Аутор Тема: Косово и Метохија 2025 - допуна узорка  (Прочитано 39205 пута)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Косово и Метохија 2025 - допуна узорка
« Одговор #60 послато: Април 19, 2025, 06:28:52 поподне »
20. Здравковић (Мрђинац 1900. године), Никољдан, Штрпце, E-V13>Z1057

Највероватније припада разгранатом генетичком роду из Штрпца, коме припада неколико тестираних из овог истраживања чији резултати још нису јавни и који славе различите славе (Никољдан, Петковдан, Св. Варвара, Аранђеловдан). Истом роду припада и један тестирани из Ђаковице (слави Митровдан) и један тестирани муслиман из Драгаша. За овај род је карактеристична повишена вредност маркера DYS438=11. Ову вредност маркера има и хаплотип тестираног Здравковића, а од модалног хаплотипа поменутог генетичког рода одступа са вредностима маркера DYS393=14 и DYS392=10.

Тестирани је навео врло прецизне податке о пореклу своје породице, тако да их преносим у целости:



Нагађање да Мрђинци потичу од Никшића из Роваца очито је нетачно пошто Никшићи припадају грани I2-FT190799, а овај генетички род није присутан у Црној Гори.

Милета Букумирић у свом раду о Сиринићкој жупи наводи следеће о Мрђинцима:


Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6273
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Косово и Метохија 2025 - допуна узорка
« Одговор #61 послато: Мај 05, 2025, 06:13:53 поподне »
18. Ђекић, Никољдан, Коретиште, Гњилане, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Припада истом генетичком роду из Коретишта код Гњилана као и следећи тестирани:
- Перић, Никољдан, Коретиште/Гњилане
- необјављени резултат, Никољдан, Коретиште/Гњилане
Хаплотип Ђекића се од хаплотипова поменуте двојице разликује на маркерима YGATAH4, DYS456 и DYS635.

По речима тестираног, Ђекићи имају надимак Ђекци, а до скора су имали презиме Јовановић. Садашње презиме је узео деда тестираног. По предању су пореклом из данашње Северне Македоније.

Атанасије Урошевић помиње пар родова из Коретишта који славе Никољдан и потичу из Македоније. С обзиром да Перићи, који прпипадају истом генетичком роду, кажу да су имали презиме Ковачевић, по свој прилици се ради о следећем роду:
Ковачови (17 к., св. Никола); досељени из прилепског краја, где су били врло богати и имали воденицу "од девет витла". Турци им дођу по женскиње, ови их опију и побију, па с магарцима побегну. Прво се настанили у Кметовцу, па прешли у Станишор и најзад наиђу овде на добру воду и оснују ово село пре 250 и више година. Презиме им је по томе што су до пре 40 година били ковачи.

Ђекићи припадају роду који Атанасије Урошевић бележи под надимком Ђуринци: Пејинци, Ђуринци и Ђокинци из Коретишта су постали од једног пасторка у роду Ковачових, кога је као сина довела нека жена "вртенарка", "бугарка", "мечкарка" из Македоније.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2897
  • Sit pugna perpetua
Одг: Косово и Метохија 2025 - допуна узорка
« Одговор #62 послато: Јун 02, 2025, 09:11:49 поподне »
4. Шмигић, Аранђеловдан, Пољане, Исток

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније и млађој подграни CTS1211>YP237>FGC13681>YP951>YP4659>YP6186>BY99654. Од модала ове гране одступају повишена вредност DYS389II=31 и снижена Y-GATA-H4=11. Због хаплотипа блиског модалном има приличан број релативно блиских поклапања, али већина њих је прилично географски удаљена, углавном су то тестирани са подручја Крајине. Од једног тестираног из околине Србице са којим без сумње дели заједничког претка, а чији резултат није још увек јаван, разликује се на чак 5 од 22 упоредива маркера. Препорука је даље тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео следеће:

"Мој отац, деда, прадеда и чукундеда су из села Пољане у општини Исток. Сви Шмигићи су из Метохије и сви славимо Св. Архангела Михаила, зимску и летњу (21. новембар и 26 јул). Шмигића је до рата 1999. било у селима Пољане, Леочина и Дрсник. Једна породица Шмигић је (за време Шипније, ако се не варам) отишла у село Товрљане код Куршумлије. Не знам за старија презимена и надимке. Предање је да је први предак дошао из данашње Црне Горе."

У литератури је за Шмигиће из Пољана забележено:

"Чувају предање да су им се прци доселили из Црне Горе у оближње село Леочину, око 1780. године. Из Леочине су, такође према предању, око 1835. године прешли у оближње село Кладерницу, одакле су се 1915. доселили у Пољане. Имају рођаке (c овим презименом) у суседном селу Тучепу, Леочини и Дрснику код Клине. Шмигићи у Пољану живели су до 1946. године у заједници. Једна кућа из Пољане прешла у Грачаницу 1983. године. Слава Свети Ранђео; мала слава Свети Ранђео летњи."

Ван мреже Атос

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 2
Одг: Косово и Метохија 2025 - допуна узорка
« Одговор #63 послато: Јун 14, 2025, 10:33:48 поподне »
Поштовани, да ли су доступни резултати тестирања и анализа могућих хаплотипских поклапања за породицу Живковић из Великог Крушева или Беркова (општина Клина)? Ради се о даљим сродницима, па бих био захвалан на свакој информацији. Хвала унапред.

Ван мреже Radul

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1905
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Косово и Метохија 2025 - допуна узорка
« Одговор #64 послато: Јун 14, 2025, 11:36:17 поподне »
Поштовани, да ли су доступни резултати тестирања и анализа могућих хаплотипских поклапања за породицу Живковић из Великог Крушева или Беркова (општина Клина)? Ради се о даљим сродницима, па бих био захвалан на свакој информацији. Хвала унапред.
Стигао је резултат, објављујем ујутру.
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Radul

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1905
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Косово и Метохија 2025 - допуна узорка
« Одговор #65 послато: Јун 15, 2025, 12:17:31 поподне »
21. Живковић, Аранђеловдан, Велико Крушево/Клина, J2a-M319

Породица Живковић, према породичном предању води поријекло са простора данашње Црне Горе, тачније из области Фундине, у племенској области Кучи. Као непосредно претходно пребивалиште помињу се Васојевићи  и село Петњик код Берана, одакле су се доселили у село Велико Крушево, општина Клина.

Досељавање се смјешта у временски период краја 18. вијека, у вријеме око 1780. године. Друго предање, записано у књизи Метохија, наводи, да су досељени „прије пет стотина година“, што указује на могућност раније сеобе, можда још у 17. вијеку.

У Великом Крушеву Живковићи су имали четрнаест кућа и били су једна од бројнијих породица. Старије презиме или родовски надимак, уколико је постојао, није сачуван у породичном памћењу. Крсна слава породице је Аранђеловдан, а прислужуница Сабор Светог Архангела Гаврила.

Анализа маркера
Припада хаплогрупи J2a-M319 > Z17221 чији је филогенетички низ следећи:
J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5116 > J-PF5119 > J-CTS4800 > J-L558 > J-Y5014 > J-M319 > J-Z17221.

Добијени резултати не указују на већ познат род са простора Црне Горе. Напротив, најближе генетичке везе тестирани има са једном породицом из Великог Крушева/Клине која баштини старосједилачки наратив. Живковићи са њима имају поклапање 20/23, са тим да је разлика на DYS385b у два корака.

Старост везе незахвално је процјенити, па је пожељан дубински тест.

Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију.
« Последња измена: Јун 15, 2025, 12:21:56 поподне Radul »
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14342
Одг: Косово и Метохија 2025 - допуна узорка
« Одговор #66 послато: Јун 15, 2025, 01:07:49 поподне »
21. Живковић, Аранђеловдан, Велико Крушево/Клина, J2a-M319

Породица Живковић, према породичном предању води поријекло са простора данашње Црне Горе, тачније из области Фундине, у племенској области Кучи. Као непосредно претходно пребивалиште помињу се Васојевићи  и село Петњик код Берана, одакле су се доселили у село Велико Крушево, општина Клина.

Досељавање се смјешта у временски период краја 18. вијека, у вријеме око 1780. године. Друго предање, записано у књизи Метохија, наводи, да су досељени „прије пет стотина година“, што указује на могућност раније сеобе, можда још у 17. вијеку.

У Великом Крушеву Живковићи су имали четрнаест кућа и били су једна од бројнијих породица. Старије презиме или родовски надимак, уколико је постојао, није сачуван у породичном памћењу. Крсна слава породице је Аранђеловдан, а прислужуница Сабор Светог Архангела Гаврила.

Анализа маркера
Припада хаплогрупи J2a-M319 > Z17221 чији је филогенетички низ следећи:
J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5116 > J-PF5119 > J-CTS4800 > J-L558 > J-Y5014 > J-M319 > J-Z17221.

Добијени резултати не указују на већ познат род са простора Црне Горе. Напротив, најближе генетичке везе тестирани има са једном породицом из Великог Крушева/Клине која баштини старосједилачки наратив. Живковићи са њима имају поклапање 20/23, са тим да је разлика на DYS385b у два корака.

Старост везе незахвално је процјенити, па је пожељан дубински тест.

Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију.

Нико из ове групе није радио дубински тест, па је више него пожељно. Погледао сам J2-M172 пројекат на FTDNA, маркерима најближе стоје Бугарин Христов (раније Винев) из Ловечке области и Румун Сладариу из Ботошана. Бугарин је радио BIGY700 и припада подграни J-Y13341* (YF14856): https://www.yfull.com/tree/J-Z6065/

Следећи најближи маркерима су тестирани из Либана, који истина припадају хаплогрупи J2a-M319, тачније подграни J-Y5500: https://www.yfull.com/tree/J-Y5500/

Ово уједно може бити и неки путоказ за даље истраживање. Најпре треба испитати ову балканску везу.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Косово и Метохија 2025 - допуна узорка
« Одговор #67 послато: Јун 23, 2025, 07:27:57 поподне »
22. Стевановић, Никољдан, Прокупље, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS448=22, DYS481=23 и DYS635=23 и снижену вредност маркера DYS576=16 и DYS643=11. Нема блиских поклапања хаплотипова.

Тестирани је навео да Стевановићи потичу од Зивгаревића из Велике Хоче код Ораховца, одакле им се предак Стеван доселио крајем 19. века. Од Зивгаревића по речима тестираног потичу и Вукашиновићи из Мађера код Прокупља. О даљем пореклу имају два предања: према једном потичу из Македоније, а према другом из околине Билеће у Херцеговини.

Крсто Витошевић у свом раду о Великој Хочи наводи следеће:

Poд Зивгаревића потиче из Источне Србије или из Бугарске. Једна њихова фамилија са Витошевићима у Ораховцу је у сродству, односно, они су Витошевићима ујаци, па се и сада тако ословљавају.
Породично име су добили по ралу /дрвеном плугу/ које је њихов први предак–досељеник називао "зив", јер по казивању Зивгаревић Николе из Велике Хоче, .рало–ралица се тада на бугарском називала тим именом – "зив", а касније додато је гар, односно "Зивгар". Сељани су његове потомке дуго називали "Зивгарима", па отуда Зивгаревићи. Зивгаревићи су били врло богати, али и преки, па су се често сукобљавали са муслиманима у Хочи и из суседних села. Због тога су њихове куће више пута паљене и пљачкане. Због таквих насртаја Зигаревићи су се рано селили у друга места.
У Извештају Црвенковића записано је газдинство Петка Зивгаревића са 5 чељади, 7 карлица њива и 8 мотика винограда. У лето 1966. гоцине затечена су два газдинства: Зивгаревић Николе Живота са 4 члана и Зивгаревић Крсте Трајка са 10 укућана или 14 лица укупно. По казивању Зивгаревић Николе /76 год./ више од 10 кућа овога рода је крајем турске владавине исељено. У Призрену су потомци Зивгаревић Панте /2 куће/, Зивгаревић Крсте /2 куће/ и Зивгаревић Милана. Три пороцице су, да би избегле крвну освету, промениле презиме и пребегне у Прокупље. То су сада 5–6 домаћинстава који потичу од Зивгаревић Стевана. Они носе презиме Стевановић и потомци су Мијини, Стеванови, Миланови и Генини. Од овога рода потичу и Петар Јанковић који живи у Бугарској и Слободан Јанковић, у Београду. Стефановићи живе и у Куршумлији и Нишу.
У село Мађаре код Белољина /Прокупље/, после 1873. године, досељена су два брата Зивгаревића, Андрија и Марко. Њихови потомци сада живе у 35 домаћинстава, али је већина расељена. Они живе у следећим местима: Мађаре, Белољин, Прокупље, Београд, Инђија, Зајечар, Бујановац, Ниш и Куршумлија.


Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

Ван мреже BorisSrb

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Косово и Метохија 2025 - допуна узорка
« Одговор #68 послато: Јун 25, 2025, 10:59:33 поподне »
20. Здравковић (Мрђинац 1900. године), Никољдан, Штрпце, E-V13>Z1057

Највероватније припада разгранатом генетичком роду из Штрпца, коме припада неколико тестираних из овог истраживања чији резултати још нису јавни и који славе различите славе (Никољдан, Петковдан, Св. Варвара, Аранђеловдан). Истом роду припада и један тестирани из Ђаковице (слави Митровдан) и један тестирани муслиман из Драгаша. За овај род је карактеристична повишена вредност маркера DYS438=11. Ову вредност маркера има и хаплотип тестираног Здравковића, а од модалног хаплотипа поменутог генетичког рода одступа са вредностима маркера DYS393=14 и DYS392=10.

Тестирани је навео врло прецизне податке о пореклу своје породице, тако да их преносим у целости:



Нагађање да Мрђинци потичу од Никшића из Роваца очито је нетачно пошто Никшићи припадају грани I2-FT190799, а овај генетички род није присутан у Црној Гори.

Милета Букумирић у свом раду о Сиринићкој жупи наводи следеће о Мрђинцима:


Велика је вероватноћа да припадамо Бјелопавлићима!

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Косово и Метохија 2025 - допуна узорка
« Одговор #69 послато: Јун 25, 2025, 11:35:34 поподне »
Велика је вероватноћа да припадамо Бјелопавлићима!

На основу чега?

Ван мреже AC

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 42
Одг: Косово и Метохија 2025 - допуна узорка
« Одговор #70 послато: Јун 26, 2025, 08:59:08 пре подне »
Да ли је Косово регион са највише оборених предања?

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1337
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Косово и Метохија 2025 - допуна узорка
« Одговор #71 послато: Јун 26, 2025, 09:02:26 пре подне »
Да ли је Косово регион са највише оборених предања?

Мислим да није јер неких спектакуларних предања није било. Највише оборених предања је према мојој евиденцији из Старог Влаха, где су многе породице имале предање да су из Куча, а у ствари су претежно из Херцеговине.

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 1392
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Косово и Метохија 2025 - допуна узорка
« Одговор #72 послато: Јул 09, 2025, 09:21:40 пре подне »
20. Златановић, Никољдан, Велико Ропотово/Косовска Каменица, R1b-PF7562 > R-FT44409

Тестирани је у упитнику навео да воде порекло из околине Врања и да зато носе и родовски надимак Врањци.

Атанасије Урошевић за овај род у Големом (Великом) Ропотову бележи:

Цитат
Врањци (2 к., св. Никола), досељени из врањског краја пре 100 година. Њихове се 3 куће пре 40 година иселиле у Србију.

Исти род (Врањци) Урошевић спомиње и у суседном селу Горње Кусце, удаљеном свега 7–8 km од Великог Ропотова:

Цитат
Врањци (4 к., св. Никола), досељени из врањског краја пре 80 година.

Хаплотип тестираног Златановића за сада нема потпуних поклапања у табели Српског ДНК пројекта. Сви хаплотипови који се разликују до 5–6 маркера припадају грани R-FT44409, па је извесно да и Златановић припада некој млађој подграни исте ове хаплогрупе, присутној на Балкану најмање од бронзаног доба. Посебно се издваја ређа вредност маркера DYS389II = 30 (модална вредност је 29).

На 25 упоредивих маркера најближи су Мартић и Булат из околине Глине. Обојица славе Митровдан, а њихови преци су на Банији документовани још од 18. века. Њихови хаплотипови разликују се од Златановићевог на 2 од 25 упоредивих маркера.

Од тестираних са истом славом (Никољдан) најближи су Петровић из Рудара код Куршумлије и Николић из Високе код Куршумлије. Они међусобно имају потпуно поклапање, а у односу на Златановића разликују се на 2 маркера од упоредивих 23. Петровић има (несигурно) породично предање о пореклу из Црне Горе, док Николић има предање о пореклу из околине Рашке.

Иако је генетичка дистанца нешто већа (3/23) посебну пажњу заслужује Вагић из Врчина (такође са славом Никољдан). Поред даљег порекла са Косова и Метохије (околина Призрена), са Златановићем дели и исту славу, као и поменуту ређу вредност маркера DYS389II = 30, што указује да је ова веза филогенетски значајна.

Ако је заинтересован за даље истраживање и има финансијских могућности, драгоцено би било да Златановић уради тзв. "велики тест" (Big Y-700 или WGS). Он би помогао не само у расветљавању његовог породичног порекла, већ би имао и шири истраживачки значај, у смислу профилисања древне гране R1b-PF7562, којој припада по свему судећи значајан број српских родова.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9197
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Косово и Метохија 2025 - допуна узорка
« Одговор #73 послато: Јул 11, 2025, 01:49:18 поподне »
29. Насковић, Никољдан, Рајановце, Косовска Каменица

Припада хаплогрупи N1-TAT>M2019>PH1612. Најближа поклапања су му Јовановић из Пасјана (слава Никољдан) и нејавни тестирани из истог места и са истом славом, са којима је сигурно у ближој генеалошкој вези. Од њих двојице се разликује само на 2 маркера од упоредивих 23 (на релативно брже мутирајућим DYS576 и на DYS570, на којима има снижене вредности 16). Генетско жариште овог рода који припада прилично реткој хаплогрупи у нашим крајевима је по свему судећи негде на подручју Новобрдске Криве Реке.  Грана М2019 је присутна међу археогенетским налазима раних Мађара у Панонији, једини из ближег суседства који је урадио велики тест је Немарић из Петрчана код Задра, који припада нижој подграни A9416. Било би добро да неко из овог рода уради неки од дубинских тестова генома (Big Y или WGS) како бисмо их генетски профилисали и открили нижу, односно млађу подграну којој припадају, или да макар ураде појединачни тест на A9416.

https://www.yfull.com/tree/N-PH1612/

Тестирани је навео да је надимак његовог рода Ивановци или Јовановци, да су му се преци доселили из Врања и да презиме носе по чукундеди Наску Ђурђијићу. Ово се слаже са подацима из етнографске литературе (из књиге Атанасија Урошевића "Новобрдска Крива Река"):

"Ивановци (16 к., св. Никола): су досељени из врањског краја после Урошоваца."

https://www.poreklo.rs/2019/01/27/poreklo-prezimena-selo-rajanovce-kosovska-kamenica/

Занимљиво је да род Ђорђијиних из Пасјана, коме припадају тестирани Јовановић и нејавни, има предање о доласку у Пасјане из Мигановца око 1870. године. Мигановце се налази само десетак километара северније од Рајановца одакле је тестирани Насковић. Иначе је род Ивановаца којима тестирани припада дошао у Рајановце нешто после рода Урошоваца, заснивача села, који су ту дошли око 1730. У врањском крају одакле су по предању Ивановци за сада није регистрована ова грана. Занимљиво је да је презиме родоначелника Насковића, Наска Ђурђијића, веома слично називу рода Ђорђијиних из Пасјана.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6273
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Косово и Метохија 2025 - допуна узорка
« Одговор #74 послато: Јул 11, 2025, 02:47:26 поподне »
29. Насковић, Никољдан, Рајановце, Косовска Каменица

Припада хаплогрупи N1-TAT>M2019>PH1612. Најближа поклапања су му Јовановић из Пасјана (слава Никољдан) и нејавни тестирани из истог места и са истом славом, са којима је сигурно у ближој генеалошкој вези. Од њих двојице се разликује само на 2 маркера од упоредивих 23 (на релативно брже мутирајућим DYS576 и на DYS570, на којима има снижене вредности 16). Генетско жариште овог рода који припада прилично реткој хаплогрупи у нашим крајевима је по свему судећи негде на подручју Новобрдске Криве Реке.  Грана М2019 је присутна међу археогенетским налазима раних Мађара у Панонији, једини из ближег суседства који је урадио велики тест је Немарић из Петрчана код Задра, који припада нижој подграни A9416. Било би добро да неко из овог рода уради неки од дубинских тестова генома (Big Y или WGS) како бисмо их генетски профилисали и открили нижу, односно млађу подграну којој припадају, или да макар ураде појединачни тест на A9416.

https://www.yfull.com/tree/N-PH1612/

Тестирани је навео да је надимак његовог рода Ивановци или Јовановци, да су му се преци доселили из Врања и да презиме носе по чукундеди Наску Ђурђијићу. Ово се слаже са подацима из етнографске литературе (из књиге Атанасија Урошевића "Новобрдска Крива Река"):

"Ивановци (16 к., св. Никола): су досељени из врањског краја после Урошоваца."

https://www.poreklo.rs/2019/01/27/poreklo-prezimena-selo-rajanovce-kosovska-kamenica/

Занимљиво је да род Ђорђијиних из Пасјана, коме припадају тестирани Јовановић и нејавни, има предање о доласку у Пасјане из Мигановца око 1870. године. Мигановце се налази само десетак километара северније од Рајановца одакле је тестирани Насковић. Иначе је род Ивановаца којима тестирани припада дошао у Рајановце нешто после рода Урошоваца, заснивача села, који су ту дошли око 1730. У врањском крају одакле су по предању Ивановци за сада није регистрована ова грана. Занимљиво је да је презиме родоначелника Насковића, Наска Ђурђијића, веома слично називу рода Ђорђијиних из Пасјана.

Поменути чукундеда Наско је забележен у Рајановцу у попису из 1912. године који је организовао српски конзулат, као Наско Ђорђић. Вероватно је то презиме носио по оцу или деди Ђорђу, па претпостављам да је сличност са називом рода Ђорђијиних случајност.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 697
Одг: Косово и Метохија 2025 - допуна узорка
« Одговор #75 послато: Јул 12, 2025, 09:45:11 пре подне »
Покушаћемо да дамо реконструкцију и преглед родова који се везују за Насковића из Рајановца (К. Каменица).

НАСКОВИЋ припада роду ИВАНОВЦИ (Никољдан) који су досељени из Врањског краја после Урошоваца после 1730 године.

ЈАНКОВИЋ који су њихови генетски сродници припадају роду ЂОРЂИЈИНИ (Никољдан) из Пасјана (Гњилане) су досељени пре 60 (око 1860) године из Мигановца (К. Каменица).

У Мигановцу налазимо фамилију ШТРЦИ (Никољдан) која има предање да су досељени пре 140 (1780) из Врањског краја. Фамилије са породичним називом ШТРЦИ налазимо још у селима РОБОВЦЕ (К. Каменица) који имају предање да су се доселили из Мигановца као доведени (пасторци) око 1900 године и у селу БОЖЕВЦЕ (К. Каменица) где се за њих каже да су досељени на мираз око 1810 године из Врањског краја. Обе фамилије славе Никољдан.

У селу ПАСЈАНУ поред ЂОРЂИЈИНИХ постоји фамилија ВРАЊЦИ која такође слави Никољдан и која има предање да им је старина као код рода у Великом Ропотову одакле су се доселили пре 80 (1840) године а у Великом Ропотову је фамилија ВРАЊЦИ са славом Никољдан који баштине да су досељени из Врањског краја пре 100 (1820) године.

У околини Гњилана и Косовске Каменице има још неколико фамилија који као назив рода имају назив ВРАЊЦИ али мислим да нису везани за ове фамилије о којима говоримо.

Фамилији са породичним називом ШТРЦИ у Врањском крају налазимо у селу Доње Жапско која такође слави Никољдан. Колико сам разумео ШТРЦИ значи птица РОДА или нешто врзано за Роде. Имена насеља која би могла да да се вежу за овај назив може бити ШТРПЦЕ у Сиринићкој жупу. Иначе овај назив за роду налазимо само у "Шопском" појасу. Сви горе наведени подаци узети су од Атанасија Урошевића а око времена требамо бити опрезни и не треба се држати стрикно као тачни али је период близак.

Свакако Насковићу и Јанковићу предлажем неки од напреднијих тестова као и тестирање горе поменутих родова за утврђивање сродства и потврду Урошевићевић навода и за сигурну реконструкцију кретања ваших предака.

« Последња измена: Јул 12, 2025, 09:49:09 пре подне Неродимац »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5688
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Косово и Метохија 2025 - допуна узорка
« Одговор #76 послато: Јул 12, 2025, 10:01:04 пре подне »

Фамилији са породичним називом ШТРЦИ у Врањском крају налазимо у селу Доње Жапско која такође слави Никољдан. Колико сам разумео ШТРЦИ значи птица РОДА или нешто врзано за Роде. Имена насеља која би могла да да се вежу за овај назив може бити ШТРПЦЕ у Сиринићкој жупу. Иначе овај назив за роду налазимо само у "Шопском" појасу. Сви горе наведени подаци узети су од Атанасија Урошевића а око времена требамо бити опрезни и не треба се држати стрикно као тачни али је период близак.


Колико ми је познато, Моравци Врањанце називају "Шопима".
« Последња измена: Јул 12, 2025, 10:09:04 пре подне Милош »

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6273
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Косово и Метохија 2025 - допуна узорка
« Одговор #77 послато: Јул 12, 2025, 11:11:21 пре подне »
Покушаћемо да дамо реконструкцију и преглед родова који се везују за Насковића из Рајановца (К. Каменица).
...

Веома са скептичан у вези горе наведене констатације. Осим што сви које си побројао славе најчешћу славу код Срба и што су дошли из врањског краја као и бројни други родови из Горње Мораве и Криве Реке, других назнака да се сви они везују за Насковиће нема. Наравно, осим Ђорђијиних за које је то ДНК тестом доказано.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 697
Одг: Косово и Метохија 2025 - допуна узорка
« Одговор #78 послато: Јул 12, 2025, 11:47:28 пре подне »
У селу ПАСЈАНУ поред ЂОРЂИЈИНИХ постоји фамилија ВРАЊЦИ која такође слави Никољдан и која има предање да им је старина као код рода у Великом Ропотову одакле су се доселили пре 80 (1840) године а у Великом Ропотову је фамилија ВРАЊЦИ са славом Никољдан који баштине да су досељени из Врањског краја пре 100 (1820) године.

За ове ВРАЊАНЦЕ имамо тестиране ЗЛАТАНОВИЋ, Никољдан, Велико Ропотово и они су R1b-FT44409 зато сам њих и одвојио као пример да назив рода не треба увек повезивати са пореклом. Ако узмемо у обзир да су Насковићи и Јанковићи иста генетска група а Јанковићи имају порекло из Мигановца а тамо налазимо род ШТРЦИ који се ту доселио из Врањаког краја требало би да су они од истог рода, зато сам и на почетку написао ПОКУШАЋЕМО да реконструишемо и да наравно ово не мора да буде коначно док не добијемо резултат неког од рода ШТРЦИ.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6273
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Косово и Метохија 2025 - допуна узорка
« Одговор #79 послато: Јул 14, 2025, 03:56:26 поподне »
25. Раденковић, Ђурђевдан, Горње Вараге/Зубин Поток, I2-Y3120

У литератури се наводи да су Раденковићи (раније Јефтовићи) из Горњих Варага део братства које по предању потиче од три брат, староседеоца у селу. Лутовац их бележи под презименима Танасковић, Јефтовић, Јовановић и Васиљевић. Раније су славили Ђурђиц, па су „због крви" променили славу. Кажу да су даљом старином из Дробњака. Пре него што су се населили у Горње Вараге, крајем 18. века, били су у Косову, пa су отуда због крви побегли у Колашин. Прво су се населили у суседно село Копиловиће, а отуда дошли овамо. Имају исељене рођаке у Јастрепцу. У другом извору се каже да не знају засигурно своје порекло, али претпостављају да су „негде из Црне Горе“, те да су род су са Антонијевићима, Јовановићима и Миљковићима у овом селу. Помиње се и да су раније осим презимена Јефтовић носили и презиме Јевремовић, по претку Јевту или Јеврему.
Тестирани је навео да су презиме Јефтовић нисили до пре 100 и нешто година, па су ново презиме узели по претку Раденку. Каже да нису род са Раденковићима из Копиловића, нити са Раденковићима у Србовцу и Грабовцу у општини Звечан. Наводи да данас у Горњим Варагама поред Раденковића има још и Јовановића, Антонијевића и Миљковића, те да су они са Антонијевићима род од старине.

Хаплотип тестираног поседује већи број карактеристичних вредности. Највише се издваја маркер YGATAH4=11, затим DYS549=12 и DYS570=12, те у мањој мери DYS19=17 и DYS635=22. Због овако бројних одступања овог хаплотипа од модалних вредности, у бази Српског ДНК пројекта нема резултата за које би се могло поуздано тврдити да указују на блискост Раденковића са неким од тестираних. Уочава се ипак једна групу резултата која свакако завређује пажњу, а то је род из Љешанске нахије који слави Ђурђиц и који према предању потиче из Љеша у Албанији. До сада је процењено да овом роду припадају Ускоковић (Цетиње), Вукчевићи (Бигор и Гољемади/Подгорица), Бољевић (Горња Горица/Подгорица), Глобаревић (Дражевина/Подгорица) и Милоњић (Врањина/Зета), као и један необјављени тестирани из Драгољевца код Истока, који такође слави Ђурђиц, па се може рећи да је присуство овог рода на Косову и Метохији већ потврђено. Род припада грани I2-Y3120>Y4460, а његови карактеристични маркери су DYS19=17, DYS549=12, те снижена вредност DYS635<23, управо они који се јављају и код Раденковића. Када се на све то узме предање Раденковића о пореклу из Црне Горе и стара слава Ђурђиц коју славе и поменуте љешанске фамилије, постоје изгледне шансе да се ради о припадницима истог генетичког рода.

Раденковић би могао да уради барем тест на мутацију Y4460 како би се проверило да ли припада истој кровној грани као и Љешани, а дубински тестови би свакако били најбоље решење.


Kамене рабъ и госодинъ