Косово и Метохија 2025 - допуна узорка

[Небојша]

13. Палочевић, Ваведење, Витина, J1-P58>L829


Тестирани је навео да је старије презиме гласило Јовановић, родовски надимак Палчеви (Палочеви). У литератури (Горња Морава и Изморник) за Палочевиће се каже кратко: "Палочеви (5 к., св. Богородица), старинци." https://www.poreklo.rs/2020/07/11/poreklo-prezimena-varosica-vitina/

У пројекту нема сасвим блиских хаплотипова, међутим постоје релативно блиска поклапања и то не географски удаљена. Цанићи (Аранђеловдан) из околине Косовске Каменице и једна необјављена породица из Доње Битиње (Штрпце). Маркерима делује близу и група око Пешикана, из околине Херцег Новог и Котора, као и једна група родова са славом Никољдан из Старог Влаха. Условно би могла постојати и нека динарска, давно одвојена група. Пожељно је да сви ови родови одраде неки дубински тест. Прилично су бројни, а нико до сада није одрадио дубљи тест ради профилзације.

[Komita94]

Да ли тестирани може да наведе имена својих директних мушких предака за које зна сигурно?

Поштовани, коначно сам нашао времена да се укључим у расправу. Управо ћу навести мушке претке до колена које сигурно знам, почећу од себе: Стефан, Мирослав, Јован, Крста, Стојан, Трајко, Филип и претпостављам Стеван, јер се у књизи Милорада Филића "Школе у Ранилугу и околини 1853-1953" на прослави школске славе "Свети Сава" 1904 или 1905 године помиње као домаћин Филип Стеванић, с обзиром да су сви после њега добијали презимена по оцу, претпостављам да је његов отац Стеван, по коме сви камишевићи из Доњег Кормињана носе назив, цео род од око 30 кућа су познати као Стеванићи, док са Камишевићима у горњем Кормињану то није случај. Ову тврдњу поткрепљује и једно истраживање локалног професора из 1980 год. Он је прикупљао сведочанства старих људи у селу и сачињавао породична стабла и записао да је Филипу отац Стеван и да је поред њега имао још 4 деце. Е сад, мој прадеда Крста је рођен 1914 године, ако бисмо ишли по 25 година уназад његов отац Стојан би био рођен око 1890,  деда Трајко око 1865, прадеда Филип око 1840 године и на крају Стеван око 1815 године, што се донекле поклапа са њиховим доласком у Горње Кормињане, где их је плавио поток, па су се убрзо преселили у доње Кормињане и по Стевану носе назив сви Камишевићи из Доњег Кормињана. Иначе су у доњем Кормињане груписани баш са леве стране од улаза у Цркву, стару кућу и двориште су моји преци дали да буде школа, то је прва школа у том крају и негде се спомиње 1853 година оснивања школе, а негде мало касније, ово је из књиге "школе у Ранилугу и околини 1853-1953".
Пре горњег Кормињана су кратко живели у месту Штицаре, које се налази на данашњем магистралном путу Бујановац - Гњилане, око 2 км после адм. прелаза Бела Земља, данас се ту граниче атари села Доње Кормињане и Доморовца, приликом обраде земље се често могу наћи комади грнчарије темељи кућа. Из Штицара се селе у горње Кормињане са родовима: Вучковићи, Свракићи, Зајчевићи, Матићи (сви ови родови су староседеоци из Штицара и сви славе Ђурђиц и Ђурђевдан), Славковићи(Бугараши) за које се зна да су у Штицаре дошли из Врањског краја око 1820 године у Штицаре, они су одредница да је у том тренутку Штицаре било живо и да се у наредних 10 година селе сви у Горње Кормињане и фактички сачињавају ново село око 1830 године. Негде сам прочитао, а наћи ћу и где да је највећи разлог пресељавања из Штицара у Горње Кормињане био сеоба Черкеза, који су туда пролазили и чинили зулуме.
Сад се враћам поново на Камишевиће и мање познат део, који је чисто предање. Прадеда ми је причао да су наши у Штицаре дошли из села Карачево, које се данас граничи са Шипашницом коју спомиње Атанасије Урошевић, можда је Карачево у том тренутку било само једна од махала села Шипашница, то нисам успео да истражим јер је село Арнаутско и тешко се до података долази. Он ми је причао да су се са локалним Арнаутима и турским агама из села Добрчане закрвили око воденица које су имали у селу Карачево, које се у то време звало Камишево(Камишевићи) и да су убили неког Агу и неке Арнауте, спомињао је и Стеванову жену коју су хтели да отму(ово је мање вероватно, јер је Стеван доста млађи и мислим да је њега именовао јер је његово сећање досезало до Стевана). Углавном после тог сукоба они прелазе Криву реку и беже у Штицаре, то се дешава око 1780 године, а село Камишево од тад носи назив Карачево(због те свађе и лошег догађаја који и Арнаути имају у предању). Он ми је рекао да и Арнаути из Карачева знају за ово и да је њему то потврдио неки Арнаутин који је радио са њим у локалној циглани и да му је рекао да темељи воденица и данас постоје, темеље је мој брат лично видео пре 3 године и он је један од првих из наше фамилије који је у Карачево отишао после 250 година од тог догађаја. Ово је нешто укратко што ја знам и што сам годинама скупљао о пореклу свог рода, нешто из писаних извора, нешто из усменог предања.
Хвала екипи Порекло на ангажовању, простор Косова и Метохије је на жалост јако запостављен а пребогат предањем и догађајима и свако ангажовање је драгоцено.
Стефан Максимовић

[Јовановић J1-М267]

Допуна за Јовановића.

Из ономастике Гњилана наведено је да су из КОРМИЊАНА али није наведено ког. По Атанасију Урошевићу у оба Кормињана једино је род ВЛАЈКОВИЋИ су славили Св. Јована. Овај род још није тестиран али не би било лоше да се провери да ли има веза између ове две фамилије.

Поштовани,

прилично сам сигуран у веродостојност мог породичног предања. Моја породица јесте из рода Кулеткини, али сигурно нисмо дошли из Кормиљана како се наводи у књизи. По предању које сам чуо од брата од рођеног стрица мог оца, а има и писани траг додуше на обичном папиру а које је он нашао испод мадраца после смрти свог оца, моја породица води порекло из Метохије. Тачније из села Стреоц околина Дечана. Одатле су се одселили у Грачаницу. Најстарији предак коме знам име је Митар (Димитрије по другом предању које ћу вам такође написати). Из Грачанице су се одселили за Прилепницу, из Прилепнице у Гњилане. Имена мојих директних предака без околних грана иду овако Митар-Иван-Јован(од којих носимо презиме Јовановић)-Илија-Милан-Богдан-Тихомир-Бојан(и ја имам сина Богдана коме сам дао име по деди). Старији чланови породице су причали да је наша старина од Васојевића.
Сада ћу да вам наведем податке које је написао Станислав Којић у књизи У сенци косовских божура а везано за порекло породице Насковић из Кметовца. Иначе мој предак Иван је имао два сина, Јована од којих смо ми Јовановићи и Наска од којих су Насковићи из Кметовца.

 Преци Насковића су из Метохије, из села Дреновца, код Клине. Даља старина им је из Црне Горе, од Васојевића или Ивановића. Они нису могли трпети турски зукум и због тога су били присиљени на расељавање. Једном приликом, да би спречили отмицу девојке, убили су Турчина, те се морали раселити и све имање оставити. Један од предака се настанио у селу Кош, а већина у Самодрежи. После полувековног битисања у Самодрежи, приморани су на нову сеобу, јер су због силовања убили неког Турчина. Ново станиште су нашли у Косову Пољу, одакле су због зулума пресељени у Грачаницу. Ту је 16–годишњи Димитрије (Митар), бранећи породичну част, убио Турчина и побегао у шуму, али је био ухваћен у Параловској шуми, између Грачанице и Гњилана. Осуђен је на смрт вешањем, али због непунолетства казна није извршена. Господари Приштине и оснивачи новог Гњилана, Џинићи, иначе Арбанаси, узели су младог Митра да им за казну служи на имању, јер нису имали довољно чифчија. Као снажног и вредног момка настојали су да га ожене неком кадуном и тако потурче, али је Митар упорно одбијао такве понуде желећи да остане доследан својој прадедовској вери. Преселио се на бегово имање у Горње Кусце код Гњилана и оженио се Српкињом, с којом је имао сина Ивана. Иван није био леп. Онако црног и грубог лица, завараше га трговци сољу и провадаџије, да сеоска лепотица Јелена баш њега жели за мужа, те он потроши сав новац на част, што га беше понео на пут за Солун, у каравану од 23 коњских и других запрега. Но, трговци су, под претњом увређеног Ивана, натерали лепу Јелену да пристане на удају. Изродила је два сина: Јована и Наска. Иван се преселио у Прилепницу, и ту је одржавао 20 хектара беговог имања под водом, и бегу доносио добру летину, на чему су му завидели многи арбанашки зулумћари и качаци. У једном нападу на бегово имање, Иван убије седам качака и пљачкаша. Због тога је морао да, уз помоћ бега, склони старијег сина Јована у Србију. Кад је потом покушао да пресели млађег сина Наска, постављена је заседа код Ајновачког кладенца из које је Наско смртно рањен у груди. Рањени Наско је успео да убије арбанашког вођу пута због издаје. Оставио је аманет да буде сахрањен у Ајновцу и да се његова жена Наталија, која је била бременита, не преудаје док дете не напуни седам година. Сутрадан по сахрани Наталија се породи и добије сина Станоја. Наскова смрт је, иначе, освећена, када су осиони чланови многобројне патријархалне породичне задруге убили више мушких припадника из Косовице, (села на планини Голак, гранична планина између Турске и Србије до 1912. године), који су Наску поставили заседу код Ајновачког кладенца.

Господари Гњилана Џинићи су поседовали велика имања. У потрази за чифчијама рекли су старом Ивану да врати сина Јована из Србије, а Насковој удовици и Ивану доделили кућу у Балец махали у Гњилану. Међутим, Наталијина браћа су преудали сестру у Кметовце, и седмогодишњи Станоје је отишао за мајком, упркос претњама деде Ивана да ће га убити. Станоја је живео 36 година, био веома поносит и носио је редовно пиштољ о појасу, што су Турци толерисали. Имао је четири сина и две ћерке, и од њиховог колена наовамо има 600 потомака расутих по Косову и средишњој Србији. Најстарији његов син је Аритон (1897-1973), следе Драгутин, Милутин и Стојадин.

Као што се може видети у оба предања је почетна станица је Метохија(Стреоц-Дреновац раздаљина7,6км ). Све остало у оба предања је прилично исто. Једино је код предања које је написао Станислав Којић у миграцијама додато Косово поље и Горње кусце...

Срдачан поздрав

Бојан Јовановић

[Komita94]

22. Максимовић, Ђурђиц (преслава Ђурђевдан), Доње Кормињане/Косовска Каменица, R1b-L51 (*могуће R1b-U106)

Тестирани је у упитнику навео да су ранија презимена била Стеванић и Филиповић и да су пре доласка у Доње Кормињане живели у селу Шипашница. Родовски надимак је Камишевци.

У дигиталној библиотеци смо нашли потврду овог предања, у научном раду Ђорђа Микића под насловом "ДРУШТВЕНЕ И ЕКОНОМСКЕ ПРИЛИКЕ КОСОВСКИХ СРБА У XIX И ПОЧЕТКОМ ХХ ВЕКА" објављеном од стране САНУ 1998. године:





Хаплотип Максимовића поседује неколико ретких и карактеристичних вредности маркера - повишена вредност DYS533=13, ретка вредност DYS385=10-14 и екстремно ретка и снижена вредност DYS570=13, какву има само 25 од укупно чак 26.500 тестираних на R1b_All пројекту на FTDNA!

Једино наизглед ближе поклапање је један необјављени резултат, са славом Јовањдан, из села Глоговце код Косовске Каменице који је на генетичкој дистанци 2 од 23 упоредива маркера. Међутим детаљнијим увидом у хаплотип примећује се да су разлике драстичне. На маркеру DYS570 Максимовић има вредности 13 наспрам 18 код другог тестираног, док на маркеру DYS576 Максимовић има вредност 17 док други тестирани има 19.

Све ово указује да Максимовић вероватно припада врло егзотичној мушкој лози, односно подграни хаплогрупе R1b, можда и на светском нивоу. Уколико има финансијских могућности, драгоцено би било да уради велики тест (WGS или Big Y-700) што изискује значајан трошак, око 400 USD. Алтернативно, било би добро да се тестира још један Максимовић, по могућности што удаљенији сродник по директној мушкој линији, како би се проверило да ли је ретка вредност маркера DYS570 карактеристична за братство Максимовића, или се ради о скоријој приватној мутацији која се јавила код тестираног, његовог оца, деде и сл.

Поштовани, интересује ме да ли има тестираних Камишевића из Пасјана или Леваковића који су данас сви пресељени у околину Крушевца? Невероватно ми је да нема никаквих поклапања ни са једним Родом са Косова и Метохије.
Такође ме интересује за које народе је типична хаплогрупа Р1Б Л51?
Унапред захвалан,
Стефан Максимовић

[Неродимац]

Поштовани, интересује ме да ли има тестираних Камишевића из Пасјана или Леваковића који су данас сви пресељени у околину Крушевца? Невероватно ми је да нема никаквих поклапања ни са једним Родом са Косова и Метохије.
Такође ме интересује за које народе је типична хаплогрупа Р1Б Л51?
Унапред захвалан,
Стефан Максимовић

Стефане тест који сте радили је 25 маркера и није довољан за дубљу анализу. Горе поменути маркери мутирају и подложни су променама па зато на овом броју маркера не могу да се дају коначни одговори. Неки од напреднијих тестова ће открити много више него што имамо сада.

[Драган Обреновић]

Поштовани, интересује ме да ли има тестираних Камишевића из Пасјана или Леваковића који су данас сви пресељени у околину Крушевца? Невероватно ми је да нема никаквих поклапања ни са једним Родом са Косова и Метохије.
Такође ме интересује за које народе је типична хаплогрупа Р1Б Л51?
Унапред захвалан,
Стефан Максимовић

Стефане, то што немате поклапање ни са једном до сада тестираном особом са КиМ у нашој табели, не значи да немате поклапања ни са једним родом са Косова и Метохије. Једноставно, за сада још увек нема вама блиских резултата у табели Српског ДНК пројекта.

Заправо, ваш случај није тако редак, многи од нас смо имали једно или ни једно поклапање, па је некада потребна или лична иницијатива да се истражи, пронађе и тестира неко ко нам је сродан, или просто стрпљења да се "природно" појави нови резултат који нам је близак (што некада може потрајати годинама).

Староседелачки родови Косова и Метохије су доста слабо истражени и тестирани. Слично је и са источном и југоисточном Србијом, за разлику од неких крајева који су масовно тестирани наспрам величине популације (Херцеговина, Црна Гора и сл.). Зато и спроводимо додатна тестирања.

Што се тиче хаплогрупе R1b-L51, то је једна од најзаступљенијих мушких лоза у Европи и настала је пре око 5.500 година.  Данас јој припада неколико десетина милиона људи у Европи. Често се зове "западна R1b" јер су њене потомачке гране, односно њени припадници најзаступљенији у западној Европи, али има нас и на Балкану Мушка лоза R1b-L51 даље се грана на две главне подгране, R1b-P312 и R1b-U106 које се опет даље гранају на мноштво млађих и млађих подграна.

Рецимо и род коме ја припадам такође је подграна хаплогрупе R1b-L51 као и ваш, и као и десетине и десетине родова у српском народу. Када сам се тестирао, имао сам само једно условно блиско поклапање, али сам упорним тестирањем нових људи и затим дубљим тестовима Y хромозома успео да профилишем шири род коме припадам. За то је потребно помало среће, а свакако пуно времена и стрпљења.

У вашем случају, због околности да за сада немате у табели Српског ДНК пројекта ближих поклапања на 25 маркера, сврстали смо вас на безбедан, "зихерашки" ниво L51 (нисмо хтели да лицитирамо/погађамо, већ смо вас сврстали на ниво за који смо ван граница разумне сумње сигурни да му припадате). Ви свакако припадате некој мнооого млађој подграни L51, или подграни R1b-P312 или подграни R1b-U106, али је за одговор питање којој, потребно да урадите неки скупљи тест.

Ако имате сазнања да има Камишеваца у околини Крушевца, зашто не пробате да пронађете неког од њих и тестирате га? Ако бисте ви и још неки Камишевић (пожељно што удаљенији сродник) урадили још и велики тест (WGS или Big Y) формирали бисте нову подграну и тада би се много јасније видело којој подграни филогенетског стабла људског рода припадате.

Углавном, већина људи (укључујући и моју маленкост) била је као и ви збуњена резултатом свог ДНК теста, значењем те ознаке хаплогрупе којој припадамо, вредностима STR маркера итд. Срећом, на нашем форуму и дигиталној библиотеци има пуно информација, па предлажем да се учланите у Друштво "Порекло" и да лагано кренете у истраживање. На форуму има пуно компетентних људи који могу да вам помогну у истраживању, а неки су посебно добри познаваоци Косова и Метохије (ево управо Неродимац, затим Небо_Сав, Милош итд.)

Предлажем и да направите нову тему на форуму, рецимо "Камишевићи, Ђурђиц, R1b-L51" и сл. да тамо преселимо дискусију и да тамо објављујете сва нова сазнања и резултате истраживања свог порекла и рода.

[Јовановић J1-М267]

Поштовани,

прочитао сам на вашем сајту текст о Радмужевићима и Шекуларима. Е сад, да ли постоји вероватноћа да сам ја и сродству са њима? Имамо заједничку хаплогрупу Ј1 и славимо Јовањдан. Читам да су се двојица браће иселила и Метохију и то у околину Дечана одакле су по предању и моји преци. Старији брат и његови потомци су се селили даље а млађи је остао и Метохији и прешао је у ислам. У тексту ми је посебно интересантно старо народно предање о Шекулару као збегу једног броја витезова Јањоша Хуњадија.
У сваком случају целој причи је занимљива необична генетика овог рода а и моја породица је део те необичне генетике. Зато је и моје питање да ли постоји вероватноћа да су они моји даљи преци

Срдачан поздрав
Бојан Јовановић

[Небојша]

Поштовани,

прочитао сам на вашем сајту текст о Радмужевићима и Шекуларима. Е сад, да ли постоји вероватноћа да сам ја и сродству са њима? Имамо заједничку хаплогрупу Ј1 и славимо Јовањдан. Читам да су се двојица браће иселила и Метохију и то у околину Дечана одакле су по предању и моји преци. Старији брат и његови потомци су се селили даље а млађи је остао и Метохији и прешао је у ислам. У тексту ми је посебно интересантно старо народно предање о Шекулару као збегу једног броја витезова Јањоша Хуњадија.
У сваком случају целој причи је занимљива необична генетика овог рода а и моја породица је део те необичне генетике. Зато је и моје питање да ли постоји вероватноћа да су они моји даљи преци

Срдачан поздрав
Бојан Јовановић

Написах овде да сам споменуо и друге гране, више због даљег порекла већине наших J1. Нисте иста грана са Радмужевићима. Не треба истраживати у том правцу. Заправо, простор црногорских Брда је генетички веома добро обрађен и тамо нема гране J1 која би указивала на везу Станојевићима и Косовцима. Предања често знају бити оборена днк тестирањем, што не значи да се неће појавити ваша J1 у Брдима једном. Али, до тада, фокус истраживања треба да буде Косово, Врањско Поморавље и Македонија. Ту је највећа концетрација ове подгране код нас.
 

Мало сам можда раширио причу на читаву J1 код нас и неке друге гране, али надам се да сам колико-толико приближио како видим историјски пут и ове наше подгране са југа.

[Милош]

8. Дубић, Митровдан, Суви Лукавац, Исток

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристичних вредности, пре свих: 448=18, 570=20, 635=22, 643=11. Нема ближих покалапања на пројекту.

Стијовић у Ономастици источног дела Метохијског Подгора, преноси предање информатора Петка Дубића, да су они дошли у Суви Лукавац из села Дубова 1780. године. А да су старином из Кучи. Овај резултат не иде у прилог предању о Кучима и вероватно је повезано због славе Митровдан.

Предлажем тестираном неки напреднију тест (WGS, BigY).

[Radul]

15. Симић, Аранђеловдан, Гризиме, Косовска Каменица

Припада хаплогрупи J2a-L70, за низводну грану неопходан снип или дубински тест. Симић има потпуно поклапање са једном породицом из Беле Воде код Крушевца, са којима дијеле заједнички славу. Старост везе није могуће процјенити јер је поређење на 17 маркера.

Село Гризиме постало је прије стотину четрдесет година, у вријеме када је сеоски атар имао врло мало земље погодне за обрађивање. Преци породице Симић, првобитно су живјели у Сиринићкој жупи, подно Шар-планине. Крајем 18. вијека, услијед непознатих околности, напустили су тај крај и преселили се у Гризиме, гдје су нашли нови дом. У годинама које су услиједиле, 1877. године, један од предака, Арса, настанио се у селу Оране, у данашњој општини Бојник.

Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест.

[НиколаВук]

4. тура узорака

16. Михајловић, Никољдан, Мушутиште, Сува Река
17. Петровић, Никољдан, Грачаница, Приштина
18. Ђекић, Никољдан, Коретиште, Гњилане
19. Поповић, Никољдан, Грачаница, Приштина

[Зрно]

17. Петровић (Никољдан), Грачаница (раније Сушица), Приштина

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, а вероватно је у питању грана BY199059. Поседује уобичајене вредности маркера за ову хаплогрупу, па има већи број потпуних поклапања или само 1 маркер разлике на упоредивих 23. Међу потпуним поклапањима је један необјављени из Сушице, са којим је и по литератури исти род. Гледајући само маркере, не би се нешто конкретно могло закључити, али по територији и крсној слави, нареалније је да се ради о још неутврђеној подграни испод BY199059, коју би формирао са Величковићем из Турјана код Бојника (1 маркер разлике), а има их још доста тестираних који би ушли у ту групацију, највише из околине Бојника и Лесковца. Величковић се налази на Yfull стаблу са звездицом. Препоручује се дубински тест Петровића у иностранству, како би се евентуално открила та нова грана.

Тестирани припада роду Марковчана, који су били најбројнији у Сушици код Грачанице. У првој половини 20. века је постојало 20 њихових кућа. По предању се Марко почетком 19. века доселио из Сиринићке жупе, тј. села Сушиће. Нису позната имена његових синова, али унука већ јесу, по којима су настала разна презимена. Од 3 сина Ћирка (Наћка) који се око 1880. одселио у Грачаницу, настали су Петровићи, Петковићи и Јовановићи. Ћирков брат Максим који је остао у Сушици имао је 4 сина и сви потомци су задржали презиме Максимовић. У Сушици има и доста оних који су потомци њихове браће од стрица – Мицићи, Јевтићи, Јанковићи, Живићи, Трајковићи, Јовановићи, Столићи.


Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-BY199059/

Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

[Бобан Петровић]

Поздрав из Грачанице.

Ово су моји резултати, хвала на детаљној анализи.

Постоји предање да је праотац Марко тј племе Марковчани дошло из Сушића, Сиринићка жупа у Сушицу поред Грачанице. Међутим, постоји и предање да смо пре Сушића живели око Гусиња, колико је то могуће проверити преко ове анализе? Претпостављам да је то могуће тек кад се уради довољно анализа за тај крај, па да се онда упореди...

Поклапање хаплогрупе са људима из околине Лесковца и Бојника је новина за мене и немам баш ниједно предање о томе, тако да ми је и то јако интересантно.

Шта се још може рећи о R1b-Z2705? Видим да доста албанаца има ову хаплогрупу.

Хвала унапред.

[Spajic1]

Шта је са резултатом :
4. Шмигић, Аранђеловдан, Пољане, Исток  ?
Предано је у првој тури, а још није објављен резултат.

[Зрно]

Поздрав из Грачанице.

Ово су моји резултати, хвала на детаљној анализи.

Постоји предање да је праотац Марко тј племе Марковчани дошло из Сушића, Сиринићка жупа у Сушицу поред Грачанице. Међутим, постоји и предање да смо пре Сушића живели око Гусиња, колико је то могуће проверити преко ове анализе? Претпостављам да је то могуће тек кад се уради довољно анализа за тај крај, па да се онда упореди...

Поклапање хаплогрупе са људима из околине Лесковца и Бојника је новина за мене и немам баш ниједно предање о томе, тако да ми је и то јако интересантно.

Шта се још може рећи о R1b-Z2705? Видим да доста албанаца има ову хаплогрупу.

Хвала унапред.

Добићете јасније информације и предлоге путем мејла.

[НиколаВук]

Шта је са резултатом :
4. Шмигић, Аранђеловдан, Пољане, Исток  ?
Предано је у првој тури, а још није објављен резултат.

Чека се на понављање узорка.

[Иван Вукићевић]

16. Михајловић, Никољдан (прислужба Мали Никољдан), Мушутиште, Сува Река, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS391=9 и DYS576=16 и повишене вредности маркера DYS439=13, DYS389i=14 и DYS643=13. Нема блиских поклапања хаплотипова.

Презиме Михајловић носе по чукундеди тестираног. Познати су и као Десићи, а по речима тестираног, велики су ктитори манастира Св. Тројице у Мушутишту, где су живели од кад се памти. По предању, потичу од Немањића.

[Иван Вукићевић]

18. Ђекић, Никољдан, Коретиште, Гњилане, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Припада истом генетичком роду из Коретишта код Гњилана као и следећи тестирани:
- Перић, Никољдан, Коретиште/Гњилане
- необјављени резултат, Никољдан, Коретиште/Гњилане
Хаплотип Ђекића се од хаплотипова поменуте двојице разликује на маркерима YGATAH4, DYS456 и DYS635.

По речима тестираног, Ђекићи имају надимак Ђекци, а до скора су имали презиме Јовановић. Садашње презиме је узео деда тестираног. По предању су пореклом из данашње Северне Македоније.

Атанасије Урошевић помиње пар родова из Коретишта који славе Никољдан и потичу из Македоније. С обзиром да Перићи, који прпипадају истом генетичком роду, кажу да су имали презиме Ковачевић, по свој прилици се ради о следећем роду:
Ковачови (17 к., св. Никола); досељени из прилепског краја, где су били врло богати и имали воденицу "од девет витла". Турци им дођу по женскиње, ови их опију и побију, па с магарцима побегну. Прво се настанили у Кметовцу, па прешли у Станишор и најзад наиђу овде на добру воду и оснују ово село пре 250 и више година. Презиме им је по томе што су до пре 40 година били ковачи.

[Atlantische]

19. Поповић, Никољдан, Грачаница

Према Невгену, Поповић највеће шансе има за припадност хаплогрупи G2a-U1>L1266.

Маркерно му је најближи један од двојице тестираних Живановића из Остружнице са којим има 9/25, од тога четвороструке разлике на 449 и 570. Живановиће је Невген такође предвидео као L1266+. По неписаном правилу бих иначе због оволиког броја разлика искључио могућност да су повезани, али како су у питању јединствени хаплотипови за цео пројекат без дубинског тестирања обојице не бих доносио коначан суд.

Поповићи важе за најстарији српски род у Грачаници.

Поповићи (5 к., Св. Никола). Потичу од „ђака” Ристе Призренца, који се доселио овде кад су у селу живели Арбанаси, односно 1759, како гласи урезани запис на јужном зиду припрате.

Најтоплија препорука за Big Y-700/WGS тестирање.

[ВелиборЛазић13]

Поштовани, коначно сам нашао времена да се укључим у расправу. Управо ћу навести мушке претке до колена које сигурно знам, почећу од себе: Стефан, Мирослав, Јован, Крста, Стојан, Трајко, Филип и претпостављам Стеван, јер се у књизи Милорада Филића "Школе у Ранилугу и околини 1853-1953" на прослави школске славе "Свети Сава" 1904 или 1905 године помиње као домаћин Филип Стеванић, с обзиром да су сви после њега добијали презимена по оцу, претпостављам да је његов отац Стеван, по коме сви камишевићи из Доњег Кормињана носе назив, цео род од око 30 кућа су познати као Стеванићи, док са Камишевићима у горњем Кормињану то није случај. Ову тврдњу поткрепљује и једно истраживање локалног професора из 1980 год. Он је прикупљао сведочанства старих људи у селу и сачињавао породична стабла и записао да је Филипу отац Стеван и да је поред њега имао још 4 деце.

Овдје је, због релативно неуобичајеног облика презимена (Стеванић, умјесто Стевановић) потребно указати на могућност да се ради и о матронимском презимену (Стеванија - Стеванијић - Стеваниић - Стеванић). Наравно, разлика би постојала у акцентовању, али се и она зна временом изгубити.

Све ово не значи да Филипов отац није био Стеван, али је свакако корисно размотрити да ли се у презимену крије нешто више информација.