуше (засеока Лукарског Гошева) огранак Мићовића, а за Мићовиће наводи да потичу од Рајовића. У време истраживања из 1995. године била је само 1 кућа Јосивљевића у Баркову, док у Знуши више нису живели.
Тестирани наводи знатно другачије предање по коме је његов прадеда рођен у Жуњевићима нешто пре 1900. године, а за његовог оца (чукундеду тестираног) Благоја Јосивљевића није сугуран где је рођен. Наводи и да се Благојев отац звао Јосиф Сандић, те да су су по њему узели презиме Јосивљевић. Према предању, потичу из Црне Горе, али није познато из ког дела. Ово предање о старом презимену Сандић је доста упитно имајући у виду да је генетички потврђено писање Петра Петровића да Јосивљевићи потичу од Рајовића.
Тема о роду Рајовића на форуму: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=8125.0
Рајовићи су одлично профилисани као генетички род са чак 6 дубљих генетичких тестова, што је поприличан број у односу на величину рода:
https://www.yfull.com/tree/E-Y167861/
Јосивљевићи које у Знуши бележи Петар Ж. Петровић су у ствару данашњи Милентијевићи, који исто припадају роду Рајовића, грани Мићовића (Мићо - Милентије - Јосиф - Паун итд).
Јосвиљевићи из Жуњевића (Баркова) су по предању од гране Рајовића Пауновића, али попис из 1851 то оповргава. Надамо се да дубљи ДНК тест да утврди прецизније гранање.
-
Да ли се у постојећем резултату може наслутити сличност са особама из неког од брдских племена?
Не.
-
35. Јовић (Никољдан), Горње Табориште/Глина
Припада хаплогрупи I2-Y3120>S17250>PH908. Поседује ређу повишену вредност DYS481=32.
Има доста тестираних који су му слични по маркерима, али се међу њима не могу издвојити неки географски блиски, нити слављеници исте крсне славе. На 17 маркера има потпуно поклапање са неколико њих. као што су Милић (Лазарева субота) из Жегара у Далмацији, Петрић (Стевањдан) из Звијезда код Пријепоља и Џамићи (Никољдан) из Александровца. На упоредивих 25 маркера најближи му је Солаковић (Стевањдан) из Модруна код Бијељине, који има ретку вредност DYS19=15 (уместо 16) и то је једина разлика. На упоредива 23 маркера разликује се само на DYS481 од Филиповића (Томиндан) из Белице код Јагодине и двојице из Драговољића код Никшића који славе Лучиндан (они имају вредност 31).
(https://i.postimg.cc/5yFs0GKB/oblacinka-visnja.jpg)
За историјске записе о Јовићима из Таборишта, сачекаћемо коментар П. Демића, а ја могу само рећи да их је 1948. било 11 у 4 домаћинства.
-
Не знам на колико се упоредивих маркера разликују Николић и Ђукић, али би требало да припадају истом генетичком роду.
Ђукић је један од седморице стевањштака на 2 маркера разлике. Да, обојица су их Црнче и то повећава шансу да су ближе повезани.
-
172. Јокић (Ђурђевдан), Лишане Тињске/Бенковац
Припада хаплогрупи I2-Y3120>S17250>PH908. Једини с којим има потпуно поклапање, али на само 17 маркера, јесте Шапоња из Добропољаца (слава Св. Василије). То му је уједно географски најближи тестирани. Од Глушчевића (Ђурђевдан) из места Седобро код Пријепоља разликује се само на DYS390 (17 упоредивих маркера), пошто Глушчевић има врло ретку снижену вредност 23. На 25 упоредивих маркера најближи су му Поповићи (Никољдан) из Кикинде, од којих се разликује на 2 маркера.
Јокића има у више села Далмације, а изгледа да је извориште Јокића са славом Ђурђевдан у Поповићима код Бенковца, одакле су током 18. века прелазили у Ислам Грчки и Лишане Тињске. У Поповићима је 1709. био Војин Јокић пок. Милића са 21 чланом породице, док их тада у ова друга два села није било. Према попису из 1948. и даље су били најбројнији у Поповићима (136 особа), па у Исламу Грчком (46) и Лишанима Тињским (36). У Далмацији постоје још Јокићи око Обровца који славе Јовањдан, а они се везују за Мирка Јокића, документованог 1684. као досељеника из Лике. Рекло би се да немају везе једни с другима.
-
47. Репак, Никољдан, Пауковац, Двор на Уни
Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Због карактеристичне вредности DYS576=17 и географске блискости највероватније је повезан са припадницима подгране I1-M227>A11380>BY169301>BY170823>FT256626>Y220153, Панићем (Јовањдан) из места Врањак/Модрича, Тешановићем (Ђурђевдан) и Рикановићем (Јовањдан) из места Кореташи/Лопаре. Репак ипак има неке јединствене вредности за своју хаплогрупу DYS635=22 и DYS449=26 па је укпан број разлика са осталим припадницима ове хаплогрупе нешто већи. За даље тестирање свакако препоручујем WGS тест или као значајно повољнију опцију https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=154345 (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=154345), који би потврдио припадност грани I1-M227>A11380>BY169301>BY170823>FT256626.
Занимљиво је да постоји географски близак припадник ове хаплогрупе из Лике (Небљуси/Доњи Лапац), сличног презимена - Репац и истом славом. Он је сврстан у исти род са Мајсторовићем из Удбине. Припадници овог рода имају модалну вредност DYS576=15, а и снижене вредности на DYS570, па ипак делује да нису ближе повезани са кандидатом.
Репак је навео да је славу и презиме преузео његов чукундеда, који је био од Васиљевића из Педља. Међутим, један од Васиљевића се тестирао раније преко 23andMe и не припада овој хаплогрупи, тако да је предање оборено осим ако и Васиљевићи нису разнородни.
Васиљевић, Крстовдан, Педаљ, Двор, Банија, R1a-Z280>CTS3402
Васиљевићи су, по предању, на Банију стигли "преко Босне". С обзиром на резултат Мркаља (R1a-Z280>L1280), биће да већина родова са Баније и Кордуна, са славом Крстовдан, припада R1a-Z280.
-
35. Јовић (Никољдан), Горње Табориште/Глина
Припада хаплогрупи I2-Y3120>S17250>PH908. Поседује ређу повишену вредност DYS481=32.
Има доста тестираних који су му слични по маркерима, али се међу њима не могу издвојити неки географски блиски, нити слављеници исте крсне славе. На 17 маркера има потпуно поклапање са неколико њих. као што су Милић (Лазарева субота) из Жегара у Далмацији, Петрић (Стевањдан) из Звијезда код Пријепоља и Џамићи (Никољдан) из Александровца. На упоредивих 25 маркера најближи му је Солаковић (Стевањдан) из Модруна код Бијељине, који има ретку вредност DYS19=15 (уместо 16) и то је једина разлика. На упоредива 23 маркера разликује се само на DYS481 од Филиповића (Томиндан) из Белице код Јагодине и двојице из Драговољића код Никшића који славе Лучиндан (они имају вредност 31).
(https://i.postimg.cc/5yFs0GKB/oblacinka-visnja.jpg)
За историјске записе о Јовићима из Таборишта, сачекаћемо коментар П. Демића, а ја могу само рећи да их је 1948. било 11 у 4 домаћинства.
Јовићи су почетком XIX вијека имале најмање 2 породичне задруге у селу Табориште.
-
47. Репак, Никољдан, Пауковац, Двор на Уни
Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Због карактеристичне вредности DYS576=17 и географске блискости највероватније је повезан са припадницима подгране I1-M227>A11380>BY169301>BY170823>FT256626>Y220153, Панићем (Јовањдан) из места Врањак/Модрича, Тешановићем (Ђурђевдан) и Рикановићем (Јовањдан) из места Кореташи/Лопаре. Репак ипак има неке јединствене вредности за своју хаплогрупу DYS635=22 и DYS449=26 па је укпан број разлика са осталим припадницима ове хаплогрупе нешто већи. За даље тестирање свакако препоручујем WGS тест или као значајно повољнију опцију https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=154345 (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=154345), који би потврдио припадност грани I1-M227>A11380>BY169301>BY170823>FT256626.
Занимљиво је да постоји географски близак припадник ове хаплогрупе из Лике (Небљуси/Доњи Лапац), сличног презимена - Репац и истом славом. Он је сврстан у исти род са Мајсторовићем из Удбине. Припадници овог рода имају модалну вредност DYS576=15, а и снижене вредности на DYS570, па ипак делује да нису ближе повезани са кандидатом.
Репак је навео да је славу и презиме преузео његов чукундеда, који је био од Васиљевића из Педља. Међутим, један од Васиљевића се тестирао раније преко 23andMe и не припада овој хаплогрупи, тако да је предање оборено осим ако и Васиљевићи нису разнородни.
Изворно презиме Репака из села Пауковац је управо Репац (Repacz у архивској грађи). Присуство Репаца потврђено је у селу Горичка током друге половине XVIII вијека (Пауковац је у то вријеме био само заселак Горичке) и у то вријеме имали су најмање 1 породичну задругу у селу.
Што се тиче приче око Васиљевића, њихов резултат се одлично уклапа у банијски род са крсном славом Крстовдан, коме припадају раније тестирани Вуксановићи из Добретина и Мркаљи из Сјеничака.
-
Изворно презиме Репака из села Пауковац је управо Репац (Repacz у архивској грађи). Присуство Репаца потврђено је у селу Горичка током друге половине XVIII вијека (Пауковац је у то вријеме био само заселак Горичке) и у то вријеме имали су најмање 1 породичну задругу у селу.
Што се тиче приче око Васиљевића, њихов резултат се одлично уклапа у банијски род са крсном славом Крстовдан, коме припадају раније тестирани Вуксановићи из Добретина и Мркаљи из Сјеничака.
Рекао бих да је Репак ипак исти род са Репцем и Мајсторовићем, а да је мутација на 576 његова приватна. Мале су шансе да Репак не припада њиховом роду, односно превелика би случајност била у питању.
-
90. Вучковић, Мратиндан, Саница Горња, Кључ, I2-Y3120>PH908
О Вучковићима из Санице опшрино је писао Милан Карановић у свом раду "Саничка Жупа у Босанској Крајини".
Порекло православног становништва — Врло су избледела предања о пореклу православног становништва у Саничкој Жупи и она упућују на њихову далеку старину. За Млађене у Српским Биљанима и за Дашиће, Кајише, Кордиће и Вучковиће у Српској Саници рекну, да су „старовници и својаци од постања“.
За начин насељавања православног становништва карактеристично је предање о пореклу рода Вучковића, који су насељени у Тарбуцима, засеоку Српске Санице, управо испод помињаног друма. По том предању три брата заробе Турци у некакву боју. Да истакну давнину тога заробљења, једни веле да је то било чак у боју косовском. Сва три су брата били у служби код сарајевског паше, који је имао тимаре у Крајини. Једнога од њих пошаље паша за гладних година у Крајину по жито са свога тимара. Том приликом кад је пролазио кроз Саничку Жупу, допане му се врло положај у Тарбуцима: горе планина, а доље равнина и све згоде за насеље живљење. Замоли пашу, да му даде да се ту насели. Паша му даде у баштину од реке Санице до Челића Косе; на те земље добије и тапије. Тај се брат насели ту у Caничкој Жупи, а остала двојица остану у околини Сарајева – Вредно je упоредити ово предање о пореклу рода Вучковића у Српској Саници са заробљењем у Корјеници (кoје наводи Др Алекса Ивић'): то је био кнез одведен за једне побуне у Сарајево. Два велика и разграната рода у Корјеници, Калембери и Дракулићи, славе Св. Стевана Дечанскога, којег славе и Вучковићи у Српској Саници. Према овоме је могућно, да је тај заробљени кнез у Корјеници био предак Вучковића.
Оно што је сигурно, може се искључити генетичка веза са Калемберима, Дракулићима и осталим родовима из околине Коренице у Лици. Они припадајау хаплогрупи: R1a-Z280>YP237>YP951.
Вучковићу су међутим потенцијално блиске неке породице из Босанске Крајине са славом Стевањдан, тако да није искључено да су они управо старинци у овој области. Или нешто сатарији досељеници. Аутори су радо све ове слављенике Мратиндана из Крајине сврставали у исти род, али временом се показало да постоји више несродних групација Мратинштака на простору Крајине (Шаше-Шашићи E-V13, Дракулићи R1a, Раце I1-Z63 и др).
Савет: дубински тест BIG Y-700.
-
93. Савић, Ђурђевдан, Миљевци, Сански Мост, J2b-M205>Y22059
Ови крајеви око Санског Моста нису обрађени у етнографској литератури. Становништво је углавном пореклом из околних крајишких области. Савићев хаплотип поседује неколико специфичних вредности: 385=14-19, 570=19 и 635=22. Због вредности 458=15 и 635=22 постоји могућност да припада подграни: J2b-M205>Y22059>Y155357, која је типична за Затарје и Западну Србију. Хаплотипом је Савићу најближи Радовић (Ђурђевдан) из Кунова код Фоче, а у тој је групи вероватно и Давидовић (Ђурђевдан), село Лисице, Лучани. Због нешто специфинијег хаплотипа, било би пожељно одрадити дубински тест, или појединачни тест на J-Y155375 (YSEQ).
Тестирани наводи да су, према предању, у Миљевце доселили крајем 18. века из околине Босанског Грахова.
-
105. Петровић, Аранђеловдан, Двориште/Шабац
Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује двије карактеристчније вриједности маркера: DYS385ab=15-15, DYS456=16. По овим карактеристичним маркерима и блискости хаплотипа чини се да би Петровићу најближи могао бити Стојићевић из Г.Врањске/Шабац (4/23). Иако славе различите славе, географски су близу и основано се може претпоставити ближа генетичка повезаност. Поклапања у горе наведеним карактеристичним маркерима, али и укупној блискости постоји и са родом који слави св. Јелисеја,а који је поријеклом са подручја Старог Влаха. Товом роду припадају: Антонијевић из Сибнице/Краљево (2/25), Поповић из Јаворске Равне Горе/Ивањица (2/23) и необјављени из Азање/Смедеревска Паланка (1/17). Одређена укупна блискост постоји и са Милошевићем из Челопека/Зворник који слави Јовањдан (3/23). Сва ова поклапања би требало провјерити SNP тестовима. Препоручује се неки од дубинских тестова.
Тестирани Петровић није оставио детаљнија предања о поријеклу. У етнографској литератури може да се прочита сљедеће:
"Петровићи (5 к., Аранђеловдан). У Горњој мали. Доселили, непознато порекло. Миливојев прадеда Аксентије, за чукундеду не знају „Овде је други народ седио. Све је ово насељено.” Само су чули за Петра Поздера са 300 оваца, у Дојној мали."
-
88. Бајчета, Јовањдан, Какмужи, Пљевља, E-V13>Z1057
Припада роду Комарица и поседује модални хаплотип овог рода.
Има потпуно поклапање хаплотипова са следећом двојицом тестираних:
- Ивановић, Јовањдан, Роге, Пожега
- Ковачевић, Јовањдан, Роге, Пожега
Матица Комарица је у Матаругама код Пљеваља, одакле се род раширио на околину Прибоја.
Род Комарица је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.
Бајчета из Какмужа није генетички сродан претходно тестираном Бајчетићу из оближње Боровице, који по предању припада истом братству Бајчета/Бајчетића:
93. Бајчетић, Боровица/Пљевља, Јовањдан, I2-Y3120
Према предању, Бајчетићи из Пљеваљског краја припадају роду Бајчета. У нашој књизи о Херцеговцима Иван Вукићевић је о роду Бајчета написао следеће:
Бајчете су разгранат род из Пљеваљског краја, чија је матица у Какмужима. Од Бајчета су се одвојили Чоловићи с Лончарима (и Лончаревићима), Џогази, Коруге, Гачевићи и Раилићи. Крсна слава рода је Јовањдан.
Према једном предању, у Какмуже се доселио неки Мартиновић, које је био рањен током битке на Вртијељци 1685. године. Том приликом погинуо је Бајо Пивљанин, а како је Мартиновић стално причао о свом саборцу Бају, добио је надимак Бајчета, а његови потомци презимена Бајчета и Бајчетић. Памте претке од Сава, који је рођен око 1760. године. Из Какмужа су се раселили широм Пљеваљског краја. Памти се да су у Брвеницу дошли 1870. године, у Црљенице, Љуће и Боровицу дошли су 1875. године, док су у Његовуђу у Шаранцима дошли 1875. године.
У Шљиванском су присутни најкасније од 1860. године. У Пљевљима има Бајчетића, који су познати под надимком Гркић, а доселили су се око 1878. године.
Занимљиво је да Бајчетићи из Мириловића у Билећким Рудинама такође славе Јовањдан, а према предању потичу од Мартиновића из Његуша, одакле су се доселили преко Бањана.
Упркос веома сличном предању, за Бајчетиће из Мириловића утврђено је да припадају генетичком роду Бањана (N2-FT182494). Постоји и предање према коме Бајчете, Лаловићи и Тошићи из Какмужа потичу од Миљанића из истоименог села у Бањанима, одакле су се доселили око 1660. године, међутим, судећи по резултату Лончаревића (I1-A11380), Бајчете нису генетички сродни ни Миљанићима (I1-Z63). Лаловићи и Тошићи из Пљеваљског краја још нису генетички тестирани, тако да није утврђено да ли су генетички сродни Бајчетама.
На основу предања и резултата Лончаревића из Црљеница (Пљевља) погрешно смо претпоставили да род Бајчета припада грани I1-A11380 и то је прва озбиљна грешка коју смо направили у књизи о Херцеговцима (https://www.poreklo.rs/2022/04/18/objavljena-knjiga-geneticko-poreklo-srba-stare-hercegovine/). Око Бајчета/Бајчетића се ситуација заиста закомпликовала. Не само да Бајчетићи из Мириловића и пљеваљског краја нису један род како се сматрало пре спроведених генетичких тестова, већ ни једни од њих нису ни огранак Миљанића како је сугерисало друго предање, нити су Лончаревићи огранака пљеваљских Бајчета, што смо мислили да је неупитно. Сада су упитна и предања свих других братстава која се сматрају огранцима Бајчета: Чоловића, Џогаза/Џогазовића, Коруга/Коружића, Гачевића и Раилића.
Што се тиче резултата тестираног Бајчетића, он се од модалног хаплотипа северног карпатско-динарског огранка гране I2a разликује на већем броју маркера, а поседује две карактеристичне вредности, DYS449=30 и DYS549=12, као и нешто ређе вредности DYS19=15, DYS576=19 и DYS635=22. Од тестираних са славом Јовањдан најближи му је хаплотип Самопјана (Мишљен, Љубиње), са четири маркера разлике и поклапањем на маркерима и DYS19=15, DYS549=12, DYS576=19 и DYS635=22. Предање Самопјана ипак наводи да су они раније славили Ђурђевдан, па је повезивање на основу славе упитно. А ако се остави слава по страни, резултату тестираног Бајчетића најближи је модални хаплотип једног рода пореклом из Старе Ц рне Горе, означеног у бази СДНКП као „I2-Y3120, род А11“. Овај род слави Никољдан и тренутно му припадају Милутиновић из Бошковића код Зворника и још један тестирани из Бистрице код Нове Вароши, чији је презиме за сада необјављено. Од хаплотипа тог другог тестираног резултат Бајчетића се разликује на два од 23 упоредива маркера, а поклапање са модалним хаплотипом рода постоји на свим упоредивим карактеристичним и ређим маркерима, као и на још неким мање значајним.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране, пошто ниједан припадник овог рода до сада није урадио дубљи тест.
-
Бајчета из Какмужа није генетички сродан претходно тестираном Бајчетићу из оближње Боровице, који по предању припада истом братству Бајчета/Бајчетића:
Рекао бих да резултат тестираног Бајчетића из Боровице није релевантан за овај род. Свакако да би било пожељно да се још неко од Бајчетића тестира, али мислим да је прилично извесно да припадају генетичком роду ком припада и сада тестирани Бајчета.
Вредности маркера 15 на DYS19 и 12 на DYS549 указују на могућу припадност одраније тестираног Бајчетића подграни I2-FT76511. Исте вредности поседује и тестирани Свркота Никољштак из Бобова код Пљеваља, па можда ту треба тражити одговор о пореклу по мушкој линији тестираног Бајчетића.
-
91. Миловановић (1900. године: Вујаклић), Савидан (1900. године: Видовдан), Вашица, Шид, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS448=21 и снижену вредност маркера DYS576=16. На три маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- необјављени резултат, Добра Вода/Клина
- Лукић, Никољдан, Осечина
- Шилобад, Стевањдан, Сливница Површ/Равно
Због славе вреди истаћи и следећег тестираног од чијег хаплотипа се разликује на 4 маркера:
- Станић, Видовдан, Ивакуша/Водотеч/Бриње
Са хаплотипом Станића дели вредност маркера DYS576=16.
Без дубљих генетичких тестова није могуће рећи да ли постоји нека ближа веза.
Деда тестираног је рођен 1920. године у Вашици, а за време Другог светског рата прешао је у Табановац код Петровца на Млави, где се оженио и узео женино презиме Милошевић и славу Савиндан. Његови синови су потом по свом деди са мајчине стране узели презиме Миловановић, које и данас имају. Ово је заиста редак пример да је нека породица након 1941. године два пута мењала презиме.
Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране, а дубљи тест би ваљало да уради и неко од Станића.
-
Због славе вреди истаћи и следећег тестираног од чијег хаплотипа се разликује на 4 маркера:
- Станић, Видовдан, Ивакуша/Водотеч/Бриње
Са хаплотипом Станића дели вредност маркера DYS576=16.
Без дубљих генетичких тестова није могуће рећи да ли постоји нека ближа веза.
Ово је значајан резултат јер је са овим утврђена изворна хаплогрупа Вујаклија, који су са огранцима под другим презимена најбројнији банијски род који слави Видовдан. Прилично је извесно да постоји ближа веза са Станићима из Лике исте славе и треба груписати Станића и Миловановића у исти генетички род.
Више ће о роду Вујаклија рећи Петар Демић.
Са овим резултатом би требало да смо сазнали хаплогрупу Милана Вујаклије, познатог српског писца и преводиоца, аутора Лексикона страних речи и израза.
-
Рекао бих да резултат тестираног Бајчетића из Боровице није релевантан за овај род. Свакако да би било пожељно да се још неко од Бајчетића тестира, али мислим да је прилично извесно да припадају генетичком роду ком припада и сада тестирани Бајчета.
Вредности маркера 15 на DYS19 и 12 на DYS549 указују на могућу припадност одраније тестираног Бајчетића подграни I2-FT76511. Исте вредности поседује и тестирани Свркота Никољштак из Бобова код Пљеваља, па можда ту треба тражити одговор о пореклу по мушкој линији тестираног Бајчетића.
Да не буде забуне, ради се о Бајчетама, а не о Бајчетићима. Херцеговачки Бајчетићи су Бањани.
-
Да не буде забуне, ради се о Бајчетама, а не о Бајчетићима. Херцеговачки Бајчетићи су Бањани.
Свакако да део пљеваљских Бајчета носи и презиме Бајчетић као званично. Јасно је да упркос истој слави немају везе са Бајчетићима из Билеће, јер су тестирани и једни и други.
-
Ово је значајан резултат јер је са овим утврђена изворна хаплогрупа Вујаклија, који су са огранцима под другим презимена најбројнији банијски род који слави Видовдан. Прилично је извесно да постоји ближа веза са Станићима из Лике исте славе и треба груписати Станића и Миловановића у исти генетички род.
Више ће о роду Вујаклија рећи Петар Демић.
Са овим резултатом би требало да смо сазнали хаплогрупу Милана Вујаклије, познатог српског писца и преводиоца, аутора Лексикона страних речи и израза.
Сродност са Станићима је у том случају поприлично вероватна, као што си написао. Сврстани су сада у исти род.
-
61. Хасанбеговић, нема, Павино Поље, Бијело Поље
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061>FGC22054 (https://www.yfull.com/tree/I-FGC22054/), то јест генетичком роду Вранеша. Издваја се по неколико специфичних вредности YGATAH4=10, DYS289II=29 и DYS449=31. Остали припадници ове хаплогрупе из наше базе му нису превише блиски, али поседује вредност DYS385=13-15 коју дели са другим припадницима овог генетичког рода, Јоксимовићи, Живковићи и други са славом Цвети, Ђукићи и Павловићи са славом Никољдан. Ова веза по свему судећи датира из средњег века. Препоручујем за даље тестирање WGS тест и пребацивање резултата на YFull стабло или BigY-700 тест.
Хасанбеговићи су из литературе познати као веома бројна породица са подручја Бијелог Поља. Према једном предању, потичу од Ахмед-паше Вранешевића и Паве, то јест од њиховог сина Хасана, док Мушовићи потичу од Хасановог брата Муша и Даутовићи од њиховог брата Даута.
-
61. Хасанбеговић, нема, Павино Поље, Бијело Поље
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061>FGC22054 (https://www.yfull.com/tree/I-FGC22054/), то јест генетичком роду Вранеша. Издваја се по неколико специфичних вредности YGATAH4=10, DYS289II=29 и DYS449=31. Остали припадници ове хаплогрупе из наше базе му нису превише блиски, али поседује вредност DYS385=13-15 коју дели са другим припадницима овог генетичког рода, Јоксимовићи, Живковићи и други са славом Цвети, Ђукићи и Павловићи са славом Никољдан. Ова веза по свему судећи датира из средњег века. Препоручујем за даље тестирање WGS тест и пребацивање резултата на YFull стабло или BigY-700 тест.
Хасанбеговићи су из литературе познати као веома бројна породица са подручја Бијелог Поља. Према једном предању, потичу од Ахмед-паше Вранешевића и Паве, то јест од њиховог сина Хасана, док Мушовићи потичу од Хасановог брата Муша и Даутовићи од њиховог брата Даута.
И Мушовићи и Даутовићи су потврђени као FGC22054, тако да је сродство из предања сада потврђено, а оборено је предање Мелуновића из околине Пријепоља по ком потичу од Хасанбеговића.
-
91. Миловановић (1900. године: Вујаклић), Савидан (1900. године: Видовдан), Вашица, Шид, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS448=21 и снижену вредност маркера DYS576=16. На три маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- необјављени резултат, Добра Вода/Клина
- Лукић, Никољдан, Осечина
- Шилобад, Стевањдан, Сливница Површ/Равно
Због славе вреди истаћи и следећег тестираног од чијег хаплотипа се разликује на 4 маркера:
- Станић, Видовдан, Ивакуша/Водотеч/Бриње
Са хаплотипом Станића дели вредност маркера DYS576=16.
Без дубљих генетичких тестова није могуће рећи да ли постоји нека ближа веза.
Деда тестираног је рођен 1920. године у Вашици, а за време Другог светског рата прешао је у Табановац код Петровца на Млави, где се оженио и узео женино презиме Милошевић и славу Савиндан. Његови синови су потом по свом деди са мајчине стране узели презиме Миловановић, које и данас имају. Ово је заиста редак пример да је нека породица након 1941. године два пута мењала презиме.
Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране, а дубљи тест би ваљало да уради и неко од Станића.
Ово је значајан резултат јер је са овим утврђена изворна хаплогрупа Вујаклија, који су са огранцима под другим презимена најбројнији банијски род који слави Видовдан. Прилично је извесно да постоји ближа веза са Станићима из Лике исте славе и треба груписати Станића и Миловановића у исти генетички род.
Више ће о роду Вујаклија рећи Петар Демић.
Са овим резултатом би требало да смо сазнали хаплогрупу Милана Вујаклије, познатог српског писца и преводиоца, аутора Лексикона страних речи и израза.
Као што је Лука поменуо, Вујаклије су највећи банијски род који прославља Видовдан.
Према подацима из XVIII вијека, присуство Вујаклија је потврђено у низу банијских села (Беговићи, Доње Селиште, Жировац, Јабуковац, Јошавица, Обљај, Пастуша, Чавловица). Занимљиво је да у Јабуковцу, Јошавици, Обљају и Чавловици постоји већи број родова који прослављају Видовдан (Богичевићи, Вујаклије, Еремије, Зубановићи, Личине, Љубичићи, Мрђеновићи, Пејаковићи, Славнићи, Стапари, Чакаре), па није искључено да су барем неки од њих настали издвајањем од Вујаклија и узимањем нових презимена. Да је оваквих случајева код Вујаклија било, знамо на основу потомака кнеза Пејака Вујаклије из села Јошавица - они барем од друге половине XVIII вијека носе презиме Пејаковић.
Поменути Милан Вујаклија потиче од огранка Вујаклија из села Обљај.
-
Као што је Лука поменуо, Вујаклије су највећи банијски род који прославља Видовдан.
Према подацима из XVIII вијека, присуство Вујаклија је потврђено у низу банијских села (Беговићи, Доње Селиште, Жировац, Јабуковац, Јошавица, Обљај, Пастуша, Чавловица). Занимљиво је да у Јабуковцу, Јошавици, Обљају и Чавловици постоји већи број родова који прослављају Видовдан (Богичевићи, Вујаклије, Еремије, Зубановићи, Личине, Љубичићи, Мрђеновићи, Пејаковићи, Славнићи, Стапари, Чакаре), па није искључено да су барем неки од њих настали издвајањем од Вујаклија и узимањем нових презимена. Да је оваквих случајева код Вујаклија било, знамо на основу потомака кнеза Пејака Вујаклије из села Јошавица - они барем од друге половине XVIII вијека носе презиме Пејаковић.
Поменути Милан Вујаклија потиче од огранка Вујаклија из села Обљај.
Љубичићи припадају хаплогрупи I1-P109>FGC21732. Њихову изворну припадност овој хаплогрупи потврђује резултат Суботина из Санада код Чоке, који такође слави ову ретку крсну славу. Ово значи да на Банији као подручју са највећим бројем свечара ове славе постоје најмање два различита генетички профилисана рода.
-
Рекао бих да је Репак ипак исти род са Репцем и Мајсторовићем, а да је мутација на 576 његова приватна. Мале су шансе да Репак не припада њиховом роду, односно превелика би случајност била у питању.
Заиста би коинциденција била велика, међутим Репак има 3 разлике на 23 упоредивих маркера у односу на Репца, од тога једну двоструку. У односу на Мајсторовића, који припада истом роду као и Репац, има 5 разлика на упоредивих 25 маркера. Зато сам рекао да Репак највероватније припада грани I1-M227>A11380>BY169301>BY170823>FT256626>Y220153 у коју се доста боље уклапа судећи по хаплотипу. У сваком случају Репак има могућност провере SNP тестирањем уколико је заинтересован да утврди шта је од наведених претпоставки тачно.