Форум - Порекло
ДНК порекло => Српски ДНК пројекат => Организоване акције тестирања => Тему започео: НиколаВук Фебруар 05, 2025, 02:32:39 поподне
-
На овој теми ћемо објављивати и коментарисати резултате из допуне косовско-метохијског истраживања. Првобитно прикупљање узорака за овај подухват је спроведено од 2016. до 2019. године и ти резултати нису јавни (коментари тих резултата су доступни на чланском делу форума). На следећем линку се налази више информација о допуни узорака за овај подухват (која је у току):
https://www.poreklo.rs/2025/01/06/poziv-za-dnk-testiranje-pripadnika-starosedelackih-rodova-sa-kosova-i-metohije/
На линку се налази и контакт форма преко које се заинтересовани који одговарају траженом критеријуму могу пријавити за ДНК тестирање.
-
Следи списак до сада предатих узорака на анализу из ове акције:
1. тура:
1. Игић, Алимпијевдан, Бабин Мост, Обилић
2. Царевић, Никољдан, Исток
3. Арсић, Ђурђиц, Призрен
4. Шмигић, Аранђеловдан, Пољане, Исток
2. тура:
5. Арсић, Никољдан, Беривојце, Косовска Каменица
6. Јеринић, Никољдан, Грнчар, Витина
7. Јовановић, Јовањдан, Гњилане
8. Дубић, Митровдан, Суви Лукавац, Исток
9. Ђурђевић, Јовањдан, Сочаница, Лепосавић
10. Соврлић, Мратиндан, Кутње, Лепосавић
-
Предата је и 3. тура узорака:
11. Максимовић, Ђурђиц, Доње Кормињане, Косовска Каменица
12. Јакшић, Митровдан, Вучитрн
13. Палочевић, Ваведење, Витина
14. Радосављевић, Митровдан, Улије, Лепосавић
15. Симић, Аранђеловдан, Гризиме, Косовска Каменица
-
7. Јовановић, Јовањдан, Гњилане, J1-P58>Z2313
Тестирани је навео следећи миграциони правац: Стреоц-Дечани>Грачаница>Прилепница>Гњилане (око 1860. године). Постоји већи број блиских поклапања, углавном на необјављеним истраживањима, у околини Врања, на простору СИ Македоније и на Косову и Метохији. Код Јовановића, од неког општег хаплотипа, одудара само вредност на DYS481 (26). Маркерима блиске днк рођаке ова група с југа има у околини Ужица (Обреновић и Станојевић, Никољдан). Станојевић је радио дубински тест, тако да знамо да је реч о подграни: https://www.yfull.com/tree/J-Y14652/
Треба рећи да је ово једна од најчешћих J1 подграна међу Србима. На српском југу свакако доминантна.
Прилепница (Порекло):
https://www.poreklo.rs/2020/10/09/poreklo-prezimena-selo-prilepnica-gnjilane/
-
7. Јовановић, Јовањдан, Гњилане, J1-P58>Z2313
Тестирани је навео следећи миграциони правац: Стреоц-Дечани>Грачаница>Прилепница>Гњилане (око 1860. године). Постоји већи број блиских поклапања, углавном на необјављеним истраживањима, у околини Врања, на простору СИ Македоније и на Косову и Метохији. Код Јовановића, од неког општег хаплотипа, одудара само вредност на DYS481 (26). Маркерима блиске днк рођаке ова група с југа има у околини Ужица (Обреновић и Станојевић, Никољдан). Станојевић је радио дубински тест, тако да знамо да је реч о подграни: https://www.yfull.com/tree/J-Y14652/
Треба рећи да је ово једна од најчешћих J1 подграна међу Србима. На српском југу свакако доминантна.
Прилепница (Порекло):
https://www.poreklo.rs/2020/10/09/poreklo-prezimena-selo-prilepnica-gnjilane/
Тестирани припада роду са надимком Кулеткини, које Владимир Цветановић у свом раду о ономастици Гњилана наводи под погрешним називом "Култеткини" и такође погрешно каже да су дошли из Кормињана. Надимак су добили по чукунбаби Марији, коју су звали Кулета. По предању, њихов предак Митар се доселио из Стреоца код Дечана око 1830. године и дошао у Грачаницу. Један његов син се касније доселио из Грачанице у Прилепницу, други у Гњилане, а трећи у село Кметовце и од њих су тамошњи Насковићи.
-
1. Игић, Алимпијевдан, Бабин Мост, Обилић
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 385=13-15, 439=12, 460=9, 481=27, 635=22. Најближи на пројекту му је Савић из Багрдана код Јагодине. Имају 3 разлике на упоредива 23 маркера. Деле карактеристичне вредности попут 385, 439, 635, док на 481 Савић има такође ниску вредност 28. Кад се овоме дода и иста слава, релативно ретка, нема сумње да су повезани.
Савић, Алимпијевдан, Багрдан, Јагодина
По речима тестираног презиме Игић је изведено 1870.-80. из наврдединог имена Игњат (Ига). Са браћом Јованом, Бојком, Лазаром, Ристом и Милошем је живео у Бабином Мосту где су се и родили у периоду 1830-1840 године. Сва шесторица су носила презиме Ђокић, које су њихови синови променили, свако по свом оцу, осим Милоша који је остао Ђокић, али му се лоза касније угасила. Њихов се деда доселио из Калудре код Плочника у Топлици, у Бабин Мост почетком 19 века.
И у литератури се слично наводи: "Ђокићи (12 к., Св. Ђорђе Алимпије). Из Калудре у Топлици, одакле су избегли „од крви”, доселили се у косовско село Бариљево. Ту су, поред Срба, затекли и Арбанасе, па се, због свађе с њима, иселе у Бабин Мост око 1800. Појасеви у 1935. од пресељења из Бариљева: Ђока, Живко, Лаза, Станко, Богдан (48 г.). Оснивачи су села."
https://www.poreklo.rs/2014/06/08/poreklo-prezimena-selo-babin-obilic-kim/?script=cir
Препоручио бих тестураном неки од напреднијих тестова (WGS, BigY).
-
2. Царевић, Никољдан, Исток
Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристичних вредности: 19=15, 391=10, 439=12, 389=14-32, 456=16, 570=19, 481=29. Има 4 разлике на упоредива 23 маркера са Стаменковићем из Црнатова код Власотинца. Како славе различите слава, а и припадају различитим миграторним струјама, питање је да ли су блиски.
Према једном предању Царевићи су из Куча због крвне освете дошли у Метохију пре 300 година, а према другом су староседеоци и уз Петковиће најстарији у Истоку. Прво су живели у Горњем или Великом Истоку, близу извора, где су пали на крв са Љушићима, са којима су се измирили уз посредовање Турака и окумили и са којима имају кумство старо преко 150 и више година. Тада су се преселили у Доњи Исток.
Тестираном предлажем неки од напреднијих тестова (WGS, BigY).
-
9. Ђурђевић, Јовањдан, Сочаница, Лепосавић
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 439=12, 570=20, 643=11. Има потпуно поклапање са раније тестираним из истог засеока Поток мале, док са једним из засеока Крушевље досељен из Крш мале, има једну разлику на упоредива 23 маркера.
Ђурђевићи припадају "Поточанима". У Поток мали живе: Аритоновићи (5), Ђурђевићи (4), Вучетићи (5), Милојевићи (1), Вукићевићи (2) и Радојичићи (2). Сви су стариници.
Како у Сочаници имамо један велики род "Јованчана", који је очито у међусобном сродству, било би препоручљиво да одраде неки од напреднијих тестова (WGS, BigY).
-
10. Соврлић, Мратиндан, Кутње, Лепосавић
Припада хаплогрупи I2-PH908, највероватније грани Y183257 (https://www.yfull.com/tree/I-Y183257/Y183257). Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15, 391=10, 389II=30, 481=28, али посебно YGATAH4=9. Ова вредност, заједно са карактеристичном славом Мратиндан, сврстава их и поред већег броја разлика, заједно у род са Фуштићима и Вучинићима из околине Мојковца.
У литератури се наводи: "Кулизе, Соврлићи, 4 куће, Кулизићи, 2 куће, слава Стеван Дечански, су пореклом из Бишева код Рожаја, овамо дошли из Плакаонице; имају крвне рођаке Кулизе, Јанићијевиће у бањским селима Горњем Кориљу, Доњем Кориљу, Звечану и колашинским селима Врби (7 кућа), Бурлату (14 кућа)". Очигледно су из Врбе, као матичног села, преко Рогозне дошли у Кутње, вероватно у другој половини 19. века.
https://www.poreklo.rs/2018/03/18/poreklo-prezimena-selo-kutnje-leposavic/
Претпоставка је да се ради о становништву села Кулизићи из 17. века у области Мојковца, који се спомињу у Добриловинском катастиху.
Препорука за Соврлића је или неки напреднији тест (WGS, BigY) или циљано тестирање СНП-а (гране) Y183257 код Yseq-a (који се прво треба кандидовати).
-
10. Соврлић, Мратиндан, Кутње, Лепосавић
Припада хаплогрупи I2-PH908, највероватније грани Y183257 (https://www.yfull.com/tree/I-Y183257/Y183257). Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15, 391=10, 389II=30, 481=28, али посебно YGATAH4=9. Ова вредност, заједно са карактеристичном славом Мратиндан, сврстава их и поред већег броја разлика, заједно у род са Фуштићима и Вучинићима из околине Мојковца.
У литератури се наводи: "Кулизе, Соврлићи, 4 куће, Кулизићи, 2 куће, слава Стеван Дечански, су пореклом из Бишева код Рожаја, овамо дошли из Плакаонице; имају крвне рођаке Кулизе, Јанићијевиће у бањским селима Горњем Кориљу, Доњем Кориљу, Звечану и колашинским селима Врби (7 кућа), Бурлату (14 кућа)". Очигледно су из Врбе, као матичног села, преко Рогозне дошли у Кутње, вероватно у другој половини 19. века.
https://www.poreklo.rs/2018/03/18/poreklo-prezimena-selo-kutnje-leposavic/
Претпоставка је да се ради о становништву села Кулизићи из 17. века у области Мојковца, који се спомињу у Добриловинском катастиху.
Препорука за Соврлића је или неки напреднији тест (WGS, BigY) или циљано тестирање СНП-а (гране) Y183257 код Yseq-a (који се прво треба кандидовати).
Ово је значајна веза и и дефинише даље поријекло бар једног дијела Кулиза.
-
10. Соврлић, Мратиндан, Кутње, Лепосавић
Припада хаплогрупи I2-PH908, највероватније грани Y183257 (https://www.yfull.com/tree/I-Y183257/Y183257). Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15, 391=10, 389II=30, 481=28, али посебно YGATAH4=9. Ова вредност, заједно са карактеристичном славом Мратиндан, сврстава их и поред већег броја разлика, заједно у род са Фуштићима и Вучинићима из околине Мојковца.
У литератури се наводи: "Кулизе, Соврлићи, 4 куће, Кулизићи, 2 куће, слава Стеван Дечански, су пореклом из Бишева код Рожаја, овамо дошли из Плакаонице; имају крвне рођаке Кулизе, Јанићијевиће у бањским селима Горњем Кориљу, Доњем Кориљу, Звечану и колашинским селима Врби (7 кућа), Бурлату (14 кућа)". Очигледно су из Врбе, као матичног села, преко Рогозне дошли у Кутње, вероватно у другој половини 19. века.
https://www.poreklo.rs/2018/03/18/poreklo-prezimena-selo-kutnje-leposavic/
Претпоставка је да се ради о становништву села Кулизићи из 17. века у области Мојковца, који се спомињу у Добриловинском катастиху.
Препорука за Соврлића је или неки напреднији тест (WGS, BigY) или циљано тестирање СНП-а (гране) Y183257 код Yseq-a (који се прво треба кандидовати).
Врло интересантан резултат, који потенцијално упућује на то да Соврлићи из Бурлата и Соврлићи из Врбе (Лучка Р(иј)ека) нису исти генетски род.
У акцији тестирање Срба са Косова и Метохије и са југа Србије из 2016. године смо имали тестираног Соврлића из Врбе који је потврђен да припада хаплогрупи R1a, и сада имамо тестирану грану Соврлића која је крајем 19. века досељена из Бурлата у Кутње, која је испала I2-PH908.
Соврлићи су истовремено током 18. и 19. века насељавали Бурлате и некадашње село Браусављевиће, које се налазило са леве стране Браусовачке Реке, у атару данашње Лучке Р(иј)ека, одакле су се средином 19. века померили у Врбу, која је данас засеок истог села.
Василије, син Недељка Соврлића, и чукундеда тестираног, је рођен у Бурлату 1853 године, и преминуо у Кутњу 1928. године. Са Недељком је, поред Василија, досељен и његов други син Димитрије, који је преминуо после 1931. године.
Поред Недељка и његових синова, у Кутње је истовремено досељен и његов брат Јанићије, а накнадно, после 1896. године је досељен и Панто Соврлић, који је вероватно био њихов братанац, чија је ћерка Лепосава рођена у Бурлате 1896. године.
Трифуновићи у Витакову (Зубин Поток) и Јанићијевићи у Кориљу (Звечан) су потомци двојице рођене браће Недељка Соврлића, а Антонијевићи у Рашковићу код Кнића су потомци Антонија, братанца Недељковог и Јанићијевог.
У наредном периоду ћемо имати додатне снп резулате Трифуновића из Витакова и Соврлића из Врбе, који ће вероватно мало боље појаснити везе између ове две, према досадашњим резултатима, не сродне заједнице Соврлића из Бурлата и Врбе.
-
10. Соврлић, Мратиндан, Кутње, Лепосавић
Припада хаплогрупи I2-PH908, највероватније грани Y183257 (https://www.yfull.com/tree/I-Y183257/Y183257). Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15, 391=10, 389II=30, 481=28, али посебно YGATAH4=9. Ова вредност, заједно са карактеристичном славом Мратиндан, сврстава их и поред већег броја разлика, заједно у род са Фуштићима и Вучинићима из околине Мојковца.
У литератури се наводи: "Кулизе, Соврлићи, 4 куће, Кулизићи, 2 куће, слава Стеван Дечански, су пореклом из Бишева код Рожаја, овамо дошли из Плакаонице; имају крвне рођаке Кулизе, Јанићијевиће у бањским селима Горњем Кориљу, Доњем Кориљу, Звечану и колашинским селима Врби (7 кућа), Бурлату (14 кућа)". Очигледно су из Врбе, као матичног села, преко Рогозне дошли у Кутње, вероватно у другој половини 19. века.
https://www.poreklo.rs/2018/03/18/poreklo-prezimena-selo-kutnje-leposavic/
Претпоставка је да се ради о становништву села Кулизићи из 17. века у области Мојковца, који се спомињу у Добриловинском катастиху.
Препорука за Соврлића је или неки напреднији тест (WGS, BigY) или циљано тестирање СНП-а (гране) Y183257 код Yseq-a (који се прво треба кандидовати).
Да ли има тестираних Бишеваца Бошњака,то би била фина информација за некакав закључак?
-
3. Арсић, Ђурђиц, Призрен
Припада хаплогрупи R1a>M458>L1029. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 385=11-13, 439=11, 19=17. Иако су му неки од хаплотипова до сада тестираних Срба са КиМ доста блиски, ипак ниједан не дели све ове карактеристичне вредности, нити ико од њих слави исту славу. Стога се не може без дубинских тестова уврстити у постојеће родове у табели СДНКП.
По речима тестираног презиме Арсић је изведено из имена чукундеде Арсенија (Арсе) Андрејевића. По породичном предању носили су и породични надимак/презиме Пржић. Живели су у вароши Призрену где су се бавила ћурчијским занатом. Нису очували предање о сродству са неком од фамилија из околних села (у Призренском Подгору, Средачкој или Сиринићкој жупи).
-
3. Арсић, Ђурђиц, Призрен
Припада хаплогрупи R1a>M458>L1029. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 385=11-13, 439=11, 19=17. Иако су му неки од хаплотипова до сада тестираних Срба са КиМ доста блиски, ипак ниједан не дели све ове карактеристичне вредности, нити ико од њих слави исту славу. Стога се не може без дубинских тестова уврстити у постојеће родове у табели СДНКП.
По речима тестираног презиме Арсић је изведено из имена чукундеде Арсенија (Арсе) Андрејевића. По породичном предању носили су и породични надимак/презиме Пржић. Живели су у вароши Призрену где су се бавила ћурчијским занатом. Нису очували предање о сродству са неком од фамилија из околних села (у Призренском Подгору, Средачкој или Сиринићкој жупи).
Вредност DYS439=11 је модална за грану R1a>M458>L1029, па ме занима по чему је карактеристична и зашто се може издвојити?
Такође, зар не би требало поменути и DYS456=16?
-
Вредност DYS439=11 је модална за грану R1a>M458>L1029, па ме занима по чему је карактеристична и зашто се може издвојити?
Такође, зар не би требало поменути и DYS456=16?
Вредност на 439 је наведена грешком. На 456 вредност 16 јесте нешто ређа али по том основу није било могуће довести резултат Арсића у везу с неким од раније тестираних.
Делује да је вредност 11-13 на 385 индикативна за успостављање везе са већ тестираним родовима. Та вредност указује на могућност да резултат припада грани R-FTB3834, али ипак би било неопходно тако нешто потврдити дубинским тестом.
-
Вредност на 439 је наведена грешком. На 456 вредност 16 јесте нешто ређа али по том основу није било могуће довести резултат Арсића у везу с неким од раније тестираних.
Делује да је вредност 11-13 на 385 индикативна за успостављање везе са већ тестираним родовима. Та вредност указује на могућност да резултат припада грани R-FTB3834, али ипак би било неопходно тако нешто потврдити дубинским тестом.
Свакако да је вредан помена резултат Ђуровића из Дупилa код Бара, који је управо R-FTB3834. Поседује вредности DYS385=11-13 и DYS19=17, а са Арсићем има подударање 21/23. Иако Ђуровић слави другу славу (Аранђеловдан) и припада роду зетских аранђеловштака, ако се зна да је промена славе на простору КиМ била чешће присутна него у другим нашим крајевима и да је познато постојање миграторне руте Црна Гора - КиМ, не бих одбацио могућност да и Арсић припада овом роду.
-
22. Максимовић, Ђурђиц (преслава Ђурђевдан), Доње Кормињане/Косовска Каменица, R1b-L51 (*могуће R1b-U106)
Тестирани је у упитнику навео да су ранија презимена била Стеванић и Филиповић и да су пре доласка у Доње Кормињане живели у селу Шипашница. Родовски надимак је Камишевци.
У дигиталној библиотеци смо нашли потврду овог предања, у научном раду Ђорђа Микића под насловом "ДРУШТВЕНЕ И ЕКОНОМСКЕ ПРИЛИКЕ КОСОВСКИХ СРБА У XIX И ПОЧЕТКОМ ХХ ВЕКА" објављеном од стране САНУ 1998. године:
(https://i.postimg.cc/mDKhPv6d/image.png)
(https://i.postimg.cc/Dz2vmvff/image.png)
Хаплотип Максимовића поседује неколико ретких и карактеристичних вредности маркера - повишена вредност DYS533=13, ретка вредност DYS385=10-14 и екстремно ретка и снижена вредност DYS570=13, какву има само 25 од укупно чак 26.500 тестираних на R1b_All пројекту на FTDNA!
Једино наизглед ближе поклапање је један необјављени резултат, са славом Јовањдан, из села Глоговце код Косовске Каменице који је на генетичкој дистанци 2 од 23 упоредива маркера. Међутим детаљнијим увидом у хаплотип примећује се да су разлике драстичне. На маркеру DYS570 Максимовић има вредности 13 наспрам 18 код другог тестираног, док на маркеру DYS576 Максимовић има вредност 17 док други тестирани има 19.
Све ово указује да Максимовић вероватно припада врло егзотичној мушкој лози, односно подграни хаплогрупе R1b, можда и на светском нивоу. Уколико има финансијских могућности, драгоцено би било да уради велики тест (WGS или Big Y-700) што изискује значајан трошак, око 400 USD. Алтернативно, било би добро да се тестира још један Максимовић, по могућности што удаљенији сродник по директној мушкој линији, како би се проверило да ли је ретка вредност маркера DYS570 карактеристична за братство Максимовића, или се ради о скоријој приватној мутацији која се јавила код тестираног, његовог оца, деде и сл.
-
12. Јакшић (Митровдан), Вучитрн
Припада хаплогрупи R1b-Z2103. Низводнију грану је тешко утврдити. Нема никог блиског по маркерима, а најмања је разлика 5/23 упоредивих маркера са једним Македонцем из Струге (необјављени резултат) и једним из гране Z2705, којој Јакшић сигурно не припада. Има још много из те гране са којима је 6 маркера разлике, као и са Цветковићем из Врања за кога се зна само да је R1b и Ивановим из Струмице који је Z2103. Врло је тешко рећи било шта конкретно, пошто има мало тестираних Z2103 који нису Z2705, а скоро нико није радио дубински тест да би се утврдиле подгране.
Тестирани је навео предање да су из околине Требиња. Ја у литератури видим само Јакшиће са славом Петковдан. Ако неко зна више, нека напише.
-
Здраво. Да ли је предата још нека тура у лабораторују и како иде пријављивање за сада?
-
22. Максимовић, Ђурђиц (преслава Ђурђевдан), Доње Кормињане/Косовска Каменица, R1b-L51 (*могуће R1b-U106)
Тестирани је у упитнику навео да су ранија презимена била Стеванић и Филиповић и да су пре доласка у Доње Кормињане живели у селу Шипашница. Родовски надимак је Камишевци.
Замолио бих уреднике приликом објављивања резултата да се мало више потруде око порекла тестираних да не би долазило до забуне код читалаца.
Род КАМИШЕВЦИ се у ГОРЊЕ КОРМИЊАНЕ доселио око 1780. године из села ГОРЊЕ ШИПАШНИЦЕ. Ово село данас је насељен Шиптарским становништвом које се ту доселило око 1720 године. То је довело тадашње Српско становништво у Горњој Шипашници да се одселе па се тако и род КАМИШЕВЦА нашао у Горњем Кормињану. Један део фамилије већ 1810. године се сели у село Пасјане "зато што нису били мирни па су због тога падали у крв" а један део фамилије око 1830. године прешао је у село Доње Кормињане. Од Пасјанских Камишевића око 1900. године се један део преселио у село Доњу Будригу а 1830. године један припадник овог рода се призетио у село Петровце у фамилу Леваковић из Доњег Кормињана.
Сви припадници ове фамилије су према Атанасију Урошевићу славили и славе Св. Алимпија Столпника а код Косовских Срба њега су звали Свети Ђорђе Алимпије тако да не знам да ли је за славу направљена грешка код уредника или код саговорника.
-
Замолио бих уреднике приликом објављивања резултата да се мало више потруде око порекла тестираних да не би долазило до забуне код читалаца.
Род КАМИШЕВЦИ се у ГОРЊЕ КОРМИЊАНЕ доселио око 1780. године из села ГОРЊЕ ШИПАШНИЦЕ. Ово село данас је насељен Шиптарским становништвом које се ту доселило око 1720 године. То је довело тадашње Српско становништво у Горњој Шипашници да се одселе па се тако и род КАМИШЕВЦА нашао у Горњем Кормињану. Један део фамилије већ 1810. године се сели у село Пасјане "зато што нису били мирни па су због тога падали у крв" а један део фамилије око 1830. године прешао је у село Доње Кормињане. Од Пасјанских Камишевића око 1900. године се један део преселио у село Доњу Будригу а 1830. године један припадник овог рода се призетио у село Петровце у фамилу Леваковић из Доњег Кормињана.
Сви припадници ове фамилије су према Атанасију Урошевићу славили и славе Св. Алимпија Столпника а код Косовских Срба њега су звали Свети Ђорђе Алимпије тако да не знам да ли је за славу направљена грешка код уредника или код саговорника.
Тестирани је прецизно навео да му је слава Ђурђиц 16. новембра и преслава Ђурђевдан 6. маја.
-
Здраво. Да ли је предата још нека тура у лабораторују и како иде пријављивање за сада?
За сада су предате три туре у лабораторију, тренутно сакупљамо узорке за четврту.
-
Тестирани је прецизно навео да му је слава Ђурђиц 16. новембра и преслава Ђурђевдан 6. маја.
Такође је прецизно навео да је из Доњег Кормињана. Свако ко има додатне податке може увек овде да допуни писање уредника.
-
Ово и јесте форум - разговаралиште, где људи као ти, који боље познају стање на терену и историјат родова, могу слободно да допуне анализу додатним информацијама и хвала ти на томе.
Као што су Никола и Велибор навели за Максимовића - тестирани је у упитнику прецизно навео коју славу слави, са навођењем тачних датума, што не оставља сумњу да је то Ђурђиц. Ђурђиц су му вероватно славили и деда и отац, слави и он, а славиће му Боже здравља и потомци. Такође, навео је прецизно да је из Доњег а не Горњег Кормињана.
Ако Максимовић прати форум, може наравно да додатно појасни своје порекло и од када славе Ђурђиц. Ако се ради о погрешно наведеној слави у упитнику (што је на њему да каже), увек можемо да исправимо податке у табели за њега, јер он је он, а не генерички представник рода Камишеваца.
-
Хвала на појашњењу а ако је сам тестирани дао ове податке онда они и јесу тачни. Проблем славе Св. Алимпија изнео сам у посебној теми па не дужимо овде о томе Атанасије Урошевић који је радио истраживања између Два светска рата на овом подручју а из које сам ја у претходној поруци га и цитирао, који је иначе из тог краја је вероватно погрешио у вези славе јер су Срби на Косову и Метохији а и шире овог свеца називали Св. Ђорђе Алимпије. Могуће је да су они који су преносили Урошевићу податке навели погрешну славу или сам Урошевић схватио да се ради о Св. Алимпију и касније у сређивању грађе или пермутовао податак или је то радио из сећања, то на жалост више не можемо да знамо али је свакако за све припаднике рода КАМИШЕВИЋ навео славу Св. Ђорђе Алимпије.
Тестирани се представио као припадник рода КАМИШЕВИЋ па ми на основу тога и тражимо његово даље порекло. Оно што сам горе навео о КАМИШЕВИЋИМА је од поменутог Атанасија Урошевића.
Поред овога хтео сам и да додам нешто и за реч КАМИШ у речнику косовско-метохијски дијалект ГЛИШЕ ЕЛЕЗОВИЋА такође Косовца за реч КАМИШ каже: то је ЧИБУК. Турски је Камиш ТРСКА. Све што на трску личи. И ако најчешће значи само цев од чибука, често значи и цев и лулу заједно: Он пије дуван на КАМИШ. Што би значило лула за дуван.
КАМИШ на Турском, Грузијском, Белоруском, Арзебејџанском као и Аварском значи ТРСКА. На Албанском КАМИШ је КОШУЉА.
Поред овога постоје и неколико топонима у Русији, Пољској и Украјини у чијем је корену реч КАМИШ а ова реч је била или име или надимак Косовских Шиптара.
-
Хвала на појашњењу а ако је сам тестирани дао ове податке онда они и јесу тачни. Проблем славе Св. Алимпија изнео сам у посебној теми па не дужимо овде о томе Атанасије Урошевић који је радио истраживања између Два светска рата на овом подручју а из које сам ја у претходној поруци га и цитирао, који је иначе из тог краја је вероватно погрешио у вези славе јер су Срби на Косову и Метохији а и шире овог свеца називали Св. Ђорђе Алимпије. Могуће је да су они који су преносили Урошевићу податке навели погрешну славу или сам Урошевић схватио да се ради о Св. Алимпију и касније у сређивању грађе или пермутовао податак или је то радио из сећања, то на жалост више не можемо да знамо али је свакако за све припаднике рода КАМИШЕВИЋ навео славу Св. Ђорђе Алимпије.
Тестирани се представио као припадник рода КАМИШЕВИЋ па ми на основу тога и тражимо његово даље порекло. Оно што сам горе навео о КАМИШЕВИЋИМА је од поменутог Атанасија Урошевића.
Поред овога хтео сам и да додам нешто и за реч КАМИШ у речнику косовско-метохијски дијалект ГЛИШЕ ЕЛЕЗОВИЋА такође Косовца за реч КАМИШ каже: то је ЧИБУК. Турски је Камиш ТРСКА. Све што на трску личи. И ако најчешће значи само цев од чибука, често значи и цев и лулу заједно: Он пије дуван на КАМИШ. Што би значило лула за дуван.
КАМИШ на Турском, Грузијском, Белоруском, Арзебејџанском као и Аварском значи ТРСКА. На Албанском КАМИШ је КОШУЉА.
Поред овога постоје и неколико топонима у Русији, Пољској и Украјини у чијем је корену реч КАМИШ а ова реч је била или име или надимак Косовских Шиптара.
Ја бих рекао да је овде надимак изведен вероватно по турској речи за трску, а можда са тим изведеним значењем чибука (можда је предак пушио дуван на чибук па по томе остао запамћен и после тај надимак пренео и на потомке, а можда је и нешто друго у питању). Албанска реч је изведена из латинске речи за кошуљу, мада ми некако изгледније звучи да је надимак ипак по поменутој турској речи.
-
За сада су предате три туре у лабораторију, тренутно сакупљамо узорке за четврту.
Да ли ће оквирно бити остварен план за додатних 250 тестираних?
-
Да ли ће оквирно бити остварен план за додатних 250 тестираних?
У овој рунди тестирања свакако не. Било би то изван свих очекивања.
-
Мислио сам генерално до краја акције. Наравно да је то илузорно очекивати у прве три-четири туре.
-
5. Арсић, Никољдан, Манастир/Божевце/Косовска Каменица, I2-Y3120
Према наводима тестираног, Арсићи су пореклом из махале Нишино коло, села Маревце, које припада приштинској општини. Након 1878. године и наглог насељавања Албанаца, због крвне освете се селе у село Божевце, у махалу Листојковци, одакле се убрзо селе у суседну махалу Манастир (око 1900. године). У тој махали су живели Арсићи, Митковићи, Гигићи и Недељковићи, сви потомци деда Арсе од кога је остало презиме. Имају породични надимак Пржанци.
Иако Атанасије Урошевић у својој студији о новобрдској Кривој реци у Божевцу није забележио Арсиће, извесно се ради о роду никољштака који он бележи под надимком "Алистојковци". За њих је тада (1930. године) навео да их је у селу било 18 кућа и да су се доселили из Нишиног кола пре 140 година. Надимак Алистојковци је очигледно изведен из имена махале Листојковци, из које су се Арсићи доселили у махалу Манастир. Иако се година исељавања из Нишиног кола разликује у односу на сазнања тестираног (по Урошевићу то је крај 18. века), мислим да ипак нема сумње да су "Урошевићеви" Алистојковци управо Пржанци.
Хаплотип тестираног највише карактерише вредност DYS570=20, као и нешто ређе вредности DYS19=17 и DYS481=28. Нема сумње да Арсић припада истом роду којем припада и група фамилија из Чуљкове махале села Бостане у општини Ново Брдо. Овај род носи надимак Чуљковци или Чуљкови, а њихово предање каже да су им се преци доселили на подручје Чуљкове махале око 1810. године из Маревца. У табели Српског ДНК пројекта овом роду припадају двојица тестираних чији резултати за сада нису јавни: један од њих је из села Матичане/Приштина, а други из села Бостане/Ново Брдо. Осим њих, роду припада и тестирани Стојановић (Бајчинце/Прокупље, Никољдан), а могуће и Паунковић (Бингула/Шид, Ђурђиц). Мислим да се може закључити да је овиме предање тестираног о пореклу са подручја села Маревца доказано.
Честитам тестираном на успешном проналажењу веза са другим тестираним родовима и препоручујем им да ураде велики геномски тест, наравно, уколико су у могућности.
-
14. Радосављевић, Митровдан, Улије/Лепосавић, I-Y3120>Z17855>A16413>Y486674, род Средњоибарских и староколашинских митровштака
Радосављевићи по предању припадају роду који носи надимак Мекоделци. Они су свој надимак добили по селу Меки До (изворно, Меки Део) у Подрогозни, где им је била матица. Фамилије Мекоделаца данас носе различита презимена. Према предању, старином се везују за никшићки крај у Старој Херцеговини, одакле су прешли у околину Андријевице, да би затим дошли у Меки До. Наводно су дошла два брата од којих се један, који је био поп, убрзо вратио у Црну Гору. Други брат, који се населио у Меком Долу имао је три сина: Радосава, Радована и Милосава - Мила. У Меком Долу се нису дуго задржали и убрзо су се раселили у околна места. Радосав се око 1850. године преселио у лепосавићко село Улије у копаоничком Ибру и од њега потичу тамошњи Радосављевићи, којих је око 1950. године у селу било четири куће. После Другог светског рата већи број породица Радосављевића иселило се у Лепосавић.
Хаплотип тестираног карактерише велики број ретких вредности: DYS385=13-14, DYS570=20, DYS481=27 и DYS635=22. Последња три од наведених маркера карактеристични су за већи број фамилија са подручја Средњег Ибра и Старог Колашина које славе Митровдан и припадају истом генетичком роду, а има их исељених и широм Србије. Овом роду припадају и фамилије Мекоделаца, тако да се може констатовати да је предање Радосављевића о пореклу од рода Мекоделаца потврђено. Радосављевићу су генетички најближи двојица тестираних управо из рода Мекоделаца, чији резултати још увек нису јавни, из Жеровнице и Житковца код Звечана. Њихови хаплотипови такође поседују вредност DYS385=13-14, а од резултата Радосављевића разликују се на једном од 23 упоредива маркера.
Од јавно доступних резултата, поред Радосављевића овом роду још припадају Јевтовић (Лесковица/Александровац), Божовић (Придворица/Зубин Поток), Урошевић (Доња Трепча/Чачак), Ћурчић (Милатовићи/Лучани), Карајовић (Чукојевац/Краљево и Гледић/Краљево), сви са славом Митровдан.
-
7. Јовановић, Јовањдан, Гњилане, J1-P58>Z2313
Тестирани је навео следећи миграциони правац: Стреоц-Дечани>Грачаница>Прилепница>Гњилане (око 1860. године). Постоји већи број блиских поклапања, углавном на необјављеним истраживањима, у околини Врања, на простору СИ Македоније и на Косову и Метохији. Код Јовановића, од неког општег хаплотипа, одудара само вредност на DYS481 (26). Маркерима блиске днк рођаке ова група с југа има у околини Ужица (Обреновић и Станојевић, Никољдан). Станојевић је радио дубински тест, тако да знамо да је реч о подграни: https://www.yfull.com/tree/J-Y14652/
Треба рећи да је ово једна од најчешћих J1 подграна међу Србима. На српском југу свакако доминантна.
Прилепница (Порекло):
https://www.poreklo.rs/2020/10/09/poreklo-prezimena-selo-prilepnica-gnjilane/
Поштовани,
да ли ми можете рећи мало ближе информације о мојој хаплогрупи? Да ли би могао да добијем и неке ближе информације о Обреновићима и Станојевићима из околине Ужица? Њихова предања. Написали сте и да је Станојевић радио дубински тест и да припада подграни Ј-Y14652, да ли и ја припадам тој подграни. По предању које имам о мојој породици вучемо порекло из Метохије. По једном из околине Дечана а по другом које имају моји блиски рођаци Насковићи из Кметовца из околине Самодреже цркве. А пре тога наша старина је од Васојевића. Да ли можда по овим предањима имам неке блиске рођаке са Обреновићима и Станојевићима из околине Ужица?
Срдачан поздрав
Бојан Јовановић
-
Здраво Бојане,
Честитам ти на добијеном резултату и срећно са даљим истраживањима. Тест који си урадио преко нашег друштва можемо назвати почетним тестом где си добио којој хаплогрупи и на основу других тестираних и којој ближој подрагани припадаш. За више што се ДНК тиче потребно је урадити неки од напреднији тестова и спустити се што је ближе могуће ближе да би лакше могли да тумачимо порекло, миграционо кретање ваших мушких предака. О тестовима које се нуде на тржишту такође имате на форуму описано и приказано. Сама хаплогрупа којој припадате спада у ред ретких хаплогрупа код Срба а ако се фокусирамо на Косово и Метохију за сада је заједно са тобом тестирани свега 13 лица а на укупан број тестираних Косоваца и Метохијаца 1.5%. Ако узмемо у обзир да припадници хаплогрупе Ј1 на простору о коме говоримо делимо на две групе долазимо до свега 6 тестираних међу којима си и ти. Значи јако ретка али зато је и јако интересантна и погодна за истраживање. У твом случају ја бих се фокусирао на Косово и Метохију јер је твоје порекло управо са овог подручја и ближе а како видимо по предању и даље. Искрен да будем још нисам видео да неко познаје толико миграционих места у мом досадашњем истраживању па се о томе морати водити рачуна и проверити те наводе. Оно што је јако витно је и то да ако сумњате на неке фамилије да сте у мушком крвном сродству неопходно би било то проверити ДНК тестирањем и прво урадити овакав тест и потврдити или отповргнути ту сумњу. Оно што је такође јако битно добро познавати истиријске околности околине одакле сте да би могли разумети и историју и порекло саме ваше породице. Гњилане ово каквог га знамо није много старо и његови почеци су стари око 2 века па би тако морали да нађемо бар неки сигуран података одакле су ваши дошли у сам град и нека временска одредница кад. Зато су нам битни подаци и о слави и о имену и називу рода, надимака или чак давања наследних имена која се понављају и која су ретке за нека подручја и то може да нас доведе до неког трага. Ваше предање је мало збркано и искрено нисам сигуран да је тачно али се док се не докаже супротно држимо тога. Из ове групе од 6 тестираних само ви славите Св. Јована ето да знате и тај податак. Међу Шиптарима за сада нема тестираних са вашом граном.
Мој закључак што се тебе тиче је неки од напреднијих ДНК тестова као почетни корак а даља истраживања треба поред Косова и Метохије усмерити и на Македонију где твоја хаплогрупа је у благом порасту на око 4% и на Врањско Поморавље где је заступљена са 6%. Ово нисам написао због саме статистике већ због зато што се обе области наслањају природно на Косово и Метохију.
-
12. Јакшић (Митровдан), Вучитрн
Припада хаплогрупи R1b-Z2103. Низводнију грану је тешко утврдити. Нема никог блиског по маркерима, а најмања је разлика 5/23 упоредивих маркера са једним Македонцем из Струге (необјављени резултат) и једним из гране Z2705, којој Јакшић сигурно не припада. Има још много из те гране са којима је 6 маркера разлике, као и са Цветковићем из Врања за кога се зна само да је R1b и Ивановим из Струмице који је Z2103. Врло је тешко рећи било шта конкретно, пошто има мало тестираних Z2103 који нису Z2705, а скоро нико није радио дубински тест да би се утврдиле подгране.
Тестирани је навео предање да су из околине Требиња. Ја у литератури видим само Јакшиће са славом Петковдан. Ако неко зна више, нека напише.
Јакшићи из Вучитрна су староседелачка породица у овом месту, која није обрађена у етнографској литератури. Познају родослов који сеже до прве половине 19. века, о чему је сведочио и споменик у православном гробљу у Вучитрну, који је уништен након 1999. године. Знају да им је предак Ђорђе био кундурџија (обућар), па је вероватно у питању породица која је припадала занатлијско-трговачком слоју чаршијског становништва.
У Вучитрну је до 1999. године живела само једна породица Јакшића, и то породица тестираног. Они иначе нису сродни са Јакшићима из оближњег Ибарског Колашина, који су прилично бројни и славе Петковдан.
Наведено предање о пореклу из Требиња не потиче изворно из породице, већ се ради о сазнањима добијеним од старијих мештана Вучитрна, па га треба узимати са доста резерве, ако је уопште и меродавно. По истој причи преци Јакшића су пре досељавања у Вучитрн једно време боравили у Ђаковици. Пре бих рекао да се ипак ради о староседеоцима Вучитрна.
-
22. Максимовић, Ђурђиц (преслава Ђурђевдан), Доње Кормињане/Косовска Каменица, R1b-L51 (*могуће R1b-U106)
Тестирани је у упитнику навео да су ранија презимена била Стеванић и Филиповић и да су пре доласка у Доње Кормињане живели у селу Шипашница. Родовски надимак је Камишевци.
У дигиталној библиотеци смо нашли потврду овог предања, у научном раду Ђорђа Микића под насловом "ДРУШТВЕНЕ И ЕКОНОМСКЕ ПРИЛИКЕ КОСОВСКИХ СРБА У XIX И ПОЧЕТКОМ ХХ ВЕКА" објављеном од стране САНУ 1998. године:
(https://i.postimg.cc/mDKhPv6d/image.png)
(https://i.postimg.cc/Dz2vmvff/image.png)
Хаплотип Максимовића поседује неколико ретких и карактеристичних вредности маркера - повишена вредност DYS533=13, ретка вредност DYS385=10-14 и екстремно ретка и снижена вредност DYS570=13, какву има само 25 од укупно чак 26.500 тестираних на R1b_All пројекту на FTDNA!
Једино наизглед ближе поклапање је један необјављени резултат, са славом Јовањдан, из села Глоговце код Косовске Каменице који је на генетичкој дистанци 2 од 23 упоредива маркера. Међутим детаљнијим увидом у хаплотип примећује се да су разлике драстичне. На маркеру DYS570 Максимовић има вредности 13 наспрам 18 код другог тестираног, док на маркеру DYS576 Максимовић има вредност 17 док други тестирани има 19.
Све ово указује да Максимовић вероватно припада врло егзотичној мушкој лози, односно подграни хаплогрупе R1b, можда и на светском нивоу. Уколико има финансијских могућности, драгоцено би било да уради велики тест (WGS или Big Y-700) што изискује значајан трошак, око 400 USD. Алтернативно, било би добро да се тестира још један Максимовић, по могућности што удаљенији сродник по директној мушкој линији, како би се проверило да ли је ретка вредност маркера DYS570 карактеристична за братство Максимовића, или се ради о скоријој приватној мутацији која се јавила код тестираног, његовог оца, деде и сл.
Морам овде да унесем исправку на основу додатних података које је доставио тестирани, а којих Драган није био свестан. Максимовићи своје данашње презиме нису носили све до 1931. године, тако да су особе са презименом Максимовић у попису из 1912. године у Горњој Шипашници и Доњем Кормињану, које Микић наводи у свом раду, припадале неким другим родовима. Прадеда тестираног је поменуте 1931. године са 17. година, а након погибије оца у I св. рату, посињен у фамилију Влајковић и тада је понео презиме Максимовић. До тада је презиме мењано у свакој генерацији и унатраг идући било је Трајковић, Филиповић, Стеванић. Све су то били патроними.
-
Допуна за Јовановића.
Из ономастике Гњилана наведено је да су из КОРМИЊАНА али није наведено ког. По Атанасију Урошевићу у оба Кормињана једино је род ВЛАЈКОВИЋИ су славили Св. Јована. Овај род још није тестиран али не би било лоше да се провери да ли има веза између ове две фамилије.
(https://i.postimg.cc/N528dtRM/IMG-20250226-164217.jpg) (https://postimg.cc/N528dtRM)
(https://i.postimg.cc/0bvm0S5t/IMG-20250226-164739.jpg) (https://postimg.cc/0bvm0S5t)
-
Морам овде да унесем исправку на основу додатних података које је доставио тестирани, а којих Драган није био свестан. Максимовићи своје данашње презиме нису носили све до 1931. године, тако да су особе са презименом Максимовић у попису из 1912. године у Горњој Шипашници и Доњем Кормињану, које Микић наводи у свом раду, припадале неким другим родовима. Прадеда тестираног је поменуте 1931. године са 17. година, а након погибије оца у I св. рату, посињен у фамилију Влајковић и тада је понео презиме Максимовић. До тада је презиме мењано у свакој генерацији и унатраг идући било је Трајковић, Филиповић, Стеванић. Све су то били патроними.
Да ли тестирани може да наведе имена својих директних мушких предака за које зна сигурно?
-
Да ли тестирани може да наведе имена својих директних мушких предака за које зна сигурно?
Може, али не знам да ли жели. Ако чита ово, најбоље да се сам огласи.
-
Допуна за Јовановића.
Из ономастике Гњилана наведено је да су из КОРМИЊАНА али није наведено ког. По Атанасију Урошевићу у оба Кормињана једино је род ВЛАЈКОВИЋИ су славили Св. Јована. Овај род још није тестиран али не би било лоше да се провери да ли има веза између ове две фамилије.
Тестирани Јовановић тврди да они нису из Кормињана и да је тај Цветановићев навод тотално погрешан, односно да му то сигурно нико није рекао током истзраживања које је радио. Због тога се баш замерио неким од припадника рода Кулеткиних. Зато мислим да нема сврхе тестирати Влајковиће. Написао сам у једној од претходних објава шта је навео као право предање које се чува у породици.
-
Поштовани,
да ли ми можете рећи мало ближе информације о мојој хаплогрупи? Да ли би могао да добијем и неке ближе информације о Обреновићима и Станојевићима из околине Ужица? Њихова предања. Написали сте и да је Станојевић радио дубински тест и да припада подграни Ј-Y14652, да ли и ја припадам тој подграни. По предању које имам о мојој породици вучемо порекло из Метохије. По једном из околине Дечана а по другом које имају моји блиски рођаци Насковићи из Кметовца из околине Самодреже цркве. А пре тога наша старина је од Васојевића. Да ли можда по овим предањима имам неке блиске рођаке са Обреновићима и Станојевићима из околине Ужица?
Срдачан поздрав
Бојан Јовановић
Поштовани,
Обреновићи и Станојевићи су део динарске досељеничке струје, барем према предању. Као уосталом читаво становништво тог краја око Ужица. Станојевићи помињу Братоножиће и миграциони правац преко Дробњака, што свакако треба схватити условно.
На основу маркера, рекло би се да је група са југа иста, или евентуално нека узводна/паралелна подграна. За нас би било најбоље да се неко из те, доста бројније групе, дубински тестира. Препорука је BIGY700>Yfull, или појединачни SNP на YSEQ: https://www.yseq.net/product_info.php?manufacturers_id=25&products_id=31893
Yfull стабло ове гране нуди све информације које Вас интересују (време настанка подгране, заступљеност код одређених популација и сл): https://www.yfull.com/tree/J-Y14652/
Неродимац је добро приметио да заступљеност J1 код Срба расте како се иде према југу. Заправо и ово динарских J1, преко 90% одлази на подграну ZS9949, односно херцеговачке Влаховиће. Они такође имају генетичке рођаке на југоистоку Србије и у Бугарској. И код Срба са Косова и Метохије J1-M267 се креће нешто изнад српског просека, тј 2-2.5%. У суседним областима досеже и веће проценте, преко 5% у Врањском Поморављу и око 3% на северу Македоније.
Много је важније да је и разноврсност ове хаплогрупе неупоредиво већа на југу-југоистоку, где је иначе сачувано више староседелачке генетике (што Y-DNA, што аутосомалне). Ако бих морао да предвиђам даље порекло већине наших J1, рекао бих да су у питању досељеници са Блиског истока у време римске владавине. Некакав наговештај за то даје нам и онај резултат из Виминацијума, гране која се налази узводно од шекуларских Радмужевића (BY94), а са израженом аутосомалном компонентном Anatolia-Roman, који датира у предсловенски период. И археолошка испитивања на простору Виминацијума, потврдила су да је тамо било досељеника из свих делова царства.
Мало сам можда раширио причу на читаву J1 код нас и неке друге гране, али надам се да сам колико-толико приближио како видим историјски пут и ове наше подгране са југа.
-
13. Палочевић, Ваведење, Витина, J1-P58>L829
Тестирани је навео да је старије презиме гласило Јовановић, родовски надимак Палчеви (Палочеви). У литератури (Горња Морава и Изморник) за Палочевиће се каже кратко: "Палочеви (5 к., св. Богородица), старинци." https://www.poreklo.rs/2020/07/11/poreklo-prezimena-varosica-vitina/
У пројекту нема сасвим блиских хаплотипова, међутим постоје релативно блиска поклапања и то не географски удаљена. Цанићи (Аранђеловдан) из околине Косовске Каменице и једна необјављена породица из Доње Битиње (Штрпце). Маркерима делује близу и група око Пешикана, из околине Херцег Новог и Котора, као и једна група родова са славом Никољдан из Старог Влаха. Условно би могла постојати и нека динарска, давно одвојена група. Пожељно је да сви ови родови одраде неки дубински тест. Прилично су бројни, а нико до сада није одрадио дубљи тест ради профилзације.
-
Да ли тестирани може да наведе имена својих директних мушких предака за које зна сигурно?
Поштовани, коначно сам нашао времена да се укључим у расправу. Управо ћу навести мушке претке до колена које сигурно знам, почећу од себе: Стефан, Мирослав, Јован, Крста, Стојан, Трајко, Филип и претпостављам Стеван, јер се у књизи Милорада Филића "Школе у Ранилугу и околини 1853-1953" на прослави школске славе "Свети Сава" 1904 или 1905 године помиње као домаћин Филип Стеванић, с обзиром да су сви после њега добијали презимена по оцу, претпостављам да је његов отац Стеван, по коме сви камишевићи из Доњег Кормињана носе назив, цео род од око 30 кућа су познати као Стеванићи, док са Камишевићима у горњем Кормињану то није случај. Ову тврдњу поткрепљује и једно истраживање локалног професора из 1980 год. Он је прикупљао сведочанства старих људи у селу и сачињавао породична стабла и записао да је Филипу отац Стеван и да је поред њега имао још 4 деце. Е сад, мој прадеда Крста је рођен 1914 године, ако бисмо ишли по 25 година уназад његов отац Стојан би био рођен око 1890, деда Трајко око 1865, прадеда Филип око 1840 године и на крају Стеван око 1815 године, што се донекле поклапа са њиховим доласком у Горње Кормињане, где их је плавио поток, па су се убрзо преселили у доње Кормињане и по Стевану носе назив сви Камишевићи из Доњег Кормињана. Иначе су у доњем Кормињане груписани баш са леве стране од улаза у Цркву, стару кућу и двориште су моји преци дали да буде школа, то је прва школа у том крају и негде се спомиње 1853 година оснивања школе, а негде мало касније, ово је из књиге "школе у Ранилугу и околини 1853-1953".
Пре горњег Кормињана су кратко живели у месту Штицаре, које се налази на данашњем магистралном путу Бујановац - Гњилане, око 2 км после адм. прелаза Бела Земља, данас се ту граниче атари села Доње Кормињане и Доморовца, приликом обраде земље се често могу наћи комади грнчарије темељи кућа. Из Штицара се селе у горње Кормињане са родовима: Вучковићи, Свракићи, Зајчевићи, Матићи (сви ови родови су староседеоци из Штицара и сви славе Ђурђиц и Ђурђевдан), Славковићи(Бугараши) за које се зна да су у Штицаре дошли из Врањског краја око 1820 године у Штицаре, они су одредница да је у том тренутку Штицаре било живо и да се у наредних 10 година селе сви у Горње Кормињане и фактички сачињавају ново село око 1830 године. Негде сам прочитао, а наћи ћу и где да је највећи разлог пресељавања из Штицара у Горње Кормињане био сеоба Черкеза, који су туда пролазили и чинили зулуме.
Сад се враћам поново на Камишевиће и мање познат део, који је чисто предање. Прадеда ми је причао да су наши у Штицаре дошли из села Карачево, које се данас граничи са Шипашницом коју спомиње Атанасије Урошевић, можда је Карачево у том тренутку било само једна од махала села Шипашница, то нисам успео да истражим јер је село Арнаутско и тешко се до података долази. Он ми је причао да су се са локалним Арнаутима и турским агама из села Добрчане закрвили око воденица које су имали у селу Карачево, које се у то време звало Камишево(Камишевићи) и да су убили неког Агу и неке Арнауте, спомињао је и Стеванову жену коју су хтели да отму(ово је мање вероватно, јер је Стеван доста млађи и мислим да је њега именовао јер је његово сећање досезало до Стевана). Углавном после тог сукоба они прелазе Криву реку и беже у Штицаре, то се дешава око 1780 године, а село Камишево од тад носи назив Карачево(због те свађе и лошег догађаја који и Арнаути имају у предању). Он ми је рекао да и Арнаути из Карачева знају за ово и да је њему то потврдио неки Арнаутин који је радио са њим у локалној циглани и да му је рекао да темељи воденица и данас постоје, темеље је мој брат лично видео пре 3 године и он је један од првих из наше фамилије који је у Карачево отишао после 250 година од тог догађаја. Ово је нешто укратко што ја знам и што сам годинама скупљао о пореклу свог рода, нешто из писаних извора, нешто из усменог предања.
Хвала екипи Порекло на ангажовању, простор Косова и Метохије је на жалост јако запостављен а пребогат предањем и догађајима и свако ангажовање је драгоцено.
Стефан Максимовић
-
Допуна за Јовановића.
Из ономастике Гњилана наведено је да су из КОРМИЊАНА али није наведено ког. По Атанасију Урошевићу у оба Кормињана једино је род ВЛАЈКОВИЋИ су славили Св. Јована. Овај род још није тестиран али не би било лоше да се провери да ли има веза између ове две фамилије.
(https://i.postimg.cc/N528dtRM/IMG-20250226-164217.jpg) (https://postimg.cc/N528dtRM)
(https://i.postimg.cc/0bvm0S5t/IMG-20250226-164739.jpg) (https://postimg.cc/0bvm0S5t)
Поштовани,
прилично сам сигуран у веродостојност мог породичног предања. Моја породица јесте из рода Кулеткини, али сигурно нисмо дошли из Кормиљана како се наводи у књизи. По предању које сам чуо од брата од рођеног стрица мог оца, а има и писани траг додуше на обичном папиру а које је он нашао испод мадраца после смрти свог оца, моја породица води порекло из Метохије. Тачније из села Стреоц околина Дечана. Одатле су се одселили у Грачаницу. Најстарији предак коме знам име је Митар (Димитрије по другом предању које ћу вам такође написати). Из Грачанице су се одселили за Прилепницу, из Прилепнице у Гњилане. Имена мојих директних предака без околних грана иду овако Митар-Иван-Јован(од којих носимо презиме Јовановић)-Илија-Милан-Богдан-Тихомир-Бојан(и ја имам сина Богдана коме сам дао име по деди). Старији чланови породице су причали да је наша старина од Васојевића.
Сада ћу да вам наведем податке које је написао Станислав Којић у књизи У сенци косовских божура а везано за порекло породице Насковић из Кметовца. Иначе мој предак Иван је имао два сина, Јована од којих смо ми Јовановићи и Наска од којих су Насковићи из Кметовца.
Преци Насковића су из Метохије, из села Дреновца, код Клине. Даља старина им је из Црне Горе, од Васојевића или Ивановића. Они нису могли трпети турски зукум и због тога су били присиљени на расељавање. Једном приликом, да би спречили отмицу девојке, убили су Турчина, те се морали раселити и све имање оставити. Један од предака се настанио у селу Кош, а већина у Самодрежи. После полувековног битисања у Самодрежи, приморани су на нову сеобу, јер су због силовања убили неког Турчина. Ново станиште су нашли у Косову Пољу, одакле су због зулума пресељени у Грачаницу. Ту је 16–годишњи Димитрије (Митар), бранећи породичну част, убио Турчина и побегао у шуму, али је био ухваћен у Параловској шуми, између Грачанице и Гњилана. Осуђен је на смрт вешањем, али због непунолетства казна није извршена. Господари Приштине и оснивачи новог Гњилана, Џинићи, иначе Арбанаси, узели су младог Митра да им за казну служи на имању, јер нису имали довољно чифчија. Као снажног и вредног момка настојали су да га ожене неком кадуном и тако потурче, али је Митар упорно одбијао такве понуде желећи да остане доследан својој прадедовској вери. Преселио се на бегово имање у Горње Кусце код Гњилана и оженио се Српкињом, с којом је имао сина Ивана. Иван није био леп. Онако црног и грубог лица, завараше га трговци сољу и провадаџије, да сеоска лепотица Јелена баш њега жели за мужа, те он потроши сав новац на част, што га беше понео на пут за Солун, у каравану од 23 коњских и других запрега. Но, трговци су, под претњом увређеног Ивана, натерали лепу Јелену да пристане на удају. Изродила је два сина: Јована и Наска. Иван се преселио у Прилепницу, и ту је одржавао 20 хектара беговог имања под водом, и бегу доносио добру летину, на чему су му завидели многи арбанашки зулумћари и качаци. У једном нападу на бегово имање, Иван убије седам качака и пљачкаша. Због тога је морао да, уз помоћ бега, склони старијег сина Јована у Србију. Кад је потом покушао да пресели млађег сина Наска, постављена је заседа код Ајновачког кладенца из које је Наско смртно рањен у груди. Рањени Наско је успео да убије арбанашког вођу пута због издаје. Оставио је аманет да буде сахрањен у Ајновцу и да се његова жена Наталија, која је била бременита, не преудаје док дете не напуни седам година. Сутрадан по сахрани Наталија се породи и добије сина Станоја. Наскова смрт је, иначе, освећена, када су осиони чланови многобројне патријархалне породичне задруге убили више мушких припадника из Косовице, (села на планини Голак, гранична планина између Турске и Србије до 1912. године), који су Наску поставили заседу код Ајновачког кладенца.
Господари Гњилана Џинићи су поседовали велика имања. У потрази за чифчијама рекли су старом Ивану да врати сина Јована из Србије, а Насковој удовици и Ивану доделили кућу у Балец махали у Гњилану. Међутим, Наталијина браћа су преудали сестру у Кметовце, и седмогодишњи Станоје је отишао за мајком, упркос претњама деде Ивана да ће га убити. Станоја је живео 36 година, био веома поносит и носио је редовно пиштољ о појасу, што су Турци толерисали. Имао је четири сина и две ћерке, и од њиховог колена наовамо има 600 потомака расутих по Косову и средишњој Србији. Најстарији његов син је Аритон (1897-1973), следе Драгутин, Милутин и Стојадин.
Као што се може видети у оба предања је почетна станица је Метохија(Стреоц-Дреновац раздаљина7,6км ). Све остало у оба предања је прилично исто. Једино је код предања које је написао Станислав Којић у миграцијама додато Косово поље и Горње кусце...
Срдачан поздрав
Бојан Јовановић
-
22. Максимовић, Ђурђиц (преслава Ђурђевдан), Доње Кормињане/Косовска Каменица, R1b-L51 (*могуће R1b-U106)
Тестирани је у упитнику навео да су ранија презимена била Стеванић и Филиповић и да су пре доласка у Доње Кормињане живели у селу Шипашница. Родовски надимак је Камишевци.
У дигиталној библиотеци смо нашли потврду овог предања, у научном раду Ђорђа Микића под насловом "ДРУШТВЕНЕ И ЕКОНОМСКЕ ПРИЛИКЕ КОСОВСКИХ СРБА У XIX И ПОЧЕТКОМ ХХ ВЕКА" објављеном од стране САНУ 1998. године:
(https://i.postimg.cc/mDKhPv6d/image.png)
(https://i.postimg.cc/Dz2vmvff/image.png)
Хаплотип Максимовића поседује неколико ретких и карактеристичних вредности маркера - повишена вредност DYS533=13, ретка вредност DYS385=10-14 и екстремно ретка и снижена вредност DYS570=13, какву има само 25 од укупно чак 26.500 тестираних на R1b_All пројекту на FTDNA!
Једино наизглед ближе поклапање је један необјављени резултат, са славом Јовањдан, из села Глоговце код Косовске Каменице који је на генетичкој дистанци 2 од 23 упоредива маркера. Међутим детаљнијим увидом у хаплотип примећује се да су разлике драстичне. На маркеру DYS570 Максимовић има вредности 13 наспрам 18 код другог тестираног, док на маркеру DYS576 Максимовић има вредност 17 док други тестирани има 19.
Све ово указује да Максимовић вероватно припада врло егзотичној мушкој лози, односно подграни хаплогрупе R1b, можда и на светском нивоу. Уколико има финансијских могућности, драгоцено би било да уради велики тест (WGS или Big Y-700) што изискује значајан трошак, око 400 USD. Алтернативно, било би добро да се тестира још један Максимовић, по могућности што удаљенији сродник по директној мушкој линији, како би се проверило да ли је ретка вредност маркера DYS570 карактеристична за братство Максимовића, или се ради о скоријој приватној мутацији која се јавила код тестираног, његовог оца, деде и сл.
Поштовани, интересује ме да ли има тестираних Камишевића из Пасјана или Леваковића који су данас сви пресељени у околину Крушевца? Невероватно ми је да нема никаквих поклапања ни са једним Родом са Косова и Метохије.
Такође ме интересује за које народе је типична хаплогрупа Р1Б Л51?
Унапред захвалан,
Стефан Максимовић
-
Поштовани, интересује ме да ли има тестираних Камишевића из Пасјана или Леваковића који су данас сви пресељени у околину Крушевца? Невероватно ми је да нема никаквих поклапања ни са једним Родом са Косова и Метохије.
Такође ме интересује за које народе је типична хаплогрупа Р1Б Л51?
Унапред захвалан,
Стефан Максимовић
Стефане тест који сте радили је 25 маркера и није довољан за дубљу анализу. Горе поменути маркери мутирају и подложни су променама па зато на овом броју маркера не могу да се дају коначни одговори. Неки од напреднијих тестова ће открити много више него што имамо сада.
-
Поштовани, интересује ме да ли има тестираних Камишевића из Пасјана или Леваковића који су данас сви пресељени у околину Крушевца? Невероватно ми је да нема никаквих поклапања ни са једним Родом са Косова и Метохије.
Такође ме интересује за које народе је типична хаплогрупа Р1Б Л51?
Унапред захвалан,
Стефан Максимовић
Стефане, то што немате поклапање ни са једном до сада тестираном особом са КиМ у нашој табели, не значи да немате поклапања ни са једним родом са Косова и Метохије. Једноставно, за сада још увек нема вама блиских резултата у табели Српског ДНК пројекта.
Заправо, ваш случај није тако редак, многи од нас смо имали једно или ни једно поклапање, па је некада потребна или лична иницијатива да се истражи, пронађе и тестира неко ко нам је сродан, или просто стрпљења да се "природно" појави нови резултат који нам је близак (што некада може потрајати годинама).
Староседелачки родови Косова и Метохије су доста слабо истражени и тестирани. Слично је и са источном и југоисточном Србијом, за разлику од неких крајева који су масовно тестирани наспрам величине популације (Херцеговина, Црна Гора и сл.). Зато и спроводимо додатна тестирања.
Што се тиче хаплогрупе R1b-L51, то је једна од најзаступљенијих мушких лоза у Европи и настала је пре око 5.500 година. Данас јој припада неколико десетина милиона људи у Европи. Често се зове "западна R1b" јер су њене потомачке гране, односно њени припадници најзаступљенији у западној Европи, али има нас и на Балкану :) Мушка лоза R1b-L51 даље се грана на две главне подгране, R1b-P312 и R1b-U106 које се опет даље гранају на мноштво млађих и млађих подграна.
Рецимо и род коме ја припадам такође је подграна хаплогрупе R1b-L51 као и ваш, и као и десетине и десетине родова у српском народу. Када сам се тестирао, имао сам само једно условно блиско поклапање, али сам упорним тестирањем нових људи и затим дубљим тестовима Y хромозома успео да профилишем шири род коме припадам. За то је потребно помало среће, а свакако пуно времена и стрпљења.
У вашем случају, због околности да за сада немате у табели Српског ДНК пројекта ближих поклапања на 25 маркера, сврстали смо вас на безбедан, "зихерашки" ниво L51 (нисмо хтели да лицитирамо/погађамо, већ смо вас сврстали на ниво за који смо ван граница разумне сумње сигурни да му припадате). Ви свакако припадате некој мнооого млађој подграни L51, или подграни R1b-P312 или подграни R1b-U106, али је за одговор питање којој, потребно да урадите неки скупљи тест.
Ако имате сазнања да има Камишеваца у околини Крушевца, зашто не пробате да пронађете неког од њих и тестирате га? Ако бисте ви и још неки Камишевић (пожељно што удаљенији сродник) урадили још и велики тест (WGS или Big Y) формирали бисте нову подграну и тада би се много јасније видело којој подграни филогенетског стабла људског рода припадате.
Углавном, већина људи (укључујући и моју маленкост) била је као и ви збуњена резултатом свог ДНК теста, значењем те ознаке хаплогрупе којој припадамо, вредностима STR маркера итд. Срећом, на нашем форуму и дигиталној библиотеци има пуно информација, па предлажем да се учланите у Друштво "Порекло" и да лагано кренете у истраживање. На форуму има пуно компетентних људи који могу да вам помогну у истраживању, а неки су посебно добри познаваоци Косова и Метохије (ево управо Неродимац, затим Небо_Сав, Милош итд.)
Предлажем и да направите нову тему на форуму, рецимо "Камишевићи, Ђурђиц, R1b-L51" и сл. да тамо преселимо дискусију и да тамо објављујете сва нова сазнања и резултате истраживања свог порекла и рода.
-
Поштовани,
прочитао сам на вашем сајту текст о Радмужевићима и Шекуларима. Е сад, да ли постоји вероватноћа да сам ја и сродству са њима? Имамо заједничку хаплогрупу Ј1 и славимо Јовањдан. Читам да су се двојица браће иселила и Метохију и то у околину Дечана одакле су по предању и моји преци. Старији брат и његови потомци су се селили даље а млађи је остао и Метохији и прешао је у ислам. У тексту ми је посебно интересантно старо народно предање о Шекулару као збегу једног броја витезова Јањоша Хуњадија.
У сваком случају целој причи је занимљива необична генетика овог рода а и моја породица је део те необичне генетике. Зато је и моје питање да ли постоји вероватноћа да су они моји даљи преци
Срдачан поздрав
Бојан Јовановић
-
Поштовани,
прочитао сам на вашем сајту текст о Радмужевићима и Шекуларима. Е сад, да ли постоји вероватноћа да сам ја и сродству са њима? Имамо заједничку хаплогрупу Ј1 и славимо Јовањдан. Читам да су се двојица браће иселила и Метохију и то у околину Дечана одакле су по предању и моји преци. Старији брат и његови потомци су се селили даље а млађи је остао и Метохији и прешао је у ислам. У тексту ми је посебно интересантно старо народно предање о Шекулару као збегу једног броја витезова Јањоша Хуњадија.
У сваком случају целој причи је занимљива необична генетика овог рода а и моја породица је део те необичне генетике. Зато је и моје питање да ли постоји вероватноћа да су они моји даљи преци
Срдачан поздрав
Бојан Јовановић
Написах овде да сам споменуо и друге гране, више због даљег порекла већине наших J1. Нисте иста грана са Радмужевићима. Не треба истраживати у том правцу. Заправо, простор црногорских Брда је генетички веома добро обрађен и тамо нема гране J1 која би указивала на везу Станојевићима и Косовцима. Предања често знају бити оборена днк тестирањем, што не значи да се неће појавити ваша J1 у Брдима једном. Али, до тада, фокус истраживања треба да буде Косово, Врањско Поморавље и Македонија. Ту је највећа концетрација ове подгране код нас.
Мало сам можда раширио причу на читаву J1 код нас и неке друге гране, али надам се да сам колико-толико приближио како видим историјски пут и ове наше подгране са југа.
-
8. Дубић, Митровдан, Суви Лукавац, Исток
Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристичних вредности, пре свих: 448=18, 570=20, 635=22, 643=11. Нема ближих покалапања на пројекту.
Стијовић у Ономастици источног дела Метохијског Подгора, преноси предање информатора Петка Дубића, да су они дошли у Суви Лукавац из села Дубова 1780. године. А да су старином из Кучи. Овај резултат не иде у прилог предању о Кучима и вероватно је повезано због славе Митровдан.
Предлажем тестираном неки напреднију тест (WGS, BigY).
-
15. Симић, Аранђеловдан, Гризиме, Косовска Каменица
Припада хаплогрупи J2a-L70, за низводну грану неопходан снип или дубински тест. Симић има потпуно поклапање са једном породицом из Беле Воде код Крушевца, са којима дијеле заједнички славу. Старост везе није могуће процјенити јер је поређење на 17 маркера.
Село Гризиме постало је прије стотину четрдесет година, у вријеме када је сеоски атар имао врло мало земље погодне за обрађивање. Преци породице Симић, првобитно су живјели у Сиринићкој жупи, подно Шар-планине. Крајем 18. вијека, услијед непознатих околности, напустили су тај крај и преселили се у Гризиме, гдје су нашли нови дом. У годинама које су услиједиле, 1877. године, један од предака, Арса, настанио се у селу Оране, у данашњој општини Бојник.
Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест.
-
4. тура узорака
16. Михајловић, Никољдан, Мушутиште, Сува Река
17. Петровић, Никољдан, Грачаница, Приштина
18. Ђекић, Никољдан, Коретиште, Гњилане
19. Поповић, Никољдан, Грачаница, Приштина
-
17. Петровић (Никољдан), Грачаница (раније Сушица), Приштина
Припада хаплогрупи R1b-Z2705, а вероватно је у питању грана BY199059. Поседује уобичајене вредности маркера за ову хаплогрупу, па има већи број потпуних поклапања или само 1 маркер разлике на упоредивих 23. Међу потпуним поклапањима је један необјављени из Сушице, са којим је и по литератури исти род. Гледајући само маркере, не би се нешто конкретно могло закључити, али по територији и крсној слави, нареалније је да се ради о још неутврђеној подграни испод BY199059, коју би формирао са Величковићем из Турјана код Бојника (1 маркер разлике), а има их још доста тестираних који би ушли у ту групацију, највише из околине Бојника и Лесковца. Величковић се налази на Yfull стаблу са звездицом. Препоручује се дубински тест Петровића у иностранству, како би се евентуално открила та нова грана.
Тестирани припада роду Марковчана, који су били најбројнији у Сушици код Грачанице. У првој половини 20. века је постојало 20 њихових кућа. По предању се Марко почетком 19. века доселио из Сиринићке жупе, тј. села Сушиће. Нису позната имена његових синова, али унука већ јесу, по којима су настала разна презимена. Од 3 сина Ћирка (Наћка) који се око 1880. одселио у Грачаницу, настали су Петровићи, Петковићи и Јовановићи. Ћирков брат Максим који је остао у Сушици имао је 4 сина и сви потомци су задржали презиме Максимовић. У Сушици има и доста оних који су потомци њихове браће од стрица – Мицићи, Јевтићи, Јанковићи, Живићи, Трајковићи, Јовановићи, Столићи.
Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-BY199059/ (https://www.yfull.com/tree/R-BY199059/)
Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/ (https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/)
-
Поздрав из Грачанице.
Ово су моји резултати, хвала на детаљној анализи.
Постоји предање да је праотац Марко тј племе Марковчани дошло из Сушића, Сиринићка жупа у Сушицу поред Грачанице. Међутим, постоји и предање да смо пре Сушића живели око Гусиња, колико је то могуће проверити преко ове анализе? Претпостављам да је то могуће тек кад се уради довољно анализа за тај крај, па да се онда упореди...
Поклапање хаплогрупе са људима из околине Лесковца и Бојника је новина за мене и немам баш ниједно предање о томе, тако да ми је и то јако интересантно.
Шта се још може рећи о R1b-Z2705? Видим да доста албанаца има ову хаплогрупу.
Хвала унапред.
-
Шта је са резултатом :
4. Шмигић, Аранђеловдан, Пољане, Исток ?
Предано је у првој тури, а још није објављен резултат.
-
Поздрав из Грачанице.
Ово су моји резултати, хвала на детаљној анализи.
Постоји предање да је праотац Марко тј племе Марковчани дошло из Сушића, Сиринићка жупа у Сушицу поред Грачанице. Међутим, постоји и предање да смо пре Сушића живели око Гусиња, колико је то могуће проверити преко ове анализе? Претпостављам да је то могуће тек кад се уради довољно анализа за тај крај, па да се онда упореди...
Поклапање хаплогрупе са људима из околине Лесковца и Бојника је новина за мене и немам баш ниједно предање о томе, тако да ми је и то јако интересантно.
Шта се још може рећи о R1b-Z2705? Видим да доста албанаца има ову хаплогрупу.
Хвала унапред.
Добићете јасније информације и предлоге путем мејла.
-
Шта је са резултатом :
4. Шмигић, Аранђеловдан, Пољане, Исток ?
Предано је у првој тури, а још није објављен резултат.
Чека се на понављање узорка.
-
16. Михајловић, Никољдан (прислужба Мали Никољдан), Мушутиште, Сува Река, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS391=9 и DYS576=16 и повишене вредности маркера DYS439=13, DYS389i=14 и DYS643=13. Нема блиских поклапања хаплотипова.
Презиме Михајловић носе по чукундеди тестираног. Познати су и као Десићи, а по речима тестираног, велики су ктитори манастира Св. Тројице у Мушутишту, где су живели од кад се памти. По предању, потичу од Немањића.
-
18. Ђекић, Никољдан, Коретиште, Гњилане, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456
Припада истом генетичком роду из Коретишта код Гњилана као и следећи тестирани:
- Перић, Никољдан, Коретиште/Гњилане
- необјављени резултат, Никољдан, Коретиште/Гњилане
Хаплотип Ђекића се од хаплотипова поменуте двојице разликује на маркерима YGATAH4, DYS456 и DYS635.
По речима тестираног, Ђекићи имају надимак Ђекци, а до скора су имали презиме Јовановић. Садашње презиме је узео деда тестираног. По предању су пореклом из данашње Северне Македоније.
Атанасије Урошевић помиње пар родова из Коретишта који славе Никољдан и потичу из Македоније. С обзиром да Перићи, који прпипадају истом генетичком роду, кажу да су имали презиме Ковачевић, по свој прилици се ради о следећем роду:
Ковачови (17 к., св. Никола); досељени из прилепског краја, где су били врло богати и имали воденицу "од девет витла". Турци им дођу по женскиње, ови их опију и побију, па с магарцима побегну. Прво се настанили у Кметовцу, па прешли у Станишор и најзад наиђу овде на добру воду и оснују ово село пре 250 и више година. Презиме им је по томе што су до пре 40 година били ковачи.
-
19. Поповић, Никољдан, Грачаница
Према Невгену, Поповић највеће шансе има за припадност хаплогрупи G2a-U1>L1266.
Маркерно му је најближи један од двојице тестираних Живановића из Остружнице са којим има 9/25, од тога четвороструке разлике на 449 и 570. Живановиће је Невген такође предвидео као L1266+. По неписаном правилу бих иначе због оволиког броја разлика искључио могућност да су повезани, али како су у питању јединствени хаплотипови за цео пројекат без дубинског тестирања обојице не бих доносио коначан суд.
Поповићи важе за најстарији српски род у Грачаници.
Поповићи (5 к., Св. Никола). Потичу од „ђака” Ристе Призренца, који се доселио овде кад су у селу живели Арбанаси, односно 1759, како гласи урезани запис на јужном зиду припрате.
Најтоплија препорука за Big Y-700/WGS тестирање.
-
Поштовани, коначно сам нашао времена да се укључим у расправу. Управо ћу навести мушке претке до колена које сигурно знам, почећу од себе: Стефан, Мирослав, Јован, Крста, Стојан, Трајко, Филип и претпостављам Стеван, јер се у књизи Милорада Филића "Школе у Ранилугу и околини 1853-1953" на прослави школске славе "Свети Сава" 1904 или 1905 године помиње као домаћин Филип Стеванић, с обзиром да су сви после њега добијали презимена по оцу, претпостављам да је његов отац Стеван, по коме сви камишевићи из Доњег Кормињана носе назив, цео род од око 30 кућа су познати као Стеванићи, док са Камишевићима у горњем Кормињану то није случај. Ову тврдњу поткрепљује и једно истраживање локалног професора из 1980 год. Он је прикупљао сведочанства старих људи у селу и сачињавао породична стабла и записао да је Филипу отац Стеван и да је поред њега имао још 4 деце.
Овдје је, због релативно неуобичајеног облика презимена (Стеванић, умјесто Стевановић) потребно указати на могућност да се ради и о матронимском презимену (Стеванија - Стеванијић - Стеваниић - Стеванић). Наравно, разлика би постојала у акцентовању, али се и она зна временом изгубити.
Све ово не значи да Филипов отац није био Стеван, али је свакако корисно размотрити да ли се у презимену крије нешто више информација.
-
20. Здравковић (Мрђинац 1900. године), Никољдан, Штрпце, E-V13>Z1057
Највероватније припада разгранатом генетичком роду из Штрпца, коме припада неколико тестираних из овог истраживања чији резултати још нису јавни и који славе различите славе (Никољдан, Петковдан, Св. Варвара, Аранђеловдан). Истом роду припада и један тестирани из Ђаковице (слави Митровдан) и један тестирани муслиман из Драгаша. За овај род је карактеристична повишена вредност маркера DYS438=11. Ову вредност маркера има и хаплотип тестираног Здравковића, а од модалног хаплотипа поменутог генетичког рода одступа са вредностима маркера DYS393=14 и DYS392=10.
Тестирани је навео врло прецизне податке о пореклу своје породице, тако да их преносим у целости:
(https://i.imgur.com/03wCp5O.png)
Нагађање да Мрђинци потичу од Никшића из Роваца очито је нетачно пошто Никшићи припадају грани I2-FT190799, а овај генетички род није присутан у Црној Гори.
Милета Букумирић у свом раду о Сиринићкој жупи наводи следеће о Мрђинцима:
(https://i.imgur.com/ySIuLC7.png)
-
18. Ђекић, Никољдан, Коретиште, Гњилане, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456
Припада истом генетичком роду из Коретишта код Гњилана као и следећи тестирани:
- Перић, Никољдан, Коретиште/Гњилане
- необјављени резултат, Никољдан, Коретиште/Гњилане
Хаплотип Ђекића се од хаплотипова поменуте двојице разликује на маркерима YGATAH4, DYS456 и DYS635.
По речима тестираног, Ђекићи имају надимак Ђекци, а до скора су имали презиме Јовановић. Садашње презиме је узео деда тестираног. По предању су пореклом из данашње Северне Македоније.
Атанасије Урошевић помиње пар родова из Коретишта који славе Никољдан и потичу из Македоније. С обзиром да Перићи, који прпипадају истом генетичком роду, кажу да су имали презиме Ковачевић, по свој прилици се ради о следећем роду:
Ковачови (17 к., св. Никола); досељени из прилепског краја, где су били врло богати и имали воденицу "од девет витла". Турци им дођу по женскиње, ови их опију и побију, па с магарцима побегну. Прво се настанили у Кметовцу, па прешли у Станишор и најзад наиђу овде на добру воду и оснују ово село пре 250 и више година. Презиме им је по томе што су до пре 40 година били ковачи.
Ђекићи припадају роду који Атанасије Урошевић бележи под надимком Ђуринци: Пејинци, Ђуринци и Ђокинци из Коретишта су постали од једног пасторка у роду Ковачових, кога је као сина довела нека жена "вртенарка", "бугарка", "мечкарка" из Македоније.
-
4. Шмигић, Аранђеловдан, Пољане, Исток
Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније и млађој подграни CTS1211>YP237>FGC13681>YP951>YP4659>YP6186>BY99654. Од модала ове гране одступају повишена вредност DYS389II=31 и снижена Y-GATA-H4=11. Због хаплотипа блиског модалном има приличан број релативно блиских поклапања, али већина њих је прилично географски удаљена, углавном су то тестирани са подручја Крајине. Од једног тестираног из околине Србице са којим без сумње дели заједничког претка, а чији резултат није још увек јаван, разликује се на чак 5 од 22 упоредива маркера. Препорука је даље тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео следеће:
"Мој отац, деда, прадеда и чукундеда су из села Пољане у општини Исток. Сви Шмигићи су из Метохије и сви славимо Св. Архангела Михаила, зимску и летњу (21. новембар и 26 јул). Шмигића је до рата 1999. било у селима Пољане, Леочина и Дрсник. Једна породица Шмигић је (за време Шипније, ако се не варам) отишла у село Товрљане код Куршумлије. Не знам за старија презимена и надимке. Предање је да је први предак дошао из данашње Црне Горе."
У литератури је за Шмигиће из Пољана забележено:
"Чувају предање да су им се прци доселили из Црне Горе у оближње село Леочину, око 1780. године. Из Леочине су, такође према предању, око 1835. године прешли у оближње село Кладерницу, одакле су се 1915. доселили у Пољане. Имају рођаке (c овим презименом) у суседном селу Тучепу, Леочини и Дрснику код Клине. Шмигићи у Пољану живели су до 1946. године у заједници. Једна кућа из Пољане прешла у Грачаницу 1983. године. Слава Свети Ранђео; мала слава Свети Ранђео летњи."
-
Поштовани, да ли су доступни резултати тестирања и анализа могућих хаплотипских поклапања за породицу Живковић из Великог Крушева или Беркова (општина Клина)? Ради се о даљим сродницима, па бих био захвалан на свакој информацији. Хвала унапред.
-
Поштовани, да ли су доступни резултати тестирања и анализа могућих хаплотипских поклапања за породицу Живковић из Великог Крушева или Беркова (општина Клина)? Ради се о даљим сродницима, па бих био захвалан на свакој информацији. Хвала унапред.
Стигао је резултат, објављујем ујутру.
-
21. Живковић, Аранђеловдан, Велико Крушево/Клина, J2a-M319
Породица Живковић, према породичном предању води поријекло са простора данашње Црне Горе, тачније из области Фундине, у племенској области Кучи. Као непосредно претходно пребивалиште помињу се Васојевићи и село Петњик код Берана, одакле су се доселили у село Велико Крушево, општина Клина.
Досељавање се смјешта у временски период краја 18. вијека, у вријеме око 1780. године. Друго предање, записано у књизи Метохија, наводи, да су досељени „прије пет стотина година“, што указује на могућност раније сеобе, можда још у 17. вијеку.
У Великом Крушеву Живковићи су имали четрнаест кућа и били су једна од бројнијих породица. Старије презиме или родовски надимак, уколико је постојао, није сачуван у породичном памћењу. Крсна слава породице је Аранђеловдан, а прислужуница Сабор Светог Архангела Гаврила.
Анализа маркера
Припада хаплогрупи J2a-M319 > Z17221 чији је филогенетички низ следећи:
J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5116 > J-PF5119 > J-CTS4800 > J-L558 > J-Y5014 > J-M319 > J-Z17221.
Добијени резултати не указују на већ познат род са простора Црне Горе. Напротив, најближе генетичке везе тестирани има са једном породицом из Великог Крушева/Клине која баштини старосједилачки наратив. Живковићи са њима имају поклапање 20/23, са тим да је разлика на DYS385b у два корака.
Старост везе незахвално је процјенити, па је пожељан дубински тест.
Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију.
-
21. Живковић, Аранђеловдан, Велико Крушево/Клина, J2a-M319
Породица Живковић, према породичном предању води поријекло са простора данашње Црне Горе, тачније из области Фундине, у племенској области Кучи. Као непосредно претходно пребивалиште помињу се Васојевићи и село Петњик код Берана, одакле су се доселили у село Велико Крушево, општина Клина.
Досељавање се смјешта у временски период краја 18. вијека, у вријеме око 1780. године. Друго предање, записано у књизи Метохија, наводи, да су досељени „прије пет стотина година“, што указује на могућност раније сеобе, можда још у 17. вијеку.
У Великом Крушеву Живковићи су имали четрнаест кућа и били су једна од бројнијих породица. Старије презиме или родовски надимак, уколико је постојао, није сачуван у породичном памћењу. Крсна слава породице је Аранђеловдан, а прислужуница Сабор Светог Архангела Гаврила.
Анализа маркера
Припада хаплогрупи J2a-M319 > Z17221 чији је филогенетички низ следећи:
J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5116 > J-PF5119 > J-CTS4800 > J-L558 > J-Y5014 > J-M319 > J-Z17221.
Добијени резултати не указују на већ познат род са простора Црне Горе. Напротив, најближе генетичке везе тестирани има са једном породицом из Великог Крушева/Клине која баштини старосједилачки наратив. Живковићи са њима имају поклапање 20/23, са тим да је разлика на DYS385b у два корака.
Старост везе незахвално је процјенити, па је пожељан дубински тест.
Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију.
Нико из ове групе није радио дубински тест, па је више него пожељно. Погледао сам J2-M172 пројекат на FTDNA, маркерима најближе стоје Бугарин Христов (раније Винев) из Ловечке области и Румун Сладариу из Ботошана. Бугарин је радио BIGY700 и припада подграни J-Y13341* (YF14856): https://www.yfull.com/tree/J-Z6065/
Следећи најближи маркерима су тестирани из Либана, који истина припадају хаплогрупи J2a-M319, тачније подграни J-Y5500: https://www.yfull.com/tree/J-Y5500/
Ово уједно може бити и неки путоказ за даље истраживање. Најпре треба испитати ову балканску везу.
-
22. Стевановић, Никољдан, Прокупље, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS448=22, DYS481=23 и DYS635=23 и снижену вредност маркера DYS576=16 и DYS643=11. Нема блиских поклапања хаплотипова.
Тестирани је навео да Стевановићи потичу од Зивгаревића из Велике Хоче код Ораховца, одакле им се предак Стеван доселио крајем 19. века. Од Зивгаревића по речима тестираног потичу и Вукашиновићи из Мађера код Прокупља. О даљем пореклу имају два предања: према једном потичу из Македоније, а према другом из околине Билеће у Херцеговини.
Крсто Витошевић у свом раду о Великој Хочи наводи следеће:
Poд Зивгаревића потиче из Источне Србије или из Бугарске. Једна њихова фамилија са Витошевићима у Ораховцу је у сродству, односно, они су Витошевићима ујаци, па се и сада тако ословљавају.
Породично име су добили по ралу /дрвеном плугу/ које је њихов први предак–досељеник називао "зив", јер по казивању Зивгаревић Николе из Велике Хоче, .рало–ралица се тада на бугарском називала тим именом – "зив", а касније додато је гар, односно "Зивгар". Сељани су његове потомке дуго називали "Зивгарима", па отуда Зивгаревићи. Зивгаревићи су били врло богати, али и преки, па су се често сукобљавали са муслиманима у Хочи и из суседних села. Због тога су њихове куће више пута паљене и пљачкане. Због таквих насртаја Зигаревићи су се рано селили у друга места.
У Извештају Црвенковића записано је газдинство Петка Зивгаревића са 5 чељади, 7 карлица њива и 8 мотика винограда. У лето 1966. гоцине затечена су два газдинства: Зивгаревић Николе Живота са 4 члана и Зивгаревић Крсте Трајка са 10 укућана или 14 лица укупно. По казивању Зивгаревић Николе /76 год./ више од 10 кућа овога рода је крајем турске владавине исељено. У Призрену су потомци Зивгаревић Панте /2 куће/, Зивгаревић Крсте /2 куће/ и Зивгаревић Милана. Три пороцице су, да би избегле крвну освету, промениле презиме и пребегне у Прокупље. То су сада 5–6 домаћинстава који потичу од Зивгаревић Стевана. Они носе презиме Стевановић и потомци су Мијини, Стеванови, Миланови и Генини. Од овога рода потичу и Петар Јанковић који живи у Бугарској и Слободан Јанковић, у Београду. Стефановићи живе и у Куршумлији и Нишу.
У село Мађаре код Белољина /Прокупље/, после 1873. године, досељена су два брата Зивгаревића, Андрија и Марко. Њихови потомци сада живе у 35 домаћинстава, али је већина расељена. Они живе у следећим местима: Мађаре, Белољин, Прокупље, Београд, Инђија, Зајечар, Бујановац, Ниш и Куршумлија.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
-
20. Здравковић (Мрђинац 1900. године), Никољдан, Штрпце, E-V13>Z1057
Највероватније припада разгранатом генетичком роду из Штрпца, коме припада неколико тестираних из овог истраживања чији резултати још нису јавни и који славе различите славе (Никољдан, Петковдан, Св. Варвара, Аранђеловдан). Истом роду припада и један тестирани из Ђаковице (слави Митровдан) и један тестирани муслиман из Драгаша. За овај род је карактеристична повишена вредност маркера DYS438=11. Ову вредност маркера има и хаплотип тестираног Здравковића, а од модалног хаплотипа поменутог генетичког рода одступа са вредностима маркера DYS393=14 и DYS392=10.
Тестирани је навео врло прецизне податке о пореклу своје породице, тако да их преносим у целости:
(https://i.imgur.com/03wCp5O.png)
Нагађање да Мрђинци потичу од Никшића из Роваца очито је нетачно пошто Никшићи припадају грани I2-FT190799, а овај генетички род није присутан у Црној Гори.
Милета Букумирић у свом раду о Сиринићкој жупи наводи следеће о Мрђинцима:
(https://i.imgur.com/ySIuLC7.png)
Велика је вероватноћа да припадамо Бјелопавлићима!
-
Велика је вероватноћа да припадамо Бјелопавлићима!
На основу чега?
-
Да ли је Косово регион са највише оборених предања?
-
Да ли је Косово регион са највише оборених предања?
Мислим да није јер неких спектакуларних предања није било. Највише оборених предања је према мојој евиденцији из Старог Влаха, где су многе породице имале предање да су из Куча, а у ствари су претежно из Херцеговине.
-
20. Златановић, Никољдан, Велико Ропотово/Косовска Каменица, R1b-PF7562 > R-FT44409
Тестирани је у упитнику навео да воде порекло из околине Врања и да зато носе и родовски надимак Врањци.
Атанасије Урошевић за овај род у Големом (Великом) Ропотову бележи:
Врањци (2 к., св. Никола), досељени из врањског краја пре 100 година. Њихове се 3 куће пре 40 година иселиле у Србију.
Исти род (Врањци) Урошевић спомиње и у суседном селу Горње Кусце, удаљеном свега 7–8 km од Великог Ропотова:
Врањци (4 к., св. Никола), досељени из врањског краја пре 80 година.
Хаплотип тестираног Златановића за сада нема потпуних поклапања у табели Српског ДНК пројекта. Сви хаплотипови који се разликују до 5–6 маркера припадају грани R-FT44409, па је извесно да и Златановић припада некој млађој подграни исте ове хаплогрупе, присутној на Балкану најмање од бронзаног доба. Посебно се издваја ређа вредност маркера DYS389II = 30 (модална вредност је 29).
На 25 упоредивих маркера најближи су Мартић (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7104.msg188342#msg188342) и Булат из околине Глине. Обојица славе Митровдан, а њихови преци су на Банији документовани још од 18. века. Њихови хаплотипови разликују се од Златановићевог на 2 од 25 упоредивих маркера.
Од тестираних са истом славом (Никољдан) најближи су Петровић (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.msg203173#msg203173) из Рудара код Куршумлије и Николић (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6000.msg157812#msg157812) из Високе код Куршумлије. Они међусобно имају потпуно поклапање, а у односу на Златановића разликују се на 2 маркера од упоредивих 23. Петровић има (несигурно) породично предање о пореклу из Црне Горе, док Николић има предање о пореклу из околине Рашке.
Иако је генетичка дистанца нешто већа (3/23) посебну пажњу заслужује Вагић из Врчина (такође са славом Никољдан). Поред даљег порекла са Косова и Метохије (околина Призрена), са Златановићем дели и исту славу, као и поменуту ређу вредност маркера DYS389II = 30, што указује да је ова веза филогенетски значајна.
Ако је заинтересован за даље истраживање и има финансијских могућности, драгоцено би било да Златановић уради тзв. "велики тест" (Big Y-700 или WGS). Он би помогао не само у расветљавању његовог породичног порекла, већ би имао и шири истраживачки значај, у смислу профилисања древне гране R1b-PF7562, којој припада по свему судећи значајан број српских родова.
-
29. Насковић, Никољдан, Рајановце, Косовска Каменица
Припада хаплогрупи N1-TAT>M2019>PH1612. Најближа поклапања су му Јовановић из Пасјана (слава Никољдан) и нејавни тестирани из истог места и са истом славом, са којима је сигурно у ближој генеалошкој вези. Од њих двојице се разликује само на 2 маркера од упоредивих 23 (на релативно брже мутирајућим DYS576 и на DYS570, на којима има снижене вредности 16). Генетско жариште овог рода који припада прилично реткој хаплогрупи у нашим крајевима је по свему судећи негде на подручју Новобрдске Криве Реке. Грана М2019 је присутна међу археогенетским налазима раних Мађара у Панонији, једини из ближег суседства који је урадио велики тест је Немарић из Петрчана код Задра, који припада нижој подграни A9416. Било би добро да неко из овог рода уради неки од дубинских тестова генома (Big Y или WGS) како бисмо их генетски профилисали и открили нижу, односно млађу подграну којој припадају, или да макар ураде појединачни тест на A9416.
https://www.yfull.com/tree/N-PH1612/
Тестирани је навео да је надимак његовог рода Ивановци или Јовановци, да су му се преци доселили из Врања и да презиме носе по чукундеди Наску Ђурђијићу. Ово се слаже са подацима из етнографске литературе (из књиге Атанасија Урошевића "Новобрдска Крива Река"):
"Ивановци (16 к., св. Никола): су досељени из врањског краја после Урошоваца."
https://www.poreklo.rs/2019/01/27/poreklo-prezimena-selo-rajanovce-kosovska-kamenica/
Занимљиво је да род Ђорђијиних из Пасјана, коме припадају тестирани Јовановић и нејавни, има предање о доласку у Пасјане из Мигановца око 1870. године. Мигановце се налази само десетак километара северније од Рајановца одакле је тестирани Насковић. Иначе је род Ивановаца којима тестирани припада дошао у Рајановце нешто после рода Урошоваца, заснивача села, који су ту дошли око 1730. У врањском крају одакле су по предању Ивановци за сада није регистрована ова грана. Занимљиво је да је презиме родоначелника Насковића, Наска Ђурђијића, веома слично називу рода Ђорђијиних из Пасјана.
-
29. Насковић, Никољдан, Рајановце, Косовска Каменица
Припада хаплогрупи N1-TAT>M2019>PH1612. Најближа поклапања су му Јовановић из Пасјана (слава Никољдан) и нејавни тестирани из истог места и са истом славом, са којима је сигурно у ближој генеалошкој вези. Од њих двојице се разликује само на 2 маркера од упоредивих 23 (на релативно брже мутирајућим DYS576 и на DYS570, на којима има снижене вредности 16). Генетско жариште овог рода који припада прилично реткој хаплогрупи у нашим крајевима је по свему судећи негде на подручју Новобрдске Криве Реке. Грана М2019 је присутна међу археогенетским налазима раних Мађара у Панонији, једини из ближег суседства који је урадио велики тест је Немарић из Петрчана код Задра, који припада нижој подграни A9416. Било би добро да неко из овог рода уради неки од дубинских тестова генома (Big Y или WGS) како бисмо их генетски профилисали и открили нижу, односно млађу подграну којој припадају, или да макар ураде појединачни тест на A9416.
https://www.yfull.com/tree/N-PH1612/
Тестирани је навео да је надимак његовог рода Ивановци или Јовановци, да су му се преци доселили из Врања и да презиме носе по чукундеди Наску Ђурђијићу. Ово се слаже са подацима из етнографске литературе (из књиге Атанасија Урошевића "Новобрдска Крива Река"):
"Ивановци (16 к., св. Никола): су досељени из врањског краја после Урошоваца."
https://www.poreklo.rs/2019/01/27/poreklo-prezimena-selo-rajanovce-kosovska-kamenica/
Занимљиво је да род Ђорђијиних из Пасјана, коме припадају тестирани Јовановић и нејавни, има предање о доласку у Пасјане из Мигановца око 1870. године. Мигановце се налази само десетак километара северније од Рајановца одакле је тестирани Насковић. Иначе је род Ивановаца којима тестирани припада дошао у Рајановце нешто после рода Урошоваца, заснивача села, који су ту дошли око 1730. У врањском крају одакле су по предању Ивановци за сада није регистрована ова грана. Занимљиво је да је презиме родоначелника Насковића, Наска Ђурђијића, веома слично називу рода Ђорђијиних из Пасјана.
Поменути чукундеда Наско је забележен у Рајановцу у попису из 1912. године који је организовао српски конзулат, као Наско Ђорђић. Вероватно је то презиме носио по оцу или деди Ђорђу, па претпостављам да је сличност са називом рода Ђорђијиних случајност.
-
Покушаћемо да дамо реконструкцију и преглед родова који се везују за Насковића из Рајановца (К. Каменица).
НАСКОВИЋ припада роду ИВАНОВЦИ (Никољдан) који су досељени из Врањског краја после Урошоваца после 1730 године.
ЈАНКОВИЋ који су њихови генетски сродници припадају роду ЂОРЂИЈИНИ (Никољдан) из Пасјана (Гњилане) су досељени пре 60 (око 1860) године из Мигановца (К. Каменица).
У Мигановцу налазимо фамилију ШТРЦИ (Никољдан) која има предање да су досељени пре 140 (1780) из Врањског краја. Фамилије са породичним називом ШТРЦИ налазимо још у селима РОБОВЦЕ (К. Каменица) који имају предање да су се доселили из Мигановца као доведени (пасторци) око 1900 године и у селу БОЖЕВЦЕ (К. Каменица) где се за њих каже да су досељени на мираз око 1810 године из Врањског краја. Обе фамилије славе Никољдан.
У селу ПАСЈАНУ поред ЂОРЂИЈИНИХ постоји фамилија ВРАЊЦИ која такође слави Никољдан и која има предање да им је старина као код рода у Великом Ропотову одакле су се доселили пре 80 (1840) године а у Великом Ропотову је фамилија ВРАЊЦИ са славом Никољдан који баштине да су досељени из Врањског краја пре 100 (1820) године.
У околини Гњилана и Косовске Каменице има још неколико фамилија који као назив рода имају назив ВРАЊЦИ али мислим да нису везани за ове фамилије о којима говоримо.
Фамилији са породичним називом ШТРЦИ у Врањском крају налазимо у селу Доње Жапско која такође слави Никољдан. Колико сам разумео ШТРЦИ значи птица РОДА или нешто врзано за Роде. Имена насеља која би могла да да се вежу за овај назив може бити ШТРПЦЕ у Сиринићкој жупу. Иначе овај назив за роду налазимо само у "Шопском" појасу. Сви горе наведени подаци узети су од Атанасија Урошевића а око времена требамо бити опрезни и не треба се држати стрикно као тачни али је период близак.
Свакако Насковићу и Јанковићу предлажем неки од напреднијих тестова као и тестирање горе поменутих родова за утврђивање сродства и потврду Урошевићевић навода и за сигурну реконструкцију кретања ваших предака.
-
Фамилији са породичним називом ШТРЦИ у Врањском крају налазимо у селу Доње Жапско која такође слави Никољдан. Колико сам разумео ШТРЦИ значи птица РОДА или нешто врзано за Роде. Имена насеља која би могла да да се вежу за овај назив може бити ШТРПЦЕ у Сиринићкој жупу. Иначе овај назив за роду налазимо само у "Шопском" појасу. Сви горе наведени подаци узети су од Атанасија Урошевића а око времена требамо бити опрезни и не треба се држати стрикно као тачни али је период близак.
Колико ми је познато, Моравци Врањанце називају "Шопима".
-
Покушаћемо да дамо реконструкцију и преглед родова који се везују за Насковића из Рајановца (К. Каменица).
...
Веома са скептичан у вези горе наведене констатације. Осим што сви које си побројао славе најчешћу славу код Срба и што су дошли из врањског краја као и бројни други родови из Горње Мораве и Криве Реке, других назнака да се сви они везују за Насковиће нема. Наравно, осим Ђорђијиних за које је то ДНК тестом доказано.
-
У селу ПАСЈАНУ поред ЂОРЂИЈИНИХ постоји фамилија ВРАЊЦИ која такође слави Никољдан и која има предање да им је старина као код рода у Великом Ропотову одакле су се доселили пре 80 (1840) године а у Великом Ропотову је фамилија ВРАЊЦИ са славом Никољдан који баштине да су досељени из Врањског краја пре 100 (1820) године.
За ове ВРАЊАНЦЕ имамо тестиране ЗЛАТАНОВИЋ, Никољдан, Велико Ропотово и они су R1b-FT44409 зато сам њих и одвојио као пример да назив рода не треба увек повезивати са пореклом. Ако узмемо у обзир да су Насковићи и Јанковићи иста генетска група а Јанковићи имају порекло из Мигановца а тамо налазимо род ШТРЦИ који се ту доселио из Врањаког краја требало би да су они од истог рода, зато сам и на почетку написао ПОКУШАЋЕМО да реконструишемо и да наравно ово не мора да буде коначно док не добијемо резултат неког од рода ШТРЦИ.
-
25. Раденковић, Ђурђевдан, Горње Вараге/Зубин Поток, I2-Y3120
У литератури се наводи да су Раденковићи (раније Јефтовићи) из Горњих Варага део братства које по предању потиче од три брат, староседеоца у селу. Лутовац их бележи под презименима Танасковић, Јефтовић, Јовановић и Васиљевић. Раније су славили Ђурђиц, па су „због крви" променили славу. Кажу да су даљом старином из Дробњака. Пре него што су се населили у Горње Вараге, крајем 18. века, били су у Косову, пa су отуда због крви побегли у Колашин. Прво су се населили у суседно село Копиловиће, а отуда дошли овамо. Имају исељене рођаке у Јастрепцу. У другом извору се каже да не знају засигурно своје порекло, али претпостављају да су „негде из Црне Горе“, те да су род су са Антонијевићима, Јовановићима и Миљковићима у овом селу. Помиње се и да су раније осим презимена Јефтовић носили и презиме Јевремовић, по претку Јевту или Јеврему.
Тестирани је навео да су презиме Јефтовић нисили до пре 100 и нешто година, па су ново презиме узели по претку Раденку. Каже да нису род са Раденковићима из Копиловића, нити са Раденковићима у Србовцу и Грабовцу у општини Звечан. Наводи да данас у Горњим Варагама поред Раденковића има још и Јовановића, Антонијевића и Миљковића, те да су они са Антонијевићима род од старине.
Хаплотип тестираног поседује већи број карактеристичних вредности. Највише се издваја маркер YGATAH4=11, затим DYS549=12 и DYS570=12, те у мањој мери DYS19=17 и DYS635=22. Због овако бројних одступања овог хаплотипа од модалних вредности, у бази Српског ДНК пројекта нема резултата за које би се могло поуздано тврдити да указују на блискост Раденковића са неким од тестираних. Уочава се ипак једна групу резултата која свакако завређује пажњу, а то је род из Љешанске нахије који слави Ђурђиц и који према предању потиче из Љеша у Албанији. До сада је процењено да овом роду припадају Ускоковић (Цетиње), Вукчевићи (Бигор и Гољемади/Подгорица), Бољевић (Горња Горица/Подгорица), Глобаревић (Дражевина/Подгорица) и Милоњић (Врањина/Зета), као и један необјављени тестирани из Драгољевца код Истока, који такође слави Ђурђиц, па се може рећи да је присуство овог рода на Косову и Метохији већ потврђено. Род припада грани I2-Y3120>Y4460, а његови карактеристични маркери су DYS19=17, DYS549=12, те снижена вредност DYS635<23, управо они који се јављају и код Раденковића. Када се на све то узме предање Раденковића о пореклу из Црне Горе и стара слава Ђурђиц коју славе и поменуте љешанске фамилије, постоје изгледне шансе да се ради о припадницима истог генетичког рода.
Раденковић би могао да уради барем тест на мутацију Y4460 како би се проверило да ли припада истој кровној грани као и Љешани, а дубински тестови би свакако били најбоље решење.
-
25. Раденковић, Ђурђевдан, Горње Вараге/Зубин Поток, I2-Y3120
У литератури се наводи да су Раденковићи (раније Јефтовићи) из Горњих Варага део братства које по предању потиче од три брат, староседеоца у селу. Лутовац их бележи под презименима Танасковић, Јефтовић, Јовановић и Васиљевић. Раније су славили Ђурђиц, па су „због крви" променили славу. Кажу да су даљом старином из Дробњака. Пре него што су се населили у Горње Вараге, крајем 18. века, били су у Косову, пa су отуда због крви побегли у Колашин. Прво су се населили у суседно село Копиловиће, а отуда дошли овамо. Имају исељене рођаке у Јастрепцу. У другом извору се каже да не знају засигурно своје порекло, али претпостављају да су „негде из Црне Горе“, те да су род су са Антонијевићима, Јовановићима и Миљковићима у овом селу. Помиње се и да су раније осим презимена Јефтовић носили и презиме Јевремовић, по претку Јевту или Јеврему.
Тестирани је навео да су презиме Јефтовић нисили до пре 100 и нешто година, па су ново презиме узели по претку Раденку. Каже да нису род са Раденковићима из Копиловића, нити са Раденковићима у Србовцу и Грабовцу у општини Звечан. Наводи да данас у Горњим Варагама поред Раденковића има још и Јовановића, Антонијевића и Миљковића, те да су они са Антонијевићима род од старине.
Хаплотип тестираног поседује већи број карактеристичних вредности. Највише се издваја маркер YGATAH4=11, затим DYS549=12 и DYS570=12, те у мањој мери DYS19=17 и DYS635=22. Због овако бројних одступања овог хаплотипа од модалних вредности, у бази Српског ДНК пројекта нема резултата за које би се могло поуздано тврдити да указују на блискост Раденковића са неким од тестираних. Уочава се ипак једна групу резултата која свакако завређује пажњу, а то је род из Љешанске нахије који слави Ђурђиц и који према предању потиче из Љеша у Албанији. До сада је процењено да овом роду припадају Ускоковић (Цетиње), Вукчевићи (Бигор и Гољемади/Подгорица), Бољевић (Горња Горица/Подгорица), Глобаревић (Дражевина/Подгорица) и Милоњић (Врањина/Зета), као и један необјављени тестирани из Драгољевца код Истока, који такође слави Ђурђиц, па се може рећи да је присуство овог рода на Косову и Метохији већ потврђено. Род припада грани I2-Y3120>Y4460, а његови карактеристични маркери су DYS19=17, DYS549=12, те снижена вредност DYS635<23, управо они који се јављају и код Раденковића. Када се на све то узме предање Раденковића о пореклу из Црне Горе и стара слава Ђурђиц коју славе и поменуте љешанске фамилије, постоје изгледне шансе да се ради о припадницима истог генетичког рода.
Раденковић би могао да уради барем тест на мутацију Y4460 како би се проверило да ли припада истој кровној грани као и Љешани, а дубински тестови би свакако били најбоље решење.
Јовановић, који припада истом роди као и Раденковић је урадио Алфа-Бета панел код Yseq-a, и тестиран је на Z17855 на који је позитиван. Поручен је снп тест на А16413 за Јовановића јер се претпоставља да би могао бити припадник BY153008, којој припадају Ковачани.
Иначе, Раденковићи и Јовановићи су постали од браће од стричева, а предање о пореклу према запису Лутовца није могло да се верификује до почетка 19. века путем изворне грађе. Копиловиће су насељавали искључиво Петковчани од 1832. године на овамо.
Род коме припадају Раденковићи и Јовановићи је једини који је настањивао Вараге (Горње) током 19. и 20. века.
Постоји реална могућност да су данашњи Горњоваражани повезани са Лакићевићима и Шиљићима који су изворно из Придворице код Лепосавића, а који, колико ми је познато, нису тестирани.
-
Јовановић, који припада истом роди као и Раденковић је урадио Алфа-Бета панел код Yseq-a, и тестиран је на Z17855 на који је позитиван. Поручен је снп тест на А16413 за Јовановића јер се претпоставља да би могао бити припадник BY153008, којој припадају Ковачани.
Иначе, Раденковићи и Јовановићи су постали од браће од стричева, а предање о пореклу према запису Лутовца није могло да се верификује до почетка 19. века путем изворне грађе. Копиловиће су насељавали искључиво Петковчани од 1832. године на овамо.
Род коме припадају Раденковићи и Јовановићи је једини који је настањивао Вараге (Горње) током 19. и 20. века.
Постоји реална могућност да су данашњи Горњоваражани повезани са Лакићевићима и Шиљићима који су изворно из Придворице код Лепосавића, а који, колико ми је познато, нису тестирани.
Хвала Equinox, ово је вредан податак. У том случају веза са Љешанима отпада као могућност ако је предање поуздано.
-
Хвала Equinox, ово је вредан податак. У том случају веза са Љешанима отпада као могућност ако је предање поуздано.
Нема на чему, Ојлере! Предање се поклапа са пописом за Вараге из 1851. године.
Село се традиционално звало Вараге, исто као и Вараге на Ибру, до друге половине 19. века када су данашње Горње Вараге извучене из дежевског среза и припојене Зубином Потоку. Пошто су се оба села нашла у истој општини први пут у својој историји, придодате су одреднице Горње и Доње да би се направила разлика међу њима, иако су географски прилично удаљена села.
Елем, Јевто Михајлов је имао браћу Танаска и Василија. Јевто је имао Милутина и Раденка, Танаско је имао Милоша, Стојана и Недељка, а Василије је имао Јована, Тривуна и Антонија.
Танаскови синови Максим (1850-1915) и Стојан су исељени у село Лазаревац (Блаце) 1889. године, а Јованов син Антоније (1866-1893) се у исто време населио у суседну Горњу Драгушу (Блаце).
Иако постоји мала вероватноћа да је забелешка Радосава Љ. Павловића о Ковачанима, која је објављена први пут 2012. године истинита, она гласи: „Св. Врачи, 1. нов. по ст. и 1. јула по ст. раније слава Ђурђиц и Ђурђевдан, најдаљом старином из Куча припадају „старим“, осталим Кучима…“.
Оно што је интерестатније од навода Павловића је чињеница да је ово до сада девети род који је потврђен да је позитиван на Z17855 у ибарској долини са подгоринама Рогозне и Копаоника.
Они сада укључују следеће:
Варажане (Јовановиће, Раденковиће) (Св. Ђорђе, Ђурђевдан, Горње Вараге)
Божовиће (Св. Димитрије, Св. Петар; Придворица, Зубин Поток)
Мекоделце (Миловићи) (Св. Димитрије, Св. Петар; Меки Део, Звечан)
Радовиће (Св. Никола; Кориље, Звечан)
Илиће и Арсенијевиће (Св. Ћирик; Валач, Звечан)
Ковачане – BY153008 (Св. Врачи; Ковачица, Митровица)
Ковачане – Y151307 (Св. Врачи; Лешак, Лепосавић; Доње Јариње, Лепосавић, Горње Казновиће, Рашка)
Требињце (Св. Лука, Св. Марко; Требиње, Куршумлија)
Ночиће (Св. Врачи; Племетина, Вучитрн)
Ово је заиста велика концентрација различитих припадника, у Срба, ретке I2-Z17855 на тако малом географском подручју, да би могла да буде резултат стихијске или појединачне миграције било кога од наведених родова, и да не би постајала нека стара и традиционална веза међу њима која можда датира уназад чак до средњег века.
-
27. Милосављевић, Јовањдан, Лескова/Бело Брдо/Лепосавић, I2-Y3120>Y508496>S17250>Y4882
Тестирани је навео да су у заселак Лескову дошли из Белог Брда, а да су по предању старином из Колашина. Знају да су род са Базићима који живе у истоименом засеоку Белог Брда - Базићима. Преслављају Ивањдан.
Радослав Љ. Павловић у својој студији "Копаоник", у којој је представио своја истраживања становништва области Копаоника из периода 1934-1952, даје потпуно погрешне наводе о Милосављевићима. Не само да је навео предање које у фамилији не постоји, већ је навео и погрешну крсну славу:
По Попису од 1921. у селу је 11 домаћинстава с 45 чланова, а по Попису од 31. марта 1948. – седам домаћинстава са 61 чланом. Родови су: Симоновићи, Милосављевићи и Илићи (осам кућа, Св. Никола). Сви један род од Гогића и Томића из Белог Брда.
Ове погрешне податке од Радослава преузима његов презимењак, Благоје Павловић, који у својој монографији из 2003. године, "Насеља и миграције становништва општине Лепосавић" пише:
У овом засеоку (Лескови) су и Миласављевићи (2 куће) који су прешли из Белог Брда. По пореклу род су са Томићима и Гогићима иславе св. Николу.
Породици тестираног је познато да је ово погрешно "предање" заживело и тврде да у Лескови никад није било никаквих других Милосављевића осим њих и да су одувек славили Јовањдан.
Као сродници Базића, Милосављевићи припадају групи родова из Белог Брда које у литератури помињу под именом Светојованци, а којима у Белом Брду припадају Базићи и Симићи из засеока Базићи, Ђурићи из засеока Ђурићи, Марковићи и Тодоровићи из засеока Марушиће, те Вучетићи из засеока Градиште у селу Планиница и можда Милићевићи из Земанице. Сматра се да су најстарије породице овог рода Базићи и Ђурићи који живе у истоименим засеоцима. Према предању, доселили су се пре Велике сеобе Срба (што би било пре 1690. године) од Билеће из Херцеговине. Предак им је био познати кириџија из тог времена, Томаш База, по коме су Базићи и добили презиме.
Хаплотип Милосављевића карктерише повишена вредност DYS390=25. Најближи овом хаплотипу са разликом на једном од 23 упоредива маркера и истом карактеристичном вредношћу DYS390=25 је резултат једног од припадника поменутих фамилија Светојованаца, који још увек није објављен, а за кога је додатно утврђено да припада млађој грани I2-Y3120>Y508496>S17250>Y4882. Може се рећи да је овим резултатом потврђена хаплогрупа Стетојованаца из Белог Брда, као и припадност Милосављевића овом роду.
Предање о даљем пореклу из Херцеговине за сада нема озбиљнијег генетичког упоришта. На том простору је резултату Милосављевића најближи хаплотип Ламбете (Аранђеловдан, Горогаше/Равно) који такође припада грани I2-Y3120>Y508496>S17250>Y4882, са подударањем маркера 20/23 и поклапањем на реткој вредности DYS390=25. Сличност која је свакако вредна даљих провера, али за сада недовољна за извођење закључка о родословној вези.
На ширем српском простору занимљиви су резултати двојице тестираних Лазића из Сомбора који као и Милосављевићи славе Јовањдан, припадају истој грани I2-Y3120>Y508496>S17250>Y4882 и поседују маркер DYS390=25, а чији се хаплотипови са резултатом Милосављевића поклапају на 21 од 25 маркера. Лазићи при том имају предање да су се доселили са Косова или из Рашке, из села Бадањ, које је од Белог Брда ваздушном линијом удаљено мање од 15 километара.
Тестираном препоручујем да уради неки од геномских тестова и евентуално провери своје генетичке везе са поменутим тестираним појединцима са којима има генетичке сличности.
-
15. Симић, Аранђеловдан, Гризиме, Косовска Каменица
Припада хаплогрупи J2a-L70, за низводну грану неопходан снип или дубински тест. Симић има потпуно поклапање са једном породицом из Беле Воде код Крушевца, са којима дијеле заједнички славу. Старост везе није могуће процјенити јер је поређење на 17 маркера.
Село Гризиме постало је прије стотину четрдесет година, у вријеме када је сеоски атар имао врло мало земље погодне за обрађивање. Преци породице Симић, првобитно су живјели у Сиринићкој жупи, подно Шар-планине. Крајем 18. вијека, услијед непознатих околности, напустили су тај крај и преселили се у Гризиме, гдје су нашли нови дом. У годинама које су услиједиле, 1877. године, један од предака, Арса, настанио се у селу Оране, у данашњој општини Бојник.
Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест.
Поштовани Радуле,
Баш сам се обрадовао вашој поруци јер сам у њој пронашао потврде прикупљених информација и додатна појашњења. Мој деда по мајчиној страни је од Симића из села Орана и много би ми значило да од вас чујем шта још детаља на исту тему.
Молим вас да ме котактирате преко приватних порука или посредујете са особом која се тестирала.
Хвала вам унапред
-
26. Вељковић, Никољдан, Стража, Гњилане
Приада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: DYS19=15, DYS391=10, DYS570=19, DYS481=29, DYS635=22. Најближи му је тестирани из истог места и са истом славом. Разликују се на два маркера од упиредивих 23, где необјављени има модалне вредности DYS19=16 и DYS635=23. Од осталих се може споменути Купрешанин из околине Госпића, који осим исте славе, има две разлике (од тога једна двострука) на упоредива 23 маркера са Вељковићем. Деле већину споменутих карактеристичних вредности. Али и поред тога, не бих могао ову везу да потврдим, како због велике географске удаљености, тако и због другог тестираног из села Страже, који је близак Вељковићу и који има модалне вредности на одређеним маркерима.
Вељковићи вероватно припадају староседеоцима Страже.
https://www.poreklo.rs/2018/12/09/poreklo-prezimena-selo-straza-gnjilane/
Предлажем неки од напреднијих тестова (WGS, BigY).
-
26. Вељковић, Никољдан, Стража, Гњилане
Приада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: DYS19=15, DYS391=10, DYS570=19, DYS481=29, DYS635=22. Најближи му је тестирани из истог места и са истом славом. Разликују се на два маркера од упиредивих 23, где необјављени има модалне вредности DYS19=16 и DYS635=23. Од осталих се може споменути Купрешанин из околине Госпића, који осим исте славе, има две разлике (од тога једна двострука) на упоредива 23 маркера са Вељковићем. Деле већину споменутих карактеристичних вредности. Али и поред тога, не бих могао ову везу да потврдим, како због велике географске удаљености, тако и због другог тестираног из села Страже, који је близак Вељковићу и који има модалне вредности на одређеним маркерима.
Вељковићи вероватно припадају староседеоцима Страже.
https://www.poreklo.rs/2018/12/09/poreklo-prezimena-selo-straza-gnjilane/
Предлажем неки од напреднијих тестова (WGS, BigY).
Тестирани припада фамилији Симјоновића у којој су присутна презимена Вељковић и Симјоновић. Они припадају роду Петровци из истоимене махале, одакле је и поменути тестирани чији резултат није објављен. Овај род је Атанасије Урошевић забележио као Петровце и за њих навео да су у Стражи старинци.
За другог тестираног Петровца је утврђено да припада грани I2-FT14506, па је то извесно и грана којој припада тестирани Вељковић.
-
24. Цвејић, Ђурђевдан, Ново Село/Куршумлија, R1a>Z280>CTS1211>Y2205>YP343>YP340>YP371>YP372>Y87252, род Косовских Дробњака
Према наводима тестираног, његови преци потичи из херцеговачког племена Дробњака у Црној Гори, одакле су имали једну сеобу у околину Берана. Одатле су током следеће сеобе отишли у село Слаковце код Вучитрна, а после Берлинског конгреса у Ново Село код Куршумлије. Преслављају Св. Илију, 2. августа. Атанасије Урошевић је 1935. године у Слаковцу забележио род Дробњака са 18 кућа који су тада били и једини становници села:
Село је обновљено у 18. веку. Обнављачи села (Дробњаци) су испрва имали своју земљу, па су „некако“ потпали под чифчијство Махмудбегових у Вучитрну и доцније Маћуна из истог града, кад је чифлик преко мираза прешао у њихово власништво. Оснивачки род су Дробњаци (18 к., Ђурћевдан). Старином су из Дробњака, доцније живели у Пресекама (Ст. Колашин), одакле су се доселили у 18. веку. Појасеви у 1935. уназад: Милош (70 година), Миладин, Жива, Радисав, Стојан, Стеван. Дoселио се неко пре Стевана, само отац, деда или ко други, не знају.
Породице које имају предање да потичу од Дробњака и које припадају овом роду су бројне у Старом Колашину и Косову. Цвејић је 17. тестирани појединац за којег знамо да припада Косовским Дробњацима, а о овом роду на форуму имамо и засебну тему (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4801.0). Недавним WGS тестом Миловановића из Зубин Потока установљено је да род припада грани R1a>Z280>CTS1211>Y2205>YP343>YP340>YP371>YP372>Y87252.
Хаплотип тестираног поседује вредности карактеристичне за род Косовских Дробњака, пре свега DYS438=12 али и DYS460=12, као и нешто повишену вредност DYS549=13. Цвејићев резултат поседује и једну изражену индивидуалну карактеристику, DYS385b=12, те снижену вредност DYS456=15. Најближи резултату Цвејића су хаплотипови већег броја тестираних припадника рода Косовских Дробњака са подударањем 21/23, од којих су за сада објављени Степановић (Ђурђевдан, Рујиште/Зубин Поток) и Костић (Ђурђевдан, Пресека/Зубин Поток).
Било би веома значајно да Цвејић уради WGS тест. Како већ имамо резултат Милановића на YFull стаблу, додавањем резултата Цвејића би се на стаблу прецизно одредила млађа грана рода Косовских Дробњака. Посебно је занимљиво што Милановић припада грани Дробњака из Ибарског Колашина, док је Цвејић припадник косовског огранка из Слаковца, па су веће шансе да би се поређењем њихових резултата дошло до најмлађе заједничке мутације за све припаднике овог рода. Ако је тестирани Цвејић заинтересован да уради WGS тест, молимо га да се јави. Постоји могућност да трошкови тестирања буду покривени.
-
24. Цвејић, Ђурђевдан, Ново Село/Куршумлија, R1a>Z280>CTS1211>Y2205>YP343>YP340>YP371>YP372>Y87252, род Косовских Дробњака
Према наводима тестираног, његови преци потичи из херцеговачког племена Дробњака у Црној Гори, одакле су имали једну сеобу у околину Берана. Одатле су током следеће сеобе отишли у село Слаковце код Вучитрна, а после Берлинског конгреса у Ново Село код Куршумлије. Преслављају Св. Илију, 2. августа. Атанасије Урошевић је 1935. године у Слаковцу забележио род Дробњака са 18 кућа који су тада били и једини становници села:
Породице које имају предање да потичу од Дробњака и које припадају овом роду су бројне у Старом Колашину и Косову.
На попису из 1835. године у селу Слаковце код Вучитрна, пописан је и Цветко, стар 27 година, од оца Стевана. Може се претпоставити да су Цвејићи управо од њега.
-
На попису из 1835. године у селу Слаковце код Вучитрна, пописан је и Цветко, стар 27 година, од оца Стевана. Може се претпоставити да су Цвејићи управо од њега.
Бојим се да је то сувише рано за успостављање данашњих презимена у том крају, али никад се не зна.
-
30. Натић (Никољдан), Ранилуг/Косовска Каменица
Припада реткој хаплогрупи R1b-Z2103>FGC24408, коју карактерише вредност DYS385=13-14, својствену само њима. У нашем пројекту су у овој дружини још само двојица Поповића из Сејаца код Бујановца, врло близу Ранилуга, с друге стране административне границе, као и двојица из Врања - Китановић и Стојковић. Сви славе Никољдан, осим Стојковића (Петковдан). Тестирани Натић има потпуно поклапање СТР маркера са Китановићем, а са осталима 1 разлике или 2 (један од Поповића).
Позиција на стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-FGC24408/ (https://www.yfull.com/tree/R-FGC24408/)
Било би занимљиво да Натић уради дубински тест у иностранству, па да се утврди где је смештен на овом шареноликом стаблу.
Тестирани је написао да је старије презиме било Костић и да су по предању дошли с српско-бугарске границе. У литератури од Урошевића, написаној 1930-их, тврди се да је била једна кућа Натина (Никољдан) и да су дошли пре 100 година из Горњег Ливоча.
-
33. Идризовић, Ђурђевдан, Батуша, Ђаковица, J2b-L283>Z638
Идризовићев хаплотип се добро уклапа у подграну J-Z38299: https://www.yfull.com/tree/J-Z38299/. У нашем пројекту најближа поклапања постоје са тестиранима из Зете и Јужне Србије. Ови Зећани (необјављено истраживање), који поседују сличан хаплотип, сви славе Никољдан. Савет за Идризовића је свакако неки дубљи тест, ради дефинитивне профилизације. О пореклу ове породице нисам нашао више података у литератури, па би евентуално тестирани могао да расветли тај део приче.
-
За другог тестираног Петровца је утврђено да припада грани I2-FT14506, па је то извесно и грана којој припада тестирани Вељковић.
Да ли је припадност грани FT14506 код овог рода потврђена SNP тестирањем или је закључено на основу STR маркера?
-
Да ли је припадност грани FT14506 код овог рода потврђена SNP тестирањем или је закључено на основу STR маркера?
Потврђена ја SNP тестом. На хаплотипу који раде наше лабораторије није могуће утврдити припадност грани FT14506 на основу STR маркера.
-
31. Парлић, Никољдан, Доње Неродимље, Урошевац, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS390=25 и снижене вредности маркера DYS448=19 и DYS635=21. На три маркера, и то махом оних на којима поседује карактеристичне вредности, разликује се од хаплотипова следећих тестираних:
- Илић, Лазарева Субота, Растошница/Сапна
- Благојевић, Лазарева Субота, Острмци/Јошаница/Фоча
- Даниловић, Јовањдан, Ђуђевина/Колашин
Не може се тврдити да је Парлић ближе повезан са некиме од њих. За сву тројицу је предвиђено да припадају следећој грани на основу хаплотипова:
https://www.yfull.com/tree/E-Y142744/
Међутим, за Парлића се не може исто рећи с обзиром да поседује вредности маркера DYS390=25 и DYS570=20 које су нетипичне за ову грану.
Атанасије Урошевић у свом раду о Косову наводи следеће:
Парлићи (7 к., Св. Никода). Досељени крајем 18. века из Вранића у Подрими да избегну „крв“, што су убили неког „Турчина“. Један од унука досељеног им претка, Степа, био је, кажу, џелат у Јашар паше Приштинског (око 1830).
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
-
Поштовани где је могуће урадити WGS или BigY тест и по којој цени? Хвала унапред.
-
Поштовани где је могуће урадити WGS или BigY тест и по којој цени? Хвала унапред.
Sequencing.com (https://get.sequencing.com/prime-day-2025/) ($379)
Big Y-700 - FamilyTreeDNA (https://www.familytreedna.com/products/big-y) ($399)
WGS+, YSEQ DNA Shop (https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=29&products_id=129554) ($399)
DNAComplete.com (https://dnacomplete.com/tier-selection/) (тренутно $479 али често буде на већем попусту)
-
Sequencing.com (https://get.sequencing.com/prime-day-2025/) ($379)
Big Y-700 - FamilyTreeDNA (https://www.familytreedna.com/products/big-y) ($399)
WGS+, YSEQ DNA Shop (https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=29&products_id=129554) ($399)
DNAComplete.com (https://dnacomplete.com/tier-selection/) (тренутно $479 али често буде на већем попусту)
Само си заборавио написати да ФТДНА наплаћује преузимање БАМ фајла 100$ ако желиш да пребациш податке на Yfull.
-
Само си заборавио написати да ФТДНА наплаћује преузимање БАМ фајла 100$ ако желиш да пребациш податке на Yfull.
Пребацивање података на YFull је могуће и слањем VCF фајла са FTDNA на чије преузимање је потпуно бесплатно. YFull се у том случају oслања на идентификоване снипове од стране FTDNA.
Ако се жели независна интерпретација и анализа сировог BAM фајла од стране YFull (што је пожељно јер имају мање оштре критеријуме, па понекад исплива који више дефинишући снип или новел), потребно је доплатити додатних 100 долара за преузимање BAM фајла. BAM фајл се може послати и накнадно, након иницијалне анализе VCF фајла и то YFull не наплаћује додатно.
Са друге стране, треба напоменути да тестирањем код FTDNA добијате своју позицију на њиховом фологенетском стаблу, што је корисно јер за неке хаплогрупе/гране је боље профилисано FTDNA стабло, а за неке YFull стабло (најбоље је бити на оба).
-
32. Трајковић, Петковдан, Приштина, E-V13>Z5017>CTS9320>Z17107>Y30991>Z38456
Припада истом генетичком роду као и тројица тестираних из Горње Гуштерице и Ливађа код Липљана, који такође славе Петковдан. Њихови резултати још нису објављени.
Тестирани нема предање о даљем пореклу своје породице.
-
32. Трајковић, Петковдан, Приштина, E-V13>Z5017>CTS9320>Z17107>Y30991>Z38456
Припада истом генетичком роду као и тројица тестираних из Горње Гуштерице и Ливађа код Липљана, који такође славе Петковдан. Њихови резултати још нису објављени.
Тестирани нема предање о даљем пореклу своје породице.
Тестирани припада породици која за себе сматра да је староседелачка у Приштини, а његов директни предак је Трифун Трајковић, познатији под називом Трифко комита:
(https://www.ћирилица-скц.срб/wp-content/uploads/2021/05/5-7.jpg)
Trifko komita
Trifun Trajković zvani Trifko komita sa svojim nerazdvojnim saborcem komitom Spasom Stojanovićem – livadskim, bio je jedan od najistaknutijih boraca za odbranu srpstva u Prinskom sandžaku. Oni su imali svoju komitsku četu koja je štitila Srbe od napada Arbanasa i kačaka ili im se žestoko svetila za učinjena zverstva nad srpskim stanovništvom. Ta grupa komita predvođena Trifkom imala je zadatak i da Srbe snabdeva oružjem kako bi se mogli braniti od napada arbaskih bandi. Pošto je granica između oslobođenog dela Srbije i Stare Srbije koja još bila pod Turcima bila na Prepolcu nedaleko od Podujeva (oko 50 km od Prištine) trebalo je tamo ići i iz Srbije prebacivati oružje u Prištinu.
Trifko komita je inače bio ugledan i bogat čovek, starosedeoc Prištine. Pored toga što je bio pismen po zanimanju je bio puškar - što bi danas odgovaralo zvanju preciznog mehaničara. Po pričama Đoke Pantića poznatog prištevačkog trgovca čuvena su junaštva ove grupe komita. Trifko je čak konjem ulazio u tadašnju glavnu kafanu „Evropa“ u samom centru Prištine. U crkvenim knjigama je zapisano da je ta grupa komita ubila četiri turska bega i dvadesetak vođa arbanaskih bandi koji su često zlostavljali Srbe, naročito seosko stanovništvo. Čuven je njihov obračun sa kačacima u Kačaničkoj klisuri gde su redovno pljačkali srpske trgovačke karavane koji su odlazili po robu u Solun. U tom boju ubijen o je petaestak kačaka i njihov ozloglašeni vođa Arslan Breznica. Ali komitskom pokretu i oslobađanju Stare Srbije od Otomanske vlasti govorićemo opširnije u drugim tekstovima.
Поред генетичке сличности, тројица тестираних који припадају истом генетичком роду као и Трајковић такође славе Петковдан, што је додатна потврда њихове везе. За модални хаплотип овог рода карактеристични су маркери DYS385=15-18 и DYS458=20.
Трајковићу препоручујем да уради неки од "великих тестова" (Big Y-700 или WGS) ако је заинтересован за даље истраживање порекла и има финансијских могућности.
-
36. Ристић, Никољдан, Словиње, Липљан, J1-P58>Z2313
Тестирани је о пореклу навео следеће: "Ристићи су пре Словиња живели у Буковици и околини Новог Брда. Претходно презиме је било Караперић, са даљим рођацима ce ословљавaмо ca Караперци као ознаком заједничког порекла."
Исти се подаци могу пронаћи код Атанасија Урошевића (Косово, 1990):
"Караперићи (4 к., Св. Никола). Пресељен око 1890. из Горње Гуштерице из истоименог рода. Пре тога живели у Буковици, а даљом старином су из Кукавице (Маревце, Новобрдска Крива река)." https://www.poreklo.rs/2014/09/22/poreklo-prezimena-selo-slovinje-lipljan/
Реч је о генетичком роду који је веома раширен на простору Косова и Метохије, Врањског Поморавља и Западне Македоније. Блиски хаплотипови јављају се углавном на необјављеним истраживањима (Македонија и КиМ), а тестирани славе Никољдан, Стевањдан и Алимпијевдан. Нико из ове групе није радио дубинско тестирање, па не знамо тачно о којој је подграни J1 реч и колико је стара веза између тестираних са југа Србије. Лако може бити да је у питању нека подграна низводно од J-L829: https://www.yfull.com/tree/J-L829/. Савет је свакако неки WGS тест ради прецизне профилизације.
-
36. Ристић, Никољдан, Словиње, Липљан, J1-P58>Z2313
Тестирани је о пореклу навео следеће: "Ристићи су пре Словиња живели у Буковици и околини Новог Брда. Претходно презиме је било Караперић, са даљим рођацима ce ословљавaмо ca Караперци као ознаком заједничког порекла."
Исти се подаци могу пронаћи код Атанасија Урошевића (Косово, 1990):
"Караперићи (4 к., Св. Никола). Пресељен око 1890. из Горње Гуштерице из истоименог рода. Пре тога живели у Буковици, а даљом старином су из Кукавице (Маревце, Новобрдска Крива река)." https://www.poreklo.rs/2014/09/22/poreklo-prezimena-selo-slovinje-lipljan/
Реч је о генетичком роду који је веома раширен на простору Косова и Метохије, Врањског Поморавља и Западне Македоније. Блиски хаплотипови јављају се углавном на необјављеним истраживањима (Македонија и КиМ), а тестирани славе Никољдан, Стевањдан и Алимпијевдан. Нико из ове групе није радио дубинско тестирање, па не знамо тачно о којој је подграни J1 реч и колико је стара веза између тестираних са југа Србије. Лако може бити да је у питању нека подграна низводно од J-L829: https://www.yfull.com/tree/J-L829/. Савет је свакако неки WGS тест ради прецизне профилизације.
И једни Симићи, Стевићи и Крстићи из овог краја су део рода Караперци, спомиње се и презиме Станисављевић, као старије презиме Ристића.
"Ристић, пет кућа. Доселили су се из суседне Горње Гуштерице око 1890. године. Имају породични надимак Караперци. До 1915. године презивали су се Станисављевић. Слава Свети Никола, мала слава Свети Никола летњи. Информатор Светозар Ристић, 1936."
извор: (Милета Букумирић, Из ономастике Липањске околине, САНУ)
-
Ристићу је генетички веома блиска једна породица из Горње Брњице (Приштина). Према предању, они су доселили из оближњег Бадовца око 1880. године. Имају и јако сличан родовски надимак као Ристићи, славе Никољдан, преслављају летњи Никољдан, па је веза прилично извесна. Осим на простору централног Косова, Ристић има генетички блиске Никољштаке и на простору Врањског Поморавља.
-
35. Милић, Јовањдан, Богуновац/Медвеђа, R1a-Z280>L1280
Породица тестираног је живела у Орлану код Подујева, где су се доселили из Богуновца током колонизације између два Светска рата. Имају фамилијарни надимак Корићани.
Пре завршетка Српско-турских ратова 1878. године у Богуновцу су живели искључиво Албанци, који се затим исељавају, а село почињу да насељавају српске избеглице из Метохије, и то у више таласа: 1883/4, 1886, 1902, 1903. и 1905. године. Досељеници су стизали из околине Пећи, Истока и Клине, што нас упућује на подручје где треба тражити претке Милића. Управо у том крају, у селу Набрђе поред Пећи, 1979. године је било пет кућа рода Корићана који су такође славили Јовањдан и од којих веома вероватно потичу и Милићи. У теренским истраживањима спроведеним исте 1979. године забележено је предање Корићана да су пореклом из Мартиновића у Црној Гори, а да су се у Набрђе населили "још у турско време".
Хаплотип тестираног поседује вредности које одликују већину припадника гране R1a-L1280: DYS385=11-13 и DYS643=9. Сем тога, у односу на модални хаплотип гране R1a-L1280 овај резултат карактеришу и маркери DYS389ii=29, DYS576=18 и донекле DYS570=20. Иако одступа на четири маркера од 23 упоредива, чини се да је резултату Милића најближи један необјављени хаплотип тестираног из Рајчиновићке Трнаве код Новог Пазара, који такође слави Јовањдан. Овај хаплотип поседује четири од пет поменутих карактеристичних маркера, а на петом такође поседује вредност која је повишена, DYS570=21. Мислим да постоји прилична вероватноћа да се ради о припадницима истог рода.
-
Izgleda da Ristić i ja imamo zajedničkog dalekog pretka🙂
36. Ристић, Никољдан, Словиње, Липљан, J1-P58>Z2313
Тестирани је о пореклу навео следеће: "Ристићи су пре Словиња живели у Буковици и околини Новог Брда. Претходно презиме је било Караперић, са даљим рођацима ce ословљавaмо ca Караперци као ознаком заједничког порекла."
Исти се подаци могу пронаћи код Атанасија Урошевића (Косово, 1990):
"Караперићи (4 к., Св. Никола). Пресељен око 1890. из Горње Гуштерице из истоименог рода. Пре тога живели у Буковици, а даљом старином су из Кукавице (Маревце, Новобрдска Крива река)." https://www.poreklo.rs/2014/09/22/poreklo-prezimena-selo-slovinje-lipljan/
Реч је о генетичком роду који је веома раширен на простору Косова и Метохије, Врањског Поморавља и Западне Македоније. Блиски хаплотипови јављају се углавном на необјављеним истраживањима (Македонија и КиМ), а тестирани славе Никољдан, Стевањдан и Алимпијевдан. Нико из ове групе није радио дубинско тестирање, па не знамо тачно о којој је подграни J1 реч и колико је стара веза између тестираних са југа Србије. Лако може бити да је у питању нека подграна низводно од J-L829: https://www.yfull.com/tree/J-L829/. Савет је свакако неки WGS тест ради прецизне профилизације.
-
Izgleda da Ristić i ja imamo zajedničkog dalekog pretka🙂
Да би то потврдили морате урадити обојица неки од најпреднијих тестова.
-
Izgleda da Ristić i ja imamo zajedničkog dalekog pretka🙂
Не, Вама није блиска ова група, него друга група J1-P58 с југа Србије. Недавно тестирани Богдановић припада тој подграни, па ево објаве тог резултата.
Богдановић, Аранђеловдан, Мезграја, Бабушница, J1-Z2313>Y14652
Тестирани је навео предање о пореклу из Црне Горе, тачније из племена Бајица, али са генетичке и етнографске стране не постоји утемељење за овакве тврдње. Подграна којој припада Богдановић је, узимајући у обзир бројност и блискост у маркерима, појединачно можда и најзаступљенија J1 грана на простору Србије. Свакако најраширенија на простору Јужне Србије. Сви тестирани из ове групе су маркерима веома близу једни других (1-2 разлике), што говори о релативно скоријем TMRCA (вероватно касни средњи век, или нешто раније). Постоји и динарски огранак ове гране, у питању су Станојевић и Обреновић (обојица Никољдан) из околине Ужица. На основу дубинског резултата Станојевића, знамо је реч о подграни: https://www.yfull.com/tree/J-Y14652/.
Припадника овог генетичког рода је код нас највише на простору Понишавља, Врањског Поморавља, Северне Македоније и Косова и Метохије.
-
Не, Вама није блиска ова група, него друга група J1-P58 с југа Србије. Недавно тестирани Богдановић припада тој подграни, па ево објаве тог резултата.
Занимљиво🙂. Можете ли да ме упутите у ком делу форума да претражујем људе са југа Србије и Македоније са сличним геном као мојим?
-
Занимљиво🙂. Можете ли да ме упутите у ком делу форума да претражујем људе са југа Србије и Македоније са сличним геном као мојим
Већина тестираних је са необјављених истраживања (Македонија, КиМ, Пчиња). На форуму су објављени:
Владимиров, Никољдан, Драјинци, Сурдулица
Богдановић, Аранђеловдан, Мезграја, Бабушница
Павловић, Ђурђиц, Кременица, Бела Паланка
На овој мапи су сви тестирани припадници ове подгране код нас:
(https://iili.io/Ku16eCx.png)
-
37. Вукићевић, Петковдан, Кајково, Лепосавић, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY50887>Y133830>Z13591
Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног од модалног хаплотипа овог рода одступа са повишеном вредношћу DYS458=17 и сниженом вредношћу маркера DYS570=20. Потпуно поклапање хаплотипова има са следећом двојицом тестираних:
- Богићевић, Петковдан, Аранђеловац
- необјављени резултат, Аранђеловдан, Суво Грло/Србица
Од хаплотипа следећег тестираног разликује се на једном маркеру, али деле обе поменуте карактеристичне вредности маркера:
- Јаковљевић, Петковдан, Велика Плана/Прокупље
Тестирани је навео да је његов предак Вукић, по коме су узели презиме, у Горње Кајково дошао из Јунака код Зубиног Потока. Пописан је у турском дефтеру 1830. године као дете од четири године од оца Антонија и деде Радоње. Умро је 1905. године.
За Недељковиће из Јунака, који такође славе Петковдан, утврђено је да припадају роду Бјелопавлића. У Јунакама је било и других породица које славе Петковдан.
-
Који је дефтер у питању, мислим за коју нахију, санџак, који број?
-
Већина тестираних је са необјављених истраживања (Македонија, КиМ, Пчиња). На форуму су објављени:
Владимиров, Никољдан, Драјинци, Сурдулица
Богдановић, Аранђеловдан, Мезграја, Бабушница
Павловић, Ђурђиц, Кременица, Бела Паланка
На овој мапи су сви тестирани припадници ове подгране код нас:
(https://iili.io/Ku16eCx.png)
Ова дистрибуција се невероватно поклапа са кластерима источног огранка Л70 код нас.
-
Ова дистрибуција се невероватно поклапа са кластерима источног огранка Л70 код нас.
Помислио сам на то док сам правио мапу, Македонија, Косово, Јужна Морава и Шоплук.
-
Осим J2a-L70 и J1-P58 у тој области су присутне (некад се чини појачано) и друге хаплогрупе које сматрамо староседелачким: J2b-Y22059, J2a-Y14439, J1-ZS9949, једна подграна J2a-M67 и друге. Тај простор се умногоме поклапа са оним "ромејским острвом" на потезу Тимок-Скопље-Призрен, о којем је писао Т. Живковић, цитирам: "...јесте да су староседеоци остали на просторима средишњег Балкана у далеко већем броју него што се то раније претпостављало. У питању је један широки појас који је попут какве раселине раздвојио источну од западне јужнословенске групе а то је могао да учини само у случају да је та ромејска популација била изузетно бројна."
-
Када можемо очекивати резултате ове акције?
Позив за ДНК тестирање припадника староседелачких родова са Косова и Метохије
-
Када можемо очекивати резултате ове акције?
Позив за ДНК тестирање припадника староседелачких родова са Косова и Метохије
Резултати се редовно објављују како пристижу.
-
Поздрав,да ли након завршетка ове акције тестирања Косова и Метохије можемо очекивати резултате тестираних са истраживања генетичког поријекла Старог Влаха и Рашке?
-
Станковић, Ђурђиц, Горње Кусце/Гњилане, I2-Y3120
Тестирани припада роду који носи надимак Фрћкови и који живи у истоименој махали. Осим презимена Станковић припадници овог рода носе и презиме Петровић. Мисле да би могли бити из прилепског краја, али нису сигурни, јер је могуће да је предање преузето од других породица из Горњег Кусца, од којих су многе пореклом од Прилепа.
У тетовском крају живи род са надимком Прћкови, који је по предању пореклом из Горњег Кусца и мисле да су род са Фрћковима.
Хаплотип тестираног посебно карактерише вредност DYS635=21, али и маркер DYS576=19. У бази Српског ДНК пројекта овом резултату је најближи хаплотип једног тестираног из Постења код Новог Пазара који слави различиту славу (резултат није јаван). Ова два хаплотипа разликују се на четири од 23 упоредива маркера и оба поседују ретку вредност DYS635=21. Чини се да ова два резултата ипак нису у ближој филогенетичкој вези с обзиром да тестирани из Постења има сасвим различито предање оо пореклу.
-
39. Јовановић, Ђурђевдан, прислужба Илиндан, Горње Вараге/Зубин Поток, I2-Y3120>Z17855
Тестирани Јовановић припада роду Горњоваражана као и сви остали староседеоци у овом селу. О овом роду смо писали када се недавно тестирао Јовановићев генетички сродник, Раденковић:
25. Раденковић, Ђурђевдан, Горње Вараге/Зубин Поток, I2-Y3120
У литератури се наводи да су Раденковићи (раније Јефтовићи) из Горњих Варага део братства које по предању потиче од три брат, староседеоца у селу. Лутовац их бележи под презименима Танасковић, Јефтовић, Јовановић и Васиљевић. Раније су славили Ђурђиц, па су „због крви" променили славу. Кажу да су даљом старином из Дробњака. Пре него што су се населили у Горње Вараге, крајем 18. века, били су у Косову, пa су отуда због крви побегли у Колашин. Прво су се населили у суседно село Копиловиће, а отуда дошли овамо. Имају исељене рођаке у Јастрепцу. У другом извору се каже да не знају засигурно своје порекло, али претпостављају да су „негде из Црне Горе“, те да су род су са Антонијевићима, Јовановићима и Миљковићима у овом селу. Помиње се и да су раније осим презимена Јефтовић носили и презиме Јевремовић, по претку Јевту или Јеврему.
Тестирани је навео да су презиме Јефтовић нисили до пре 100 и нешто година, па су ново презиме узели по претку Раденку. Каже да нису род са Раденковићима из Копиловића, нити са Раденковићима у Србовцу и Грабовцу у општини Звечан. Наводи да данас у Горњим Варагама поред Раденковића има још и Јовановића, Антонијевића и Миљковића, те да су они са Антонијевићима род од старине.
...
Тестирани Јовановић је предање допиунио наводом да су раније живели у Невољану код Вучитрна.
Резултат Јовановића потврдио је предање по коме су Јовановићи и Раденковићи сродни. Као и код резултата Раденковића и код хаплотипа Јовановића се јављају исти ретки маркери: YGATAH4=11, затим DYS549=12 и DYS570=12, те у мањој мери DYS19=17 и DYS635=22. Са подударањем на оволиком броју карактеристичних маркера нема никакве сумње у генетичку блискост Јовановића и Раденковића.
Како нас је наш члан Equinox обавестио (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7723.msg210262#msg210262), управо је један Јовановић из Горњих Варага установио да је позитиван на SNP мутацију Z17855, тако да тој грани припада и цео род Горњоваражана.
Раденковић и Јовановић би дубинским тестовима Y хромозома могли да установе и млађу грану којој њихов род припада на филогенетичком стаблу.
-
38. Дончић, Јовањдан, Бича, Клина
Припада хаплогрупи R1a-Z93. Припадност овој грани утврђена је тестирањем једног Дончића из Биче преко 23&Ме, док је сам хаплотип близак модалном, од неких релативно ређих вредности могу се поменути једино повишене DYS390=26 и DYS458=17. Једино блиско поклапање има са раније тестираним из околине Клине чији резултат није још увек јаван, разликују се на само 1 од 23 маркера. Како би се утврдила најмлађа подграна испод Z93 којој Дончићи припадају, препорука је дање тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS и BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да им је према породичном предању старије презиме Петровић, и да су даљим пореклом из Врбице у Кучима, одакле су побегли због крвне освете, и променили презиме у Дончић. У тексту о Бичи на нашем порталу за Дончиће се наводи да су старинци.
Бича
Oбједињује три махале: Дончиће (Горње и Доње), Крстиће и Насељеничку, од којих прва има два дела. Спада у стара српска насеља.
Становништво је већином српско (слави Св. Јована Крститеља. Св. Аранђела и Св. Николу; сеоска слава – “крста“ Спасовдан), стариначко (Дончићи, Шмигићи, Крстићи, Илићи, Алексићи и др.), а има и других националности – Албанци (Хоти и др.), Црногорци (досељени после 1 светског рата), Роми (Бајрај – 3 куће) и др.
У селу Бича су рођени Обрад Дончић, познати професор славистике у Лондону, и Милоје Дончић, песник млађе генерације. Из овог села је пореклом и кошаркаш Лука Дончић (1999), репрезентативац Словеније.
https://www.poreklo.rs/2017/09/14/poreklo-prezimena-selo-bica-klina/ (https://www.poreklo.rs/2017/09/14/poreklo-prezimena-selo-bica-klina/)
-
Читао сам код Стијовића у предговору књизи Метохија да велика већина своје порекло везује за Црну Гору. Навео је и неку статистику и бројеве али не могу тачно да се сетим, мислим да је преко 90% испитаних навело Црну Гору као даље порекло.
Колико је ово тачно? И ако није, одакле су дошли онда ти људи када се зна да је Метохија опустела након велике сеобе?
-
Читао сам код Стијовића у предговору књизи Метохија да велика већина своје порекло везује за Црну Гору. Навео је и неку статистику и бројеве али не могу тачно да се сетим, мислим да је преко 90% испитаних навело Црну Гору као даље порекло.
Колико је ово тачно? И ако није, одакле су дошли онда ти људи када се зна да је Метохија опустела након велике сеобе?
Тачно је. Најмање 90% Срба из Метохије припада родовима чија је матица у данашњој Црној Гори.
-
38. Дончић, Јовањдан, Бича, Клина
Припада хаплогрупи R1a-Z93. Припадност овој грани утврђена је тестирањем једног Дончића из Биче преко 23&Ме, док је сам хаплотип близак модалном, од неких релативно ређих вредности могу се поменути једино повишене DYS390=26 и DYS458=17. Једино блиско поклапање има са раније тестираним из околине Клине чији резултат није још увек јаван, разликују се на само 1 од 23 маркера. Како би се утврдила најмлађа подграна испод Z93 којој Дончићи припадају, препорука је дање тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS и BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да им је према породичном предању старије презиме Петровић, и да су даљим пореклом из Врбице у Кучима, одакле су побегли због крвне освете, и променили презиме у Дончић. У тексту о Бичи на нашем порталу за Дончиће се наводи да су старинци.
https://www.poreklo.rs/2017/09/14/poreklo-prezimena-selo-bica-klina/ (https://www.poreklo.rs/2017/09/14/poreklo-prezimena-selo-bica-klina/)
Poštovani, da li je možda moguće da vidim STR vrednoste/rezultate Dončića?
-
Poštovani, da li je možda moguće da vidim STR vrednoste/rezultate Dončića?
Приступ табели Српског ДНК пројекта и могућност самосталног истраживања и поређења вредности маркера имају чланови Друштва српских родословаца "Порекло". Чланство омогућава и приступ дигиталној библиотеци са хиљадама родословних и етнографских књига и публикација. Годишња чланарина је само 4000 динара, а захтев за учлањење у Друштво подноси се преко овог формулара:
https://www.poreklo.rs/registracija/ (https://www.poreklo.rs/registracija/)
-
Приступ табели Српског ДНК пројекта и могућност самосталног истраживања и поређења вредности маркера имају чланови Друштва српских родословаца "Порекло". Чланство омогућава и приступ дигиталној библиотеци са хиљадама родословних и етнографских књига и публикација. Годишња чланарина је само 4000 динара, а захтев за учлањење у Друштво подноси се преко овог формулара:
https://www.poreklo.rs/registracija/ (https://www.poreklo.rs/registracija/)
Ah, u redu, ali ja nisam ni Srbin ni iz Srbije, i takoda nemam nista od ove biblioteke, a zanimaju me samo neki 1-2 veoma specifični rezultati (oni koji pripadaju ove grane). Da li bi bilo moguće naći neki kompromis? Ja sam vec na Yfull , i bilo bi interesno videti kojoj grani ovaj gospodin pripada, primer prema Nevgen-prediction. Prema ovih 2 STR izgleda da je veoma moguce da pripada mojoj grani.
-
Ah, u redu, ali ja nisam ni Srbin ni iz Srbije, i takoda nemam nista od ove biblioteke, a zanimaju me samo neki 1-2 veoma specifični rezultati (oni koji pripadaju ove grane). Da li bi bilo moguće naći neki kompromis? Ja sam vec na Yfull , i bilo bi interesno videti kojoj grani ovaj gospodin pripada, primer prema Nevgen-prediction. Prema ovih 2 STR izgleda da je veoma moguce da pripada mojoj grani.
Pošaljite link sa yfull grane da vidimo razgranatost.
-
https://www.yfull.com/tree/R-Y874/
-
https://www.yfull.com/tree/R-Y874/
Znači, Vi ste makedonski ogranak?
-
da. poslao sam link od prethodne subklade, jer se tako malo bolje raspodela vide (i anticki sample I1053).
-
da. poslao sam link od prethodne subklade, jer se tako malo bolje raspodela vide (i anticki sample I1053).
Petak je veče pa je i percepcija pomalo pomućena ali ono na šta me prvo asocira ovaj raspored grana je kastinski sistem u Indiji i nekako se u toj arijevskoj konstelaciji,koja je svakako neizostavni dio indijske tradicije, uvek pojavljuje taj R1a. Svakako zanimljivo,probajte naći Dončiće i ovde i preko društvenih mreža,sigurno će tr formirati novu granu to vrlo vrrovatno dobrano mlađu. Srećno😊
-
predak moj sa ovim indicima je verovatno još živeo na stepi (pre oko 3800 godina TMRCA), a jedan ogranak je uspeo da stigne (mislim direktno) do Evrope.
Što se tiče Dončića, mogli bi pripadati sasvim drugoj subkladi, kao naprimer https://discover.familytreedna.com/y-dna/R-FGC45861/classic . Zato sam pomislio da bi bilo zanimljivo čuti nešto o njihovim STR rezultatima. Pozdrav i vama
-
predak moj sa ovim indicima je verovatno još živeo na stepi (pre oko 3800 godina TMRCA), a jedan ogranak je uspeo da stigne (mislim direktno) do Evrope.
Što se tiče Dončića, mogli bi pripadati sasvim drugoj subkladi, kao naprimer https://discover.familytreedna.com/y-dna/R-FGC45861/classic . Zato sam pomislio da bi bilo zanimljivo čuti nešto o njihovim STR rezultatima. Pozdrav i vama
Prezime Dončić verovatno dolazi od ime Dončo koje je tipično za juzne krajeve Makedonije i Bugarske. Dončo je nadimak od imena Andon. Vrlo moguće da košarkaš Luka Dončić vuče korene iz Makedonije :)
Pozdrav
-
Prezime Dončić verovatno dolazi od ime Dončo koje je tipično za juzne krajeve Makedonije i Bugarske. Dončo je nadimak od imena Andon. Vrlo moguće da košarkaš Luka Dončić vuče korene iz Makedonije :)
Pozdrav
Он би требао да је незванично R-Z93. Не знам како јужни крајеви стоје са том хаплогрупом.
-
40. Тодоровић, Петковдан (прислужба: Летњи Петковдан), Призрен, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS385b=20, снижену вредност маркера DYS570=18 и веома снижену вредност маркера DYS635=20. Нема блиских поклапања хаплотипова.
Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
-
40. Тодоровић, Петковдан (прислужба: Летњи Петковдан), Призрен, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS385b=20, снижену вредност маркера DYS570=18 и веома снижену вредност маркера DYS635=20. Нема блиских поклапања хаплотипова.
Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.
Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.
Тодоровићи су се из Призрена преселили у Горњу Србицу 1946. године. Део породице до 1966. године носио је презиме Костић. Милета Букумирић 1979. године у Горњој Србици налази једну кућу Тодоровића са славом Петковдан и прислужбом Света Петка летња, за коју наводи да не чувају предање о пореклу. Јован Цвијић у Призрену није забележио ни Тодоровиће, нити Костиће, па је могуће да је ова фамилија раније носила друго презиме.
-
41. Крстић Симијановић, Ђурђиц, Мушниково, Призрен
Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: DYS570=19, DYS48Q=32, DYS635=22. Најближи на пројекту су му један тестирани из истог места и са истом славом. Имају једну разлику на упоредива 23 маркера., док деле све споменуте карактеристичне вредности. Као и Славковићи из Мушникова, са којима има 2 разлике на упоредива 25 маркера.
Тестирани припада роду Ћосови (Ћос) који се не спомиње у литератури, изузев села Кушиљева код Свилајнца, где се спомиње род Ћосовци са славом Ђурђиц и пореклом с Косова, па је могуће да се ради о овом роду.
Мушниково- Називи и порекло родова:
Сташовци, 24 куће., славе Ђурђиц. Од овога рода 1923. године одселила су се 2 домаћинства као колонисти у Талиновце и 1 домаћинство у село Плешину- Косово. Уз то, одселило се и 1 домаћинствоу Урошевац и 3 домаћннства у Призрен. После другог светског рата у Банат је одсељено 1 домаћинство 1946. године. Овом роду припадају и 2 домаћинства домазетска, који су примили презиме и крсну славу.
Славковци, 16 кућа. То су старинци Срби. Славе Ђурђиц, а прислужују Ђурђевдан. Од овога рода 1 домаћннство се одселило у Петрово Село- Призренско поље, као колонисти 1924. године.*
Сичановци – Витошевци, 8 кућа, славе Св. Николу, прислужују Св. Николу летњег. Од свога рода одселила су се два домаћинства у Призрен 1929. године. Овај род води порекло из предела “Мораве“.
Бајкини, 7 кућа, славе Св. Николу. Пореклом су нз Сиринића, из села Севца, а називају их „Шоповима“. Од овога рода 1 домаћинство је одсељено у Доњу Србицу, а 2 домаћинства у Становце- Метохија.
Сташовци – „Дрцковци", 8 кућа. Досељени су као сточари, а пореклом су „Качаревци“, за њих се каже „нису баш Шопови”. Славе Ђурђиц. Од овога рода 1 домаћинство се одсепило у село Раштане- Призренски крај, те и 1 домаћинство у Призрен 1946. године.
Татаровци род, 11 кућа, славе Ђурђиц. Пореклом су из Бугарске или Македоније. Од овога рода 5 домаћинстава је одсељено 1925. као колонисти у Призренско поље. Два домаћинства су одсељена 1946. године у Банат.
Качаревци, 11 кућа, славе Ђурђиц. Од овога рода у старо доба одселило се 1 домаћинство у Севце – Сиринић, 2 домаћинства у Заскок, а 2 домаћинства у Гребно – Косово, 1924. Као копонисти.
Љубисавци, 9 кућа, славе Св. Николу, прислужују Св. Николу летњег. Од овога рода се одселило: 2 домаћинства у Тетово, 4 домаћинства у Д. Србицу – Призрен, 1925. као колонисти.
Димовци, 3 куће; Бајровци 2 куће.
Предлажем да неко из овог рода одради неки напреднији тест (BigY, WGS).
-
41. Крстић Симијановић, Ђурђиц, Мушниково, Призрен
Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: DYS570=19, DYS48Q=32, DYS635=22. Најближи на пројекту су му један тестирани из истог места и са истом славом. Имају једну разлику на упоредива 23 маркера., док деле све споменуте карактеристичне вредности. Као и Славковићи из Мушникова, са којима има 2 разлике на упоредива 25 маркера.
Тестирани припада роду Ћосови (Ћос) који се не спомиње у литератури, изузев села Кушиљева код Свилајнца, где се спомиње род Ћосовци са славом Ђурђиц и пореклом с Косова, па је могуће да се ради о овом роду.
Мушниково- Називи и порекло родова:
Сташовци, 24 куће., славе Ђурђиц. Од овога рода 1923. године одселила су се 2 домаћинства као колонисти у Талиновце и 1 домаћинство у село Плешину- Косово. Уз то, одселило се и 1 домаћинствоу Урошевац и 3 домаћннства у Призрен. После другог светског рата у Банат је одсељено 1 домаћинство 1946. године. Овом роду припадају и 2 домаћинства домазетска, који су примили презиме и крсну славу.
Славковци, 16 кућа. То су старинци Срби. Славе Ђурђиц, а прислужују Ђурђевдан. Од овога рода 1 домаћннство се одселило у Петрово Село- Призренско поље, као колонисти 1924. године.*
Сичановци – Витошевци, 8 кућа, славе Св. Николу, прислужују Св. Николу летњег. Од свога рода одселила су се два домаћинства у Призрен 1929. године. Овај род води порекло из предела “Мораве“.
Бајкини, 7 кућа, славе Св. Николу. Пореклом су нз Сиринића, из села Севца, а називају их „Шоповима“. Од овога рода 1 домаћинство је одсељено у Доњу Србицу, а 2 домаћинства у Становце- Метохија.
Сташовци – „Дрцковци", 8 кућа. Досељени су као сточари, а пореклом су „Качаревци“, за њих се каже „нису баш Шопови”. Славе Ђурђиц. Од овога рода 1 домаћинство се одсепило у село Раштане- Призренски крај, те и 1 домаћинство у Призрен 1946. године.
Татаровци род, 11 кућа, славе Ђурђиц. Пореклом су из Бугарске или Македоније. Од овога рода 5 домаћинстава је одсељено 1925. као колонисти у Призренско поље. Два домаћинства су одсељена 1946. године у Банат.
Качаревци, 11 кућа, славе Ђурђиц. Од овога рода у старо доба одселило се 1 домаћинство у Севце – Сиринић, 2 домаћинства у Заскок, а 2 домаћинства у Гребно – Косово, 1924. Као копонисти.
Љубисавци, 9 кућа, славе Св. Николу, прислужују Св. Николу летњег. Од овога рода се одселило: 2 домаћинства у Тетово, 4 домаћинства у Д. Србицу – Призрен, 1925. као колонисти.
Димовци, 3 куће; Бајровци 2 куће.
Предлажем да неко из овог рода одради неки напреднији тест (BigY, WGS).
Тестирани би требао припадати роду Сташовци, али не овом који има надимак Дрцкови, већ првом са листе коју си навео.
Сташовци су велики род којем птипадају мањи родови: Катини, Стојкини, Џукелини, Ћосеви, Шифуљини, Калејини, Танаcкови. Презимена која се јављају код Сташоваца су Анђелковићи, Арсићи, Ђорђевићи, Крстићи, Мирчевићи, Митровићи, Симијановићи, Станковићи, Стефановићи, Танасковићи, Томићи. Сви ове фамилије су међусобно испреплетане у смислу сродности, па се и у литератури наводи њихова припадност различитим мањим родовима које сам набројао. Вероватно измећу тих мањих родова постоји и додатна родословна хијерархија. Тестирани Крстић Симијановић је навео да припада роду Ћосеови, али у литератури се за Симијановиће помиње да су од рода Шифуљини, а за Крстиће да припадају Џукелинима.
-
42. Костић (Јовањдан), Крајиште/Липљан
Припада хаплогрупи R1b-PF7562>PF7563 и сасвим сигурно низводној грани BY12673>Y572491, која је недавно формирана захваљујући дубинском тесту Цвејића, из истог места, исте славе и са потпуним поклапањем у маркерима. Постоји још један из истог места и исте славе, који се такође потпуно поклапа са овом двојицом (нејаван резултат, треће презиме у питању). Грана BY12673 је стара око 4.000 година и у њој нема Албанаца, иако их иначе има свуда испод PF7563. Ту су један Енглез и Турчин, а Цвејић (па самим тим и Костић), налази се у низводнијој грани Y572491, заједно са једним Мађаром из Будимпеште (могао би бити потомак неког Србина из Велике сеобе са Косова). Једини у нашој табели који би могао бити сродан овом роду из Крајишта је Николић (Аранђеловдан) из Делиблата у Банату (каже да му је раније презиме било Блаја), а разликује се на 3 маркера. Од свих осталих су разлике велике.
Тестирани је написао да му је породични надимак - Стошани. У литератури се наводе као Стошанци. Иначе, за другу двојицу се као место најстаријег порекла наводи Бијело Поље, али по свему судећи су неки старинци.
Грана на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-BY12673/ (https://www.yfull.com/tree/R-BY12673/)
-
42. Костић (Јовањдан), Крајиште/Липљан
Припада хаплогрупи R1b-PF7562>PF7563 и сасвим сигурно низводној грани BY12673>Y572491, која је недавно формирана захваљујући дубинском тесту Цвејића, из истог места, исте славе и са потпуним поклапањем у маркерима. Постоји још један из истог места и исте славе, који се такође потпуно поклапа са овом двојицом (нејаван резултат, треће презиме у питању). Грана BY12673 је стара око 4.000 година и у њој нема Албанаца, иако их иначе има свуда испод PF7563. Ту су један Енглез и Турчин, а Цвејић (па самим тим и Костић), налази се у низводнијој грани Y572491, заједно са једним Мађаром из Будимпеште (могао би бити потомак неког Србина из Велике сеобе са Косова). Једини у нашој табели који би могао бити сродан овом роду из Крајишта је Николић (Аранђеловдан) из Делиблата у Банату (каже да му је раније презиме било Блаја), а разликује се на 3 маркера. Од свих осталих су разлике велике.
Тестирани је написао да му је породични надимак - Стошани. У литератури се наводе као Стошанци. Иначе, за другу двојицу се као место најстаријег порекла наводи Бијело Поље, али по свему судећи су неки старинци.
Грана на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-BY12673/ (https://www.yfull.com/tree/R-BY12673/)
За Стошинце се као место порекла у предању заиста наводи Бијело Поље, али се не каже да је у питању црногорско Бијело Поље, па је могуће да се мисли на источко или пећко Бело Поље, а постоји и једно у Лабу.
О овом роду имамо засебну тему:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=8114.msg
-
43. Аксић, Никољдан, Плањане, Призрен
Припада хаплогрупи G2a-M406>FTB20525*.
Аксићи (Аксовци) припадају разгранатом роду Калинчића из Плањана, од којих од раније имамо тестираног Станишића (пореклом Аксовци) и двојицу Јаковљевића. Од Станишића се Аксић разликује на DYS391, DYS392 и DYS549, а од Јаковљевића на DYS391, DYS392 и DYS439.
О роду Калинчића је нашироко писано приликом објава ранијих резултата, па ћу зато само пренети један од ранијих уписа.
Припадају роду Аксића (Аксовци) који су једна од фамилија Калинчића, род Калинчики, односно из Калинчики махале, а по предању од монаха/војводе Калиника коме је додељена Средачка Жупа на управу у 14. веку, и чији се споменик налази у цркви у Плањане.
Маркерне разлике свакако говоре у прилог старости и разгранатости Калинчића.
-
45. Миловановић, Никољдан/Летњи Никољдан, Бостане/Ново Брдо, I2-Z17855, род Чуљкових и Алистојковаца
Тестирани припада роду Чуљкових из Бостана. Као и код многих породица са Косова и код ове фамилије су се презимена мењала чак и у 20. веку, тако да тестирани наводи да су се звали Стојановић и Миловановић. Из Бостана су се иселили у Гредетин у алексиначком Поморављу, а касније прешли у Џигољ у Добричу.
Чуљкови или Чуљковци су староседелачки род на простору Косова и Метохије чија је матица у Чуљковој махали. Овај заселак се још назива као и род који у њој живи, Чуљковци, и припада селу Бостане у општини Ново Брдо. Чуљкови славе Никољдан, а неке породице прислужују Светог Николу летњег (као и Миловановићи). Према подацима из истраживања спроведеног 1930. године, преци Чуљковаца доселили су се на подручје Чуљкове махале око 1810. године из оближњег села Маревца. По предању, оданде су отишли како би избегли крвну освету, због убиства свог слуге Арбанаса кога су убили због непоштења, „јер је насрнуо на част њихова женскиња“. За Чуљкове се сматра да им је даља старина у Лебану.
Тест је потврдио да Миловановић припада генетичком роду Чуљкових и Алистојковаца за који је утврђено да припада грани I2-Z17855. Познато нам је шесторо тестираних припадника овог рода, од којих су јавно објављени резултати ДНК теста за Паунковића (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6970.msg183084#msg183084) и Арсића (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7723.msg206420#msg206420). Роду припада и један тестирани Стојановић из прокупачког села Бајчинце у Топлици, који такође слави Никољдан. Бајчинце се налази одмах поред Џигоља, а тестирани је навео да су раније имали презиме Стојановић, па се вероватно ради о блиским сродницима.
Модални хаплотип рода Чуљкових и Алистојковаца карактеришу вредности DYS570=20, DYS481=28 и DYS19=17. Хаплотип Миловановића такође поседује вредности DYS481=28 и DYS19=17, као и повишену вредност DYS570=21. У односу на хаплотипове осталих припадника овог рода постоје разлике на два до три маркера од 23 до 25 упоредивих.
Препоручујем Миловановићу да уради неки од геномских тестова (BigY или WGS), наравно, уколико је у могућности.
-
46. Анђелковић, Св. Варвара, Локвица/Призрен, I2-Y3120, Ружићи - Локвичани
Тестирани није навео податке о свом пореклу, али генетички тест показује да припада роду који је некада носио презиме Ружић. Веза са Ружићима је установљена преко сличности хаплотипа са другим тестираним појединцем из Локвица, чији резултат није јаван, а који слави исту ретку славу. Родоначелник овог рода био је свештеник Станимир Ружић, па део фамилије данас носи презимена Ружић и Станимировић, а има и других. Ружићи су славили Никољдан и у Локвицама су сматрани за староседеоце. Поп Станимир је за Никољдан морао да иде по кућама у парохији, па није могао славити своју славу. Зато ју је прослављао два дана раније, на празник Свете великомученице Варваре, те су је његови потомци узели за крсно име.
Род Ружића - Локвичана припада грани I2-М423>Y3120 и њихов хаплотип карактерише маркер DYS635=21.
Анђелковићу препоручујем да уради неки од геномских тестова (WGS или BigY) ако је у могућности.
-
44. Лукић, Никољдан, Броћанац/Горњи Макреш/Гњилане, I2-Y3120>PH908>FT14506, Петковци-Изворци
Тестирани је изнео детаљно предање о пореклу. Према том предању, како наводи, поуздано се зна да су његови преци по мушкој линији раније живели у месту Криљево (општина Косовска Каменица), одакле су се, због крвне освете, преселили у Трњићевце (општина Ново Брдо).
Почетком 20. века преселили су се у засеок Броћане/Броћанац (село Горњи Макреш), где је било шест кућа рођака са различитим презименима (Лукић, Сентић, Мирковић, Ивановић…), а сви су славили Светог Николу. Предак Лука, по коме носе презиме Лукић, презивао се Стајковић, по свом деди Стајку.
Тестирани даље наводи да породично предање каже да су се у Криљево доселили из околине Ниша, као и да су се из Криљева након 1750-их преселили у место Копривница (општина Косовска Каменица), али да тај податак није поуздан.
У литератури се бележи донекле другачије предање о пореклу Лукића, према којима они припадају ширем роду којем смо дали назив Петковци-Изворци. Овај род чини више група фамилија са матицом у селу Извор у општини Ново Брдо које имају предање о пореклу од родоначелника по имену Петко. Род чине фамилије које носе надимке Јанковци, Мирковци, Маринковци, Младеновци, као и друге њима сродне. Сви они славе Никољдан.
Према причи која је у литератури забележена у новије време, преци овог рода су се доселили "са Карпата" у село Кремената код Косовске Каменице. Петко, син Ивана, дошао је из Кременате у новобрдску тврђаву наводно 1638. године, где је његова кобила случајно убила једно турско дете. Турске власти су му због тога наложиле да се пресели у место Чардак у село Извор, како би га заштитили од освете новобрдских Турака. У Чардаку се Петко оженио и добио три кћери и седам синова: Мирка, Јанка, Младена, Маринка, Пауна, Стојана и Лукомира. Петко је синове саветовао да се одселе и промене презимена јер је стално страховао од одмазде због несреће са турским дететом, која се догодила пре много година. Тако су се по предању Петкови синови расељавали и заснивали насеља из којих су настале данашње махале по Извору и околним селима. За Лукиће се у тим предањима наводи да припадају огранку Броћанчана, потомцима Петковог сина Лукомира, који је по предању основао махалу Броћанац села Трнићевце из које потичу. Они данас носе презимена Луковић и Лукић.
Иако се у веродостојност детаља навода из предања које бележи литература може оправдано сумњати, утврђено је да су до сада тестиране породице за које се наводи да припадају роду Петковаца-Извораца по мушкој наследвој линији заиста сродне. Лукић је трећи тестирани припадник овог рода, с тим да резултати друге двојице још увек нису јавни. Модални хаплотип рода Петковаца-Изворац одступа од модалног хаплотипа гране I2-PH908 на неколико маркера, а као карактеристични издвајају се DYS19=15, DYS570=19 и у мањој мери DYS635=22. У хаплотипу Лукића уочава се и повишена вредност DYS460=11, а овај маркер код друге двојице тестираних припадника рода није анализиран.
Додатном провером SNP мутација на ДНК узорку једног од тестираних накнадно је утврђено да род припада млађој грани I2-PH908>FT14506.
Међу хаплотиповима до сада тестираних српских родова сличност са хаплотипом Петковаца–Извораца, па и Лукића, има још један необјављени резултат, тестираног којем је матица у селу Глоговце код Косовске Каменице, а такође припада грани I2-PH908>FT14506. Ова два хаплотипа разликују се на два од 23 упоредива маркера, а оба поседују ређе вредности DYS19=15, DYS570=19, што узимајући у обзир и географску блискост може указивати на њихову ближу генетички везу.
Лукићу свакако препоручујем да размисли о геномском тесту, што би помогло да се прецизније утврди генетика овог очигледно разгранатог и старог српског рода са подручја Криве Реке.
-
47. Дашић, Јовањдан, Пећ, I2-Y3120>Z17855>FT226393, Шекуларци
Дашићи припадају роду Шекулараца. По предању, они су потомци војводе Даше Шекуларца и матица им је у области Шекулара. Познато је да су на подручје Метохије почели да се насељавају средином 19. века, али су се досељавали и касније, након 1912. године. У Метохији је забележено да прислужују Светог Илију, иако тестирани тај податак није навео. Било их је у насељима општина Пећ (Пећ, Брестовик, Гораждевац, Сига, Црни Врх) и Клина (Будисавци, Рудице). У Пећи су Дашићи живели у Протиној махали, која се налази на десној обали Бистрице, од Малог парка до Гвозденог моста.
Ово није први Дашић који је радио тест. Као и код осталих, у хаплотипу Дашића тестираног овај пут уочавају се две изразите карактеристике DYS437=14 и DYS448=19. Вредност DYS437=14 присутна је код свих до сата тестираних Шекулараца и очито представља карактеристику рода, док је маркер DYS448=19 присутан само код гране Дашића.
Тестом Величковића из Пећи утврђено је да Шекуларци припадају млађој грани I2-Y3120>Z17855>FT226393, па је то грана којој припадају и Дашићи.
-
44. Лукић, Никољдан, Броћанац/Горњи Макреш/Гњилане, I2-Y3120>PH908>FT14506, Петковци-Изворци
Тестирани је изнео детаљно предање о пореклу. Према том предању, како наводи, поуздано се зна да су његови преци по мушкој линији раније живели у месту Криљево (општина Косовска Каменица), одакле су се, због крвне освете, преселили у Трњићевце (општина Ново Брдо).
Почетком 20. века преселили су се у засеок Броћане/Броћанац (село Горњи Макреш), где је било шест кућа рођака са различитим презименима (Лукић, Сентић, Мирковић, Ивановић…), а сви су славили Светог Николу. Предак Лука, по коме носе презиме Лукић, презивао се Стајковић, по свом деди Стајку.
Тестирани даље наводи да породично предање каже да су се у Криљево доселили из околине Ниша, као и да су се из Криљева након 1750-их преселили у место Копривница (општина Косовска Каменица), али да тај податак није поуздан.
У литератури се бележи донекле другачије предање о пореклу Лукића, према којима они припадају ширем роду којем смо дали назив Петковци-Изворци. Овај род чини више група фамилија са матицом у селу Извор у општини Ново Брдо које имају предање о пореклу од родоначелника по имену Петко. Род чине фамилије које носе надимке Јанковци, Мирковци, Маринковци, Младеновци, као и друге њима сродне. Сви они славе Никољдан.
Према причи која је у литератури забележена у новије време, преци овог рода су се доселили "са Карпата" у село Кремената код Косовске Каменице. Петко, син Ивана, дошао је из Кременате у новобрдску тврђаву наводно 1638. године, где је његова кобила случајно убила једно турско дете. Турске власти су му због тога наложиле да се пресели у место Чардак у село Извор, како би га заштитили од освете новобрдских Турака. У Чардаку се Петко оженио и добио три кћери и седам синова: Мирка, Јанка, Младена, Маринка, Пауна, Стојана и Лукомира. Петко је синове саветовао да се одселе и промене презимена јер је стално страховао од одмазде због несреће са турским дететом, која се догодила пре много година. Тако су се по предању Петкови синови расељавали и заснивали насеља из којих су настале данашње махале по Извору и околним селима. За Лукиће се у тим предањима наводи да припадају огранку Броћанчана, потомцима Петковог сина Лукомира, који је по предању основао махалу Броћанац села Трнићевце из које потичу. Они данас носе презимена Луковић и Лукић.
Иако се у веродостојност детаља навода из предања које бележи литература може оправдано сумњати, утврђено је да су до сада тестиране породице за које се наводи да припадају роду Петковаца-Извораца по мушкој наследвој линији заиста сродне. Лукић је трећи тестирани припадник овог рода, с тим да резултати друге двојице још увек нису јавни. Модални хаплотип рода Петковаца-Изворац одступа од модалног хаплотипа гране I2-PH908 на неколико маркера, а као карактеристични издвајају се DYS19=15, DYS570=19 и у мањој мери DYS635=22. У хаплотипу Лукића уочава се и повишена вредност DYS460=11, а овај маркер код друге двојице тестираних припадника рода није анализиран.
Додатном провером SNP мутација на ДНК узорку једног од тестираних накнадно је утврђено да род припада млађој грани I2-PH908>FT14506.
Међу хаплотиповима до сада тестираних српских родова сличност са хаплотипом Петковаца–Извораца, па и Лукића, има још један необјављени резултат, тестираног којем је матица у селу Глоговце код Косовске Каменице, а такође припада грани I2-PH908>FT14506. Ова два хаплотипа разликују се на два од 23 упоредива маркера, а оба поседују ређе вредности DYS19=15, DYS570=19, што узимајући у обзир и географску блискост може указивати на њихову ближу генетички везу.
Лукићу свакако препоручујем да размисли о геномском тесту, што би помогло да се прецизније утврди генетика овог очигледно разгранатог и старог српског рода са подручја Криве Реке.
Према допунским сазнањима које смо добили од фамилије Лукић, њихови преци су се у Броћанац ипак доселили знатно раније, још почетком 19. века, што је у складу са наводима из литературе и историјским изворима.
-
Статистички пресек на 45 објављена резултата.
И2а-17 (37.7%) Дин Југ-7 (41.1%) / Дин Север-10 (58.8%)
Е-В13-8 (17.7%)
Р1б-6 (13.3%)
Р1а-5 (11.1%)
Ј1-3 (6.6%)
Ј2а-2 (4.4%)
Г2а-2 (4.4%)
Ј2б-1 (2.2%)
Н1-1 (2.2%)
-
15. Симић, Аранђеловдан, Гризиме, Косовска Каменица
Припада хаплогрупи J2a-L70, за низводну грану неопходан снип или дубински тест. Симић има потпуно поклапање са једном породицом из Беле Воде код Крушевца, са којима дијеле заједнички славу. Старост везе није могуће процјенити јер је поређење на 17 маркера.
Село Гризиме постало је прије стотину четрдесет година, у вријеме када је сеоски атар имао врло мало земље погодне за обрађивање. Преци породице Симић, првобитно су живјели у Сиринићкој жупи, подно Шар-планине. Крајем 18. вијека, услијед непознатих околности, напустили су тај крај и преселили се у Гризиме, гдје су нашли нови дом. У годинама које су услиједиле, 1877. године, један од предака, Арса, настанио се у селу Оране, у данашњој општини Бојник.
Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест.
Погледао сам му маркере. Ово је можда и најзанимљивији узорак у оквиру L70 а на целом нашем пројекту. Има мутације на три најспорија маркера (DYS19, DYS437, DYS448) у односу на основни модал. Те мутације имају и други, али не у комплету. Ово је потенцијални архаични хаплотип и мислим да је тренутно најбољи кандидат за неку дубљу анализу. Требало би то неко стручнији да погледа па ако се слаже да му се пошаље порука јер видим да је свеже тестиран. Можда га заинтригира да се тестира, макар J2a-L24 панел.
-
4. Шмигић, Аранђеловдан, Пољане, Исток
Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније и млађој подграни CTS1211>YP237>FGC13681>YP951>YP4659>YP6186>BY99654. Од модала ове гране одступају повишена вредност DYS389II=31 и снижена Y-GATA-H4=11. Због хаплотипа блиског модалном има приличан број релативно блиских поклапања, али већина њих је прилично географски удаљена, углавном су то тестирани са подручја Крајине. Од једног тестираног из околине Србице са којим без сумње дели заједничког претка, а чији резултат није још увек јаван, разликује се на чак 5 од 22 упоредива маркера. Препорука је даље тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео следеће:
"Мој отац, деда, прадеда и чукундеда су из села Пољане у општини Исток. Сви Шмигићи су из Метохије и сви славимо Св. Архангела Михаила, зимску и летњу (21. новембар и 26 јул). Шмигића је до рата 1999. било у селима Пољане, Леочина и Дрсник. Једна породица Шмигић је (за време Шипније, ако се не варам) отишла у село Товрљане код Куршумлије. Не знам за старија презимена и надимке. Предање је да је први предак дошао из данашње Црне Горе."
У литератури је за Шмигиће из Пољана забележено:
"Чувају предање да су им се прци доселили из Црне Горе у оближње село Леочину, око 1780. године. Из Леочине су, такође према предању, око 1835. године прешли у оближње село Кладерницу, одакле су се 1915. доселили у Пољане. Имају рођаке (c овим презименом) у суседном селу Тучепу, Леочини и Дрснику код Клине. Шмигићи у Пољану живели су до 1946. године у заједници. Једна кућа из Пољане прешла у Грачаницу 1983. године. Слава Свети Ранђео; мала слава Свети Ранђео летњи."
је л има негде где се писало више о овој р1а 99654? занима ме одакле је она могла доћи у Крајину? Ако негде може да се повеже и род Грубора који припадају тој хапло и слава Ђурђевдан?