14. Радосављевић, Митровдан, Улије/Лепосавић, I-Y3120>Z17855>A16413>Y486674, род Средњоибарских и староколашинских митровштака
Радосављевићи по предању припадају роду који носи надимак Мекоделци. Они су свој надимак добили по селу Меки До (изворно, Меки Део) у Подрогозни, где им је била матица. Фамилије Мекоделаца данас носе различита презимена. Према предању, старином се везују за никшићки крај у Старој Херцеговини, одакле су прешли у околину Андријевице, да би затим дошли у Меки До. Наводно су дошла два брата од којих се један, који је био поп, убрзо вратио у Црну Гору. Други брат, који се населио у Меком Долу имао је три сина: Радосава, Радована и Милосава - Мила. У Меком Долу се нису дуго задржали и убрзо су се раселили у околна места. Радосав се око 1850. године преселио у лепосавићко село Улије у копаоничком Ибру и од њега потичу тамошњи Радосављевићи, којих је око 1950. године у селу било четири куће. После Другог светског рата већи број породица Радосављевића иселило се у Лепосавић.
Хаплотип тестираног карактерише велики број ретких вредности: DYS385=13-14, DYS570=20, DYS481=27 и DYS635=22. Последња три од наведених маркера карактеристични су за већи број фамилија са подручја Средњег Ибра и Старог Колашина које славе Митровдан и припадају истом генетичком роду, а има их исељених и широм Србије. Овом роду припадају и фамилије Мекоделаца, тако да се може констатовати да је предање Радосављевића о пореклу од рода Мекоделаца потврђено. Радосављевићу су генетички најближи двојица тестираних управо из рода Мекоделаца, чији резултати још увек нису јавни, из Жеровнице и Житковца код Звечана. Њихови хаплотипови такође поседују вредност DYS385=13-14, а од резултата Радосављевића разликују се на једном од 23 упоредива маркера.
Од јавно доступних резултата, поред Радосављевића овом роду још припадају Јевтовић (Лесковица/Александровац), Божовић (Придворица/Зубин Поток), Урошевић (Доња Трепча/Чачак), Ћурчић (Милатовићи/Лучани), Карајовић (Чукојевац/Краљево и Гледић/Краљево), сви са славом Митровдан.