Аутор Тема: Светски ДНК месец 2026  (Прочитано 11943 пута)

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2034
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #100 послато: данас у 07:40:45 пре подне »
49. Ристић, Срђевдан, Дубоко, Љубовија

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y11074>FT382712, роду Срђевштака-Никољштака са подручја Завршког платоа код Фоче.

Једино потпуно поклапање унутар рода има са Аврамом (Срђевдан) из Златног Бора код Фоче, док су му на маркер разлике Јокић (Срђевдан) из Горњих Грбаваца код Зворника и Васић (Никољдан) из Брњца код Лознице. Са Јокићем се разликује на DYS458 а Васићем на DYS385a. Од Срђевштака Обреновића из оближњег Побрђа код Братунца се разликује на DYS458 (двострука разлика) и DYS448, па је мање вероватно да су најближе повезани и поред географске близине. Изузев смањене DYS458=18 остатак Ристићевог хаплотип је модалан за овај род.

Тестирани је у упитнику навео да му се предак Ристо Станојевић око 1834. године призетио у кућу Петровића у Дубоком. Наводно је доселио са подручја Зеленог Јадра више Сребренице.

Тестирањем је несумњиво доказано да су Ристићи старином из Горњег Подриња, одакле су као и значајан број генетички потврђених припадника овог рода населили простор око средњег и доњег тока Дрине, Азбуковицу, Бирач, Јадар итд.

О овом генетичком роду постоји засебна форумска тема коју води тестирани Обреновић.

Како би се у потпуности дубински испрофилисали као род најтоплије препоручујем WGS тестирање, с обзиром на то да је једино Вишњић из Фоче урадио овакву врсту теста.
« Последња измена: данас у 10:36:10 пре подне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2034
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #101 послато: данас у 09:30:26 пре подне »
55. Алемпијевић, Аранђеловдан, Лучани Село, Лучани

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480, највероватније подграни FTC64765.

Алемпијевићев хаплотип поседује две прилично ретке вредности, DYS458=17 и YGATAH4=11. Из тог разлога нема потпуних поклапања. Најближе стоји са Аксентијевићем (Јовањдан) из топличког села Здравиње, разлика на YGATAH4. Са већим бројем Аранђеловштака из рода Земуновића-Корјенића се разликује баш на поменутим маркерима, док би потенцијалнa веза могла постојати са Зимоњићем из Горачића код Лучана. Поред славе деле и DYS458=17. Како се ипак разликују на прилично стабилном маркеру DYS576 који је дефинишући за многе Y128480 родове нисам их груписао заједно.

Литература бележи да су Алемпијевићи пореклом од Пљеваља. У Лучане су доселили преко Јавора и Будожеље код Ивањице, где их такође има. Тестирани наводи да се сеоба у Лучане десила крајем 18. века.
 
На ширем подручју Пљеваља, Старог Влаха и севера Старе Херцеговине постоји неколико Y128480 родова. На овом броју маркера Алемпијевић не показује већи степен блискости нити дељење специфичних вредности са некима од њих, што не значи да је таква веза немогућа. Не треба искључити ни могућност повезаности са старим и разгранатим родом Земуновића-Корјенића из Требиња.

Препорука за даље тестирање: Big Y-700 или WGS тест.
« Последња измена: данас у 10:08:49 пре подне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4309
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #102 послато: данас у 11:22:50 пре подне »
40. Коматина, Митровдан, Загорје, Беране, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837

Припада роду Куча. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS576=18, коју дели са Нешићем (Митровдан, Данковиће/Куршумлија). Нешићи по предању потичу од Коматина.

Коматине из Доње Ржанице у Доњим Васојевићима важе за старије досељенике из Кривог Дола у Кучима. Из Доње Ржанице су неки прешли на подручје Полимља у Горњим Васојевићима, а неки у Рашку област. Једно су од најбројнијих братстава пореклом из Куча, а вероватно и најбројније међу исељеницима. Јован Ердељановић наводи да се у Кучима сматра да потичу од Дабића, који су са Безјова прешли на Убле. Дабићи су једно од братстава које потиче од Петра Пантиног (његово потомство је једна од пет грана Старокуча). У Васојевићима се памти да су се у Доњу Ржаницу доселили као римокатолици. То значи да су се из Куча доселили најкасније у 17. веку, пошто је војвода Љаље Дрекалов тада са већином Куча прешао на православље.

Чланак на порталу о роду Куча: https://www.poreklo.rs/2018/10/23/rod-kuca/?script=cir

До сада нико из ове гране Старокуча није урадио дубљи генетички тест, тако да је препорука за даље тестирање WGS или BigY тест.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4309
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #103 послато: данас у 12:26:21 поподне »
42. Вукашиновић, Јовањдан (прислужба: Тројчиндан), Роге, Пожега, E-V13>Z1057

Припада роду Комарица, као и недавно тестирани Ковачевић из Рога, од чијег хаплотипа се разликује једино на маркеру DYS449 (хаплотип Вукашиновић поседује снижену вредност 31):

Ковачевић, Јовањдан (прислужба: други дан Тројчиндана), Роге, Пожега, E-V13>Z1057

Припада роду Комарица, чија је матица у Матаругама код Пљеваља, одакле се род раширио на околину Прибоја. Хаплотип Ковачевића је истоветан модалном хаплотипу овог рода. Преглед поклапања хаплотипова са до сада тестираним припадницима овог рода, међу којима је и Вуловић из истог места:
- Ивановић, Јовањдан, Роге/Пожега (25/25)
- Вуловић, Јовањдан, Роге/Пожега (24/25)
- Комарица, Јовањдан, Бучје/Прибој (22/23)
- Милошевић, Јовањдан, Раскрсница/Ђурашићи/Пријепоље (22/23)
- Љубојевић, Јовањдан, Збојштица/Ужице (21/23)

Тестирани је навео да по једном предању Ковачевићи потичу од Богуновића из Херцеговине, одакле су најпре дошли у Бјелопавлиће. Пре Првог српског устанка дошли су у Роге.

Род Комарица је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

Тестирани је навео да се у Роге по предању доселио Вукашин са три сина око 1820. године из места "Шарловил" (тестирани је свестан да такво место не постоји) код Требиња. Из писаних извора је познато да су се доселила браћа Вукашин и Јован, синови Марка. По Марку су раније имали презиме Марковић.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4309
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #104 послато: данас у 12:49:00 поподне »
50. Радовић, Аранђеловдан, Буђановци, Рума, E-V13>Z5018>S2979>L241>Y581412>Y142744

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385b=19 и DYS439=13, које одступају од модалног хаплотипа ове гране. На два маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Малић, Ђурђевдан, Високо
- Рашевић, Лазарева Субота, Закмур/Фоча
- Петровић, Петковдан, Бобово/Свилајнац
С обзиром на географску удаљеност и различите славе, мало је вероватно да је ближе повезан са било ким од њих.

Предак тестираног Захарије рођен је 1780. године у Буђановцима. Село је насељено око 1720. године.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2034
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #105 послато: данас у 12:53:59 поподне »
59. Илић, Митровдан, Топли До, Сурдулица

Припада хаплогрупи G2a-P15.

Изразито специфичан хаплотип за који ни Невген не даје претерано поуздане предикције млађих грана. Највеће шансе предвиђа за PF3147, али и то је веома упитно.

Оно што је свакако интересантније јесте да Илић има потпуно поклапање са Миленковићем (Аранђеловдан) из Клисурице код Прокупља, који је годинама био усамљен у табели пројекта. Због реткости хаплотипова и притом потпуним поклапањем нема сумње да су ближе повезани.

Ниједан од њих није навео подробније податке о пореклу сем да су им деде рођене у наведеним селима. Пошто је Топли До пре више од 100 година у литературу уписао Риста Т. Николић можемо видети да је једини род у селу који слави Митровдан - Дебелоричани или Пешићеви, пореклом из нешто јужнијег села Плоча које данас припада Босилеграду. У сваком случају, егзотичан резултат и повезаност са тестираним из Топлице која је насељавана и становништвом са Власине говори у прилог дужем присуству на том подручју.

Свака препорука за неки од дубинских тестова, Big Y-700 или WGS.

Својевремено сам о Миленковићем хаплотипу написао следеће:

Тестирани поседује јако чудан хаплотип, па је самим тим без иоле блиских поклапања, како на Српском ДНК пројекту, тако и међу околним народима. Ништа боље ситуација није ни у светским базама, а једина грана за коју се са одређеном дозом вероватноће може рећи да би јој могао припадати, због не претерано блиских али ипак више постојећих поклапања јесте L140>U1>L1266. У питању су анонимни резултат из Грчке (6/23), двојица Грузина (6/18), Јермен (6/19), Грузин (4/18), Шкот (6/18). Сви осим Грка су потврђени као L1266+. Међу поклапањима се налази и тестирани из Руске Федерације (извесно кавкаског порекла) који је потврђен као припадник ниже подгране PH1780. Због овакве ситуације, препорука Миленковићу јесте G2a-L1259 панел берлинског YSeq-а.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 921
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #106 послато: данас у 02:41:54 поподне »
22. Шипић, Никољдан, Средска/Призрен, R1b-BY187829, припада роду Рачојћи

Шипић је у упитнику навео да припада познатом роду Шиповци из Средске код Призрена, а помињу се и у чувеној књизи "Сретечки родослов" коју осим у штампаној форми имамо у нашој дигиталној библиотеци доступној члановима Друштва "Порекло".

Хаплотип и слава Шипића указују на припадност роду Рачојћи из кога су му и два најближа поклапања: необјављени резултат са славом Никољдан, Богошевце/Средска/Призрен (разлика на једном од 23 упоредива маркера) и Вељковић, Никољдан, Рачојћи/Средска/Призрен (3/25).

Хаплотип Шипића карактерише повишена вредност маркера DYS481=23 (како за целу R-U152 тако и за род Рачојћи) и управо на овој вредности се и разликује од свих других тестираних припадника овог рода.

Обзиром да је Вељковић већ урадио најдубљи WGS тест, било би изузетно драгоцено за профилисање рода Рачојћи ако би се дубински тестирао још барем један припадник овог рода, па је савет за Шипића да размисли о даљем WGS тестирању.

На 23andme такође постоји један припадник овог генетичког рода:

Совтић, непознато: R1b-U152>L20

Совтићи су из Зојића крај Призрена. У Средачкој Жупи постоји велики род Совтића, не знам имају ли везе са овима.

Колико ми је познато, сви Совтићи са подручја Призрена су из Средске и славе Никољдан.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14358
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #107 послато: данас у 03:18:58 поподне »
46. Бојовић, Ђурђевдан, Прибојска Голеша, Прибој, J2b-L283>Z1043


Као и остали Бојовићи из Прибојске Голеше, породица тестираног негује предање о пореклу од Боја Бојовића - Топала, који је овде доселио око 1780. године. Неки Бојовићи кажу да су из Колашина, неки из Дробњака, углавном им је заједничко да се спомиње извесни Бојо Топал у предању. У питању је генетички добро профилисани род Ђурђвштака J2b-L283>Z638>Z631>Z0143>YY22894>BY225800. На Yfull са Грком из Солуна чине грану чији је зајединички предак живео пре око 1000 година.

Yfull стабло:
https://www.yfull.com/tree/J-Y22894/

Сви Срби који припадају овој подграни J2b-L283 славе Ђурђевдан: Бојовић, Прибојска Голеша, Николић, Гацко, Николић, Горње Чарађе/Никшић, Јовановић, Убава/Вишеград, Савић, Бачевци, Ваљево, Мишковић, Доње Вуковско/Купрес, Живанић, Кудиљи/Купрес, Бижић, Велика Дапчевица/Грубишно Поље, Јекичић, Вршани/Бијељина, Симеуновић, Кујник/Брестовац (BIG Y-700).





Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14358
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #108 послато: данас у 03:51:05 поподне »
57. Мирковић, Стевањдан, Матијевац, Владимирци, J2b-L283>Z1043


Мирковићи (7 к., Стевањдан). Надимак им Сремци, по њима Сремчеви забрани близу шеваричког гробља. Тамо сада градина (ограђена њива). Петронијев (49 год.) деда био Паја, а њихови преци дошли из Срема. (извор: Шабачка Посавина и Поцерина, Војислав С. Радовановић)
https://www.poreklo.rs/2013/02/16/poreklo-prezimena-selo-matijevac-vladimirci/

Слично предање о пореклу преноси и тестирани: досељени у првој половини 19. века из Срема, надимак Сремци, настарији познати предак - Пантелија.

Реч је о генетичком роду чија је матица, по свему судећи, на простору Рашке и Метохије. Веома блиско поклапање са следећим породицама: Вилимоновић, Стевањдан, Рудно/Краљево, Бошковић, Стевањдан, Крушевица/Рашка, необјављен, Стевањдан, Штимље, необјављен, Аранђеловдан, Градац/Рашка, необјављен, Стевањдан, Дрсник/Клина.

Као што се може видети, главнина овог рода слави Св. Стевана и пореклом је са простора Рашке и Косова и Метохије. Логика налаже да су у питању велике миграције с краја 17. века ка Срему, па касније миграција Срем > Мачва.

Савет за даље: BIG Y-700.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4309
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #109 послато: данас у 04:06:01 поподне »
51. Ризановић, муслиман, Нови Пазар, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY105970>BY146525>BY92885

Припада роду Климената, чија је матица у истоименом албанском племену у Малесији. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS576=18, док је остатак хаплотипа модалан за овај род.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу. Тестирани једино зна да му је деда рођен у Новом Пазару.

Ејуп Мушовић у свом раду о Новом Пазару из 1979. године не помиње Ризановиће.

О Климентима имамо засебну тему на форуму: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4889.0
« Последња измена: данас у 04:15:02 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2034
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #110 послато: данас у 04:13:40 поподне »
74. Мартиновић, Ђурђиц, Мартинци, Сремска Митровица

Припада хаплогрупи G2a-L497, без иоле ближих поклапања у табели пројекта.

Како му Невген са прилично великим процентима предвиђа припадност подграни Z6150 проверих иностране хаплотипове потврђене на њу. Међу њима се издваја резултат из САД-а, тачније Тусона у Аризони. Од тестираног који носи презиме шпанског порекла се разликује на 4/25, од тога је разлика на 576 двострука. Потврђен је као припадник подгране FTB3037 старе свега око 450 година. Везу са њим би требало проверити неким од дубинских тестова.

Овакав резултат не би требао да нас чуди имајући у виду наводе тестираног да је породица пореклом из Крањске, о чему говори породични шпицнамет Крањци. По предању је предак доселио почетком 17. века са тог подручја. У монографији о Мартинцима је шпицнамет наведен као Кранчеви. Мартинци нису уписани у Сремском земљишнику из 1828. па не могу проверити наводе тестираног да се породица раније презивала Мартин. У 19. веку су славили Ђурђевдан.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 1398
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #111 послато: данас у 06:14:28 поподне »
41. Живковић, Никољдан, Лучевица/Нехорићи/Пале, R1b-U152

Тестирани је у упитнику навео податке из турског пописа села Лучевица из 1864. године, у којем се као глава домаћинства помиње Живко, са пет синова:

Гаврило (1810)
Мићо (1818)
Јаћим (1820)
Митар (1822)
Спасо (1825)

След директних мушких предака тестираног је следећи:

Живко -> Јаћим (1820) -> Живко (1852) -> Ристо (1875) -> Аћим (1900) -> Богдан (1934)

По свему судећи, управо је по другом Живку из овог низа настало и данашње презиме Живковић у селу.

Живковић има потпуно поклапање на свих 23 упоредива маркера са тестираним Чворовићем, пореклом из села Драксин код Бајине Баште.

Поред исте славе - Никољдана, Живковић и Чворовић деле и две специфичне вредности маркера за хаплогрупу R-U152: снижену вредност DYS437=14 (модална вредност је 15) и повишену вредност DYS635=24 (модална вредност је 23). Због тога нема сумње да су филогенетски блиски.

Терминална, односно најмлађа подграна којој обојица припадају, као и процена времена када је живео њихов најскорији заједнички предак, могли би се поуздано одредити само неким напреднијим и скупљим тестом, као што су WGS или Big Y-700.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 921
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #112 послато: данас у 06:37:46 поподне »
41. Живковић, Никољдан, Лучевица/Нехорићи/Пале, R1b-U152

Тестирани је у упитнику навео податке из турског пописа села Лучевица из 1864. године, у којем се као глава домаћинства помиње Живко, са пет синова:

Гаврило (1810)
Мићо (1818)
Јаћим (1820)
Митар (1822)
Спасо (1825)

След директних мушких предака тестираног је следећи:

Живко -> Јаћим (1820) -> Живко (1852) -> Ристо (1875) -> Аћим (1900) -> Богдан (1934)

По свему судећи, управо је по другом Живку из овог низа настало и данашње презиме Живковић у селу.

Живковић има потпуно поклапање на свих 23 упоредива маркера са тестираним Чворовићем, пореклом из села Драксин код Бајине Баште.

Поред исте славе - Никољдана, Живковић и Чворовић деле и две специфичне вредности маркера за хаплогрупу R-U152: снижену вредност DYS437=14 (модална вредност је 15) и повишену вредност DYS635=24 (модална вредност је 23). Због тога нема сумње да су филогенетски блиски.

Терминална, односно најмлађа подграна којој обојица припадају, као и процена времена када је живео њихов најскорији заједнички предак, могли би се поуздано одредити само неким напреднијим и скупљим тестом, као што су WGS или Big Y-700.

Чворовићи из Драксина би требало да су пореклом из суседног Заглавка, а крсна слава Чворовића из села Заглавак код Бајине Баште је Лучиндан, као и код Чворовића из Заграда код Никшића и њиховог огранка из Мокрог код Шавника. Огранак из Заглавка би требало да потиче од огранка из Мокрог, иако то за сад није генетички потврђено (занимљиво да ни један од тројице до сад тестираних Чворовића из Драксина/Заглавка не припада хаплогрупи I2-Y3120>Z17855>A20030>Y135654* којој припадају Чворовићи из Заграда и Мокрог а ни међусобно нису сродни). Но, код Чворовића који је исти род са Живковићем може бити да је изворна крсна слава сачувана а да је презиме промењено.

Ако се добро сећам, један Живковић са Никољданом из Нехорића припада хаплогрупи I2-PH908, па се поставља питање која је изборна хаплогрупа овог рода. Предност бих дао овом сада Живковићу, пошто има блиско генетички поклапање са тестираним исте крсне славе, притом је уколико сам добро схватио хаплотип обојице прилично неуобичајен.

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 1398
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #113 послато: данас у 07:06:53 поподне »
52. Парпура, Аранђеловдан, Кијев/Украјина, R1b-U106

Тестирани је у упитнику навео да му је најстарији познати предак Арсеније Парпура, рођен у Кијеву, у тадашњој Царској Русији. Након избијања Октобарске револуције, Арсеније је 1921. или 1922. године емигрирао преко Крима и Цариграда у Београд, а затим се настанио у Ивањици, где се оженио, добио потомство и провео остатак живота.

Према предвиђању НЕВГЕН-а, најбољљем светском предвиђачу Y-ДНК хаплогрупа, хаплотип тестираног са вероватноћом од 96% припада подграни R1b-U106 > Z381 > Z301 > S1688 > FGC19573.



Хаплотип Парпуре карактеришу две вредности које су веома специфичне за хаплогрупу R1b-U106: повишена вредност DYS385=12-14 (модална у нашој бази је 11-14), као и снижена вредност DYS481=21 (модална је 22). С обзиром на овако карактеристичан хаплотип, као и документовано источноевропско порекло тестираног, очекивано је да међу до сада тестиранима у бази Српског ДНК пројекта, који су пореклом са Балкана, нема ближих поклапања.

Парпура би могао припадати једној нижој подграни испод R-FGC19573, у којој се тренутно налазе и један Пољак и један Украјинац:

R1b-U106 > R-Y477958 > R-S263 > R-S499 > R-S1684 > R-FGC19573 > R-FT52495 > R-BY182498 > R-Y87229



Ово је, међутим, за сада само претпоставка коју би, уколико жели, Парпура могао проверити циљаним SNP тестом за FGC19573 преко лабораторије YSEQ (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=24384) или геномским тестом (WGS). До такве објективне SNP потврде, у бази Српског ДНК пројекта водићемо га на основном нивоу R1b-U106.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14358
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #114 послато: данас у 07:31:49 поподне »
41. Живковић, Никољдан, Лучевица/Нехорићи/Пале, R1b-U152

Тестирани је у упитнику навео податке из турског пописа села Лучевица из 1864. године, у којем се као глава домаћинства помиње Живко, са пет синова:

Гаврило (1810)
Мићо (1818)
Јаћим (1820)
Митар (1822)
Спасо (1825)

След директних мушких предака тестираног је следећи:

Живко -> Јаћим (1820) -> Живко (1852) -> Ристо (1875) -> Аћим (1900) -> Богдан (1934)

По свему судећи, управо је по другом Живку из овог низа настало и данашње презиме Живковић у селу.

Живковић има потпуно поклапање на свих 23 упоредива маркера са тестираним Чворовићем, пореклом из села Драксин код Бајине Баште.

Поред исте славе - Никољдана, Живковић и Чворовић деле и две специфичне вредности маркера за хаплогрупу R-U152: снижену вредност DYS437=14 (модална вредност је 15) и повишену вредност DYS635=24 (модална вредност је 23). Због тога нема сумње да су филогенетски блиски.

Терминална, односно најмлађа подграна којој обојица припадају, као и процена времена када је живео њихов најскорији заједнички предак, могли би се поуздано одредити само неким напреднијим и скупљим тестом, као што су WGS или Big Y-700.


Имамо од раније два резултата ових Живковића (Никољдан) из Нехорића. Један са маркерима I2-PH908, други са 23andMe I2-S17250. Нехорићи нису велико место, можда би тестирани могао да разјасни, да ли је било више линија Живковића и сл.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 921
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #115 послато: данас у 07:52:53 поподне »
46. Бојовић, Ђурђевдан, Прибојска Голеша, Прибој, J2b-L283>Z1043


Као и остали Бојовићи из Прибојске Голеше, породица тестираног негује предање о пореклу од Боја Бојовића - Топала, који је овде доселио око 1780. године. Неки Бојовићи кажу да су из Колашина, неки из Дробњака, углавном им је заједничко да се спомиње извесни Бојо Топал у предању. У питању је генетички добро профилисани род Ђурђвштака J2b-L283>Z638>Z631>Z0143>YY22894>BY225800. На Yfull са Грком из Солуна чине грану чији је зајединички предак живео пре око 1000 година.

Yfull стабло:
https://www.yfull.com/tree/J-Y22894/

Сви Срби који припадају овој подграни J2b-L283 славе Ђурђевдан: Бојовић, Прибојска Голеша, Николић, Гацко, Николић, Горње Чарађе/Никшић, Јовановић, Убава/Вишеград, Савић, Бачевци, Ваљево, Мишковић, Доње Вуковско/Купрес, Живанић, Кудиљи/Купрес, Бижић, Велика Дапчевица/Грубишно Поље, Јекичић, Вршани/Бијељина, Симеуновић, Кујник/Брестовац (BIG Y-700).



У још увек необјављеном османском дефтеру из 1851 године у Прибојској Голеши је забележен Бојо, рођен око 1796 године, син Марка са синовима Стеваном, Пером, Новаком, Николом и Мелентијем. Заједно су са њима у кући и Бојови синовци Петар и Јован, синови Мирка, по свему судећи рођеног или брата по оцу већ поменутог Боја. Пошто се ради о бројном домаћинству, са доста мушкараца, није искључено да Бојовићи из Прибојске Голеше потичу заправо од овог Боја.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4309
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #116 послато: данас у 08:26:42 поподне »
56. Јовановић, Аранђеловдан, Соколово, Лазаревац, E-M84

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS391=11 и DYS481=24 и сниженe вредности маркера DYS385b=17, DYS448=19, YGATAH4=10 и DYS456=15. Нема блиских поклапања.

Јовановићи се не помињу у Соколову у раду Петра Петровића о Шумадијској Колубари:
https://www.poreklo.rs/2013/09/30/poreklo-prezimena-selo-sokolovo-lazarevac

Тестирани наводи да су Јовановићи по једном мишљењу дошли из Барошевца код Лазаревца. Даљим пореклом по предању потичу из Црне Горе.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

На мрежи Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4309
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #117 послато: данас у 08:43:31 поподне »
67. Станишић, Петковдан, Винићи, Даниловград, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS390=25 и DYS576=18 и снижене вредности маркера DYS389i=12 и DYS389ii=29. Ове вредности маркера не поседује ниједан од тројице претходно тестираних Станишића:

Станишић, Петковдан, Винићи, Даниловград, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591
Станишић, Петковдан, Винићи, Даниловград, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591
Станишић, Петковдан, Винићи, Даниловград, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591

Сва тројица тестираних припадају роду Бјелопавлића. Хаплотипови на 23 маркера су им истоветни, са изузетком маркера DYS576 на коме један има модалну вредност 17, а хаплотип двојице тестираних има веома снижену вредност 14.

Петар Шобајић је забележио следеће о Бубићима у Вражегрмцима (западни део племенске области Бјелопавлића) у свом раду о Бјелопавлићима и Пјешивцима:

Из Мартинића је прешао у Вражегрмце Раслав, син Бубин. Он се био наљутио на оца и побегао. Буба пошаље слуге да га траже и доведу. Они га нађу на Калиној Главици у Миокусовићима у једном "вражјем грмену", позову га да иде кући, али он нехтедне. По томе се кажу зову Вражегрмци. И за њега у Вражегрмцима причају, да се био оженио кћером Ивана Црнојевића. Наишли су били већ и Турци. Из Босне наиђе некакав бег Соколовић, побратими се са Раславом и затражи од њега земље колико може покрити волујска кожа. Тако га превари и притисне цело Добро Поље поред Зете. Кад за то дочује Иван-бег, пође с војском на Раслава, бег побегне а војска опколи кућу на Калиној Главици. Било тада у Раслава 24 чељади. Издајом слуге Раславова, неког Госаљића Лужанина, војска уђе у кућу и све у њој побије. Оставе само Раславову жену, која је била трудна. Једни казују да је она после тога имала два сина, Носака и Станишу, а други да су Раславу остала два сина у животу, један је био Вујмило, он је имао Носака, а од другог, ком име не знају, је Станиша. Мајка је понела Носака у Вранеш, тамо су живели неко време, по томе му је име остало. Носак је имао Милана и Дамјана, од њих су Милановићи и Дамјановићи; од Станише су Станишићи. К овим се браствима прибијају још три: Вујадиновићи, Мандићи и Миљевићи, причају да су од Аврама, брата Раславова.

Од два поменута предања о Раславовом потомству, очито је тачније оно према коме су Раславу у животу остала два сина. Да од Раслава потиче једино дете које је његова трудна жена одвела у Вранеш (како се наводи у првом предању), Станишићи не би припадали роду Бјелопавлића.

Шобајић наводи следеће податке о Станишићима:

Станишићи 60 к. у селу Винићима до Павковића. Станишина мајка се удала за војводу бјелопавлићског, Ненезу Ђурова. Ненезу помиње Маријан Болица као војводу 1614. г. Значило би да је Станиша био најдаље у другој половини 16. века. Броје пасове: Богић - Одо - Саво - Милован - Васко - Урош - Ђураш - Дамјо - Вукадин - Раде - Станиша - Раслав - Буба - Шћепан - Бијели Павле. Пре око 90 година из села су неки предигли у Драгићевину до Пожара, ту их има 7 к., презивају се Бубаловићи. До њих у Дракуловини живи 13 к. Дракуловића, и они су од Станишића из Винића. Станишића је селило: пре око 90 година једна кућа у Петровац у Србији, једна (1863. г.) у Међулужје код Маденовца, тада две у Гунцате близу Београда и у Барајево 1. После 1878. год. по једна кућа у село Враце (Добитак), Раковицу код Београда, Чачак и Јагодину. Има их и у Никшићу 2 к. и у Спужу 4. Веље војне, 1768. године, одвели су Турци неке њихове у Босну (у Власеницу) и кажу да тамо има од њих потурица.

Један од првих, али и најзагонетнијих резултата који смо добили из Црне Горе, јесте резултат једног Станишића који припада роду Дробњака - Новљана и хаплогрупи I1. За тај резултат је од почетка било упитно да ли је репрезентативан за Станишиће, не само јер није био у складу са предањем, већ и зато што тај тестирани слави Савиндан. Сада са великом сигурношћу можемо претпоставити да поменути тестирани потиче по мушкој линији од неке породице из разгранате групе Косовчића из Дробњака, који славе Савиндан (по чему су јединствени у Црној Гори, поред Вуковића из Вранеша) и припадају генетичком роду Дробњака - Новљана (за разлику од Вуковића).

Код петог тестираног Станишића из Винића, чији ће резултат такође бити објављен ускоро, утврђена је трећа хаплгорупа, што додатно компликује ствари. Међутим, на основу ова три резултата је јасно да Станишићи изворно потичу од Бубића, који су једна од две основне гране Бјелопавлића.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест.
 

На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1350
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #118 послато: данас у 08:47:34 поподне »
54. Брњош, Аћимовдан, Увјећа, Требиње

Припада хаплогрупи I2-M223>Z161>L801>Y3249>Z170>CTS6433>S2364>Y4955>Y11161>Y10660. Нема блиских поклапања у нашој бази. Карактеристика хаплотипа је изразито повишена вредност маркера DYS456=23 (модална вредност је 15), што га повезује са припадницима гране I2-Y10660>Y37834>Y104786>Y83339>Y91906>Y94242, где већ имамо у нашој групи на FTDNA Павловића из Собине код Врања, слава Никољдан. Иако има чак 5 различитих маркера у односу на њега, при чему неколико двоструких разлика и трострука на DYS456, може се приметити и на другим пројектима на FTDNA да се унутар ове гране налазе хаплотипови који имају повишену вредност 20, 21 или 22 на маркеру DYS456, који је иначе прилично стабилан у оквиру ове хаплогрупе. Реч је ипак о географски прилично распрострањеној хаплогрупи, а Брњошу је можда најближи један резултат из Грчке (Y37 тест на FTDNA) који се од Брњоша разликује на 3 од 20 упоредивих маркера. Иако је цела хаплогрупа I2-M223>Z161>L801 старогерманског порекла, уколико се заиста ради о грани I2-M223>Z161>L801>Y91906>Y94242 могло би се даље порекло везати и за нека словенска племена, јер је овај огранак прилично заступљен и разноврстан код Руса на западу Русије.

У књизи Херцеговина Дедијера, Ђурић-Козића, Филиповића и Мићевића је за Брњоше наведено да славе Аранђеловдан и да су се доселили у Увјећу из Дренова Дола у Зупцима пре 120-130 година. У селу је забележена још једна породица - Шупљоглави - тестирани преко 23andMe:

Шупљеглав, Света Тројица, Увјећа, Требиње, I2-S17250

Као што се види из овог коментара ове Брњоши и Шупљеглави не припадају истој хаплогрупи.

Препоручујем за даље тестирање BigY-700 тест код FTDNA или WGS тест. Значајно повољнија алрернатива би била тестирање појединачних SNP мутација код YSeq, где би могло да се крене од https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=128279 (SNP који дефинише грану Y91906).