27. Милосављевић, Јовањдан, Лескова/Бело Брдо/Лепосавић,
I2-Y3120>Y508496>S17250>Y4882Тестирани је навео да су у заселак Лескову дошли из Белог Брда, а да су по предању старином из Колашина. Знају да су род са Базићима који живе у истоименом засеоку Белог Брда - Базићима. Преслављају Ивањдан.
Радослав Љ. Павловић у својој студији "Копаоник", у којој је представио своја истраживања становништва области Копаоника из периода 1934-1952, даје потпуно погрешне наводе о Милосављевићима. Не само да је навео предање које у фамилији не постоји, већ је навео и погрешну крсну славу:
По Попису од 1921. у селу је 11 домаћинстава с 45 чланова, а по Попису од 31. марта 1948. – седам домаћинстава са 61 чланом. Родови су: Симоновићи, Милосављевићи и Илићи (осам кућа, Св. Никола). Сви један род од Гогића и Томића из Белог Брда.
Ове погрешне податке од Радослава преузима његов презимењак, Благоје Павловић, који у својој монографији из 2003. године, "Насеља и миграције становништва општине Лепосавић" пише:
У овом засеоку (Лескови) су и Миласављевићи (2 куће) који су прешли из Белог Брда. По пореклу род су са Томићима и Гогићима иславе св. Николу.
Породици тестираног је познато да је ово погрешно "предање" заживело и тврде да у Лескови никад није било никаквих других Милосављевића осим њих и да су одувек славили Јовањдан.
Као сродници Базића, Милосављевићи припадају групи родова из Белог Брда које у литератури помињу под именом
Светојованци, а којима у Белом Брду припадају
Базићи и
Симићи из засеока Базићи,
Ђурићи из засеока Ђурићи,
Марковићи и
Тодоровићи из засеока Марушиће, те
Вучетићи из засеока Градиште у селу Планиница и можда
Милићевићи из Земанице. Сматра се да су најстарије породице овог рода Базићи и Ђурићи који живе у истоименим засеоцима. Према предању, доселили су се пре Велике сеобе Срба (што би било пре 1690. године) од Билеће из Херцеговине. Предак им је био познати кириџија из тог времена, Томаш База, по коме су Базићи и добили презиме.
Хаплотип Милосављевића карктерише повишена вредност
DYS390=25. Најближи овом хаплотипу са разликом на једном од 23 упоредива маркера и истом карактеристичном вредношћу DYS390=25 је резултат једног од припадника поменутих фамилија Светојованаца, који још увек није објављен, а за кога је додатно утврђено да припада млађој грани
I2-Y3120>Y508496>S17250>Y4882. Може се рећи да је овим резултатом потврђена хаплогрупа Стетојованаца из Белог Брда, као и припадност Милосављевића овом роду.
Предање о даљем пореклу из Херцеговине за сада нема озбиљнијег генетичког упоришта. На том простору је резултату Милосављевића најближи хаплотип
Ламбете (Аранђеловдан, Горогаше/Равно) који такође припада грани I2-Y3120>Y508496>S17250>Y4882, са подударањем маркера 20/23 и поклапањем на реткој вредности DYS390=25. Сличност која је свакако вредна даљих провера, али за сада недовољна за извођење закључка о родословној вези.
На ширем српском простору занимљиви су резултати двојице тестираних
Лазића из Сомбора који као и Милосављевићи славе Јовањдан, припадају истој грани I2-Y3120>Y508496>S17250>Y4882 и поседују маркер DYS390=25, а чији се хаплотипови са резултатом Милосављевића поклапају на 21 од 25 маркера. Лазићи при том имају предање да су се доселили са Косова или из Рашке, из села Бадањ, које је од Белог Брда ваздушном линијом удаљено мање од 15 километара.
Тестираном препоручујем да уради неки од геномских тестова и евентуално провери своје генетичке везе са поменутим тестираним појединцима са којима има генетичке сличности.