Светски ДНК месец 2026

[Лука Деспотовић]

24. Ристић, Ваведење, Београд

Припада хаплогрупи G2a-L140, највероватније подграни Y65645.

Иако поседује веома специфичан хаплотип и по свему судећи припада прилично реткој подграни, Ристић ипак има неколицину поклапања и то из две различите етнографске области. То су са једне стране припадници већег генетичког рода са подручја Понишавља и Шоплука о којима је подробније писано овде. Са Петровићем из Сићева код Ниша има потпуно поклапање на 25 упоредива маркера.

Поклапање које завређује још више пажње због предања које је навео тестирани јесте Димовски из Лознана у Битољској котлини, подударају се на 20/20 маркера. Наиме, у упитнику се наводи податак да су Ристићи у Београд досељени из Крушева, док даље информације говоре о томе да је најстарији познати предак Мата био називан Македонцем. И породична слава Ваведење је најучесталија управо на подручју западне Македоније. Остаје отворено питање у каквој и колико блиској вези су Македонци са хаплотиповима са југоистока Србије.

Како је Димовски на YFull стаблу присутан у грани Y62233 старој свега неколико стотина година заједно са непознатим резултатом са Небуле, најбржа и најефтинија провера повезаности са њим била би SNP тестирање.

Хвала пуно на овој анализи и информацијама. Тестирани је мој деда по мајци. У западној Македонији постоји место Крушево које није много далеко од Лознана, а предање о пореклу из Крушева је свакако и било најчвршће, па верујем да сигурно постоји некаква веза. Све указује на даље порекло из западне Македоније.

[Милован Па.]

15. Мићић (Ђурђевдан), Селанац, Љубовија   

Припада хаплогрупи PF756>PF7563 и низводнијој FT44409, за коју је карактеристична вредност DYS385=12-15. Мићић поседује ретку повишену вредност DYS481=24. Најсличнији на 23 упоредива маркера су му Никољштаци, географски удаљенији (Николић и Петровић-Куршумлија, Костић-Јагодина, Павловић-Нови Пазар, Лововић-Пријепоље), а ради се о 2 или 3 маркера разлике. Од географски много ближих припадника FT44409, који славе Алимпијевдан (Подриње, према Ваљеву), разликује се на 5 маркера.

https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/

У литератури (“Соколска нахија” Љубе Павловића) и стању из 1930. године, пише следеће за Мићиће:

Мићићи под Липником. Од старине су рудари; дошли из Осата, од Сребрнице, а тамо однекуда са запада. У Сребрници су копали руде, па су отуда прелазили по истом послу овде, где су се понеки рудари стално населили и одавде опет прелазили Сребрници, тумарали по србијанским, босанским и чак свима балканским рудницима. Никад их се није много могло задржати у месту; раније су били само рудари, а данас се отимају да буду и земљорадници. Говоре западним дијалектом (18 к.; Св. Ђурђе).

Па ниси написао која је хаплогрупа.

[Христифор]

R1b>PF756>PF7563.

[Зрно]

Па ниси написао која је хаплогрупа.

R1b-PF7562>PF7563

Грешка је исправљена. Изостављено је R1b и осакаћено PF7562.

[Мића]

16. Ђаковић, Стевањдан, Ресник, Крагујевац, R1a-М458>L1029

Припада хаплогрупи R1a-L1029, која је стара око 3.100 године, према yfull.com. Без дубљег генетичког теста, не може се одредити млађа грана. У хаплотипу тестираног уочавају се 3 условно специфичне вредности маркера то:
- повишена вредност DYS458=17 (модална је 16)
- повишена вредност DYS460=12 (модална је 11)
- повишена вредност DYS570=20 (модална је 19)

Најближа поклапања су:

потпуно поклапање на 23 маркера:
1. Уљар, Никољдан, Брезје/Горажде (Источна Босна), (0/23 маркера)

1 маркер разлике од 23 маркера
2. Необјављени резултат, Никољдан, Бунчићи/Фоча (Источна Босна), (1/23)
3. Лучић, Аранђеловдан, Шашинци/Сремска Митровица (Источни Срем), (1/23)
4. Уљаревић, Никољдан, Горња Врбица/Врбица/Билећа (Херцеговина), (2/23)
5. Марјановић, Никољдан, Зеоке/Лазаревац (Шумадија), (1/23)

Од тестираних са разликама на 2 маркера којих има десетак бази Српског ДНК пројекта, само је један са славом Стевањдан, па је могућа даља генетичка повезаност:
Перјаничић, Стевањдан, Доброљупци/Александровац (Расина), (2/23)

Тестирани Ђаковић наводи да су надимак Стевци добили по крсној слави Св. Стефан. У Ресник је дошао Илија, звани Ђак, по којем носе презиме Ђаковић. Од Илијиних синоваца Радивоја су Радивојевићи, а од Павла су Павловићи. Помиње се и могуће презиме Зарић или Зорић, по неком попу или слично.

Према доступној литератури, један род су:
Радивојевићи (Драгутиновићи, Калајџићи – Гавриловићи и Димитријевићи; Милијићи-Ђорђевићи; Радивојевићи, Ђаковићи, Ђорђевићи и Павловићи), пореклом из Сјенице, славе Стевањдан.
Досељени су у Ресник из Сјенице периоду од 1737. до 1787. године.
…
У засеоку Шумице су Радивојевићи (Стевањци).
Извор: https://www.poreklo.rs/2015/05/13/poreklo-prezimena-selo-resnik-aerodrom-kragujevac

О хаплогрупи R1a-M458

Ово је једна од две гране R1a које су карактеристичне за словенске народе. Заступљена је међу свим словенским народима, а највећу учесталост показује међу Западним Словенима: Пољацима, Чесима и Словацима. Дели се на две велике гране, грану L260 која је заступљена највећим делом међу Западним Словенима, и грану L1029 која је релативно равномерно распоређена међу свим словенским народима. Сматра се да је настала негде у пограничном подручју између Пољске и Белорусије, и да се одатле ширила на исток и запад. Код Срба, и уопште код Јужних Словена, ова грана је заступљена пре свега са подграном L1029, док се западнословенска подграна L260 јавља у доста мањем проценту.
Извор: https://www.poreklo.rs/2018/06/10/y-dnk-haplogrupa-r1a/

Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, ради одређивања најмлађе гране.

[Ojler]

13. Стефановић, Стевањдан, Мишар/Шабац, I2-Y3120

Према наводима тестираног, родоначелник Стевановића/Стефановића из Мишара звао се Глигорија Стевановић (1812-1847). По предању раније су се презивали Вукашиновић. У Мишар су дошла три брата (Рајко, Стеван и Гаја) из околине Власенице у Босни, од којих и данас у Мишару потичу породице Рајић, Гајић и Стевановић/Стефановић.

У монографији "Шабачка Посавина и Поцерина" Војислава С. Радовановића, у којој је приказано стање становништва поменутих области у периоду 1947-1949. година, наводи се да у Мишару постоји задруга Стевановића од 20 чланова, али се више података о њима не даје. У селу су тада пописане још три фамилије које славе Стевањдан ("Степањдан"), од којих би Стевановићима могли бити сродни Гајићи (6 кућа у махали Глоговац и 3 у махали Слатина) и Рајковићи (две куће у махали Бајир). За обе фамилије се наводи да су ту дошли из Старог села 1806. године, које су Турци разорили за време Боја на Мишару.

Хаплотип тестираног је веома близак модалном за грану I2-Y3120-"север". Као карактеристична издваја се једино вредност DYS389i=14 и у мањој мери DYS576=17. Иако у бази Српског ДНК пројекта постоји десетак резултата који са хаплотипом Стевановића имају поклапање на 20 од 23 маркера (што је нека гранична потенцијално интересантна дистанца), нико од њих не слави Стевањдан, немају подударања на карактеристичним маркерима, географски су веома удаљени и живе у крајевима који се са Стефановићем не могу повезати ни по предању нити са његовом етнографском зоном, тако да би њихово именовање било навођење на триви траг.

Стефановићу препоручујем да размисли о великом геномском тесту ако је заинтересован за даље истраживање и уколико је у могућности.

[Црна Гуја]

6. Јаруев, Чебоксари, Чувашија, Руска Федерација

Припада хаплогрупи R1a-Z280, према Невгену највероватније и млађој подграни Z92>Y4459>YP617>YP577>YP573>YP569>YP575>Y5570. Ова подграна је прилично заступљена у Чувашији, Татарстану и околним областима. Поседује прилично специфичан хаплотип, од карактеристичних вредности издвајају се DYS385=11-11, повишене Y-GATA-H4=13 и DYS635=24, и снижена DYS533=11. Очекивано, нема блиских поклапања у нашој табели. Како би се прецизно утврдила терминална подграна, препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY).

Тестирани је у упитнику навео да су у Чебоксари досељени из Саратова у 19. веку.

[Акса]

О хаплогрупи R1a-M458

Ово је једна од две гране R1a које су карактеристичне за словенске народе. Заступљена је међу свим словенским народима, а највећу учесталост показује међу Западним Словенима: Пољацима, Чесима и Словацима. Дели се на две велике гране, грану L260 која је заступљена највећим делом међу Западним Словенима, и грану L1029 која је релативно равномерно распоређена међу свим словенским народима. Сматра се да је настала негде у пограничном подручју између Пољске и Белорусије, и да се одатле ширила на исток и запад. Код Срба, и уопште код Јужних Словена, ова грана је заступљена пре свега са подграном L1029, док се западнословенска подграна L260 јавља у доста мањем проценту.
Извор: https://www.poreklo.rs/2018/06/10/y-dnk-haplogrupa-r1a/

О хаплогрупи R1a-M458

Ово је једна од две гране R1a које су карактеристичне за словенске народе. Заступљена је међу свим словенским народима, а највећу учесталост показује међу Западним Словенима: Пољацима, Чесима и Словацима. Дели се на две велике гране, грану L260 која је заступљена највећим делом међу Западним Словенима, и грану L1029 која је релативно равномерно распоређена међу свим словенским народима. Сматра се да је настала негде у пограничном подручју између Пољске и Белорусије, и да се одатле ширила на исток и запад. Код Срба, и уопште код Јужних Словена, ова грана је заступљена пре свега са подграном L1029, док се западнословенска подграна L260 јавља у доста мањем проценту.
Извор: https://www.poreklo.rs/2018/06/10/y-dnk-haplogrupa-r1a/

Приметио сам да си приликом објаве два последња резултата остављао кратко објашњење о хаплогрупи R-M458 и исту поруку си поновио и код друге објаве резултата.

Не знам чему то објашњење и шта ти оно представља ? О хаплогрупама L1029 и L260 има много информација на интернету, јер су то велике и прилично добро истражене гране. По бројности потомака спадају међу најбројније гране R1a у Европи, али и међу најраспрострањеније хаплогрупе уопште на европском простору.

Изнео си кратак опис и објашњење о хаплогрупи R-M458 и описао две њене највеће гране: L1029 и L260, док си изоставио R-YP509, R-BY32066 и R-A11460. Ове две последње су малобројне, али су важне за археогенетику и за даље разумевање целокупног прапорекла хаплогрупе R-M458.

Хаплогрупа R-BY32066 тренутно има око десетак представника: седам-осам Руса, два Пољака и једну породицу са двоје тестираних из неке западноазијске земље. Присутна је и ограничена углавном само код Руса и Пољака.

Дакле, хаплогрупа R-M458 је у целини, са својим низводним гранама, заступљена како кроз најбројније, тако и кроз малобројније гране код свих словенских народа.

[Христифор]

Треба похвалити труд колега Миће. Појашњења никада нису на одмет, напротив.

[Ojler]

Приметио сам да си приликом објаве два последња резултата остављао кратко објашњење о хаплогрупи R-M458 и исту поруку си поновио и код друге објаве резултата.

Не знам чему то објашњење и шта ти оно представља ? О хаплогрупама L1029 и L260 има много информација на интернету, јер су то велике и прилично добро истражене гране. По бројности потомака спадају међу најбројније гране R1a у Европи, али и међу најраспрострањеније хаплогрупе уопште на европском простору.

Изнео си кратак опис и објашњење о хаплогрупи R-M458 и описао две њене највеће гране: L1029 и L260, док си изоставио R-YP509, R-BY32066 и R-A11460. Ове две последње су малобројне, али су важне за археогенетику и за даље разумевање целокупног прапорекла хаплогрупе R-M458.

Хаплогрупа R-BY32066 тренутно има око десетак представника: седам-осам Руса, два Пољака и једну породицу са двоје тестираних из неке западноазијске земље. Присутна је и ограничена углавном само код Руса и Пољака.

Дакле, хаплогрупа R-M458 је у целини, са својим низводним гранама, заступљена како кроз најбројније, тако и кроз малобројније гране код свих словенских народа.

Ти то посматраш из угла некога ко озбиљно прати генетичку генеалогију. Тестираном који о томе ништа не зна сигурно неће сметати да у коментару свог резултата прочита нешто више о својој хаплогрупи.

Sent from my SM-A556B using Tapatalk

[Акса]

Треба похвалити труд колега Миће. Појашњења никада нису на одмет, напротив.

Ценим и поштујем свако појашњење, али сматрам да је бесмислено објављивати једну исту поруку приликом сваке објаве резултата. Ми више не живимо у 2010/11. години, када генетика није била толико развијена. Прошло је много година и ево нас у 2026. години, а за разлику од периода од пре петнаест година, данас знамо вишеструко више о хаплогрупама и њиховим гранама.

Уђеш и укуцаш R-L1029, L260 или било коју грану на Google, а оно што прво излази је: YFull R-L1029 и FTDNA Discover R-L1029. Кликнеш, читаш и истражујеш, са два до три клика долазиш до онога што те занима.

Таква објашњења о хаплогрупама су неопходна, на пример за разне гране J2a, J1, J2b, G2a, тзв. источну R1b, T, Q1 и још друге хаплогрупе, зато што многе од њих немају јасну матрицу, а за неке се ни преко генетике још увек не зна где су им приближне прадомовине.

[Ojler]

14. Комленић, Никољдан, Приједор, I2-Y3120

Тестирани наводи да му је предак рођен 1915. године у Приједору, а о даљем пореклу изгледа не зна ништа. Ово презиме је веома ретко на подручју Приједора. На попису из 1991. године на подручју општине Приједор забележено је једно лице са овим презименом, у селу Горња Пухарска, и троје њих у Приједору. Презиме је присутно на Змијању, али тамошњи Комленићи славе Ђурђевдан. Са славом Никољдан Комленића има у Хрватској у Врбовском, али они припадају хаплогрупи G2a. Презиме Комленић би могло бити и варијанта презимена Комљенић или Комненић, али ни ових презимена нема код Срба у Крајини, или се јављају веома ретко.

Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS385=15-15 и DYS576=16, а поседује и две контрадикторне вредности, од којих га једна, DYS449=33, опредељује ка северној грани хаплогрупе I2-Y3120, док би на основу DYS448=19 требао припадати грани PH908, што ми се чини и вероватнијим. Ипак, како припадност грани I2-PH908 није извесна, са проценом бих се ипах задржао на старијој, родитељској грани I2-Y3120. У бази Српског ДНК пројекта постоји неколико резултата који се подударају са овим хаплотипом на 20 од 23 упоредива маркера, али ни један са славом Никољдан или у географски блиском региону. Као најближи од њих издваја се Пејић (Робаје/Мионица, Јовањдан) који припада грани I2-PH908 и такође поседује карактеристике DYS385=15-15 и DYS576=16, али ова сличност не мора значити и стварну родословну блискост.

Иако упоредив на свега 17 маркера, мислим да би интересан могао бити хаплотип Ћургуза из суседног Кнешпоља (Кнежица/Козарска Дубица), који такође слави Никољдан. Хаплотипови Комленића и Ћургуза разликују се на једном маркеру и оба поседују вредност DYS385=15-15, док на DYS576 нису упоредиви. Као једну сличност, која је вероватно без значаја, уочио сам да у Кнешпољу постоји село Комленац, што асоцира на презиме Комленић, иако не делује да је оно настало по месту порекла.

Комленићу препоручујем да уради дубински геномски тест ако је у могућности.

[Акса]

Ти то посматраш из угла некога ко озбиљно прати генетичку генеалогију. Тестираном који о томе ништа не зна сигурно неће сметати да у коментару свог резултата прочита нешто више о својој хаплогрупи.

Sent from my SM-A556B using Tapatalk

Хаплогрупа R1a у целини није нека малобројна као T1, Q1 или C2 у Европи, па да се о њој не може ништа пронаћи на интернету. Ако говоримо само о R-M458 и упоредимо је са другим хаплогрупама старости 4500-5000 година, она је међу најбројнијим гранама и у топ пет у Европи по броју потомства, захваљујући подгранама L1029 и L260 које је чине са око 95% заступљености. Ако говоримо уопште о R1a у Европи, са свим гранама, она је друга по заступљености у Европи. Све је то теби познато. Чудно би било да за једну од најбројнијих хаплогрупа R-M458 у Европи има мало информација на интернету и да сада треба да читамо исто објашњење уз сваки објављени резултат, као да је R-M458 нешто тек откривено, скорије или непознато. Ово ми делује смешно.

Најбројније гране које помиње Мића, L1029 и L260, присутне су у свим државама источне и централне Европе и шире, само је питање где и у којој мери их има, а и тамо где су малобројније могу се наћи.

[Ojler]

Хаплогрупа R1a у целини није нека малобројна као T1, Q1 или C2 у Европи, па да се о њој не може ништа пронаћи на интернету. Ако говоримо само о R-M458 и упоредимо је са другим хаплогрупама старости 4500-5000 година, она је међу најбројнијим гранама и у топ пет у Европи по броју потомства, захваљујући подгранама L1029 и L260 које је чине са око 95% заступљености. Ако говоримо уопште о R1a у Европи, са свим гранама, она је друга по заступљености у Европи. Све је то теби познато. Чудно би било да за једну од најбројнијих хаплогрупа R-M458 у Европи има мало информација на интернету и да сада треба да читамо исто објашњење уз сваки објављени резултат, као да је R-M458 нешто тек откривено, скорије или непознато. Ово ми делује смешно.

Најбројније гране које помиње Мића, L1029 и L260, присутне су у свим државама источне и централне Европе и шире, само је питање где и у којој мери их има, а и тамо где су малобројније могу се наћи.

Коментар резултата се шаље тестираном мејлом, а многи људи и не дођу на форум да прочитају било шта више од тога.
Мислим да не разумеш угао гледања просечног тестираног. Ако ти сметају та објашњења, једноставно их прескочи, то бар није тешко. Још су те и насмејала, па и то је већ нешто...

[SkyIsTheLimit]

13. Стефановић, Стевањдан, Мишар/Шабац, I2-Y3120

Према наводима тестираног, родоначелник Стевановића/Стефановића из Мишара звао се Глигорија Стевановић (1812-1847). По предању раније су се презивали Вукашиновић. У Мишар су дошла три брата (Рајко, Стеван и Гаја) из околине Власенице у Босни, од којих и данас у Мишару потичу породице Рајић, Гајић и Стевановић/Стефановић.

У монографији "Шабачка Посавина и Поцерина" Војислава С. Радовановића, у којој је приказано стање становништва поменутих области у периоду 1947-1949. година, наводи се да у Мишару постоји задруга Стевановића од 20 чланова, али се више података о њима не даје. У селу су тада пописане још три фамилије које славе Стевањдан ("Степањдан"), од којих би Стевановићима могли бити сродни Гајићи (6 кућа у махали Глоговац и 3 у махали Слатина) и Рајковићи (две куће у махали Бајир). За обе фамилије се наводи да су ту дошли из Старог села 1806. године, које су Турци разорили за време Боја на Мишару.

Хаплотип тестираног је веома близак модалном за грану I2-Y3120-"север". Као карактеристична издваја се једино вредност DYS389i=14 и у мањој мери DYS576=17. Иако у бази Српског ДНК пројекта постоји десетак резултата који са хаплотипом Стевановића имају поклапање на 20 од 23 маркера (што је нека гранична потенцијално интересантна дистанца), нико од њих не слави Стевањдан, немају подударања на карактеристичним маркерима, географски су веома удаљени и живе у крајевима који се са Стефановићем не могу повезати ни по предању нити са његовом етнографском зоном, тако да би њихово именовање било навођење на триви траг.

Стефановићу препоручујем да размисли о великом геномском тесту ако је заинтересован за даље истраживање и уколико је у могућности.

Пре свега хвала пуно на анализи и труду који је уложен у исту. Уколико је неко вољан да ме контактира у приватној поруци да бих се мало више упознао са,, великим геномским тестом,,  ког свакако имам у плану у некој скоријој будућности и генерално шта и како бих даље могао да истражим о пореклу,генетици и прецима..

Такође сам унео добијене податке са теста на сајт www.nevgen.org и добио следећи резултат са слике:https://i.postimg.cc/xdNqDsSM/Screenshot-2026-05-26-012852.png

Тако да материјала за истраживање има доста,радујем се свему томе,као и будућим дискусијама на форуму који има позамашну историју,заиста је огромна ствар имати овакав један пројекат на нашим просторима. 

[Ojler]

Пре свега хвала пуно на анализи и труду који је уложен у исту. Уколико је неко вољан да ме контактира у приватној поруци да бих се мало више упознао са,, великим геномским тестом,,  ког свакако имам у плану у некој скоријој будућности и генерално шта и како бих даље могао да истражим о пореклу,генетици и прецима..

Такође сам унео добијене податке са теста на сајт www.nevgen.org и добио следећи резултат са слике:https://i.postimg.cc/xdNqDsSM/Screenshot-2026-05-26-012852.png

Тако да материјала за истраживање има доста,радујем се свему томе,као и будућим дискусијама на форуму који има позамашну историју,заиста је огромна ствар имати овакав један пројекат на нашим просторима. 

Можеш ме контактирати поруком, па ћу ти појаснити. Ако желиш да мало више разумеш све ово, препоручујем ти да прочиташ серију од три чланка које смо написали у ту сврху, под називом "Мала школа генетичке генеалогије", почевши од овога:
https://www.poreklo.rs/2025/11/29/mala-skola-geneticke-genealogije-1-deo-osnovni-pojmovi-genetike/

[apsolutnanula]

Поштовани,

хвала на појашњењу резултата за тестираног Комленића.
Не знам колико су подаци везани за славу поуздани и колико у конкретном случају могу бити озбиљнији путоказ за даљу претрагу.
Занимљиво је да, колико могу да видим на нету, Комленића има и у Мркоњић Граду, али и у Пакранима покрај Дарувара, односно Пакраца.

У прегледу поименичног пописа жртава логора у Јасеновцу пописано је 27 људи који носе презиме Комленић, а који су страдали у Јасеновцу. Готово сви су из места Пакрани, а пар њих је из Новске.

Да ли вам је познато њихово порекло?

Такође ме интересује где су објављени и колико су поуздани подаци о Комленићима у Горском Котару (Комленићи, Моравице) за које се везује хаплогрупа G2a?

[Ojler]

Поштовани,

хвала на појашњењу резултата за тестираног Комленића.
Не знам колико су подаци везани за славу поуздани и колико у конкретном случају могу бити озбиљнији путоказ за даљу претрагу.
Занимљиво је да, колико могу да видим на нету, Комленића има и у Мркоњић Граду, али и у Пакранима покрај Дарувара, односно Пакраца.

У прегледу поименичног пописа жртава логора у Јасеновцу пописано је 27 људи који носе презиме Комленић, а који су страдали у Јасеновцу. Готово сви су из места Пакрани, а пар њих је из Новске.

Да ли вам је познато њихово порекло?

Такође ме интересује где су објављени и колико су поуздани подаци о Комленићима у Горском Котару (Комленићи, Моравице) за које се везује хаплогрупа G2a?

Искуство показује да је за географски удаљене фамилије које немају доказ о заједничком пореклу иста слава много озбиљнији путоказ у вези сродства него исто презиме, посебно када се ради о патронимима и матронимима. Наравно, ништа није гарантовано.
Комлениће из Мркоњић Града сам поменуо у објави. То су ови са Змијања који славе Ђурђевдан и они још нису тестирани колико ми је познато. Помињу се међу староседеоцима чије се даље порекло неодређено везује за миграције из Далмације, Херцеговине или Црне Горе.
Пакрачки и даруварски Комленићи славе Аранђеловдан и тамо се помињу од краја 19. века. У парохији Велики Бастаји било је Комненића са славом Никољдан. Нико од њих није тестиран нити знам било шта о њима.
Резултат ДНК теста Комленићи из Горског Котара није јавно доступан али је поуздан. То је један од најстаријих ДНК резултата који је анализирао Српски ДНК пројекат и објаве у вези њега можете потражити овде на форуму.

Оно што сам заборавио да поменем је да се у Шематизму православне митрополије и архидијецезе Дабро-босанске за годину 1882. у Приједорској парохији помињу Комленићи са славом Стевањдан, на које нисам наишао у литератури.

[Ojler]

20. Добромировић, Петковдан, Злот/Бор, I2-Y3120

Тестирани није навео евентуална сазнања о пореклу, али се о овој фамилији може понешто пронаћи у етнографској литератури:

"У Злоту живи и сада врло живахно предање како је овај крај, од прилике пре нешто више од два века, био потпуно запустео. Овде је, прича се, била права дивљина. А то би било време од прилике крај XVII или почетак XVIII века, време великих ратова између Турске и Аустрије. Због великога насиља које је било у Ердељу, добегну у овај тако запустели крај хајдуци из Алмаша (Almas), села на Дунаву (у коморанској жупанији), па су седам година овуда хајдуковали. Кад су добро упознали земљиште и прилике, враћали су се у Алмаш, те су доводили и своје породице. (...) Како је који долазио, он је бирао и захватао за себе крај и тамо образовао за себе caлаш. (...) Да поменем још и ове породице, опет из Алмаша: (...) Добромир, славе св. Ђорђа."

Наведено предање публиковао је Маринко Станојевић 1931. године. У њему је свашта измешано: Алмаш, Дунав, Ердељ, Коморанска жупанија. Мишљења сам да је предање изворно помињало Алмаш у Ердељу, а да су Дунав и Коморанска жупанија накнадна конструкција, јер је неко у поменутом Алмашу препознао Алмаш на Дунаву (Dunaalmás) који се налази на крајњем северу Мађарске, на самој граници са Словачком, у некадашњој Коморанској жупанији.
Много је ипак логичније да се ради о селу Алмаш у Ердељу, које данас припада округу Арад, или чак вероватније, о простору Алмашке долине у округу Караш-Северин, који припада јужном делу румунског Баната. Ако знамо да су простор Црне Реке, па и Злота населили Власи Мунћани, који су веома блиски Унгурјанима и често се описују као банатско-унгурјанска, прелазна група, ова претпоставка делује много реалније него досељавање из далеке Коморанске жупаније где аутохтоних Влаха чак није ни било.

Хаплотип тестираног карактеришу вредности DYS449=34, DYS460=10, DYS643=11 и делимично DYS635=22. Маркери DYS449 и DYS460 нажалост нису део PowerPlex панела од 23 маркера каквих је још увек већина у бази СДНКП, тако да су ове вредности упоредиве са мањим бројем хаплотипова. Овом хаплотипу је блиска група резултата рода Крајишких Врачеваца I2-S17250, којима припадају Ерори, Тојагићи и други. Неки од хаплотипова из ове групе са хаплотипом Добромировића имају подударање 20/21, а доста њих 20/23. Иако не делује да овако географски удаљени родови имају међусобне везе (и вероватно ни немају), не треба потпуно искључити могућност да су неки од припадника поменутог крајишког рода као аустријски граничари могли стићи до Потиско-поморишке или Банатске крајине, а касније прећи у Црну Реку.
Много занимљиви је ипак један необјављени резултат Србина из Румуније, из места Саравола у Поморишју у румунском Банату. Ови хаплотипови подударају се на 21/23 маркера. Иако немају подударања на карактеристичним вредностима, у бази СДНКП хаплотип румунског Србина је најближи хаплотипу Добромировића.

Добромировићу препоручујем да размисли о геномском тесту.

[Акса]

Коментар резултата се шаље тестираном мејлом, а многи људи и не дођу на форум да прочитају било шта више од тога.
Мислим да не разумеш угао гледања просечног тестираног. Ако ти сметају та објашњења, једноставно их прескочи, то бар није тешко. Још су те и насмејала, па и то је већ нешто...

Данас скоро сви користе интернет, чак и старији људи. TV више није главни извор информација. Ако некога заиста занима његова или било која друга хаплогрупа, тај ће лако доћи до информација путем интернета.

Е, онда буди реалан, ако се већ здушно залажеш за R-M458, договори се са администрацијом да се приликом сваке објаве резултата јавно наводе све хаплогрупе и да се у сваком коментару описују хаплогрупе, да важе и та правила за друге, зар не?