Форум - Порекло
ДНК порекло => Српски ДНК пројекат => Организоване акције тестирања => Тему започео: НиколаВук Март 31, 2024, 11:19:47 поподне
-
Друштво српских родословаца „Порекло“ организује традиционално ДНК тестирање поводом Светског ДНК дана 25. априла. Акција “Светски ДНК месец 2024” ће трајати од 1. до 28. априла. Позивамо све заинтересоване да се пријаве.
Цена тестирања је изузетно повољна – уместо пуне цене од 13.000 динара, током Светског ДНК месеца цена тестирања биће 7.000 динара.
Напомињемо да се тестира Y-ДНК хромозом што значи да је могуће да се тестирају искључиво мушкарци. Добијени резултат је на 25 маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће кратко тумачење резултата. Тестирани ће добити и сертификат који заједнички издају Биолошки факултет Универзитета у Београду и Српски ДНК пројекат.
Број кандидата за тестирање је ограничен па вам препоручујемо да се пријавите на време!
Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта.
Српски ДНК пројекат је пионирски подухват Друштва српских родословаца „Порекло“ основан септембра 2012. године, а до данашњег дана тестирано је преко 7.000 људи.
Захваљујући Српском ДНК пројекту до данас је откривено на стотине генетичких профила старих родова и племена.
Будите и Ви један од оних који ће на овај начин сазнати своје порекло.
Добро дошли у свет генетичке генеалогије!
https://www.poreklo.rs/2024/03/31/svetski-dnk-mesec-2024-veliki-popust-na-dnk-testiranje-prijavite-se/
-
Има ли неких пријављених до сад?
-
Има ли неких пријављених до сад?
До сада су предате две туре узорака.
1. тура
1. Тановић, Ђурђевдан, Кусуци, Рогатица
2. Стевановић, Мрвеш, Бојник
3. Бјелетић, Крагујевац
4. Милкановић, Стевањдан, Косово, Чајниче
5. Нешовић, Никољдан, Доња Бејашница, Прокупље
6. Безбрадица, Ђурђевдан, Кистање
7. Башић, Јовањдан, Шиповљани, Дрвар
8. Ђилас, Лучиндан, Заград, Никшић
9. Радивојевић, Аранђеловдан, Вашица, Шид
2. тура
10. Пекић, Тројчиндан, Драчевица, Бар
11. Јокић, Јовањдан, Радаљ, Мали Зворник
12. Поповић, Никољдан, Божетићи, Нова Варош
13. Петровић, Аћимовдан, Штитар, Шабац
14. Стаматовић, Алимпијевдан, Плав
15. Вуковић, Ђурђевдан, Велика, Плав
16. Мартић, Ђурђевдан, Брезојевица, Плав
17. Огњановић, Алимпијевдан, Велика, Плав
18. Бошковић, Алимпијевдан, Велика, Плав
19. Чучак, Ђурђевдан, Голубић, Книн
20. Радовић, Ђурђевдан, Метаљка, Пљевља
21. Марушић, Никољдан, Клепци, Чапљина
-
Јуче је предата и трећа тура узорака:
22. Мајсторовић, Никољдан, Јазак, Ириг
23. Јокић, Лучиндан, Цветуља, Крупањ
24. Милијић, Аранђеловдан, Јошаница, Сокобања
25. Павковић, Никољдан, Тушиловић, Карловац
26. Марковић, Никољдан, Раковац, Бујановац
27. Крајић, Аранђеловдан, Стамница, Петровац на Млави
28. Николић, Јовањдан, Глоговац, Богатић
29. Тошковић, Срђевдан, Колашин
30. Јовановић, Мратиндан, Видово, Нови Пазар
31. Минић, Аранђеловдан, Шипачно, Никшић
32. Домановић, Врачевдан, Горње Јарушице, Крагујевац
33. Мирковић (Домановић), Врачевдан, Бошњане, Рача
34. Затежић, Ђурђевдан, Љубић, Чачак
-
Има ли списка нове туре тестираних?
Кад креће објава резултата?
-
12. Поповић, Никољдан, Божетићи, Нова Варош, J2b-M205>Y22059
Тестирани је навео да се предак, Урош Рацић, у Божетиће доселио у другој половини 18. века из Херцеговине. Имао је сина Ђорђија, који је био поп, те одатле данас Поповићи.
О Рацићима из Моравичког округа
(https://iili.io/J6lBr7I.png)
Интересантно да их има у крајевима где има још потврђених припадника овог генетичког рода (Остра, околина Ивањице, итд)
Реч је заправо о прилично раширеном роду Никољштака на простору Старог Влаха, који по свој прилици припада подграни J2b-Y22059>Y22063. Костић из Чачка је радио тест на 111 маркера и поседује вредност 20 на маркеру 587 (одређујућа код M205).
У околии Нове Вароши (Буковик, Тисовица, Штитково, Трудово, Радијевићи) има још доста тестираних M205, али постоји разноврност слава (Никољдан, Ђурђевдан, Ђурђиц, Стевањдан), као и подграна (Y22063, најмање две одвојене Y155375, итд.) Овај хаплотип карактерише не тако типична вредност 13 на маркеру 456. Ако узмемо у обзир и крсну славу Никољдан, овом роду припадају:
Костић, Чачак
Костић, Свештица, Ивањица
Белић, Остра, Чачак
Необјављен, Тисовица, Нова Варош
Необјављен, Блазнава, Топола
Поповић, Кушићан, Ивањица
Због вредности на 456 и географске близине, овој групи може бити блиска једна група родова са славом Аранђеловдан (Пљевља, Чачак, Аранђеловац). Од географски удаљенијих родова, због сличних хаплотипова, за ову групу могу бити интересантни тестирани са простора Македоније, као и Новаковићи из Подгрмечја, који такође славе Никољдан.
Препорука је да неко од овог рода наручи BIGY700, или неки други дубљи тест.
-
Колико ћемо имати пријављених за ову акцију Светског ДНК месеца 2024?
-
Колико ћемо имати пријављених за ову акцију Светског ДНК месеца 2024?
Да ли има још времена за пријављивање?
Имам кандидата: Чекеревац, Никољдан, Ивањица.
-
Има ли списка нове туре тестираних?
Кад креће објава резултата?
Колико ћемо имати пријављених за ову акцију Светског ДНК месеца 2024?
Од последњег пресека су предате још две туре узорака:
4. тура
35. Орељ, Ђурђевдан, Штикада, Ловинац
36. Анџић, Ђурђевдан, Штрпци, Рудо
37. Стојаковић, Ђурђевдан, Доњи Храстовац, Суња
38. Милошевић, Стевањдан, Буковик, Аранђеловац
39. Кујунџић, Никољдан, Пријевор, Чачак
40. Јовановић, Аранђеловдан, Пашинац, Прокупље
41. Живановић, Ђурђиц, Доња Бадања, Лозница
42. Хорњак, Мала Госпојина, Врбас
43. Ђуричић, Никољдан, Тубравић, Ваљево
44. Ђуровић, Петковдан, Велета, Даниловград
45. Вујчић, Јовањдан, Купиново, Пећинци
46. Прокић, Јовањдан, Осечина Село, Осечина
47. Негић, Ђурђиц, Јабучје, Лајковац
48. Марковић, Аранђеловдан, Доња Црнућа, Горњи Милановац
49. Тубић, Савиндан, Доње Лопиже, Сјеница
50. Лацмановић, Врачевдан, Црнобори, Пљевља
51. Чворовић, Лучиндан, Заглавак, Бајина Башта
52. Миљковић, Алимпијевдан, Штитаре, Крушевац
53. Букарица, Аранђеловдан, Лишане Тињске, Бенковац
54. Гајић, Никољдан, Чуклић, Шипово
55. Шујдовић, Лучиндан, Клашнић, Мионица
56. Павловић, Лучиндан, Жарково, Београд
57. Цупаћ, Игњатијевдан, Доње Биљане, Бенковац
58. Михајловић, Гавриловдан, Трговиште
59. Колак, Стиља, Вргорац
60. Живановић, Никољдан, Остружница, Београд
61. Предојевић, Стевањдан, Чумић, Крагујевац
62. Тодоровић, Јовањдан, Београд
63. Чолић, Ђурђиц, Трбушац, Владимирци
64. Тркуља, Јовањдан, Ребић, Удбина
65. Видојевић, Ћириловдан, Видово, Нови Пазар
66. Бабић, Јовањдан, Јаруга, Босанско Грахово
67. Јовановић, Мратиндан, Видово, Нови Пазар
68. Јовановић, Лучиндан, Видово, Нови Пазар
69. Минић, Мратиндан, Видово, Нови Пазар
70. Милановић, Мратиндан, Видово, Нови Пазар
71. Поповић, Ђурђевдан, Доњи Штрбци, Доњи Лапац
5. тура
72. Биочанин, Ћириловдан, Вича, Прокупље
73. Татић, Јовањдан, Бањани, Босанска Крупа
74. Живковић, Нуштар, Винковци
75. Копестинскиј, Прњавор
76. Смиљанић, Стевањдан, Лежимир, Сремска Митровица
77. Стојановић, Аранђеловдан, Наталинци, Топола
78. Новаковић, Никољдан, Рисовац, Босански Петровац
79. Спасојевић, Митровдан, Рибница, Завидовићи
80. Глишић, Часне Вериге, Бушлетић, Добој
81. Џухо, Џуха, Ново Горажде
82. Маруна, Јасенице
83. Рајић, Лазаревдан, Кнежица, Петровац на Млави
84. Степановић, Никољдан, Пецка, Осечина
85. Голић, Јовањдан, Башаид, Кикинда
86. Рајић, Никољдан, Врховина, Соколац
-
Да ли има још времена за пријављивање?
Имам кандидата: Чекеревац, Никољдан, Ивањица.
Нажалост, акција је завршена, али слободно га пријавите на [email protected], може се тестирати по нешто вишој цени у односу на акцијску, али и даље повољнијој у односу на комерцијалну, или се може тестирати по чланској цени (која је иста као и акцијска) ако се он или ви учланите у Друштво.
-
Хвала на информацији уважени колега НиколаВук. Нешто мање пријављених него у неким пређашњим акцијама, како год нека нам је са срећом нова акција тестирања.
-
24. Милијић (Аранђеловдан), Јошаница/Сокобања
Припада хаплогрупи R1b-PF7562>PF7563, а вероватно низводној грани FT44409. По маркерима су му најближи Николић из Високе код Куршумлије и један из околине Јагодине, који славе Никољдан. Од њих двојице се разликује на 2 од упоредивих 23 маркера. Милијић има специфичну вредност DYS390=23 (једини од PF7563, док остали имају 24 или 25).
Тестирани је навео надимак? Мутавџија, да су се можда презивали Миловановић и предање о пореклу са Косова. У литератури за село Јошаница се не наводе Милијићи (https://www.poreklo.rs/2015/12/13/poreklo-prezimena-selo-josanica-sokobanja/ (https://www.poreklo.rs/2015/12/13/poreklo-prezimena-selo-josanica-sokobanja/)) Из ове гране постоји тестирани Миловановић, са истом славом Аранђеловдан, али су разлике у маркерима са Милијићем велике (5 разлике).
https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/ (https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/)
-
1. Тановић, Ђурђевдан, Кусуци, Рогатица
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има само једну вредност у хаплотипу која одступа од модала и то DYS570=22. Иако има потпуних поклапања са пар десетина до сада тестираних због хаплотипа блиског модалу ова поклапања немају великог значаја, јер се не ради о породицама које су и географски блиске и славе исту славу. Тестирани је навео у упитнику предање да је његова породица дошла у Кусуце из Дробњака или са Пиве. Овим тестом је потврђено предање о пореклу из Дробњака.
Занимљиво је помињање Тановића из Дробњака у књизи Дробњака - породице у Дробњаку и њихово поријекло, Стојан Караџић и Вук Шибалић, који су живели у Жабљаку и у суседним Ускоцима, где су се доселили крајем 19. века. Могуће је да су повезани са тестираним Тановићем, мада не мора да значи јер је ово патронимско презиме релативно често.
Саветујем WGS или BigY-700 тест, уколико је Тановић у могућности, за јасније генеалошко позиционирање унутар рода Дробњака.
-
1. Тановић, Ђурђевдан, Кусуци, Рогатица
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има само једну вредност у хаплотипу која одступа од модала и то DYS570=22. Иако има потпуних поклапања са пар десетина до сада тестираних због хаплотипа блиског модалу ова поклапања немају великог значаја, јер се не ради о породицама које су и географски блиске и славе исту славу. Тестирани је навео у упитнику предање да је његова породица дошла у Кусуце из Дробњака или са Пиве. Овим тестом је потврђено предање о пореклу из Дробњака.
Занимљиво је помињање Тановића из Дробњака у књизи Дробњака - породице у Дробњаку и њихово поријекло, Стојан Караџић и Вук Шибалић, који су живели у Жабљаку и у суседним Ускоцима, где су се доселили крајем 19. века. Могуће је да су повезани са тестираним Тановићем, мада не мора да значи јер је ово патронимско презиме релативно често.
Саветујем WGS или BigY-700 тест, уколико је Тановић у могућности, за јасније генеалошко позиционирање унутар рода Дробњака.
Тестом је потврђена припадност племену Новљана али оставите могућност да су у Кусуке могли доћи и из Пиве,постоје извори који остављају и ту могућност. Не треба ни запоставити могућност да су се скрасили у Кусуцима после вратоломија по романијској регији. После свега биће да су микро-миграције круцијалне за наша истраживања уз сво дужно поштовање нашим етнолозима.
-
Тестом је потврђена припадност племену Новљана али оставите могућност да су у Кусуке могли доћи и из Пиве,постоје извори који остављају и ту могућност. Не треба ни запоставити могућност да су се скрасили у Кусуцима после вратоломија по романијској регији. После свега биће да су микро-миграције круцијалне за наша истраживања уз сво дужно поштовање нашим етнолозима.
Наравно, закључке изнете на основу генетике, нарочито на основу теста на 25 СТР маркера, треба схватити уопштено. Дакле знамо да тестирани дели истог заједничког претка по директној мушкој линији са осталим припадницима овог генетичког рода, за који смо прилично сигурни где му је матица и то је за сада једини сигуран траг. По романијској регији има много припадника овог генетичког рода, микро-миграције унутар ове регије нису искључене. Хвала на примедби.
-
5. Нешовић, Никољдан, Доња Бејашница, Прокупље
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има карактеристичне вредности DYS385ab=13-15, DYS458=16 и DYS570=22, па се нарочито због прве две може са великом сигурношћу предвидети да припада дубљој грани I1-P109>FGC22061>FGC22054. Тестирани је у упитнику навео да су Нешовићи у Топлицу досељени из Сјенице што иде у прилог овом резултату јер је ова подграна веома распрострањена на подручју Сјенице, Старог Влаха и Полимља, где се проширила из Вранеша, свог матичног подручја. У литератури се помињу Нешовићи из Сувог Дола, Сјеничко поље, општина Тутин, па је могуће да је тестирани Нешовић део истог братства. Тестирани је такође у упитнику навео да су Нешовићи пре Сјенице живели у Кучима и да су се презивали Бабовић. Вероватно су се Нешовићи прибратили Кучима у Сјеничком пољу, што је, ако је судити према бројним предањима других породица које генетски нису повезане са Кучима а имају предање о пореклу из Куча, била честа пракса у том крају.
-
Наравно, закључке изнете на основу генетике, нарочито на основу теста на 25 СТР маркера, треба схватити уопштено. Дакле знамо да тестирани дели истог заједничког претка по директној мушкој линији са осталим припадницима овог генетичког рода, за који смо прилично сигурни где му је матица и то је за сада једини сигуран траг. По романијској регији има много припадника овог генетичког рода, микро-миграције унутар ове регије нису искључене. Хвала на примедби.
Ваљало би узети у обзир резултат Капетановића из Калушића,Пљевља, имају само један разлике и то на 437. Слава им је иста.
-
3. Бјелетић, Крагујевац
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>YP237>FGC13681>YP5997>Y47222>Y260767. Тестирани поседује две карактеристичне вредности које одударају од модалних, у питању су повишене DYS439=11 и DYS549=13. Најближи су му Тешић из Мионице и Лукић и Јевтић из Осечине (сви славе Јовањдан), од којих се разликује на 2 од 23 маркера, док се од већине осталих припадника ове гране разликује на 3-5 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео само да им је старије презиме било Петковић.
-
Ваљало би узети у обзир резултат Капетановића из Калушића,Пљевља, имају само један разлике и то на 437. Слава им је иста.
Ђурђевдан је честа дробњачка слава а хаплотип је модалан (повишена вредност на DYS570 је скоро па модална јер је многи имају и то у различитим гранама). Поред тога је Тановић из области где доминирају исељени Дробњаци. Тако да има заиста пуно кандидата за ближе рођаке. На пример Бакмаз из Хан Пијеска исто слави Ђурђевдан а разликује се само на поменутом маркера DYS570.
-
Следећа три резултата биће објављена заједно с обзиром да припадају истом генетичком роду, славе исту славу и потичу из истог/оближњих места. У питању су:
14. Стаматовић, Алимпијевдан, Плав
17. Огњановић, Алимпијевдан, Велика, Плав
18. Бошковић, Алимпијевдан, Велика, Плав
Припадају хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>Y190918>FT242663 (https://www.yfull.com/tree/R-FT242663/). Ову грану формирали су Живаљевић из Велике (Алимпијевдан) и муслиман Куч из Љескове код Тутина, а старост до најскоријег заједничког претка њих двојице процењена је на око 300 година. На нивоу изнад (Y190918*) налази се Микић из Видања код Клине (Ђурђиц), који је са Живаљевићем и Кучом имао заједничког претка пре око 850 година.
Огњановић и Бошковић поседују потпуно модалан хаплотип, док Стаматовић поседује две вредности које одступају од модала, повишене DYS389II=32 и DYS456=17. Сви припадници овог рода имају јако сличне или идентичне хаплотипове, што иде у прилог не тако великој старости гране FT242663.
Већина величких братстава која припадају овом роду има готово идентично предање о даљем пореклу из Цеклина (негде се помињу и Цетиње и Ријека Црнојевића), и то од братства Ђурашковића, а исто наводи и Андрија Јовићевић у свом раду о Ријечкој нахији:
Од Ђурашковића потичу:
у Полимљу: Томовићи, Стешевићи, Стаматовићи, Бошковићи, Вучетићи, Пауновићи, Радевићи и Огњановићи у Велики (почетак 18. столећа), заједничким братственим именом "Цеклињани".
https://www.poreklo.rs/2013/08/08/poreklo-prezimena-selo-velika-andrijevica/ (https://www.poreklo.rs/2013/08/08/poreklo-prezimena-selo-velika-andrijevica/)
Међутим, цеклински Ђурашковићи су тестирани, и припадају хаплогрупи I2-Z17855>A16413, тако да тај део предања сигурно није тачан. Остаје могућност да је заједнички предак ових величких родова заиста дошао из Цеклина/Ријечке нахије, али моје мишљење је да се ипак ради о једном од староседелачких српских родова плавске жупе, поготово ако се у обзир узме и Микић из Видања код Клине који би такође могао бити даљим пореклом из околине Плава, а веза Микића и Живаљевића се може сместити негде у период 11-12. века.
-
16. Мартић, Ђурђевдан, Брезојевица, Плав
Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Иако поседује хаплотип близак модалном, повишена вредност DYS438=12 и слава Ђурђевдан га прилично сигурно сврставају у род Г1, такозване "R1а Дробњаке". Мартић има потпуно поклапање са Јовановићем из Црнча код Јагодине (на 25 упоредивих маркера) и Дмитровићем из Превршца код Костајнице (на 23 маркера), док се од већине осталих припадника овог рода разликује на 1-3 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Већина припадника овог рода груписана је на простору Ибарског Колашина, и скоро сви у предањима наводе даље порекло из Црне Горе, али без неких конкретних локација. Мартићев резултат нам вероватно коначно разрешава мистерију око даљег порекла овог рода, јер етнолошка литература Мартиће сврстава у стариначко становништво Горњег Полимља и плавске жупе.
-
Следећа три резултата биће објављена заједно с обзиром да припадају истом генетичком роду, славе исту славу и потичу из истог/оближњих места. У питању су:
14. Стаматовић, Алимпијевдан, Плав
17. Огњановић, Алимпијевдан, Велика, Плав
18. Бошковић, Алимпијевдан, Велика, Плав
Припадају хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>Y190918>FT242663 (https://www.yfull.com/tree/R-FT242663/). Ову грану формирали су Живаљевић из Велике (Алимпијевдан) и муслиман Куч из Љескове код Тутина, а старост до најскоријег заједничког претка њих двојице процењена је на око 300 година. На нивоу изнад (Y190918*) налази се Микић из Видања код Клине (Ђурђиц), који је са Живаљевићем и Кучом имао заједничког претка пре око 850 година.
Огњановић и Бошковић поседују потпуно модалан хаплотип, док Стаматовић поседује две вредности које одступају од модала, повишене DYS389II=32 и DYS456=17. Сви припадници овог рода имају јако сличне или идентичне хаплотипове, што иде у прилог не тако великој старости гране FT242663.
Већина величких братстава која припадају овом роду има готово идентично предање о даљем пореклу из Цеклина (негде се помињу и Цетиње и Ријека Црнојевића), и то од братства Ђурашковића, а исто наводи и Андрија Јовићевић у свом раду о Ријечкој нахији:
https://www.poreklo.rs/2013/08/08/poreklo-prezimena-selo-velika-andrijevica/ (https://www.poreklo.rs/2013/08/08/poreklo-prezimena-selo-velika-andrijevica/)
Међутим, цеклински Ђурашковићи су тестирани, и припадају хаплогрупи I2-Z17855>A16413, тако да тај део предања сигурно није тачан. Остаје могућност да је заједнички предак ових величких родова заиста дошао из Цеклина/Ријечке нахије, али моје мишљење је да се ипак ради о једном од староседелачких српских родова плавске жупе, поготово ако се у обзир узме и Микић из Видања код Клине који би такође могао бити даљим пореклом из околине Плава, а веза Микића и Живаљевића се може сместити негде у период 11-12. века.
Искрене честитке на овом постигнутом успеху нашим Србљацима, Горану Грбићу и Дејану Вукићевићу. :) И резултат Мартића је такође од великог значаја. Свака част момци, пишете историју Горњег Полимља.
-
Србљаци бивају поново откривени захваљујући Пореклу. Лепоте генетичке генеалогије у пуном сјају.
-
Да ли су Србљаци и Лужани синоними?
-
Да ли су Србљаци и Лужани синоними?
Нико то не зна.
-
Следећа три резултата биће објављена заједно с обзиром да припадају истом генетичком роду, славе исту славу и потичу из истог/оближњих места. У питању су:
14. Стаматовић, Алимпијевдан, Плав
17. Огњановић, Алимпијевдан, Велика, Плав
18. Бошковић, Алимпијевдан, Велика, Плав
Припадају хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>Y190918>FT242663 (https://www.yfull.com/tree/R-FT242663/). Ову грану формирали су Живаљевић из Велике (Алимпијевдан) и муслиман Куч из Љескове код Тутина, а старост до најскоријег заједничког претка њих двојице процењена је на око 300 година. На нивоу изнад (Y190918*) налази се Микић из Видања код Клине (Ђурђиц), који је са Живаљевићем и Кучом имао заједничког претка пре око 850 година.
Огњановић и Бошковић поседују потпуно модалан хаплотип, док Стаматовић поседује две вредности које одступају од модала, повишене DYS389II=32 и DYS456=17. Сви припадници овог рода имају јако сличне или идентичне хаплотипове, што иде у прилог не тако великој старости гране FT242663.
Већина величких братстава која припадају овом роду има готово идентично предање о даљем пореклу из Цеклина (негде се помињу и Цетиње и Ријека Црнојевића), и то од братства Ђурашковића, а исто наводи и Андрија Јовићевић у свом раду о Ријечкој нахији:
https://www.poreklo.rs/2013/08/08/poreklo-prezimena-selo-velika-andrijevica/ (https://www.poreklo.rs/2013/08/08/poreklo-prezimena-selo-velika-andrijevica/)
Међутим, цеклински Ђурашковићи су тестирани, и припадају хаплогрупи I2-Z17855>A16413, тако да тај део предања сигурно није тачан. Остаје могућност да је заједнички предак ових величких родова заиста дошао из Цеклина/Ријечке нахије, али моје мишљење је да се ипак ради о једном од староседелачких српских родова плавске жупе, поготово ако се у обзир узме и Микић из Видања код Клине који би такође могао бити даљим пореклом из околине Плава, а веза Микића и Живаљевића се може сместити негде у период 11-12. века.
Sa ovim rezultatima smo zaokružili svih deset rodova iz Velike sa slavom Alimpijevdan/Djurdjevdan i svi pripadaju R1A>Y2613>Y2608>BY68536>Y190918.
Pored Živaljevića koji ima BIGY700 ,čekaju se WGS rezultati za Vučetića,Radevića i Petrovića.Dok ćemo neke proveriti na FT242663 ,pošto verujem da nisu svi FT2242663.
Što se tiče roda Y190918 u Metohij,oni su naseljeni u Drenovac kod Kline verovatno krajem 18 veka iz Velike i slave Djurdjic/Alimpijevdan(Stepić,Savić,Dobrić,Bogićević,Marković i Radosavljević).Testirani Rašković iz Dugonjiva kod Kline za koga čekamo WGS je naveo da su u Dugonjive naseljeni iz Drenovca a verovatno su i Mikići (Djurdjic) iz Vidanja naseljeni isto iz susednog Drenovca.
-
Искрене честитке на овом постигнутом успеху нашим Србљацима, Горану Грбићу и Дејану Вукићевићу. :) И резултат Мартића је такође од великог значаја. Свака част момци, пишете историју Горњег Полимља.
Hvala Vlado, ali tu još ništa nije gotovo.Najveće su šanse da je matica ovog našeg roda U Plavskoj župi,medjutim dok ne nadjemo na tom prostoru BY149000 ili ovu neotkrivenu kojoj pripadaju Vukićević,Katanić i Popović ništa ne možemo da tvrdimo.
-
31. Минић, Аранђеловдан, Шипачно, Никшић
Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417, роду Шипачњана. У оквиру овог рода најближе поклапање има са Тодоровићем и Радовићем из Шипачног и Радојевићем из Горње Брезне код Плужина, од све тројице разликује се на само 1 од 23 маркера. Од претходно тестираног Минића из Шипачног разликује се на 2, а од Дурутовића из Шипачног и Лучића из Шашинаца код Сремске Митровице на 3 од 23 маркера. С обзиром да још увек ниједан припадник овог рода није урадио дубински тест, препорука је даље тестирање путем WGS или BigY-700 теста како би се утврдила терминална грана којој овај род припада. Минићи су огранак Тодоровића из Шипачног, од којих су се одвојили око 1800. године.
Андрија Лубурић је записао следеће предање о овој групи братстава у Шипачном:
По њиховом казивању средином XVII вијека, тачније око 1650. године, из Марковине у Шипачно дођу четири брата: Неноје, Добрило, Анто (Антун) и један коме се не памти име. У Шипачном су растјерали старе становнике Јериће, Делоње, Шкиље и Стојановиће. Добрилови потомци одавде се иселе на разне стране, Анто са млађим братом оде у Казанце (између Голије и Гацка), а од Неноја се у Шипачном разгранају братства: Мијатовићи (4), Мићовићи (9), Бошковићи (6), Чоловићи (4), Стојановићи (4), Марићи (4), Радовићи ( 8 ) и Божовићи (6). Сва ова братства славе Аранђеловдан, а прислужују Спасовдан. Од Анта су у Казанцима Антуновићи, а од најмлађег брата (који се потурчи и постане паша у Казанцима) су гатачки муслимани Асанбеговићи, Муљани, Башићи и други.
Радовићи у Шипачном су истог поријекла са Радовићима у Казанцима. Они су огранак Матовића-Паповића. Радовићи у Шипачном су се раније звали Ћирјанићи. Они кажу да су у сродству са Минићима о којима је говорено код Крижевог Дола.
-
Да ли су Србљаци и Лужани синоними?
Не. Србљацима су Васојевићи називали старије становништво Полимља које су тамо затекли кад су почели своје ширење долином Лима. Лужанима су нека племена старобалканског порекла (Пипери, Бјелопавлићи, Пјешивци, итд) називали старије становништво које су затекли у областима које су они населили. У случају Србљака нема много двојбе: Васојевићи са једне и Србљаци (сви остали који су у тој области живели) са друге стране. Што се Лужана тиче, ствари су далеко сложеније и треба их тумачити од краја до краја. Имамо више тема које се тим питањем баве.
-
31. Минић, Аранђеловдан, Шипачно, Никшић
Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417, роду Шипачњана.
Зашто је промењено место порекла тестираног?
И има ли шансе да он и остали Шипачњани су YP6047+?
-
26. Марковић, Никољдан, Раковац, Бујановац (R1b-M269, нижа грана се не може поуздано претпоставити)
Марковићев хаплотип има неколико врло ретких и карактеристичних вредности маркера (DYS19=15, DYS385=10-11, DYS533=13, DYS635=24), а предвиђач хаплогрупа НЕВГЕН највећу шансу даје за припадност хаплогрупи R1b-U106.
Једина два ближа поклапања у табели СДНКП су:
- Необјављени резултат са КиМ, са славом Јовањдан, из Ранилуга код Косовске Каменице (разлика на 3 од 23 упоредива маркера, али уз значајну разлику на маркеру DYS385: 10-14 наспрам 10-11)
- Младеновић, Алемпијевдан, Врбовац/Смедерево (разлика на 4 од 23 упоредива маркера, уз значајну разлику на маркеру DYS385: 10-14 наспрам 10-11)
Оба резултата припадају хаплогрупи R1b-U106, што би уз предвиђање НЕВГЕН-а била добра индиција да и Марковић припада некој подграни хаплогрупе R1b-U106.
Међутим оно што упадљиво не иде у прилог овој претпоставци је потпуно нетипична вредност маркера DYS385 за припаднике хаплогрупе R1b-U106. У целој табели Српског ДНК пројекта баш нико од припадника хаплогрупе R1b-U106 нема чак ни близу овако ниску вредност маркера DYS385b=11 (најнижа је 14, а модална 15). Заправо, вредност маркера DYS385=10-11 присутна је у целој табели СДНКП само код још 4 тестиране особе, које припадају хаплогрупи R1b-Z2705, али се њихов хаплотип разликује на 6-8 маркера од Марковићевог.
Због тога се не бисмо усудили да предвидимо припадност било којој млађој грани хаплогрупе R1b од R-М269.
Врло вероватно је да Марковић припада некој реткој грани хаплогрупе R1b не само на простору Балкану, већ и на светском нивоу. Ретке гране многих хаплогрупа се често јављају управо на простору југоисточне Србије и Македоније (у регионима Понишавља, Косова и Метохије и Македоније наилазили смо чак и припаднике екстремно ретке R2 хаплогрупе).
Било би драгоцено да Марковић уради велики тест Y хромозома, чиме би се прецизно расветлила припадност најмлађој подграни R1b хаплогрупе којој припада. Препорука за тест је WGS (Nebula Genomic, YSEQ) или FTDNA Big Y-700.
-
13. Петровић, Аћимовдан, Штитар, Шабац, J2b-M205>Y22059
ПЕТРОВИЋИ (Аћим и Ана, 21 к), и НИКОЛИЋИ 1, звани Крушкићи (6 к), раније се звали Милошевићи. У село би кренуло неколико браће, од којих – двојица застану у Босни (у селу Њиварицама), а Милош дође у Штитар. Од Милошевих синова Петра и Николе, данашњи су Петровићи и Николићи. Са Милошем, дошли су и преци данашњих СОКИЋА (Петровдан, 12 к). Сокићи су У завичају убили Турчина зато што им је обешчастио сестру. Да би заварали потеру, поткују коња натрашке. Један од браће оде ка Ужицама, а други застане у Чокешини, и од њега су данашњи Димитријевићи.
https://www.poreklo.rs/2012/11/09/poreklo-prezimena-selo-%C5%A1titar-%C5%A1abac/
Петровић се генетички уклапа у род Угреновића. Поседује јединствену вредност 10 на маркеру 643. Поседује додуше и две приватне мутације (481=24 и 549=13), што није од већег значаја за ово истраживање. На основу дубинског истраживања Вукадина из околине Горажда (огранак Лаловића-Угреновића), знамо да су Угреновићи негативни на два основна SNP-а у оквиру Y22059 (x155375, xY22063).
-
16. Мартић, Ђурђевдан, Брезојевица, Плав
Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Иако поседује хаплотип близак модалном, повишена вредност DYS438=12 и слава Ђурђевдан га прилично сигурно сврставају у род Г1, такозване "R1а Дробњаке". Мартић има потпуно поклапање са Јовановићем из Црнча код Јагодине (на 25 упоредивих маркера) и Дмитровићем из Превршца код Костајнице (на 23 маркера), док се од већине осталих припадника овог рода разликује на 1-3 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Већина припадника овог рода груписана је на простору Ибарског Колашина, и скоро сви у предањима наводе даље порекло из Црне Горе, али без неких конкретних локација. Мартићев резултат нам вероватно коначно разрешава мистерију око даљег порекла овог рода, јер етнолошка литература Мартиће сврстава у стариначко становништво Горњег Полимља и плавске жупе.
Један од врло битних резултата. Свакако "R1-a Дробњаци" би требали бити приоритет за WGS тест. Потрудићу се да нађем неког кандидата.
-
13. Петровић, Аћимовдан, Штитар, Шабац, J2b-M205>Y22059
Нисам чуо за ове Петровиће, вјероватно су огранак од Ђапића.
ПЕТРОВИЋИ (Аћим и Ана, 21 к), и НИКОЛИЋИ 1, звани Крушкићи (6 к), раније се звали Милошевићи. У село би кренуло неколико браће, од којих – двојица застану у Босни (у селу Њиварицама), а Милош дође у Штитар. Од Милошевих синова Петра и Николе, данашњи су Петровићи и Николићи. Са Милошем, дошли су и преци данашњих СОКИЋА (Петровдан, 12 к). Сокићи су У завичају убили Турчина зато што им је обешчастио сестру. Да би заварали потеру, поткују коња натрашке. Један од браће оде ка Ужицама, а други застане у Чокешини, и од њега су данашњи Димитријевићи.
https://www.poreklo.rs/2012/11/09/poreklo-prezimena-selo-%C5%A1titar-%C5%A1abac/
Петровић се генетички уклапа у род Угреновића. Поседује јединствену вредност 10 на маркеру 643. Поседује додуше и две приватне мутације (481=24 и 549=13), што није од већег значаја за ово истраживање. На основу дубинског истраживања Вукадина из околине Горажда (огранак Лаловића-Угреновића), знамо да су Угреновићи негативни на два основна SNP-а у оквиру Y22059 (x155375, xY22063).
-
Следећа три резултата биће објављена заједно с обзиром да припадају истом генетичком роду, славе исту славу и потичу из истог/оближњих места. У питању су:
14. Стаматовић, Алимпијевдан, Плав
17. Огњановић, Алимпијевдан, Велика, Плав
18. Бошковић, Алимпијевдан, Велика, Плав
Припадају хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>Y190918>FT242663 (https://www.yfull.com/tree/R-FT242663/).
Док већина Цеклињана из Велике има (генетички оборено) предање о пореклу од Ђурашковића, о пореклу Бошковића и Огњановића постоје и другачија предања, која наводи Бранко Јокић у свом раду о Великој. За прве постоји предање да потичу од Газивода, а за друге од Калуђеровића.
(https://i.imgur.com/7KDAMV8.png)
Андрија Јовићевић је забележио следеће почетком 20. века:
(https://i.imgur.com/f4yDmbL.png)
Иако је мало вероватно да је неко од ових предања тачно, није на одмет да се тестирају Газиводе и Калуђеровићи (уколико ових других уопште и има данас у Спужу или Улцињу), чисто да се отпише могућност да читав род потиче од неког од та два братства. Али имајући у виду да истом роду припадају и Живаљевићи, који се помињу још у 14. веку у Плавској жупи, вероватноћа да цео овај род потиче из Цеклина је заиста веома мала.
-
14. Стаматовић, Алимпијевдан, Плав
Стаматовићи су огранак Томовића из Велике, а 1913. године није било ни једних ни других у Плаву. Место порекло је измењено у "Велика/Плав".
-
Стаматовићи су огранак Томовића из Велике, а 1913. године није било ни једних ни других у Плаву. Место порекло је измењено у "Велика/Плав".
Testirani Stamatović je naveo da su oko 1900 g. bili u Plavu.
Nije tu baš sve jasno,Stamatovića 1913 nema ni u Plavu ni u Veliki.Jokić(Velika i Veličani) pominje Miletu Stamatovića i Maksima Stamatovića u nekim spisima 1875 g.(Odlikovanja) ,a i Rovinski je zabeležio u svojoj knjizi Crna gora u prošlosti i sadašnjosti(1887 g.) o Veličanima "Mileta Stamatović sa Ceklina i slavi Djurdjevdan 23 Aprila.
-
32. Домановић, Св. Врачи, Горње Јарушице, Крагујевац (R1b-U152 > R-FTA27217 > R-FTA43936)
Хаплотип тестираног има поклапања (разлике су углавном на брже мутирајућим маркерима) са следећим тестиранима, који су сви дубински профилисани:
- Домановић, Св. Врачи, Соколићи/Чачак (3/25)
- Милинковић, Св. Врачи, Вирово/Ариље (3/25)
- Обреновић, Св. Врачи, Марковица/Лучани (3/25)
- Велимировић, Св. Врачи, Врачевић/Лајковац (5/25)
Нема сумње да тестирани Домановић припада хаплогрупи R1b-U152 > R-FTA27217 (https://www.yfull.com/tree/R-FTA27217/), oдносно још нижој подграни R-FTA43936 у којој су претходно тестирани Домановић и Велимировић.
(https://i.postimg.cc/Pxx2nrk9/image.png)
Овим резултатом потврђено је да су Домановићи из Горњих Јарушица исти род као и Домановићи из села Лисице код Лучана (од којих потичу и исељени Домановићи из Соколића и Прислонице). Поред тога, овим резултатом открили смо и генетичко порекло нашег знаменитог књижевника и сатиричара Радоја Домановића, чији отац Милош је управо из села Горње Јарушице:
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/63/Radoje_Domanovic.PNG)
Домановићи су под овим презименом почетком 19. века присутни у више места:
- Лисице/Лучани
- Соколићи/Чачак
- Прислоница/Чачак
- Горње Јарушице/Крагујевац
- Бошњани/Крагујевац
- Адрани/Краљево
Обзиром да су Домановићи бројно и географски вероватно убедљиво најзаступљеније братство у оквиру хаплогрупе R1b-FTA27217, има чак основа и да се по њима именује цео овај род у табели Српског ДНК пројекта.
Етнограф Тодор Радивојевић је и свом делу "Лепеница" (објављеном 1903. године) забележио следеће о селу Горње Јарушице:
"Горње Јарушице основане су отприлике пре 130 година. Засновала су га четири рода: Домановићи, Баковићи, Маргетићи и Перовићи (Тошовићи), који су се настанили раздалеко један од другог и ударили темеље данашњим крајевима Кусовцу, Синору, Иригу, Кленовцу и Перовском. Брђани и Доњи Крај постали су за време Првог устанка. Домановићи су пореклом Херцеговци из села Домановића, одакле су најпре дошли у Ужице, па одатле прешли у гружанско село Претоке, из кога су се доселили у ово село. Четири оснивачка рода имају данас у селу 45 домова, т. ј. 3/7 од укупног броја горњојарушичких кућа."
Обзиром да је Радивојевић истраживања спроводио између 1892. и 1902. године, то би значило да је његова процена да су преци Домановића присутни у селу од ~1770. године.
Интересантно је да је Радивојевић у фусноти забележио и ово:
(https://i.postimg.cc/jd5vFhbc/slika.png)
Другим речима, податке о селу Горње Јарушице по свему судећи добио је управо од оца Радоја Домановића!
Са друге стране Ердељановић у књизи "Етнолошка грађа о Шумадинцима" (коју је по пишчевим белешкама с пута средио и објавио Петар Ж. Петровић) наводи:
"Домановићи (15 к., Врачеви), дошао чукундед Вучић из „Ерске" (његов брат је погинуо у Бошњанима, где такође има Домановића). Они су се налазили са рођацима из Ерске, који су доносили катран на продају по Шумадији."
На интернету се чак и у више детаља може прочитати о пореклу Домановића у Горњим Јарушицама, али треба скренути пажљу да се углавом ради о унакрсном цитирању чланка на порталу "Моја Херцеговина" под насловом "Херцеговачки рођаци Домановић, Лазаревић, Ршумовић!", аутора Жарка Јањића.
Јањић у чланку наводи да је да је о пореклу Радоја Домановића читао у необјављеном рукопису Милинка Домановића "Порекло и родослов фамилије Домановић из Горње Јарушице":
“Наши преци су из села Домановића, из Херцеговине – из села на седмом километру од Чапљине према Мостару. Од четири брата Тимотијевића из Домановића – један се населио у Адранима код Краљева, други у Студеници код Чачка, трећи у Бошњану код Раче Крагујевачке – а четврти, Вучић Тимотијевић (1765 – 1830), у Горњим Јарушицама… Ови у Горњим Јарушицама ново презиме су узели “по селу порекла, а то су Домановићи и славе славу Свети врачи”.
Овај необјављени рукопис имали смо прилике и да прочитамо, захваљујући нашем члану Давиду Томићу из села Горње Јарушице, који нам је уступио копију. У тексту се заиста помињу четири брата која су се населила у различитим селима, али помињу се и нека прилично маштовита предања (порекло Домановића од војводе Домана који је предводио 800 коњаника на Косовском боју и по коме је место Домановићи у Херцеговини добило име), тако да је врло вероватно да су неки детаљи предања накнадо исконструисани.
Код доношења закључка о матици како Домановића тако и овог ширег рода, ипак треба бити опрезан. Неки други огранци Домановића, као што су рецимо они у Лисицама (од којих потичу и Домановићи у Соколићима и Прислоници), наводе Сјеницу као место одакле су се доселили у Драгачево. Домановићи из Адрана памте да су дошли из села Лисице. Велимировићи (Врачевићи) такође памте да су дошли из села Градац код Сјенице. Обреновићи и Милинковићи имају предање о пореклу "из Ковачице од Вучитрна", док је Ердељановић забележио да су браћа Обрен и Обрад Савић, родоначелници Обреновића и Милинковића, дошли "однекуд из Босне", што се може довести у везу и са Херцеговином, али и са Сјеницом која је у време њиховог доласка била у саставу Босанског ејалета.
Све у свему, о даљем пореклу Домановића још увек је незахвално донети чвршћи закључак, а ова тема ће вероватно бити и предмет неког ширег чланка на порталу "Порекло" у будућности.
-
Testirani Stamatović je naveo da su oko 1900 g. bili u Plavu.
Nije tu baš sve jasno,Stamatovića 1913 nema ni u Plavu ni u Veliki.Jokić(Velika i Veličani) pominje Miletu Stamatovića i Maksima Stamatovića u nekim spisima 1875 g.(Odlikovanja) ,a i Rovinski je zabeležio u svojoj knjizi Crna gora u prošlosti i sadašnjosti(1887 g.) o Veličanima "Mileta Stamatović sa Ceklina i slavi Djurdjevdan 23 Aprila.
Попис из 1913. године није обухватио Велику јер је припадала Црној Гори од 1878. године. Али постоји попис дација из 1912. године за Величку капетанију и тада је пописано 16 Томовића, од којих је на основу имена пописаних и имена њихових очева за петорицу јасно да су од уже гране Стаматовића. Стамат је по родослову (који је доступан у Јокићевој књизи) имао два сина - Милету и Радича. Први је био племенски капетан од 1880. до 1893. године и у изворима се помиње под презименом Стаматовић. Међутим, на попису дација из 1912. године су пописани Радич и Милетини синови Вукан, Максим, Марко и Радуле - сви као Томовићи. У сваком случају, ради се о најмлађем братству из Велике и чисто сумњам да је неко од њих живео 1900. године у Плаву, сем ако је привремено боравио тамо као најамник. Као што рекох, на попису из 1913. године у Плаву није било ни Томовића ни Стаматовића.
-
16. Мартић, Ђурђевдан, Брезојевица, Плав
Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Иако поседује хаплотип близак модалном, повишена вредност DYS438=12 и слава Ђурђевдан га прилично сигурно сврставају у род Г1, такозване "R1а Дробњаке". Мартић има потпуно поклапање са Јовановићем из Црнча код Јагодине (на 25 упоредивих маркера) и Дмитровићем из Превршца код Костајнице (на 23 маркера), док се од већине осталих припадника овог рода разликује на 1-3 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Већина припадника овог рода груписана је на простору Ибарског Колашина, и скоро сви у предањима наводе даље порекло из Црне Горе, али без неких конкретних локација. Мартићев резултат нам вероватно коначно разрешава мистерију око даљег порекла овог рода, јер етнолошка литература Мартиће сврстава у стариначко становништво Горњег Полимља и плавске жупе.
Фино се преплићу P-109 и Z280, писао сам пре неколико година о томе...
У Црнчи поред Павића има и Петровића (Чуљковића), и Попића, сви славе Ђурђевдан и Илиндан и сматрају да су један род.
Данашњи Јовановићи, Андрићи и Лазаревићи (Петровићи) су од Петра Јанковића, сина Јанка КОСОВЉАНИНА који је у Црнчу дошао из Топлице. Пре тога, причао ми је његов потомак Јовановић, били су на Косову што и презиме Јанково потврђује.
Највероватније су део миграције: Дробњак - Иб.Колашин - Косово - Топлица - Белица.
Делимично истој миграцији припадају и породице које су пре или из Ибарског Колашина отишле у нека околна села Краљева па у Левач.
Један број породица је директно из Косова отишао у Левач код "својих рођака"... хмм, неке од тих породица Дробњака из Левча
одлазе у Рипањ код Београда R1a Z280...
-
4. Милкановић, Стевањдан, Косово, Миљено, Чајниче
Припада хаплогрупи G2a-M406>L14, роду Селаковића-Морачана.
На 23 упоредива маркера има потпуно поклапање са тројицом Пековића (2 x Крња Јела и Сврке) и Јекнићем (Сврке) из овог рода. По 2 маркерне разлике има са братствима Дуловића и Пајовића која су родословно блиска.
Породица тестираног је у заселак Косово прешла из оближњих Батотића у којима су живели током 19. века, а по предању су тамо доселили из Црне Горе где су носили презиме Новаковић. Резултат теста уз славу и предање несумњиво говори у прилог сеоби са подручја данашње Црне Горе, уз реалну претпоставку да Милкановићи потичу од Пековића или неког њима блиског братства овог повећег рода.
-
7. Башић, Јовањдан, Шиповљани, Дрвар
Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480, роду Кукиловића и Адамовића.
Башић има 23/23 са Михајловићем из оближњих Мокронога, односно по 1 и 2 маркера разлике са Адамовићима из Дрвара и Босанске Крупе. Тест је потврдио заједничко предање Башића и Михајловића о припадности роду Кукиловића из Унца, којем поред њих по предању припада још неколико тамошњих породица. Адамовићи иако нису предањски повезани са овим родовима несумњиво деле заједничко порекло и старину на подручју Унца. Ово је уједно и потврда резултата раније тестираног G-L42 Башића са 23andMe непознатог места порекла.
О генетичком роду Кукиловића и Адамовића имамо засебну тему на форуму (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7157.0) на којој су подробније реконструисане њихова разгранатост и теорије о пореклу.
-
4. Милкановић, Стевањдан, Косово, Миљено, Чајниче
Припада хаплогрупи G2a-M406>L14, роду Селаковића-Морачана.
На 23 упоредива маркера има потпуно поклапање са тројицом Пековића (2 x Крња Јела и Сврке) и Јекнићем (Сврке) из овог рода. По 2 маркерне разлике има са братствима Дуловића и Пајовића која су родословно блиска.
Породица тестираног је у заселак Косово прешла из оближњих Батотића у којима су живели током 19. века, а по предању су тамо доселили из Црне Горе где су носили презиме Новаковић. Резултат теста уз славу и предање несумњиво говори у прилог сеоби са подручја данашње Црне Горе, уз реалну претпоставку да Милкановићи потичу од Пековића или неког њима блиског братства овог повећег рода.
Дуловића Стевањштака је било у засеоку Горња Подкозара, на граници Горажда и Чајнича. То је око 8 км удаљено од Батотића. Тако да су највјероватније Милкановићи од њих.
-
34. Затежић, Ђурђевдан, Љубић, Чачак
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има потпуно поклапање са неколико тестираних, Еровићем из Пода код Бијелог Поља, Живковићем из Радијевића код Нове Вароши, који слави Цвети (припада подграни FGC22054) и Лукићем из Семизовца код Вогошће, који слави Стевањдан, међутим због познатих миграторних праваца са краја 18. и почетка 19. века и славе Ђурђевдан у ближу везу бих га довео са Адамовићем из Забрдњих Тоца код Пријепоља, од чијег резултата се разликује само на брзомутирајућем маркеру DYS570. Друга могућност би била да је повезан са неколико породица које су му географски ближе али имају нижу вредност на маркеру 385b=14 у поређењу са Затежићем који на тој позицији има вредност 15. У ту групу спадају између осталих Ћаловић из Зеока, Радојичић из Клатичева, Глишовић из Калиманића и Трифуновић из Речица. Трифуновић је радио WGS тест и потврђено припада дубљој грани I1-P109>FGC22061>FT408946>Y237563, па бих Затежићу препоручио да уради WGS или BigY-700 тест, уколико је у могућности и уколико је заинтересован за даље истраживање порекла.
Затежићи се помињу у Љубићу још у чибучком дефтеру из 1824, тако да је породица присутна у Љубићу већ више од 200 година. На жалост, Љубић није обрађен у етнографској литератури.
-
3. Бјелетић, Крагујевац
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>YP237>FGC13681>YP5997>Y47222>Y260767. Тестирани поседује две карактеристичне вредности које одударају од модалних, у питању су повишене DYS439=11 и DYS549=13. Најближи су му Тешић из Мионице и Лукић и Јевтић из Осечине (сви славе Јовањдан), од којих се разликује на 2 од 23 маркера, док се од већине осталих припадника ове гране разликује на 3-5 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео само да им је старије презиме било Петковић.
Da li se zna slava i bilo kakvo dalje poreklo testiranog?
-
34. Затежић, Ђурђевдан, Љубић, Чачак
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има потпуно поклапање са неколико тестираних, Еровићем из Пода код Бијелог Поља, Живковићем из Радијевића код Нове Вароши, који слави Цвети (припада подграни FGC22054) и Лукићем из Семизовца код Вогошће, који слави Стевањдан, међутим због познатих миграторних праваца са краја 18. и почетка 19. века и славе Ђурђевдан у ближу везу бих га довео са Адамовићем из Забрдњих Тоца код Пријепоља, од чијег резултата се разликује само на брзомутирајућем маркеру DYS570. Друга могућност би била да је повезан са неколико породица које су му географски ближе али имају нижу вредност на маркеру 385b=14 у поређењу са Затежићем који на тој позицији има вредност 15. У ту групу спадају између осталих Ћаловић из Зеока, Радојичић из Клатичева, Глишовић из Калиманића и Трифуновић из Речица. Трифуновић је радио WGS тест и потврђено припада дубљој грани I1-P109>FGC22061>FT408946>Y237563, па бих Затежићу препоручио да уради WGS или BigY-700 тест, уколико је у могућности и уколико је заинтересован за даље истраживање порекла.
Затежићи се помињу у Љубићу још у чибучком дефтеру из 1824, тако да је породица присутна у Љубићу већ више од 200 година. На жалост, Љубић није обрађен у етнографској литератури.
Презивали су се још и Затега, и Ђорђијевић (Ђорђевић). Предање каже да им презиме долази од речи затега, што је био назив за виноградарска клешта. Код Ердељановића стоји да су Затежићи из Љубића пореклом од Затега из Лиса, а да су Затеге из Лиса или из Босне или Нове Вароши. Поседујем родослов породице који се односи на период 1824-1863 јер сам их истраживао будући да ми је прабаба Затежић.
Такође има један интересантан податак да су НАВОДНО кумовали Лазару Мутапу, те да је касније његов братанац тврдио да је Мутапа док је лежао ране отровао један од Затежића кога су Турци потплатили.
-
Презивали су се још и Затега, и Ђорђијевић (Ђорђевић). Предање каже да им презиме долази од речи затега, што је био назив за виноградарска клешта. Код Ердељановића стоји да су Затежићи из Љубића пореклом од Затега из Лиса, а да су Затеге из Лиса или из Босне или Нове Вароши. Поседујем родослов породице који се односи на период 1824-1863 јер сам их истраживао будући да ми је прабаба Затежић.
Такође има један интересантан податак да су НАВОДНО кумовали Лазару Мутапу, те да је касније његов братанац тврдио да је Мутапа док је лежао ране отровао један од Затежића кога су Турци потплатили.
У попису из 1824. се у Љубићу помињу Ненад Затежић, Мијаило Затега и Вукан Затега. У попису 1823. за Руднички нахију се помиње само Вукан. Могуће да су се етапно досељавали из Лисе. Видим да је Затега било и у оближњем Пухову. Ердељановић наводи и огранак у Крстацу, презиме Лазовић. У Лис су дошли по Ердељановић свим новодима пре 300 година (сада већ пре 400). Могуће да су то Затежићи, мада је интересантно да су истовремено у Љубићу постојала оба презимена, Затега и Затежић, што се види из пописа из 1824.
-
У попису из 1824. се у Љубићу помињу Ненад Затежић, Мијаило Затега и Вукан Затега. У попису 1823. за Руднички нахију се помиње само Вукан. Могуће да су се етапно досељавали из Лисе. Видим да је Затега било и у оближњем Пухову. Ердељановић наводи и огранак у Крстацу, презиме Лазовић. У Лис су дошли по Ердељановић свим новодима пре 300 година (сада већ пре 400). Могуће да су то Затежићи, мада је интересантно да су истовремено у Љубићу постојала оба презимена, Затега и Затежић, што се види из пописа из 1824.
Миским да би најбоље било тестирати и изворне Затеге из Лисе. Пробаћу да анимирам једнога од њих.
Мени искрено помало смета што се у анализама за FGC22061 хаплогрупу нигде не спомињу Вранеши, који су још у другој половини 15. века били територијализовани на међуречју Лима и Таре, тачније на подручју старе жупе Љубовиђа. До недавно о пореклу и даљој етногенези влаха Вранеши, који су овој области дали и своје родовско име, није се знало ништа, о томе сведочи више радова историчара који су се бавили њима, али сада се на основу бројних резултата може са великом сигурношћу рећи да су Вранеши били припадници FGC22061 (северна разгранатост и FGC22061 и FGC2205 и непостојање већине ових грана међу дрообњачким братствима, укључујући и бијелопољце, иду овој хипотези у прилог) или бар онај повлашћени слој њихових старешина, што доказује рецимо резултат Јоксимовића FGC2205*. Територијална распрострањеност рода, разноврсност и дубоке старости грана, уз различите крсне славе и по свој прилици даље источно порекло целе FGC22061 (север Албаније или Македонија), не указују на почетни развој у ужем пределу Потарја, одн. у области Дробњак, већ супротно од тога. Због свега наведеног сматрам да би се и род Вранеши требали некако генетички озваничити.
-
Миским да би најбоље било тестирати и изворне Затеге из Лисе. Пробаћу да анимирам једнога од њих.
Мени искрено помало смета што се у анализама за FGC22061 хаплогрупу нигде не спомињу Вранеши, који су још у другој половини 15. века били територијализовани на међуречју Лима и Таре, тачније на подручју старе жупе Љубовиђа. До недавно о пореклу и даљој етногенези влаха Вранеши, који су овој области дали и своје родовско име, није се знало ништа, о томе сведочи више радова историчара који су се бавили њима, али сада се на основу бројних резултата може са великом сигурношћу рећи да су Вранеши били припадници FGC22061 (северна разгранатост и FGC22061 и FGC2205 и непостојање већине ових грана међу дрообњачким братствима, укључујући и бијелопољце, иду овој хипотези у прилог) или бар онај повлашћени слој њихових старешина, што доказује рецимо резултат Јоксимовића FGC2205*. Територијална распрострањеност рода, разноврсност и дубоке старости грана, уз различите крсне славе и по свој прилици даље источно порекло целе FGC22061 (север Албаније или Македонија), не указују на почетни развој у ужем пределу Потарја, одн. у области Дробњак, већ супротно од тога. Због свега наведеног сматрам да би се и род Вранеши требали некако генетички озваничити.
Možda nije loše pomenuti da i Gavrilovići iz Ljubića (a samim tim i Radosavljevići) imaju predanje o Bijelom Polju kao svom ishodištu, pre seobe u Ljubić.
-
Миским да би најбоље било тестирати и изворне Затеге из Лисе. Пробаћу да анимирам једнога од њих.
Мени искрено помало смета што се у анализама за FGC22061 хаплогрупу нигде не спомињу Вранеши, који су још у другој половини 15. века били територијализовани на међуречју Лима и Таре, тачније на подручју старе жупе Љубовиђа. До недавно о пореклу и даљој етногенези влаха Вранеши, који су овој области дали и своје родовско име, није се знало ништа, о томе сведочи више радова историчара који су се бавили њима, али сада се на основу бројних резултата може са великом сигурношћу рећи да су Вранеши били припадници FGC22061 (северна разгранатост и FGC22061 и FGC2205 и непостојање већине ових грана међу дрообњачким братствима, укључујући и бијелопољце, иду овој хипотези у прилог) или бар онај повлашћени слој њихових старешина, што доказује рецимо резултат Јоксимовића FGC2205*. Територијална распрострањеност рода, разноврсност и дубоке старости грана, уз различите крсне славе и по свој прилици даље источно порекло целе FGC22061 (север Албаније или Македонија), не указују на почетни развој у ужем пределу Потарја, одн. у области Дробњак, већ супротно од тога. Због свега наведеног сматрам да би се и род Вранеши требали некако генетички озваничити.
Због тога сам увек напомињао да треба нагласити у коментарима припадност Новљанима који јесу заиста стожер племена Дробњака и то није спорно. Међутим постоје гране Новљана које то нису биле као што је случај са Вранешима,поготово се то лако закључује по муслиманским родовима који и и сами имају предање о пореклу од Херака Вранеша. Па и на БДП имате у табели наведено порекло Даутовића од Јоксимовића што је тестом и потврђено.
-
Због тога сам увек напомињао да треба нагласити у коментарима припадност Новљанима који јесу заиста стожер племена Дробњака и то није спорно. Међутим постоје гране Новљана које то нису биле као што је случај са Вранешима,поготово се то лако закључује по муслиманским родовима који и и сами имају предање о пореклу од Херака Вранеша. Па и на БДП имате у табели наведено порекло Даутовића од Јоксимовића што је тестом и потврђено.
Дробњаци су, с обзиром на величину и значај племена, још увек прилично слабо SNP испрофилисани, нарочито у својој дробњачкој матици, па не бих "скакао" са тврдњом да је FGC22054 непостојећа у Дробњаку. Осим тога, Вранеш се налазио на трговачком путу где су током средњег века кириџије били управо Дробњаци, па ни не чуди њихово рано присуство у том пределу.
-
Дробњаци су, с обзиром на величину и значај племена, још увек прилично слабо SNP испрофилисани, нарочито у својој дробњачкој матици, па не бих "скакао" са тврдњом да је FGC22054 непостојећа у Дробњаку. Осим тога, Вранеш се налазио на трговачком путу где су током средњег века кириџије били управо Дробњаци, па ни не чуди њихово рано присуство у том пределу.
И сам сам хтио да напишем да је штета што се нису боље профилисали али рекох да не дужим. Свакако би боље сагледали ситуацију.
-
Дуловића Стевањштака је било у засеоку Горња Подкозара, на граници Горажда и Чајнича. То је око 8 км удаљено од Батотића. Тако да су највјероватније Милкановићи од њих.
Маркерна разлика коју сам помињао је у овом случају доста индикативна. Имају ли ти Дуловићи какво предање?
-
И сам сам хтио да напишем да је штета што се нису боље профилисали али рекох да не дужим. Свакако би боље сагледали ситуацију.
Да ли су преци Дробњака прешли из средњовековне жупе Љубовиђе на леву страну Таре или обрнуто - мање битно, то сам поменуо тек узгред, битније је од тога да се напокон изврши генетичка класификација и за Вранеше, а за све остало можемо у гајбу пива да ће слично бити као са Никшићима. ;)
-
Да ли су преци Дробњака прешли из средњовековне жупе Љубовиђе на леву страну Таре или обрнуто - мање битно, то сам поменуо тек узгред, битније је од тога да се напокон изврши генетичка класификација и за Вранеше, а за све остало можемо у гајбу пива да ће слично бити као са Никшићима. ;)
Ја сам се надао да ће Кајевић ту да погура ствари јер су добро разгранати у Пријепољу али ништа од тога за сад бар званично.
-
10. Пекић, Тројчиндан (раније Св. Врачи; прислужба Петровдан), Драчевица, Бар, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450>Y228147>FT184022
Припада роду Шестана. Од модалног хаплотипа овог рода одступа повишена вредност маркера DYS576=19.
На два маркера се разликује од претходно тестираног Пекића из истог места:
79. Пекић, Врачевдан, Драчевица, Бар, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450
Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS385=17-19 и DYS576=18. Обе поменуте вредности има и хаплотип извесног Маљевића из САД, који слави Никољдан и према магловитом предању потиче из околине Бара. С обзиром да се на упоредивих 18 маркера хаплотипови Пекића и Маљевића разликују само на једном маркеру, по свој прилици су истог порекла и груписани су у род И у табели Српског ДНК пројекта. Хаплотип Маљевића на 23 маркера најближа поклапања има са Папаном из Буљарице у Паштровићима и једним тестираним из околине Косова Поља, чији резултат још није објављен. Од поменуте две карактеристичне вредности маркера једино дели вредност маркера DYS576=18 са тестираним из околине Косова Поља, тако да је веза са Маљевићем далеко извеснија.
Тестирани је навео да су Пекићи староседеоци у Драчевици, селу које се налази на племенском подручју етнички и верски мешовитог албанско-српског племена Шестана, док је Андрија Јовићевић забележио следеће:
Пекићи и Никђоновићи су из Драчевице, од два брата из љуботиња; и по томе су братства сродна. Њихово је пресељење морало бити веома давно, јер у Љуботињу не постоји предање о овом пресељењу. Предак Пекића се звао Ратко. По једном предању, које се сачувало код Пекића, Ратко је био из Бајица, искрај Цетиња. Од његова унука Пека проистичу Пекићи. Један део Пекића се и данас зове Ратковићи. Од њих су православни Ратковићи у Сусташима, код Бара.
Предања о пореклу из Љуботиња и Бајица немају потврду у генетици, с обзиром да у тим племенима до сада није утврђено присуство гране E-FGC11450.
-
6. Безбрадица, Ђурђевдан, Кистање (заселак Безбрадице)
Припада хаплогрупи I2-PH908. Потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера има са Стојановићем из Велишевца код Љига (слава Стевањдан), међутим ова веза је због различите славе, географске удаљености и малог броја упоредивих маркера прилично упитна. Само једну разлику, додуше на DYS448 маркеру, који је код гране Y3120 један од кључних, има са Јовељићем из Кореташа код Лопара, који слави Лучиндан и припада подграни I2-PH908>FT16449>Y151633>BY169079>Y183830, роду херцеговачких Милобратовића. Род Милобратовића на DYS448 има вредност 20 (повратна мутација са 19), док Безбрадица ту има вредност 19, стандардну за највећи број припадника гране PH908. Услед ове ситуације, као и различите славе и географске удаљености (такође, род Милобратовића још увек није констатован на подручју Далмације или областима које се на њу наслањају), упитно је да ли нека ближа веза постоји. Препорука је да се уради неки од дубинских тестова (WGS или Big Y) како би се открила нижа подграна и евентуални генетички профилисани род коме би Безбрадице могле да припадну.
Тестирани је оставио податак да се у засеоку одакле потиче сви презивају Безбрадице, али да се разликују по "племенима", односно братствима. Братство од тестираног има назив Реџићи.
-
6. Безбрадица, Ђурђевдан, Кистање (заселак Безбрадице)
Припада хаплогрупи I2-PH908. Потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера има са Стојановићем из Велишевца код Љига (слава Стевањдан), међутим ова веза је због различите славе, географске удаљености и малог броја упоредивих маркера прилично упитна. Само једну разлику, додуше на DYS448 маркеру, који је код гране Y3120 један од кључних, има са Јовељићем из Кореташа код Лопара, који слави Лучиндан и припада подграни I2-PH908>FT16449>Y151633>BY169079>Y183830, роду херцеговачких Милобратовића. Род Милобратовића на DYS448 има вредност 20 (повратна мутација са 19), док Безбрадица ту има вредност 19, стандардну за највећи број припадника гране PH908. Услед ове ситуације, као и различите славе и географске удаљености (такође, род Милобратовића још увек није констатован на подручју Далмације или областима које се на њу наслањају), упитно је да ли нека ближа веза постоји. Препорука је да се уради неки од дубинских тестова (WGS или Big Y) како би се открила нижа подграна и евентуални генетички профилисани род коме би Безбрадице могле да припадну.
Тестирани је оставио податак да се у засеоку одакле потиче сви презивају Безбрадице, али да се разликују по "племенима", односно братствима. Братство од тестираног има назив Реџићи.
Може бити да су им Продановићи блиски,у комшилуку су а и слава је иста.
-
Може бити да су им Продановићи блиски,у комшилуку су а и слава је иста.
Може бити а и не мора, има са њима 4-5 разлика на маркерима тако да не бих могао ништа конкретније да тврдим без урађеног СНП теста.
-
Статистика на 18 тестираних.
Р1а-6 (33.3%)
И1-3 (16.6%)
Р1б-3 (16.6%)
Ј2б-2 (11.1%)
Г2а-2 (11.1%)
И2а-1 (5.5%)
Е-В13-1 (5.5%)
-
Статистика на 18 тестираних.
Р1а-6 (33.3%)
И1-3 (16.6%)
Р1б-3 (16.6%)
Ј2б-2 (11.1%)
Г2а-2 (11.1%)
И2а-1 (5.5%)
Е-В13-1 (5.5%)
Тп је негде и реална слика😂
-
Тп је негде и реална слика😂
У Кракову 😂
-
Може бити а и не мора, има са њима 4-5 разлика на маркерима тако да не бих могао ништа конкретније да тврдим без урађеног СНП теста.
Да,апсолутно си у праву, профилизација је наша хронична бољка већ дуже време, мада морам приметити да два Продановића имају више маркерних разлика међусобно него и један од њих са Безбрадицом. Свакако је 25 маркера је сиромашан извор, сагласан.
-
У Кракову 😂
Грешиш,у Катовицама.😂
-
46. Прокић, Јовањдан, Осечина Село, Осечина
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>YP237>FGC13681>YP5997>Y47222>Y260767. Поседује хаплотип готово идентичан модалном, једина вредност која одступа од модала је нешто нижа DYS576=16. Најближе поклапање има са Лукићем, Јевтићем и Миловановићем из Осечине, и Тешићем из Мионице (сви такође славе Јовањдан), од све четворице се разликује на само 1 од 23 маркера. Од осталих припадника ове гране разликује се на 2-4 маркера. Препорука је даље тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се додатно испрофилисале млађе подгране испод Y260767.
На Остењаку су: Прокићи, Ранковићи, Милошевићи (Урошевићи, Лукићи и Милошевићи), Новаковићи, Милисављевићи (Бошњаковци) и Гачићи.
Младеновићи, Прокићи и Ранковићи: Кад и Бабићи досељени су непосредно у ово село и Младеновићи, чији се родоначелник Митар доселио из Пиве у Херцеговини. Митар се населио у Ловачкој, па кад су га Турци напали, напусти село пред аустријску војну пређе у Срем са 77 чељади у својој задружној кући, и кад га чума (куга) умори, па му многи народ (остане само 7) умори, потомци му се врате у Осечину и населе на данашњем месту. Младеновићима су близак род Прокићи и Ранковићи и сви, који се разнолико презивају у Младеновићима, а има их 51 кућа, славе Јовањдан.
https://www.poreklo.rs/2013/05/28/poreklo-prezimena-selo-i-varo%C5%A1-ose%C4%8Dina/ (https://www.poreklo.rs/2013/05/28/poreklo-prezimena-selo-i-varo%C5%A1-ose%C4%8Dina/)
-
У Кракову 😂
Брест-Литовск,Лублин.... :D
-
20. Радовић, Ђурђевдан, Метаљка, Пљевља, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837
Припада роду Куча и поседује модални хаплотип за овај род.
Тестирани је навео да Радовићи потичу по предању даљим пореклом потичу из Мораче. Прадеда тестираног је рођен у Дубљу, засеоку Војтине код Пљеваља, и презивао се Лончар.
Милета Војиновић је у свом раду Пљеваљски крај забележио следеће о овим братствима:
11. Лончари у Рађевићима су пореклом од Радовића са Челебића. Неки је Радовић у Рађевићима правио лонце, па његове потомке прозваше Лончари. Род су им Лончари са Вијалице. Памте имена предака од Ђорђија. (1840). Његови су Сава и Лазар. Ђорђије је имао петоро браће. Од једнога су Лончари на Вијалици (Готовуша), од другог Лончари на Шљиванском, а од трећег на Метаљци – али се они поново презивају Радовићи.
Тестирани Лончар из Рађевића припада грани R1a-YP417.
Тестирани Радовићи из Јечмишта (село поред Челебића) у Заврши и припадају роду Дробњака - Новљана и грани I1-FGC22061.
Судећи по овим резултатима, предање о сродству ова три братства није тачно, иако сви славе исту славу. Такође, отпада и могућност да Радовићи из Метаљке даљим пореклом потичу од презимењака из Доње Мораче, с обзиром да они припадају роду Богићеваца и грани R1b-Y175368.
-
20. Радовић, Ђурђевдан, Метаљка, Пљевља, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837
Припада роду Куча и поседује модални хаплотип за овај род.
Тестирани је навео да Радовићи потичу по предању даљим пореклом потичу из Мораче. Прадеда тестираног је рођен у Дубљу, засеоку Војтине код Пљеваља, и презивао се Лончар.
Милета Војиновић је у свом раду Пљеваљски крај забележио следеће о овим братствима:
11. Лончари у Рађевићима су пореклом од Радовића са Челебића. Неки је Радовић у Рађевићима правио лонце, па његове потомке прозваше Лончари. Род су им Лончари са Вијалице. Памте имена предака од Ђорђија. (1840). Његови су Сава и Лазар. Ђорђије је имао петоро браће. Од једнога су Лончари на Вијалици (Готовуша), од другог Лончари на Шљиванском, а од трећег на Метаљци – али се они поново презивају Радовићи.
Тестирани Лончар из Рађевића припада грани R1a-YP417.
Тестирани Радовићи из Јечмишта (село поред Челебића) у Заврши и припадају роду Дробњака - Новљана и грани I1-FGC22061.
Судећи по овим резултатима, предање о сродству ова три братства није тачно, иако сви славе исту славу. Такође, отпада и могућност да Радовићи из Метаљке даљим пореклом потичу од презимењака из Доње Мораче, с обзиром да они припадају роду Богићеваца и грани R1b-Y175368.
Подсјети ме, да ли је овај Радовић близак Радовићима из Братача/Невесиња?
-
Подсјети ме, да ли је овај Радовић близак Радовићима из Братача/Невесиња?
Да, припадају истом роду. Али пошто славе различите славе, а презиме је веома често, мало је вероватно да су ближе повезани.
-
20. Радовић, Ђурђевдан, Метаљка, Пљевља, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837
Припада роду Куча и поседује модални хаплотип за овај род.
Тестирани је навео да Радовићи потичу по предању даљим пореклом потичу из Мораче. Прадеда тестираног је рођен у Дубљу, засеоку Војтине код Пљеваља, и презивао се Лончар.
Милета Војиновић је у свом раду Пљеваљски крај забележио следеће о овим братствима:
11. Лончари у Рађевићима су пореклом од Радовића са Челебића. Неки је Радовић у Рађевићима правио лонце, па његове потомке прозваше Лончари. Род су им Лончари са Вијалице. Памте имена предака од Ђорђија. (1840). Његови су Сава и Лазар. Ђорђије је имао петоро браће. Од једнога су Лончари на Вијалици (Готовуша), од другог Лончари на Шљиванском, а од трећег на Метаљци – али се они поново презивају Радовићи.
Тестирани Лончар из Рађевића припада грани R1a-YP417.
Тестирани Радовићи из Јечмишта (село поред Челебића) у Заврши и припадају роду Дробњака - Новљана и грани I1-FGC22061.
Судећи по овим резултатима, предање о сродству ова три братства није тачно, иако сви славе исту славу. Такође, отпада и могућност да Радовићи из Метаљке даљим пореклом потичу од презимењака из Доње Мораче, с обзиром да они припадају роду Богићеваца и грани R1b-Y175368.
Ови су Радовићи "изворно" J2b-M205>Y22059. Како је овде завршио Куч, са све славом Ђурђевдан, остаје да се види.
Од раније су тестирани и сви M205 (исти ген. род):
Радовић, Уневина/Бијело Поље, Ђурђевдан
Радовић, Забрђе/Џурово/Пријепоље, Ђурђевдан
Радовић, Прибишци/Куново/Фоча, Ђурђевдан
Радовић, Ораховица/Бијело Поље, Ђурђевдан
Радовић, Џурово/Пријепоље, Ђурђевдан
-
Ови су Радовићи "изворно" J2b-M205>Y22059. Како је овде завршио Куч, са све славом Ђурђевдан, остаје да се види.
Од раније су тестирани и сви M205 (исти ген. род):
Радовић, Уневина/Бијело Поље, Ђурђевдан
Радовић, Забрђе/Џурово/Пријепоље, Ђурђевдан
Радовић, Прибишци/Куново/Фоча, Ђурђевдан
Радовић, Ораховица/Бијело Поље, Ђурђевдан
Радовић, Џурово/Пријепоље, Ђурђевдан
Ко је од Радовића које си навео предањски повезан са Радовићима из Јечмишта и Метаљке?
-
Ко је од Радовића које си навео предањски повезан са Радовићима из Јечмишта и Метаљке?
Ови из Фоче M205 су наводно род са њима. Мада ни они очито нису род, иако се сви ови Радовићи међусобно рођакају. Главнина њих из околине Пљеваља/Бијелог Поља, слава Ђурђевдан, са различитим предањима о Завршју и Морачи, припада хаплогрупи J2b-M205.
Тестирани E-V13 свакако није повезан ни са једним Радовићима/Лончарима (I1-P109, R1a-M458, J2b-M205).
-
47. Негић, Ђурђиц, Јабучје, Лајковац
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608. Од карактеристичних вредности издвајају се DYS385=12-14 и снижена DYS456=15. Нема блиских поклапања у табели који деле наведене вредности. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику написао да су према породичном предању досељени из Црне Горе, вероватно након 1804. године, као и да се предак који се доселио звао Јаков Неговановић. Према књизи Војислава Миљанића Лајковачка Тамнава у прошлости, Негићи-Пећићи се сматрају староседеоцима:
Староседеоцима се сматрају две породице – Пећићи и Мојсиловићи.
У Негиће (Пећиће) спадају: Негићи, Пезићи – Пантелићи, Милановићи, Блажићи и Михајловићи. Мојсиловићи су Петровићи и Павловићи из Старог села.
https://www.poreklo.rs/2012/12/30/poreklo-prezimena-selo-jabu%C4%8Dje-lajkovac/ (https://www.poreklo.rs/2012/12/30/poreklo-prezimena-selo-jabu%C4%8Dje-lajkovac/)
-
58. Михајловић, Гавриловдан, Трговиште
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>CTS8816>Y2902. Поседује неколико карактеристичних/ретких вредности: снижену DYS391=10 и повишене DYS458=17 и DYS549=13. Нема блиских поклапања у табели (са мање од 4 разлике на 23 маркера). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су према предању даљим пореклом из околине Врања, и да им је родовски надимак био Дугури. У тексту о Трговишту на нашем порталу нема помена ни Михајловића ни Дугура.
https://www.poreklo.rs/2016/12/31/poreklo-prezimena-naselje-trgoviste-trgoviste/ (https://www.poreklo.rs/2016/12/31/poreklo-prezimena-naselje-trgoviste-trgoviste/)
-
63. Чолић, Ђурђиц, Трбушац, Владимирци
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>L1280>Y5647. Од карактеристичних вредности издвајају се снижена DYS576=16 и повишене Y-GATA-H4=13 и DYS549=13. Нема блиских поклапања у табели пројекта. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700).
Чолићи (19 к., Ђурђиц). Порекло непознато. 7 к. у овој мали, 12 к. у Петковића мали. Јанка и Павла (око 50 год.) прадеда Мића.
https://www.poreklo.rs/2013/02/14/poreklo-prezimena-selo-trbu%C5%A1ac-vladimirci/ (https://www.poreklo.rs/2013/02/14/poreklo-prezimena-selo-trbu%C5%A1ac-vladimirci/)
-
63. Чолић, Ђурђиц, Трбушац, Владимирци
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>L1280>Y5647. Од карактеристичних вредности издвајају се снижена DYS576=16 и повишене Y-GATA-H4=13 и DYS549=13. Нема блиских поклапања у табели пројекта. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700).
https://www.poreklo.rs/2013/02/14/poreklo-prezimena-selo-trbu%C5%A1ac-vladimirci/ (https://www.poreklo.rs/2013/02/14/poreklo-prezimena-selo-trbu%C5%A1ac-vladimirci/)
Видим да их има гомила из Мачве под R-Y5647 на стаблу.
-
74. Живковић, Нуштар, Винковци
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608. Поседује хаплотип готово идентичан модалном, једина вредност која одступа од модала је нешто нижа DYS458=15. Најближе поклапања има са Поповићем из села Ба код Љига (Аранђеловдан), Хајдером из Рељиног Села код Гламоча (Никољдан), Ковљенићем из Нуглашице код Босанског Грахова (Никољдан), Стегићем из Друговића код Лакташа (Срђевдан) и Грбићем из Осредаца код Грачаца (Срђевдан), од свих се разликује на 2 од 23/25 маркера. Блискост са потоњом тројицом је упитна због чињенице да Живковић поседује вредност DYS481=21, а грану FT371439 којој припадају Ковљенић, Стегић и Грбић одликује снижена вредност 20 на овом маркеру. У сваком случају препорука је даље тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.
-
77. Стојановић, Аранђеловдан, Наталинци, Топола
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>L1280>Y5647>YP611>YP3987. Поседује хаплотип близак модалном, једина вредност која одступа од модала је снижена DYS389II=28. Најближе поклапање има са Ђорићем из Дарковца код Црне Траве (Аранђеловдан) и двојицом Цветковића из Великог Јовановца код Пирота (Аранђеловдан), од Ђорића се разликује на 3 од 23, а од Цветковића на 2 од 25 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да им је старије/алтернативно презиме било Коларевић.
Коларевићи (Стојановићи) 6 к. Слава: св. Аранђел. Доселио се деда Стојан од Лесковца.
https://www.poreklo.rs/2013/08/14/poreklo-prezimena-varo%C5%A1ica-natalinci-topola/ (https://www.poreklo.rs/2013/08/14/poreklo-prezimena-varo%C5%A1ica-natalinci-topola/)
-
61. Предојевић, Стевањдан, Чумић, Крагујевац
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061 то јест генетичком роду Дробњака. Од карактеристичних вредности има само повишену вредност DYS437=17 која је прилично честа и јавља се у различитим подгранама ове хаплогрупе па се на основу ње не може извршити нека боља процена. На основу славе, која је прилично ретка међу Дробњацима, као и познатих праваца миграција, може се довести у везу са Куртићем из Дебеље код Нове Вароши (једна разлика DYS570=20/21) и још два необјављена резултата из Трудова код Нове Вароши са којима има потпуно поклапање и разлику на истом маркеру. Најпоузданије би ипак било да Предојевић уради WGS или BigY-700 тест како би утврдио ко му је од до сада тестираних најближи.
За Предојевића из Чумића Тодор Радивојевић у књизи Лепеница наводи да су дошли из Прељине из "Ст. Србије". Претпостављам да се ипак ради о чачанској Прељини, јер за другу нисам чуо. Тестирани је такође навео у упитнику Прељину као место порекла породице. Радивојевић наводи још да се Предојевићи презивају још и Сремчевићи. О Чумићу имамо и чланак на нашем порталу https://www.poreklo.rs/2012/06/09/poreklo-prezimena-selo-%c4%8dumi%c4%87-kragujevac/ (https://www.poreklo.rs/2012/06/09/poreklo-prezimena-selo-%c4%8dumi%c4%87-kragujevac/) у којем се такође наводи да су се Предојевићи доселили из Прељине у Старој Србији и то у периоду 1690 – 1736. Резултат иде у прилог томе да је ипак реч овде о Прељини код Чачка.
-
30. Јовановић, Мратиндан, Видово, Нови Пазар
67. Јовановић, Мратиндан, Видово, Нови Пазар
69. Минић, Мратиндан, Видово, Нови Пазар
70. Милановић, Мратиндан, Видово, Нови Пазар
Ова четири резултата ћу објавити као један, јер се ради о једном роду.
Припадају хаплогрупи I2-PH908>Y56203. Карактеристичне вредности за сву четворицу у оквиру гране Y56203 су: 391=10, 439=12, 576=17, 481=29, 635=22. Немају ближа поклапања у оквиру ове хапогрупе. Из тог разлога предлажем да одраде бар један напреднији тест (WGS, BigY...), јер се са ове дистанце чини да представљају нову грану у оквиру халогрупе I2-Y56203.
За њих се у литератури каже: "Ђоковићи, Јовановићи, 3 куће, Милићи, 3 куће, Милановић, 1 кућа, Петровић, 1 кућа, су од Лаловића у Беланској под Рогозном".
https://www.poreklo.rs/2018/02/11/poreklo-prezimana-selo-vidovo-novi-pazar/?script=cir
У Беланској су Лаловићи и Јовановићи доселили из Бишева код Рожаја. Могуће да постоји веза са Кулизићима из оближњег Рајетића.
Ово је могућа трећа грана од Y56203 у широј области Полимља, па би напреднији тест био од великог значаја.
-
48. Марковић (Аранђеловдан), Доња Црнућа/Горњи Милановац
Припада хаплогрупи R1b-Z2103, а можда нижој грани Y5587, које скоро да нема код Срба - постоји у Бугарској и на острвима око Задра, а недавно је и код неког Србина из Лике утврђена (без СТР маркера). У сваком случају, према подацима из наше табеле се не може ништа конкретно рећи, осим да има потпуно поклапање са Зоројевићем (Ђурђевдан) код Глине, на 10 упоредивих маркера, што је врло мало. На 23 маркера је разлика са другим тестираним особама велика - 5 и више, а то су неки за које је потврђена потпуно друга грана - L51. Једино дубинско тестирање у иностранству би дало коначан одговор.
У литератури се за Марковиће из Доње Црнуће наводи само да су старинци.
https://www.poreklo.rs/2023/01/11/haplogrupa-r1b-kod-srba/ (https://www.poreklo.rs/2023/01/11/haplogrupa-r1b-kod-srba/)
-
51. Чворовић (Лучиндан), Заглавак, Бајина Башта
Припада хаплогрупи R1b-Z2705>BY38894. Има модалан хаплотип, па самим тим десетак потпуних поклапања на 23 маркера са Пиперима (грана FT49714) и још неким који нису Пипери. Једини је од преко 250 тестираних ове хаплогрупе, са крсном славом Лучиндан, па се ни ту не може ништа одређено рећи.
Тестирани о свом пореклу није написао ништа осим села Заглавак, а по литератури се тамо не помињу ни Чворовићи, нити било ко са славом Лучиндан - https://www.poreklo.rs/2013/01/19/poreklo-prezimena-selo-zaglavak-bajina-ba%c5%a1ta/ (https://www.poreklo.rs/2013/01/19/poreklo-prezimena-selo-zaglavak-bajina-ba%c5%a1ta/)
Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/ (http://Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/)
Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/ (http://Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/)
-
79. Спасојевић (Митровдан), Рибница/Завидовићи
Припада хаплогрупи R1b-Z2705>BY38894, а највероватније грани Y32147. Оно што је сасвим сигурно, јесте повезаност са Лазићем из суседног села Возућа, који исто слави Митровдан. Разликују се на 2 маркера од упоредивих 23. На DYS391 Спасојевић има повишену вредност 12, уместо 11, а на DYS437 Лазић има снижену вредност 14, уместо 15. Оно што је карактеристично за обојицу је ретка вредност DYS393=14 (уместо 13).
Можда Велибор Лазић може нешто да каже о презимену и селу, пошто нисам нашао литературу.
Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/
Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/
-
8. Ђилас, Лучиндан, Заград, Никшић
Вероватно припада хаплогрупи I2-PH908>Y52621>FT190799>Y189944>Y250780, роду Никшића. У односу на модални хаплотип PH908 гране, Ђилас има снижене вредности 15 на маркеру DYS19, 12 на DYS439 и 28 на DYS481. Са Бојовићем из Кута, који би по племенском предању Никшића-Жупљана требало да му је најближи, јер су Бојовићи, као и Ђиласи, потомци Никшиног сина Гезимира, има 6 разлика на упоредивих 23 маркера, од којих су на два маркера (DYS458 и DYS481) те разлике вишеструке. Са Јоковићем из Бјелошевине, који су по предању такође Гезимирови потомци, има само 2 разлике на упоредива 24 маркера (нажалост Јоковићу није очитан DYS481 па није био доступан за поређење), на DYS19 и DYS439. Занимљиво је да му је од припадника рода Никшића по маркерима најближи Томашевић из Бистрице код Петровца на Млави, са којим се разликује само на маркеру DYS19, додуше на упоредивих 20 маркера (Томашевић је радио тест на 37 маркера код компаније YSEQ по FTDNA распореду). Препорука је да Ђилас уради или појединачни тест на снип Y250780, па, у случају негативног резултата, на Y189944 или FT190799, или да уради Big Y/WGS тест, што је свакако боља опција, како би Ђиласи пронашли своје прецизно место у добро испрофилисаном стаблу рода Никшића.
Тестирани је оставио податак да Ђиласи потичу од "Војиновића из Жупе". Према књизи "Никшићка жупа" Милана Пековића, Ђиласи из Заграда су потомци Никшиног сина Гезимира, тј. његовог сина Ђурка. У истој књизи је истакнут и податак да Бојовићи из Кута такође потичу од Гезимира, односно од његовог сина Шакоја, па је помало необична велика разлика у маркерима између Ђиласа и њега. С друге стране, са Јоковићем из Бјелошевине (који су потомци Бјелоша, унука Шакојевог односно праунука Гезимировог) има мањи број разлика у маркерима. Из тог разлога би свакако било добро да Ђилас уради неко од горе поменутих SNP тестирања.
Према народном предању село Заград се некада звало Подгорје. Како се у јужном дијелу села, уз брдо Градину, налазило старо римско утврђење — град, мјештани овог села када би их питали одакле су, говорили су да су иза града или иза Градине и тако је село добило назив Заград.
Као што је познато, Никша је, када се доселио у Жупу, изабрао ово мјесто да се у њему настани. Када је синовима дијелио посјед, најмлађег сина Гезимира је оставио код себе и дао му Заград, Кута, Бјелошевину и Мораково. Никша је и сахрањен y Заграду, гдје се његов гроб и данас налази на мјесто званом Острељ.
Гезимир је имао три сина: Шакоја, Витаса и Ђурка. Од Ђурка воде поријекло најбројнија заградска братства: Ђуровићи, Кнежевићи, Ђиласи и Поповићи. Од Шакоја су Чворовићи. Дендићи, Мартиновићи и Одовићи су досељеници, а Коџули су старосједиоци.
Ђуровићи, Ђиласи, Кнежевићи и Поповићи су потомци Никшиног сина Гезимира. Некада су сви сачињавали једно братство и између себе се нијесу женили ни удавали све до половине деветнаестог вијека.
Према предању, Ђиласи су добили презиме по некој Ђили која је рано остала удовица са своја два сина: Маринком и Мићом, које су сељаци прозвали по мајци Ђиласима.
Овај део предања о имену Ђиласа највероватније није тачан, јер је "ђилас", према "Речнику српскохрватског књижевног језика" из 1967. године, старински израз или за неког ко је "тркач, скакач" или за "распуштеног, раскалашног човека".
-
41. Живановић, Ђурђиц, Доња Бадања, Лозница, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173>Y7168
Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Јагодић, Ђурђиц, Јошева/Лозница
- Поповић, Ђурђиц, Југовићи/Лозница
- Николић, Никољдан, Горња Бадања/Лозница
- Милосављевић, Ђурђиц, Велика Плана
Могуће је да овом роду припада и Красојевић (Ђурђиц, Горња Црнућа/Горњи Милановац), за кога је утврђено да припада млађој грани E-Y7168>FTC12111>FTC11923>FTC12132.
Живановићи по предању потичу из Херцеговине. Из неког разлога се не помињу међу породица из Доње Бадање у књизи „Рађевина и Јадар“:
https://www.poreklo.rs/2014/04/16/poreklo-prezimena-selo-donja-badanja-loznica/?script=cir
-
28. Николић, Јовањдан, Глоговац, Богатић, E-V13>Z5018>S2979>L241>PH2180>FT178289
Припада генетичком роду Копривица и Тупањаца, чија је матица у Бањанима. Хаплотип тестираног је истоветан модалном хаплотипу овог рода.
Миливоје Васиљевић у свом раду о Мачви наводи следеће:
Досељени у 18. веку
...
Из Босне: НИКОЛИЋИ (Јовањдан, 4 к), исти род са Николићима (Софрићи, Ђаковићи) у Бановом Пољу.
Тестирани је навео да је секундарно презиме Николића Крсмановић. Сматра се да је презиме Николић старије, а да су Крсмановићима прозвани по претку Крсману.
Род Копривица и Тупањаца је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.
-
53. Букарица, Аранђеловдан, Лишане Тињске, Бенковац, E-V13>Y30977>Y37092
Поседује повишену вредност маркера DYS458=17. Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Шашић, Мратиндан, Ервеник, Далмација
- Шашић, Мратиндан, Бјелај/Босански Петровац
- Ђурашиновић, Мратиндан, Ћуковац/Кнежево
Тестирани је навео да Букарице потичу из Ервеника, што је с обзиром на сродност са Шашићима сасвим извесно.
Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.
-
11. Јокић, Јовањдан, Радаљ/Мали Зворник I2-Y3120
За Јокиће се условно може рећи да су староседеоци у селу Радаљ, јер се под својим презименом помињу већ на првом попису из 1831. године који је спровела нова Кнежевина Србија по стицању аутономије. Тада су забележени Перо и Ристо Јокић, а припадници ове породице могу се на даље пратити на различитим пописима у Радаљу кроз цео 19. век. Године 2011, родослов Јокића бројао је седам генерација у прошлост, почевши од Радана, сина Боже Голубовића. Године 1903. забележено је да Јокићи у Радаљу живе у махалама Шевар и Главице.
Љуба Павловић о овој породици наводи следеће предање: "Јокићи су преко Горњих Кошаља и преко Тадића дошли из Пиве и населили се уз Радиће. Овде су дошли три брата, а потомци једног од њих сишли у Табановић. У селу се зову Зељићи, Давинићи, Крсмановићи и Мићићи, сви између себе и изван села Јокићи (38 к.; Cв. Јован)."
Тестирани није навео податке о пореклу породице.
Резултат тестираног поседује једну карактеристичну вредност, DYS389ii=33, а нешто ређе се јавља и маркер DYS635=24. Чини се прилично извесним да је тестирани генетички близак са једним тестираним из Табановића у Мачви, који такође слави Јовањдан. Ова два резултата имају потпуно подударање на 17 упоредивих маркера (на колико је рађена ДНК анализа тестираном из Табановића), укључујући и подударање на карактеристичним вредностима DYS389ii=33 и DYS635=24. Осим генетике, истог географског региона и крсне славе, у прилог родовској вези двојице тестираних говори и забележено предање Јокића, као и наводи тестираног из Табановића да им је даља старина у Радаљу. Такође, једно забележено предање повезује оба ова рода са старијим презименом Голубовић, тако да има више него довољно аргумената да се закључи да су у том делу предања тачна, односно да су тестирани део истог рода. Презиме тестираног из Табановића на жалост не могу саопштити јер резултат његовог теста још није јаван.
Резултат тестирања не открива ништа у вези даље старине Јокића и евентуалног порекла из Пиве, па би у случају да се жели даље истраживати та тема било неопходно урадити WGS или BigY тест.
-
25. Павковић, Никољдан, Тушиловић, Карловац
Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 389=14/32, 449=29, 549=12, 635=22.
Нема ближа поклапања. Због вредности 389=14/32 можда постоји веза са Карлицом из околине Новог Града, па и географски нису много удаљени. Једино што имају 5 разлике на упоредива 23 маркера и различите славе, па се ова веза не може потврдити. Уколико занемаримо ту вредност, најближи му је Егзета из Далмације, са којим има 3 разлике на упоредива 23 маркера и деле карактеристичне вредности 549=12, 635=22, али и ова веза се не може са сигурношћу потврдити. Зато Павковићу предлажем неки од напреднијих тестова (WGS, BigY...).
О пореклу Павковића за сада нисам нашао ништа у литератури. Када и ако будем нешто нашао, дописаћу.
-
41. Живановић, Ђурђиц, Доња Бадања, Лозница, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173>Y7168
Живановићи се не помињу у књизи Видосаве Николић-Стојанчевић, али у књизи Боривоја Милојевића "Рађевина и Јадар" о пореклу становништва из Доње Бадање пише следеће:
Досељени су:
1) у првој половини 18. века: Гајићи, Јоцићи, Божићи, Павловићи, Марковићи, Росићи, Игњатовић, Живановићи, Јовановићи, Ђукановићи, Јагодићи, Лазаревић, Ђекићи, Тодорчевићи, Митрићи, Томићи, Максимовићи, Благојевићи, Илић, Петровићи и Божић из Таора. Од Лазаревића се у Шабац одселио Кузман, отац приповедача Лазе Лазаревића. (Ђурђиц)
О овоме је већ било речи на теми Село Доња Бадања: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6573.0
Пошто су се наведене породице доселиле заједно и славе исту славу, поставља се питање да ли припадају истом роду. За сада постоји поклапање између Живановића и Јагодића, а на теми о Доњој Бадањи је поменуто да је и Божић преко 23andMe добио хаплогрупу E-V13 без дубље гране.
Иначе, грани E-Y7168 је припадала и породица Хуњади, па би било занимљиво видети на који начин је тридесетак до сада тестираних припадника ове гране повезано са њима. TMRCA за E-Y7168 је процењен на око 900 CE.
-
Мислим да је Обреновић ту проблематику добро објаснио у тексту на порталу, погодио је суштину рекао бих. Бар што се Властелице тиче али верујем и Кнежевића и других. Суштина је да му нису деца и унуци већ рођаци, и то рођаци за које је он знао. Знао је јер се код једних од њих склонио повлачећи се са Косова након боја са Турцима 1448. године. Драган је лепо написао, свако се у невољи склања код рођака па се тако и Јанко склонио код Властелица. Како се у ту причу уклапају рођаци у Херцеговини, али и то да се за Сибињанин Јанка говорило да је влах, тек треба да се утврди. Нема сумље да је у западној Србији било романофоних, томе сведоче топоними (Негришори, Урсуле итд.). Да ли су Јанко и његови преци били делом те неке локалне заједнице или пак рода који је досељен из Херцеговине за зада остаје мистерија, нису једини који имају предање да су дошли из западних крајева а да при томе припадају том роду. Ако је човек у могућности тест целог генома, помоћиће и њему али и многима који су заинтересовани. Просто је фасцинантно да је једна породица толико векова очувала предање да је те посете било. Дакле веза је рођачка, по мушкој линији, у то нема сумље.
-
Мислим да је Обреновић ту проблематику добро објаснио у тексту на порталу, погодио је суштину рекао бих. Бар што се Властелице тиче али верујем и Кнежевића и других. Суштина је да му нису деца и унуци већ рођаци, и то рођаци за које је он знао. Знао је јер се код једних од њих склонио повлачећи се са Косова након боја са Турцима 1448. године. Драган је лепо написао, свако се у невољи склања код рођака па се тако и Јанко склонио код Властелица. Како се у ту причу уклапају рођаци у Херцеговини, али и то да се за Сибињанин Јанка говорило да је влах, тек треба да се утврди. Нема сумље да је у западној Србији било романофоних, томе сведоче топоними (Негришори, Урсуле итд.). Да ли су Јанко и његови преци били делом те неке локалне заједнице или пак рода који је досељен из Херцеговине за зада остаје мистерија, нису једини који имају предање да су дошли из западних крајева а да при томе припадају том роду. Ако је човек у могућности тест целог генома, помоћиће и њему али и многима који су заинтересовани. Просто је фасцинантно да је једна породица толико векова очувала предање да је те посете било. Дакле веза је рођачка, по мушкој линији, у то нема сумље.
А о коме је реч, ја се извињавам?
Поздрав свима, прва ми је порука!
-
А о коме је реч, ја се извињавам?
Поздрав свима, прва ми је порука!
https://www.poreklo.rs/2024/04/02/sibinjanin-janko-i-njegova-geneticka-veza-sa-srbima/
-
Како се у ту причу уклапају рођаци у Херцеговини, али и то да се за Сибињанин Јанка говорило да је влах, тек треба да се утврди. Нема сумље да је у западној Србији било романофоних, томе сведоче топоними (Негришори, Урсуле итд.). Да ли су Јанко и његови преци били делом те неке локалне заједнице или пак рода који је досељен из Херцеговине за зада остаје мистерија, нису једини који имају предање да су дошли из западних крајева а да при томе припадају том роду.
Нема овде мистерије по питању даљег порекла овог рода, укључујући и линију коју представља Сибињанин Јанко. Разноврсност старијих грана је на истоку, што потврђује и нов припадник Албанац из Елбасана, очигледно пореклом Бугарин:
https://www.yfull.com/tree/E-Y7168/
Елбасан (Википедија на бугарском): https://bg.m.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%BD В града са заселени жители от други области, включително и българи. Началото на българската колония, просъществувала повече от 200 години, е поставено през 1466 – 1467 г. от 15 семейства от Скопие.[1] Днес в Елбасан живеят около 12 000 българи, преселници от областта Голо бърдо.
Голо Брдо (Википедија на бугарском): https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%BE_%D0%91%D1%80%D0%B4%D0%BE_(%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82)
Неке гране су на простор Драгачева највероватније мигрирале са истока још пре Немањићке Србије, одакле су се нешто касније за време турских освајања шириле и у Херцеговину. Рекао бих да то није случај са родовима у Доњој Бадањи, за које стоји даље порекло Таор.
-
22. Мајсторовић, Никољдан, Јазак/Ириг, I2-Y3120
Тестирани је навео да његови преци вековима живе у Срему и да му није познато одакле су се могли доселити.
Потврду да је продица Мајсторовић већ дуго у Јаску налазимо и у аустријском попису округа Срем из 1828. године, када су у Јаску пописани Сенија и Урош Мајсторовић.
Хаплотип тестираног има више немодалних вредности, од којих се као специфична посебно издваја DYS549=12, а као ређи уочавају се и маркери DYS576=19, DYS635=24, па донекле и DYS19=15.
Тестирани би могао припадати роду којег тренутно чине Милутиновић (Бошковићи/Зворник), Стефановић (Горњи Локањ/Зворник) и један тестирани чији резултат још није објављен (Бистрица/Нова Варош), сви са славом Никољдан као и Мајсторовић. Хаплотипу Мајсторовића је најближи необјављени резултат тестираног из Бистрице, са подударањем 21/23. Све ове хаплотипове карактеришу вредности маркера DYS549=12, DYS576=19 и DYS19=15. Остали тестирани из ове групе додуше имају снижену вредност DYS635=22, што хаплотип Мајсторовића делимично удаљава од могуће сродности са њима. Но, ни вредност DYS635=24 нити DYS635=22 нису толико карактеристичне да се не би могле подвести под приватне мутације.
Сврстао бих за сада Мајсторовића у овај род, али уз доста резерве и ограде. Једино би дубљим генетичким тестовима било могуће проверити постоји ли међу њима ближа родословна веза.
-
53. Букарица, Аранђеловдан, Лишане Тињске, Бенковац, E-V13>Y30977>Y37092
Поседује повишену вредност маркера DYS458=17. Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Шашић, Мратиндан, Ервеник, Далмација
- Шашић, Мратиндан, Бјелај/Босански Петровац
- Ђурашиновић, Мратиндан, Ћуковац/Кнежево
Тестирани је навео да Букарице потичу из Ервеника, што је с обзиром на сродност са Шашићима сасвим извесно.
Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.
Постоје и Букарице из Ервеника које славе Мратиндан као и Шашићи. Ови из Лишана Тињских имају другу славу.
-
27. Крајић, Аранђеловдан, Стамница/Петровац на Млави, I2-Y3120
Хаплотип тестираног карактеришу две веома ретке вредности, DYS393=12 и DYS456=16, а као нешто ређе уочавају се и DYS19=17, DYS576=19 и DYS635=24. У бази Српског ДНК пројекта нема хаплотипова за које би се могло тврдити да су блиски овом резултату, а нисам их нашао чак ни у бази FTDNA са овим карактеристичним маркерима. Тестирани не зна ништа о свом даљем пореклу, нити има података у нашој етнографској литератури о овој породици, тако да се заиста нема много шта написати. Тестираном преостаје да окуша срећу са неким од геномских тестова, у нади да би одређивањем терминалне филогенетичке гране пронашао ближе генетичке рођаке.
-
Нема овде мистерије по питању даљег порекла овог рода, укључујући и линију коју представља Сибињанин Јанко. Разноврсност старијих грана је на истоку, што потврђује и нов припадник Албанац из Елбасана, очигледно пореклом Бугарин:
https://www.yfull.com/tree/E-Y7168/
Елбасан (Википедија на бугарском): https://bg.m.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%BD В града са заселени жители от други области, включително и българи. Началото на българската колония, просъществувала повече от 200 години, е поставено през 1466 – 1467 г. от 15 семейства от Скопие.[1] Днес в Елбасан живеят около 12 000 българи, преселници от областта Голо бърдо.
Голо Брдо (Википедија на бугарском): https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%BE_%D0%91%D1%80%D0%B4%D0%BE_(%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82)
Неке гране су на простор Драгачева највероватније мигрирале са истока још пре Немањићке Србије, одакле су се нешто касније за време турских освајања шириле и у Херцеговину. Рекао бих да то није случај са родовима у Доњој Бадањи, за које стоји даље порекло Таор.
Тачно Владо, несумљиво је то да старије гране иду ка Бугарској. И вероватно су неки од E-Y7168 кренули западно у време првог Бугарског царства, пре Немањићке Србије. Мене више занима шта се тада збило, након досељавања. Каква им је судбина била, на који начин су били инкорпорирани у Српску државу и где се у целу причу уклапају преци Сибињанин Јанка. Логичан пут, за део тог рода, јесте Драгачево па Херцеговина али буне предања о миграцијама од Херцеговине ка западној Србији. Можда је у питању повратна миграција, ако гледамо стабло те хаплогрупе то је најлогичније. У сваком случају једна од занимљивијих тема која је на врло директан начин показала значај генетске генеологије. Пре свега мислим на то што је управо ГГ потврдила у 19. веку записана предања, открила рођаке Хуњадијевих и бацила ново светло на оно што је Халкокондил записивао. Ово је рекао бих добар метод за утврђивање рођачких веза и осталих знаменитих породица средњовековне државе. Археогенетика би могла да помогне код утврђувања порекла витеза Жарка из Острвице, лозе Кувета, Павла Орловића итд. На тај начин би се оживело интересовање за српски средњи век.
-
35. Орељ, Ђурђевдан, Штикада, Ловинац
Припада хаплогрупи I1-Z63>FGC9549>FTA28840. Нема блиских поклапања у нашој бази али су му сасвим сигурно блиски Крајишници и Личани о којима имамо посебну тему: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6476.msg170306#msg170306 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6476.msg170306#msg170306). Иначе и Ореља са славом Ђурђевдан има широм Лике и Босанске Крајине. Ово је прилично ретка хаплогрупа међу Србима. Јавља се и на истоку Србије, као и у Бугарској. Даљим пореклом је вероватно од Гепида, јер је забележено присуство узводних грана у археогенетским узорцима из Вилбарк културе, као и међу Аварима на истоку Паноније (узорак RKF274.A0101). Орељу бих препоручио да уради BigY-700 тест код FTDNA, уколико је у могућности, како би се позиционирао на FTDNA стаблу, на коме по свему судећи тренутно има најближе рођаке https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-FTA29568/tree (https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-FTA29568/tree).
-
35. Орељ, Ђурђевдан, Штикада, Ловинац
Припада хаплогрупи I1-Z63>FGC9549>FTA28840. Нема блиских поклапања у нашој бази али су му сасвим сигурно блиски Крајишници и Личани о којима имамо посебну тему: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6476.msg170306#msg170306 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6476.msg170306#msg170306). Иначе и Ореља са славом Ђурђевдан има широм Лике и Босанске Крајине. Ово је прилично ретка хаплогрупа међу Србима. Јавља се и на истоку Србије, као и у Бугарској. Даљим пореклом је вероватно од Гепида, јер је забележено присуство узводних грана у археогенетским узорцима из Вилбарк културе, као и међу Аварима на истоку Паноније (узорак RKF274.A0101). Орељу бих препоручио да уради BigY-700 тест код FTDNA, уколико је у могућности, како би се позиционирао на FTDNA стаблу, на коме по свему судећи тренутно има најближе рођаке https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-FTA29568/tree (https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-FTA29568/tree).
Њих има и у Срему -Сурдуку, мислим са истом славом и ту живе од 18-тог века..
-
Њих има и у Срему -Сурдуку, мислим са истом славом и ту живе од 18-тог века..
Досељеници из Лике. Има још личких родова који су тад доселили у Сурдук и Срем уопште.
-
Досељеници из Лике. Има још личких родова који су тад доселили у Сурдук и Срем уопште.
Они сви имају јако предање да су дошли из Крајине. И углавном наводе Лику која је изгледа предњачила. Наиме, преци моје мајке су Јајићи/Јаићи(Врбица) који су и по литератури али и по генетским истраживањима уз још неле породице (Ковачевић, Перић, Комазец и други) пореклом из Буковице, тачније Жегара , а опет им је предање да су дошли „однекуд из Лике". Опет имамо фамилије Ореља, Лукачев/Лукач, Старчевић, Војводић, Башкот, Бачкоња, Дроњак, Миљуш који су највероватније лички досељеници.
-
29. Тошковић, Срђевдан, Јасенова/Колашин, I2-Y3120>Z17855>Y230195>A16413>A20030>I-Y135654>I-Y135653>, род Војинића-Љешњана
Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност DYS385=15-16 са којом се потпуно уклапа у модални хаплотип рода Војинића-Љешњана, што је било и за очекивати на основу крсне славе и места порекла. Сличност са подударањем 21/23 има са више припадника овог рода, међу којима су Јанкетић (Морачко Требаљево/Колашин), Раичевић (Стројинци/Брус) и Кастратовић (Рајац/Чачак).
О роду Војинића-Љешњана имамо засебну тему (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=876.0), а овде само укратко о њиховом предању:
Љешњани према свим предањима потичу од кнеза Богдана из Лијешња у Љешанској нахији. Кнез Богдан Љешњанин се према једној верзији предања у првој половини 14. века доселио због крвне освете у Доњу Морачу и основао село које су његови потомци назвали по Лијешњу из Љешанске нахије, а које ће касније ући у састав суседног племена Ровца. Богдан је имао сина Радована, а овај Марка, Милутина и Милију. Од Марка потичу братства у Лијешњу и Вељем Дубоком у Ровцима и Пожњи у Горњој Морачи, а од Милутина потичу братства у Старчу у Горњој Морачи и Рашком у Доњој Морачи. Од трећег сина Милије потичу братства у Јасенови и Ђуђевини у Доњој Морачи. То су према предању Јанкетићи, Тошковићи, Трипковићи, Ковијанићи, Бошковићи и Ђурђићи, који славе Срђевдан, а прислужују Ћириловдан.
Тестирани је навео да његова породица потиче од Братоножића, што свакако није тачно, ни по етнографској литератури, а како се показало ни по генетици. Разлог је вероватно погрешно повезивање на основу презимена са једним братством од Братоножића које такође носи презиме Тошковић (припадају роду тзв. Пелевчана).
Род Војинића-Љешњана је СНП профилисан, а на YFull стаблу се налазе три резултата тестираних, па би Тошковић геномским тестом могао помоћи да се њихово филогенетичко гранање додатно унапреди.
-
Освежавање статистике тачно на половини акције и 43 објављена резултата.
Р1а-12 (27.9%)
И2а-11 (25.5%) 8-Дин Југ (72.7%) / 3-Дин Север (27.2%)
Р1б-6 (13.9%)
Е-В13-5 (11.6%)
И1-5 (11.6%)
Ј2б-2 (4.6%)
Г2а-2 (4.6%)
-
Освежавање статистике тачно на половини акције и 43 објављена резултата.
Р1а-12 (27.9%)
И2а-11 (25.5%) 8-Дин Југ (72.7%) / 3-Дин Север (27.2%)
Р1б-6 (13.9%)
Е-В13-5 (11.6%)
И1-5 (11.6%)
Ј2б-2 (4.6%)
Г2а-2 (4.6%)
Овакви подаци на сред објављивања резултата баш ничему не служе. Неки уредници једва да су почели да објављују резултате за хаплогрупе које дуже, тако да ова статистика нема никаквог смисла.
-
29. Тошковић, Срђевдан, Јасенова/Колашин, I2-Y3120>Z17855>Y230195>A16413>A20030>I-Y135654>I-Y135653>, род Војинића-Љешњана
Остаје ли могућност да би братоношка прича могла бити дио миграцијског тока,резултате поштујемо, обзиром на неке резултате које долазе из арбанашког етникума?
-
40. Јовановић, Аранђеловдан, Пашинац/Прокупље, I2-Y3120
Тестирани је навео да се његов предак доселио из Мораче. У литератури нисам успео да пронађем податке о породицама које насељавају село Пашинац. Оно што је познато јесте да су се преци садашњих становника овог села доселили након 1878. године, када су се из насеља заједно са Турцима одселили Черкези који су до тада ту живели. Место је насељено досељеницима из старе Србије, Македоније, околине Црне Траве, Врања, итд.
Хаплотип тестираног поседује три прилично карактеристичне вредности: DYS390=23, DYS391=10 и DYS385=15-15. Технички су му најближи хаплотипови двојице тестираних који су сврстани у род Лаловића-Пивљана који слави Јовањдан, са подударањем 21/23: Каровић из места Колојања/Јечмишта/Фоча и Ђурић из места Бадовинци/Богатић. Овај род припада млађој грани I2-S17250>Y4882>Z16969>A1328>...>FT109402. Ипак, Јовановић са Ђурићем дели само један од поменута три карактеристична маркера, а са Каровићем два, па уз различиту крсну славу и недостатак предањске везе то ми се ипак не чини довољним да би се могли сврстати у исти род.
Тестираном преостаје да покуша да прецизније утврди своју позицију на филогенетичком стаблу неким од геномских тестова.
-
Остаје ли могућност да би братоношка прича могла бити дио миграцијског тока,резултате поштујемо, обзиром на неке резултате које долазе из арбанашког етникума?
Чињенице су да етнографска литература бележи Тошковиће Љешњане и Тошковиће-Пелевчане Братоножиће као засебна братства. Имају сасвим различита предања и славе различите славе. Такође, неупитно је да тестирани припада првима. Није ми познато било какво предање које Тошковиће из Јасенове доводи у везу са Братоножићима, нити генетика указује на везу Љешњана са њима.
-
Овакви подаци на сред објављивања резултата баш ничему не служе. Неки уредници једва да су почели да објављују резултате за хаплогрупе које дуже, тако да ова статистика нема никаквог смисла.
Неће шкодити. Ем се обрати мало пажња на резултате акције, ем лакше касније сачинити финалну статистику.
-
Чињенице су да етнографска литература бележи Тошковиће Љешњане и Тошковиће-Пелевчане Братоножиће као засебна братства. Имају сасвим различита предања и славе различите славе. Такође, неупитно је да тестирани припада првима. Није ми познато било какво предање које Тошковиће из Јасенове доводи у везу са Братоножићима, нити генетика указује на везу Љешњана са њима.
То није спорно, него да ли је матица могла бити у данашњој Албанији а да су се у Колашину скрасили боравећи,макар и кратко,у Братоножићима?
-
То није спорно, него да ли је матица могла бити у данашњој Албанији а да су се у Колашину скрасили боравећи,макар и кратко,у Братоножићима?
Зашто баш у Братоножићима? Због тог предања које је навео тестирани?
-
Зашто баш у Братоножићима? Због тог предања које је навео тестирани?
Од Скадра па узводно.
-
72. Биочанин, Ћириловдан, Вича/Прокупље, I2-Y3120>Z17855>Y230195>A16413>A20030>I-Y135654>I-Y135653>, род Војинића-Љешњана
Још један припадник рода Војинића-Љешњана у овој акцији. Очекивано, с обзиром да је у акцијама Порекла већ тестиран један Биочанин са истом славом, за кога је утврђено да припада овом роду, а познат је и један резултат Биочанина са ФТДНА. Тестирани је навео предање да потичу од Гајевића из Црне Горе који су прешли у Брњицу код Сјенице, а онда након 1878. као Биочани у Вичу код Прокупља. Претходно тестирани Биочанин је управо из Брњице код Сјенице, тако да се може рећи да је наведено предање потврђено.
-
72. Биочанин, Ћириловдан, Вича/Прокупље, I2-Y3120>Z17855>Y230195>A16413>A20030>I-Y135654>I-Y135653>, род Војинића-Љешњана
Још један припадник рода Војинића-Љешњана у овој акцији. Очекивано, с обзиром да је у акцијама порекла већ тестиран један Биочанин са истом славом, за кога је утврђено да припада овом роду, а познат је и један резултат Биочанина са ФТДНА. Тестирани је навео предање да потичу од Гајевића из Црне Горе који су прешли у Брњицу код Сјенице, а онда након 1878. као Биочани у Вичу код Прокупља. Претходно тестирани Биочанин је управо из Брњице код Сјенице, тако да се може рећи да је наведено предање потврђено.
Биоче бјеше на Морачи узводно од ПГ?😊
-
Од Скадра па узводно.
Ако причамо само о генетици и не конкретно о Братоножићима као подручју, већ уопштено о могућем пореклу рода Војинића-Љешњана са простора данашње Албаније, моје је мишљење да је једино смислено погледати ситуацију са дистрибуцијом тестираних испод гране I2-Y135654, чија се старост тренутно процењује на 850 до 1200 година. Све старије од тога задире већ у време када Војинићи-Љешњани нису постојали чак ни у предању, па не знам како бисмо могли разматрати одакле су. Испод те гране на FTDNA и YFull стаблу нема ни једног аутентичног Албанца. Постоји наиме само један тестирани са Косова који се изјашњава као Албанац, Бошњаку, за чије презиме мислим да довољно говори о његовом старијем пореклу. На основу тога ми се чини да преци овог рода нису били на простору Албаније барем од када постоје и Љешњани и Братоножићи као племена и родови. Али ако говоримо о пореклу старијих грана, све до Z17855, свакако да су могли доћи и из Албаније, као и са других страна из смера истока, југа и југоистока.
-
Ако причамо само о генетици и не конкретно о Братоножићима као подручју, већ уопштено о могућем пореклу рода Војинића-Љешњана са простора данашње Албаније, моје је мишљење да је једино смислено погледати ситуацију са дистрибуцијом тестираних испод гране I2-Y135654, чија се старост тренутно процењује на 850 до 1200 година. Све старије од тога задире већ у време када Војинићи-Љешњани нису постојали чак ни у предању, па не знам како бисмо могли разматрати одакле су. Испод те гране на FTDNA и YFull стаблу нема ни једног аутентичног Албанца. Постоји наиме само један тестирани са Косова који се изјашњава као Албанац, Бошњаку, за чије презиме мислим да довољно говори о његовом старијем пореклу. На основу тога ми се чини да преци овог рода нису били на простору Албаније барем од када постоје и Љешњани и Братоножићи као племена и родови. Али ако говоримо о пореклу старијих грана, све до Z17855, свакако да су могли доћи и из Албаније, као и са других страна из смера истока, југа и југоистока.
Је ли овај из Скадра у ствари Бошњаку?https://www.yfull.com/tree/I-Y135654/
-
Је ли овај из Скадра у ствари Бошњаку?https://www.yfull.com/tree/I-Y135654/
Да. Уствари је из Ђаковице.
-
Да. Уствари је из Ђаковице.
Значи овде се не зна више ко кога лаже, не мислим на тебе него генерално. Значи податке са јавних грана не узимати за озбиљно него онако?
-
Значи овде се не зна више ко кога лаже, не мислим на тебе него генерално. Значи податке са јавних грана не узимати за озбиљно него онако?
Нешто од то двоје му је порекло по предању, али нисам сигуран које тачно. На ФТДНА му стоји заставица Косова, тако да претпостављам да му је Скадар по предању.
-
Нешто од то двоје му је порекло по предању, али нисам сигуран које тачно. На ФТДНА му стоји заставица Косова, тако да претпостављам да му је Скадар по предању.
A ови са рњета што су узводно из Каваје и Фјера,или како се већ изговара?
-
A ови са рњета што су узводно из Каваје и Фјера,или како се већ изговара?
Не знам на кога мислиш. Сајт Рњет не пратим.
Можда смо претерали и затрпали ову тему дискусијом која је отишла у страну. Било би добро да уредник премести нашу преписку на одговарајуће место.
-
Не знам на кога мислиш. Сајт Рњет не пратим.
Можда смо претерали и затрпали ову тему дискусијом која је отишла у страну. Било би добро да уредник премести нашу преписку на одговарајуће место.
У реду ако не пратиш рњет али ваљало би грану пратити,зар не?
-
45. Вујчић, Јовањдан, Купиново/Пећинци, I2-Y3120
Тестирани је навео да мисле да су у Купиново дошли некад давно из Старе Херцеговине, али се чини да се не ради о неком чврсто укорењеном предању. Податке о овој породици нисам успео да пронађем у литератури.
Хаплотип тестираног поседује више карактеристичних вредности: DYS385b=16, DYS449=30, DYS481=32, DYS391=10, а донекле и DYS635=22. Снижена вредност DYS449=30 указује да би се чак могло радити о резултату који припада хаплогрупи I2-PH908, код кога је дошло до повратне мутације на маркеру DYS448=20. Технички најближи овом резултату, са подударањем 20/23, је хаплотип Иванчића из Далмације (Косоре/Врлика), који такође слави Јовањдан. Ова два хаплотипа деле карактеристичне вредности DYS385b=16 и DYS635=22. Не бих могао да тврдим да између Вујчића и Иванчића постоји ближа генетичка веза, али не бих ни искључио такву могућност.
-
73. Татић, Јовањдан, Бањани/Босанска Крупа, , I2-Y3120>Z17855>PH3414>Y58629, род Мириловића
Тестирани је навео предање по коме су дошли из околине Обровца у северној Далмацији. Милан Карановић у својој познатој студији "Поуње у Босанској Крајини" из 1925. године Татиће повезује са "митским" Богуновићима:
Богуновићи су и Адамовићи, Марчете, Стојановићи, Татићи и Грмуше, само су се презвали тако у Далмацији. (...) Због тога што су се разграњавали у Далмацији, Лици и Босанској Крајини то се племе Богуновића може разврстати у три групе родова. (...) У другој су у Далмацији разрођеној групи најачи Адамовићи. Из Далмације су пали пре 200 г. у Смољану више Босанског Петровца. Ту побију Турке, јер су им хтели да проведу силу на слави, па побегну преко планине у ову област, а једни у Прекосање. У овој су групи: Адамовићи 27 к. у 9 н.; Марчете 24 к. у 5 н.; Стојановићи 16 к. у 8 н.; Грмуше 25 к. у 18 н. и Татићи 15 к. у 5. н. Свега 107 кућа.
Карановић даље налази Татиће у селима Баштра, Варошка Ријека, Добросело (данас Добро Село), Отока, Стабанџа и Глиница, све са славом Јовањдан, и наводи да су дошли из Ивањске, где их је вероватно раније и било највише. На попису становништва 1991. године Татића је и даље било у селима Баштра (5), Ивањска (2) и Отока (1).
Хаплотип Татића потпуно се уклапа у модални хаплотип рода Мириловића и поседује све карактеристичне вредности хаплотипа овог рода: DYS385=14-14, DYS448=21 и нешто ређу вредност DYS576=17. Преци Татића су вероватно били део познате миграторне руте влаха Мириловића, који су се најкасније од почетка 16 века почели селити из Херцеговине у Далмацију, а затим одатле неки од њих стигли и у Крајину.
Занимљиво је да је старије презиме Васовића из Дијелке код Вировитице, који такође припада роду Мириловића, било Татић, па није искључено да међу овим породицама постоји нека ближа родовска веза.
Татића бих позвао да уради ако је у могућности WGS или BigY тест и своје резултате проследи на YFull, како би се још боље профилисало гранање рода Мириловића.
-
Имамо од раније тестираног Татића из Босанске Крупе преко 23andMe. Ако није реч о истој особи у овом тестирању колико су блиска та два резултата?
-
Имамо од раније тестираног Татића из Босанске Крупе преко 23andMe. Ако није реч о истој особи у овом тестирању колико су блиска та два резултата?
У праву си, превидео сам тај резултат. Извесно је да се ради о истом роду Татића. Пренећу овде шта је већ писано о Татићима и Васовићима, Небојша је предвидео припадност Мириловићима:
...
Татић, Јовањдан, Босанска Крупа, I2-Z17855
Татиће из Поуња Карановић сврстава у род Богуновића, заједно са већом групом родова који славе Јовањдан, а за које је генетика доказала да нису повезани по мушкој линији (Богуновићи, Шкундрићи, Татићи, Мазалице, Марчете, Адамовићи и др). Ово је последица предања која су се у Крајини најчешће преносила из генерације у генерацију. Некада су она погрешно интепретирана, а некада нису без основе. Иако ови родови нису сродни по мушкој линији, неки од њих су вероватно били повезани на неки начин кроз историју (исте миграције, везе по женској линији и сл.). Углавном, из искуства знам да многи родови које је Карановић повезао и данас држе да су исти род. Не мислим овде конкретно на везу Татића и осталих "Богуновића", већ генерално на групе родова са разноврсном Y-ДНК. Наравно, има и случајева када се генерализовало само због исте славе, сличног предања, итд.
Татићима је у Поуњу матица изгледа била Ивањска крај Крупе. Одатле су се ширили по Средњем Поуњу. Досељени су из Далмације, по свему судећи давно, свакако пре Дољанске буне (средина 19. века). Како Татића са овом славом није било у Лици и Далмацији, могуће да су нешто старији слој у Поуњу. Због хаплогрупе, крсне славе и потенцијалне везе са Далмацијом, није искључено да постоји веза са крајишким Мириловићима. Треба поменути да у пројекту од раније имамо једне Васовиће I2-Z17855>PH3414 (род Мириловића) из Славоније. Они негују предање да су се презивали управо Татић.
...
Преци тестираног Васовића из Дијелке код Вировитице су се по свему судећи до средине 20. века презивали Татић, с обзиром на чињеницу да Татића на попису 1948. године има у Дијелци а Васовића не. Такође, сами Татићи у Дијелци су колонисти из прве половине 20. века, и то управо из Поуња.
-
22. Мајсторовић, Никољдан, Јазак/Ириг, I2-Y3120
Тестирани је навео да његови преци вековима живе у Срему и да му није познато одакле су се могли доселити.
Потврду да је продица Мајсторовић већ дуго у Јаску налазимо и у аустријском попису округа Срем из 1828. године, када су у Јаску пописани Сенија и Урош Мајсторовић.
Хаплотип тестираног има више немодалних вредности, од којих се као специфична посебно издваја DYS549=12, а као ређи уочавају се и маркери DYS576=19, DYS635=24, па донекле и DYS19=15.
Тестирани би могао припадати роду којег тренутно чине Милутиновић (Бошковићи/Зворник), Стефановић (Горњи Локањ/Зворник) и један тестирани чији резултат још није објављен (Бистрица/Нова Варош), сви са славом Никољдан као и Мајсторовић. Хаплотипу Мајсторовића је најближи необјављени резултат тестираног из Бистрице, са подударањем 21/23. Све ове хаплотипове карактеришу вредности маркера DYS549=12, DYS576=19 и DYS19=15. Остали тестирани из ове групе додуше имају снижену вредност DYS635=22, што хаплотип Мајсторовића делимично удаљава од могуће сродности са њима. Но, ни вредност DYS635=24 нити DYS635=22 нису толико карактеристичне да се не би могле подвести под приватне мутације.
Сврстао бих за сада Мајсторовића у овај род, али уз доста резерве и ограде. Једино би дубљим генетичким тестовима било могуће проверити постоји ли међу њима ближа родословна веза.
У склопу овог истраживања појавио се један значајан резултат из Крајине, који би могао бити у даљој вези и са овим Мајсторовићима (између осталог). Карактеристика ових хаплотипова јесте вредност 549=12, повишена 389II, као и нешто виша 576. Такође, ове родове/хаплотипове неретко прати и слава Св. Никола.
Stay tuned. 8)
-
35. Орељ, Ђурђевдан, Штикада, Ловинац
Припада хаплогрупи I1-Z63>FGC9549>FTA28840. Нема блиских поклапања у нашој бази али су му сасвим сигурно блиски Крајишници и Личани о којима имамо посебну тему: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6476.msg170306#msg170306 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6476.msg170306#msg170306). Иначе и Ореља са славом Ђурђевдан има широм Лике и Босанске Крајине. Ово је прилично ретка хаплогрупа међу Србима. Јавља се и на истоку Србије, као и у Бугарској. Даљим пореклом је вероватно од Гепида, јер је забележено присуство узводних грана у археогенетским узорцима из Вилбарк културе, као и међу Аварима на истоку Паноније (узорак RKF274.A0101). Орељу бих препоручио да уради BigY-700 тест код FTDNA, уколико је у могућности, како би се позиционирао на FTDNA стаблу, на коме по свему судећи тренутно има најближе рођаке https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-FTA29568/tree (https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-FTA29568/tree).
Код припадника ове подгране код нас важно је нагласити да главнина ових родова слави Ђурђевдан (практично 90% тестираних). Резултат ових Ореља такође спада у ред оних који нам дају одређене потврде о пореклу неких група родова. Наиме, у Поуњу, тачније у Глиници, Милан Карановић је почетком 20. века забележио следеће: ""Пре 100 г. су из Лике: Орељи 11 кућа, славе Ђурђевдан: звали су се Баждар."
У Лици Баждара није било, али јесу били бројни на Банији, у околини Глине, а јављају се спорадично и на простору Славоније. Потврду да су Орељи и Баждари једно налазимо у резултату Баждара са 23andMe:
Баждар, Ђурђевдан, Нова Градишка, I1-FGC9550
-
27. Крајић, Аранђеловдан, Стамница/Петровац на Млави, I2-Y3120
Хаплотип тестираног карактеришу две веома ретке вредности, DYS393=12 и DYS456=16, а као нешто ређе уочавају се и DYS19=17, DYS576=19 и DYS635=24. У бази Српског ДНК пројекта нема хаплотипова за које би се могло тврдити да су блиски овом резултату, а нисам их нашао чак ни у бази FTDNA са овим карактеристичним маркерима. Тестирани не зна ништа о свом даљем пореклу, нити има података у нашој етнографској литератури о овој породици, тако да се заиста нема много шта написати. Тестираном преостаје да окуша срећу са неким од геномских тестова, у нади да би одређивањем терминалне филогенетичке гране пронашао ближе генетичке рођаке.
Иако имају 3-4 разлике, Крајићи би могли бити у вези са дробњачким Караџићима. Висока вредност на DYS19, вредност 12 на 393, као и иста крсна слава, могу бити индикативне.
На FTDNA постоји Румун са презименом Думитру који је радио BIGY, има га и на Yfull, припада подграни I2-Z17855>A16413>Y263173>Y135658>Y376881, ову последњу је формирао на Yfull такође са Румуном (није познато презиме, као ни одакле је). С обзиром на то да Думитру поседује вредности 12 на 393 и 17 на 19, веома је велика вероватноћа да и Крајић припада подграни Y376881, нарочито ако се узме у обзир да је по свему судећи влашког порекла. Због поменутих вредности и раније утврђене припадности подграни Z17855, могуће је да и род Караџића из Дробњака припада Y376881 подграни.
Предлог за Крајића да истражује у овом смеру.
-
35. Орељ, Ђурђевдан, Штикада, Ловинац
Припада хаплогрупи I1-Z63>FGC9549>FTA28840. Нема блиских поклапања у нашој бази али су му сасвим сигурно блиски Крајишници и Личани о којима имамо посебну тему: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6476.msg170306#msg170306 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6476.msg170306#msg170306). Иначе и Ореља са славом Ђурђевдан има широм Лике и Босанске Крајине. Ово је прилично ретка хаплогрупа међу Србима. Јавља се и на истоку Србије, као и у Бугарској. Даљим пореклом је вероватно од Гепида, јер је забележено присуство узводних грана у археогенетским узорцима из Вилбарк културе, као и међу Аварима на истоку Паноније (узорак RKF274.A0101). Орељу бих препоручио да уради BigY-700 тест код FTDNA, уколико је у могућности, како би се позиционирао на FTDNA стаблу, на коме по свему судећи тренутно има најближе рођаке https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-FTA29568/tree (https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-FTA29568/tree).
https://www.poreklo.rs/2012/02/29/poreklo-prezimena-orelj/
-
75. Копестинскиј, Прњавор, I2-Y3120
Тестирани је навео да су се његови преци у Прњавор доселили током 19. века из Буковине (данас на тромеђи Украјине, Пољске и Румуније). По предању презиме им потиче из места Кописно (Kopysno, Пољска), а оснивач породице се звао Јожеф Бедун. Очигледно се ради о етничкој заједници тзв. "Галицијана", које је аустроугарска власт населила на подручје прњаворске општине, где их и данас има у значајном броју.
Хаплотип тестираног карактеришу три ретке вредности: DYS385=14-16, DYS458=15 и DYS456=16. Као што је и за очекивати, овом резултату нема сличних у бази хаплотипова Српског ДНК пројекта. У бази ФТДНА нашао сам неколико хаплотипова са подручја Русије, Белорусије и Пољске, са којима резултат тестираног има одређену сличност. Сви они припадају грани I2-Y4460, па би то могла бити грана којој припада и тестирани Копестинскиј. Ову претпоставку би ипак требало потврдити СНП или геномским тестом. Грана I2-Y4460 има солидан број тестираних на YFull стаблу, па верујем да би Копестинскиј геномским тестом успео пронаћи неке ближе сроднике са простора старе постојбине.
-
Код припадника ове подгране код нас важно је нагласити да главнина ових родова слави Ђурђевдан (практично 90% тестираних). Резултат ових Ореља такође спада у ред оних који нам дају одређене потврде о пореклу неких група родова. Наиме, у Поуњу, тачније у Глиници, Милан Карановић је почетком 20. века забележио следеће: ""Пре 100 г. су из Лике: Орељи 11 кућа, славе Ђурђевдан: звали су се Баждар."
У Лици Баждара није било, али јесу били бројни на Банији, у околини Глине, а јављају се спорадично и на простору Славоније. Потврду да су Орељи и Баждари једно налазимо у резултату Баждара са 23andMe:
Мислим да је проценат ипак мањи. Имамо барем још три различите славе међу тестираним припадницима ове хаплогрупе али ван Динарског појаса, где сви славе Ђурђевдан. Вероватно је овде реч о једном ближем роду.
-
Мислим да је проценат ипак мањи. Имамо барем још три различите славе међу тестираним припадницима ове хаплогрупе али ван Динарског појаса, где сви славе Ђурђевдан. Вероватно је овде реч о једном ближем роду.
Гледао сам све са резултатима са 23andMe, али ипак је око 50%. Што је свакако доста, али сигурно је да читава крајишка група I1-FGC9549 (уједно најбројнија) слави искључиво Ђурђевдан.
-
https://www.poreklo.rs/2012/02/29/poreklo-prezimena-orelj/
Хвала Делијо. Тестирани Орељ је навео у упитнику да је породични надимак био Зечеви, који се помињу и у овом чланку.
-
35. Орељ, Ђурђевдан, Штикада, Ловинац
Припада хаплогрупи I1-Z63>FGC9549>FTA28840. Нема блиских поклапања у нашој бази али су му сасвим сигурно блиски Крајишници и Личани о којима имамо посебну тему: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6476.msg170306#msg170306 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6476.msg170306#msg170306). Иначе и Ореља са славом Ђурђевдан има широм Лике и Босанске Крајине. Ово је прилично ретка хаплогрупа међу Србима. Јавља се и на истоку Србије, као и у Бугарској. Даљим пореклом је вероватно од Гепида, јер је забележено присуство узводних грана у археогенетским узорцима из Вилбарк културе, као и међу Аварима на истоку Паноније (узорак RKF274.A0101). Орељу бих препоручио да уради BigY-700 тест код FTDNA, уколико је у могућности, како би се позиционирао на FTDNA стаблу, на коме по свему судећи тренутно има најближе рођаке https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-FTA29568/tree (https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-FTA29568/tree).
Презиме Орељ би у Крајини могло бити веома старо. У попису Срба Жумберчана из 1551. године, помиње се ово презиме у насељу Купчина (данас Купчина Жумберачка), записано у облику Orall. Ивић га транскрибује као Орао. У каснијим пописима Жумберка ово презиме се не појављује.
Без обзира да ли је овај жумберачки рани помен Ореља повезан са каснијим Орељима у Лици, занимив је сам облик презимена. Да ли се ту ради заиста о необичном старословенском облику именице "орао" (као у савременом бугарском орел) или је етимологије презимена другачија.
-
Презиме Орељ би у Крајини могло бити веома старо. У попису Срба Жумберчана из 1551. године, помиње се ово презиме у насељу Купчина (данас Купчина Жумберачка), записано у облику Orall. Ивић га транскрибује као Орао. У каснијим пописима Жумберка ово презиме се не појављује.
Без обзира да ли је овај жумберачки рани помен Ореља повезан са каснијим Орељима у Лици, занимив је сам облик презимена. Да ли се ту ради заиста о необичном старословенском облику именице "орао" (као у савременом бугарском орел) или је етимологије презимена другачија.
„А” у речи орао је по пореклу полуглас, који ни у једном српском говору није дао „е”. У већини је дао „а”, а у мањини је остао полуглас. Рефлекс „е” је (у овом случају) за бугарски нормалан (они би рекли нормален ;)), тако да етимологију овог презимена не би требало тражити у вези са речју орао, као ни постављати везу између овог орал, које се свакако касније не појављује, и њега. Имамо ту и палатално љ, мада је оно лако објашњиво као стари посесивни суфикс који налазимо и у Никољдан, Бања (Банова) Лука и слично. Не можемо, наравно, ни искључити спорадичну фонетску промену или позајмљивање из неког другог словенског дијалекта, али ако ћемо етимологију овог презимена тражити у оквиру српског језичког система, веза са орлом отпада.
-
„А” у речи орао је по пореклу полуглас, који ни у једном српском говору није дао „е”. У већини је дао „а”, а у мањини је остао полуглас. Рефлекс „е” је (у овом случају) за бугарски нормалан (они би рекли нормален ;)), тако да етимологију овог презимена не би требало тражити у вези са речју орао, као ни постављати везу између овог орал, које се свакако касније не појављује, и њега. Имамо ту и палатално љ, мада је оно лако објашњиво као стари посесивни суфикс који налазимо и у Никољдан, Бања (Банова) Лука и слично. Не можемо, наравно, ни искључити спорадичну фонетску промену или позајмљивање из неког другог словенског дијалекта, али ако ћемо етимологију овог презимена тражити у оквиру српског језичког система, веза са орлом отпада.
Јасно ми је да овакав облик презимена није могао да се развије у оквиру српског. Оно што ми јесте падало на памет је да је презиме у облику Орељ (а са значењем орао) могло бити преузето из неког другог словенског дијалекта.
У пописима с краја 18. и почетка 19. вијека презиме Орељ налазимо уписано као Oreil и Orell. Најстарији запис презимена (ако жумберачки запис игноришемо) је са подручја Дољана у Лици из 1788. године.
-
Да ли се ту ради заиста о необичном старословенском облику именице "орао" (као у савременом бугарском орел) или је етимологије презимена другачија.
Јасно ми је да овакав облик презимена није могао да се развије у оквиру српског. Оно што ми јесте падало на памет је да је презиме у облику Орељ (а са значењем орао) могло бити преузето из неког другог словенског дијалекта.
И резултат рекао бих да иде у прилог овој претпоставци о пореклу презимена.
35. Орељ, Ђурђевдан, Штикада, Ловинац
Припада хаплогрупи I1-Z63>FGC9549>FTA28840.
Ово је прилично ретка хаплогрупа међу Србима. Јавља се и на истоку Србије, као и у Бугарској.
-
Јасно ми је да овакав облик презимена није могао да се развије у оквиру српског. Оно што ми јесте падало на памет је да је презиме у облику Орељ (а са значењем орао) могло бити преузето из неког другог словенског дијалекта.
У пописима с краја 18. и почетка 19. вијека презиме Орељ налазимо уписано као Oreil и Orell. Најстарији запис презимена (ако жумберачки запис игноришемо) је са подручја Дољана у Лици из 1788. године.
Пошто су већ тако рано поменути у Жумберку, можда би требало имати у виду и словеначко "орел" са значењем "орао".
-
Пошто су већ тако рано поменути у Жумберку, можда би требало имати у виду и словеначко "орел" са значењем "орао".
Сеоба у Жумберак је била 1530-тих. Драгоје Ораљ који је пописан 1551. године је прилично извјесно досељеник са подручја Унца, Гламоча, Срба, Цетине, одакле су ишле прве српске сеобе у Жумберак. Са њим у истом насељу је те 1551. године пописано и неколико појединаца који носе презиме Прелучанин. Мислим да се ради о становницима села Прилуке у Ливањском пољу.
Уколико претпоставимо да је презиме Орељ донесено у Жумберак, а да су неки од Ореља остали на подручју Крајине, онда би и сам настанак презимена могли смјестити у 16. вијек на подручју Крајине (вјероватно негдје на Тромеђи гдје се презиме крајем 18. вијека јавља у пописима). Онда би и веза са словеначким била мало извјесна.
Наравно, не знамо да ли жумберачки Ораљи из 1551. године имају везе са лапачким Орељима из 18. вијека. Оно што јесте извјесно је да су тестирани Орељи повезани са лапачким Орељима из 18. вијека.
-
9. Радивојевић, Аранђеловдан, Вашица, Шид
Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује повишене вредности 17 на маркеру DYS19 и 14 на DYS439, као и снижене вредности 10 на DYS391 и 30 на DYS449. Нема уочљивих веза са неким географски блиским појединцима, нити са онима који славе исту славу. Можда би завредило поменути један нејавни резултат из Ковина са славом Илиндан, са којим се разликује само на маркеру DYS439, али тај резултат поседује само 17 упоредивих маркера. Фактички би му најближи био један нејавни резултат са Косова и Метохије (који се код FTDNA тестирао на 67 STR маркера), јер се на упоредивом 21 маркеру разликују само на DYS391. Међутим, због географске удаљености је упитно да ли су заиста ближе повезани. Препорука је да се уради неки од дубинских тестова (Big Y или WGS), како би се утврдила нижа подграна испод PH908.
Тестирани није оставио ближе податке о пореклу осим имена својих директних мушких предака (Арсен-Сава-Негован-Милорад, од најстаријег ка најмлађем). У тексту о пореклу становништва (Мале) Вашице на порталу "Порекла" је на попису из 1736. године забележен Радивој Гаршић (отац породице, коња 2, вол 1, краве 2, свиња 1, оранице 3 јутра, ливаде 2 косца), који би можда могао бити родоначелник породице (на том попису није забележен ниједан други Радивој), такође је на истом попису забележен и Сава Гаршић (отац породице, коња 2, вол 1, крава 1, свиња 6, оранице 3 јутра, ливаде 2 косца). На потоњим пописима се презиме Гаршић више не помиње. На попису православних породица из 1832. године је забележен Петар Радивојевић, а на попису крсних слава из 1906. године је забележено да Радивојевићи славе Св. Архангела Гаврила.
https://www.poreklo.rs/2021/01/08/poreklo-prezimena-mala-vasica-opstina-sid/
-
Можда треба размишљати о просто шаблону настанка презимена типа Кешељ, Орељ и остала која су формирана на тај начин са наставком ељ.
-
19. Чучак, Ђурђевдан, Голубић, Книн
Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује повишену вредност 16 на маркеру DYS456 и снижене вредности 10 на DYS391, 30 на DYS449, 29 на DYS481 и 22 на DYS635. Има потпуно поклапање на 25 упоредивих маркера са Костићем из Голобока код Смедеревске Паланке (слава Јовањдан), који се тестирао током акције "Српски ДНК месец 2023", међутим због географске удаљености и различите славе, упитно је да ли заиста постоји ближа веза (не може се знати засигурно без обостраног СНП тестирања Чучка и Костића). Од географски ближих тестираних појединаца, од Докића из Марковца код Бискупије (слава Ђурђевдан) се разликује на маркерима DYS391 и DYS449, додуше на упоредивих 14 маркера, па је и овде и поред географске блискости и исте славе упитно да ли има ближе везе. Препорука је да се уради неки од дубинских тестова (Big Y или WGS) како би се установила нижа подграна испод PH908.
Тестирани је навео да су раније можда славили Лучиндан и да су се у Голубић доселили пре 300 година из предела изнад Бечића. Прота Саво Накићеновић је у књизи "Книнска Крајина" навео да је у Голубићу било 8 носилаца презимена Чучак (стање почетком 20. века) и да су они ту прешли из Босне током 17. века.
https://www.poreklo.rs/2012/06/02/poreklo-prezimena-selo-golubi%C4%87-knin/
-
36. Анџић, Ђурђевдан, Штрпци, Рудо, J2b-M205>Y22059
У литератури (Вишеградски Стари Влах) се каже следеће: "Анџићи, право им је презиме Обрадовићи, а ово су име добили, кад им је дед држао хан у Штрпцима. Не зна се одакле су, ни кад су досељени. Славе Св. Ђорђа"
Реч је о подграни J-Y155375. Велики број блиских поклапања на простору Старог Влаха (слава Ђурђевдан), у пљеваљском крају, околини Фоче и Далмацији. С обзиром на поклапање са Крнојелцима и блиским породицама (Никољдан) и далматинским Кричкама (Никољдан), најпре треба проверити припадност подграни FT422756.
-
19. Чучак, Ђурђевдан, Голубић, Книн
Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује повишену вредност 16 на маркеру DYS456 и снижене вредности 10 на DYS391, 30 на DYS449, 29 на DYS481 и 22 на DYS635. Има потпуно поклапање на 25 упоредивих маркера са Костићем из Голобока код Смедеревске Паланке (слава Јовањдан), који се тестирао током акције "Српски ДНК месец 2023", међутим због географске удаљености и различите славе, упитно је да ли заиста постоји ближа веза (не може се знати засигурно без обостраног СНП тестирања Чучка и Костића). Од географски ближих тестираних појединаца, од Докића из Марковца код Бискупије (слава Ђурђевдан) се разликује на маркерима DYS391 и DYS449, додуше на упоредивих 14 маркера, па је и овде и поред географске блискости и исте славе упитно да ли има ближе везе. Препорука је да се уради неки од дубинских тестова (Big Y или WGS) како би се установила нижа подграна испод PH908.
Тестирани је навео да су раније можда славили Лучиндан и да су се у Голубић доселили пре 300 година из предела изнад Бечића. Прота Саво Накићеновић је у књизи "Книнска Крајина" навео да је у Голубићу било 8 носилаца презимена Чучак (стање почетком 20. века) и да су они ту прешли из Босне током 17. века.
https://www.poreklo.rs/2012/06/02/poreklo-prezimena-selo-golubi%C4%87-knin/
Резултат са Family Finder:
Чучак, Ђурђевдан, Личко Петрово Село, Плитвичка Језера, I2-Y3120>Y3548 (S17250)
-
15. Вуковић, Ђурђевдан, Велика, Плав
Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује низ карактеристичних вредности (DYS385=14-16, DYS439=12, DYS458=16, DYS437=14, DYS449=30, DYS460=11, DYS481=29, DYS533=12). Нема ближих поклапања у табели на мање од 3 разлике на упоредивим маркерима, а ти који су му технички "најближи" се од њега разликују по слави и углавном су географски удаљени. Препорука је да се уради дубински тест (Big Y или WGS) како би се сазнала нижа подграна испод PH908 којој припадају Вуковићи.
Тестирани није оставио податке о пореклу. У књизи Бранка Јокића о Велици и Величанима је о Вуковићима забележено следеће:
ВУКОВИЋИ, као и Бошковићи, такође имају мноштво презимењака широм Црне Горе. Велички Вуковићи држе да су, дошавши преко Мораче, прапријеклом из Скадра и да потичу од Мрњавчевића. Из Велике су селили у Србију (у Јабланички крај, почетком 19 вијека, и од њих су тамошњи Перовићи), као и у Метохију (између два свјетска рата), а у новије врјеме и у многа мјста у Србији и у Црној Гори. Родоначелник Вуковића је Петар, а његови синови су: Вушо и Филип. Вушо је имао Вука и Миленка. Од Вука (Вушовога) су Милутин, Ђока, Стефан и Милоња; од Млутина: Новица, Пујо, Илија и Вуксан; од Ђоке: Милосав, Милисав и Миливоје; од Стефана Милован, Радосав и Милош, а од Милоње Мијајле. Потом, од Новице: Миљан (а од њега Јоксим и Вукадин, чији је Иван), Мина (а од њега: Миладин, Милорад, Михаило); од Пуја: Бака и Миленко; Бакини су: Милан (чији је Драгоје), Чедо (син Бранко) и Момо, а Миленков је Сава (његови: Славко, Драгослав и Драгољуб). Од Вуксана: Симо, а његови Радоје: (чији су: Здравко, Рајко и Ранко), Крсто и Перо, Мило и Вуче (а његови Милош, Мирослав и Јован). Милосав (Ђокин) је имао: Ђорђија, Миленка и Јована. Од Миленка су Радоња, Владо и Радојко. Миливоје (Ђокин): Томицу (чији су Драго и Рајко), Сима (који имао Милоја, Ратка и Радована) и Мила (син му је Вук). Милован (Стефанов) је имао сина Мила и Мирка; Милош Трифанов: Миломира и Петрашина; Миленко Вушов је родоначелник другог „подфиса“ Вуковића. Његов син је Обрад, а Обрадови су: Арсеније, Милић и Алекса. Милићеви су Новица, Вуко, Војин и Голуб. Филип, други син родоначелника Петра имао је Филипа, и Века. Филип је имао Пера, а он: Раца, Радована, Радисава и Ђола. Веков је Мирко, а његов Станоје, чији су: Мило, Љујо и Чедо. Радосав Стефанов имао је: Вучка, који је одселио у Србију; Милош Стефанов је имао Миломира, Петрашина и трећег (?); Мијаиле Милоњин имао је Радосава, Радисава и Зарију. Од Пера Филиповог су: Раца, Радован, Радисав и Ђоле. Радован и Ђоле имали су по два сина, а Радисав четири: Милутина, Миљана…
https://www.poreklo.rs/2013/08/08/poreklo-prezimena-selo-velika-andrijevica/
-
71. Поповић, Никољдан, Доњи Штрбци, Доњи Лапац, J2b-M241>Z638
Тестирани данас слави Ђурђевдан, али су ту славу прихватили у последњих 50-100 година, призећивањем у Иванише. Изворна слава ових Поповића је Никољдан. Реч је о крајишком роду Поповића, вишеструко потврђеном као J2b-L283 (по свему судећи грана Z38299). Блиски су им Поповићи из Северне Далмације, а нема сумње да овом роду припадају Поповићи из Небљуха и Доброте из Братишковаца (обе породице J-L283 на 23andMe).
Доброта, Никољдан, Братишковци/Скрадин, J2b-L283
Доброта (Добретић, Добречић) Братишковци св. Никола 41 (10). Старије презиме им је Поповић. Први познати свештеник у Братишковцима био је Јован Поповић, почетком 18. века. Његов син је био Мисаило (Михаило) Добретић (Доброта), који се у неким изворима наводи и као Мисаило Поповић. Он се спомиње у Кистању 1716. године, одакле је, као свештеник, прешао у Братишковце, где се и његово потомство задржало. Од ове породице су били свештеници у Братишковцима y задњих 200 година.
Резултат интересантан зато што потврђује везу са крајишким Поповићима (Никољдан). Тестирани су Поповићи из Лике (Небљуси) и Северне Далмације и припадају такође хаплогрупи J2b-M241. Од ових Поповића води порекло чувени Пеција Поповић. Тестирани су додуше и једни Поповићи из околине Бихаћа који припадају G2a-L42, па би било добро да још неко од Поповића из Поуња уради тест.
Горњи Бушевић
Иза Ћулибрка су доселили Поповићи 9 кућа. Славе Никољдан. С Југа су дошли у северну Далмацију, одатле иза Свиштовског Мира 1791. y Небљусе (Лика), а пре 100 г. у Бушевић. Из ове је породице најлегендарнији војвода из устанка 1875. г. Хајдук Пеција Поповић.
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/d/d0/Srpski_vojvoda_Petar_Popovic_-_Pecija.jpg)
-
Презиме Орељ би у Крајини могло бити веома старо. У попису Срба Жумберчана из 1551. године, помиње се ово презиме у насељу Купчина (данас Купчина Жумберачка), записано у облику Orall. Ивић га транскрибује као Орао. У каснијим пописима Жумберка ово презиме се не појављује.
Без обзира да ли је овај жумберачки рани помен Ореља повезан са каснијим Орељима у Лици, занимив је сам облик презимена. Да ли се ту ради заиста о необичном старословенском облику именице "орао" (као у савременом бугарском орел) или је етимологије презимена другачија.
Презиме Орељ је могло настати по топониму. Постоје Орље код Тутина, Орљавица око Славонске Пожеге итд., али и Орља недалеко од Беле Паланке, а Орљево недалеко од Петровца на Млави. Ту су и припадници ове генетике, ако добро видим у табели.
-
78. Новаковић, Никољдан, Рисовац/Босански Петровац, I2-Y3120
По предању које је забележио Милан Карановић у својој познатој студији о становништву Босанске Крајине, "Поуње у Босанској Крајини", Новаковићи припадају групи породица коју он имену као род Новаковића-Праштала. Овај род се доводи у везу са легендарним Старином Новаком, а наш Небојша је у више наврата писао о њима:
Новаковићи, Никољдан, Босански Петровац (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=790.msg8685#msg8685)
Легенда о породици и селу Праштали (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=370.msg2536#msg2536)
Резултат теста је у потпуности потврдио предање о сродности фамилија Новаковић и Праштало, чији је припадник претходно већ тестиран. Најближи хаплотипу Новаковића је управо хаплотип Праштала из Грдановаца код Санског Моста, који такође слави Никољдан. Ова два хаплотипа имају подударање 22/23. Међу припаднике овог генетичког рода до сада смо сврстали још и Вучковића (Полача/Книн), Тутуша (Кољане/Врлика), Вукшића (Љесковац/Двор), Борјана (Кричке/Дрниш) као и један за сада необјављен резултат (Орлић/Бискупија), а ту је и Јаснић са ФТДНА, сви са славом Никољдан. И док се за хаплотипове набројаних не може рећи да поседују неке стабилне карактеристичне вредности које би им биле свима заједничке, Праштало и Новаковић издвајају се са више заједничких ретких или ређих маркера који указују на њихову блиску везу: DYS458=16, DYS576=20, DYS549=12, DYS635=22 и DYS19=15. Занимљиво је да се вредност маркера DYS449, која је за сада одређена само код двојице припадника овог рода (Праштало и Јаснић), показала као веома ретка. Обојица имају повишену вредност DYS449=34 која би могла бити једна од стабилних карактеристика модалног хаплотипа рода ако се у будућности потврди и код осталих.
С обзиром на број до сада претпостављених припадника било би добро да се овај род боље профилише геномским тестовима.
-
78. Новаковић, Никољдан, Рисовац/Босански Петровац, I2-Y3120
По предању које је забележио Милан Карановић у својој познатој студији о становништву Босанске Крајине, "Поуње у Босанској Крајини", Новаковићи припадају групи породица коју он имену као род Новаковића-Праштала. Овај род се доводи у везу са легендарним Старином Новаком, а наш Небојша је у више наврата писао о њима:
Новаковићи, Никољдан, Босански Петровац (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=790.msg8685#msg8685)
Легенда о породици и селу Праштали (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=370.msg2536#msg2536)
Резултат теста је у потпуности потврдио предање о сродности фамилија Новаковић и Праштало, чији је припадник претходно већ тестиран. Најближи хаплотипу Новаковића је управо хаплотип Праштала из Грдановаца код Санског Моста, који такође слави Никољдан. Ова два хаплотипа имају подударање 22/23. Међу припаднике овог генетичког рода до сада смо сврстали још и Вучковића (Полача/Книн), Тутуша (Кољане/Врлика), Вукшића (Љесковац/Двор), Борјана (Кричке/Дрниш), Шормаза (Пржине/Босанско Грахово), као и један за сада необјављен резултат (Орлић/Бискупија), а ту је и Јаснић са ФТДНА, сви са славом Никољдан. И док се за хаплотипове набројаних не може рећи да поседују неке стабилне карактеристичне вредности које би им биле свима заједничке, Праштало и Новаковић издвајају се са више заједничких ретких или ређих маркера који указују на њихову блиску везу: DYS458=16, DYS576=20, DYS549=12, DYS635=22 и DYS19=15. Занимљиво је да се вредност маркера DYS449, која је за сада одређена само код двојице припадника овог рода (Праштало и Јаснић), показала као веома ретка. Обојица имају повишену вредност DYS449=34 која би могла бити једна од стабилних карактеристика модалног хаплотипа рода ако се у будућности потврди и код осталих.
С обзиром на број до сада претпостављених припадника било би добро да се овај род боље профилише геномским тестовима.
Ово су они Новаковићи из Крњеуше, који су се раселили по Бјелајском пољу (има их Рисовцу, а вероватно и Вођеници, Врановини...). Генетика је потврдила предање о пореклу Праштала и старијем презимену Новаковић. Према том предању, они су прво доселили у Подгрмеч, да би касније прешли у Бјелајско поље и одатле се расељавали по Подгрмечу и Поуњу као Новаковићи. За саме крњеушке Новаковиће Рађеновић бележи причу о пореклу "од Зрмање", која може бити последица бројности тамошњих Новаковића (Аранђеловдан, род Родића).
Веза са далматинским и осталим Никољштацима 549=12 делује изгледно (помињао сам с тим у вези недавно објављене Мајсторовиће). Роду Новаковић-Праштало вероватно је близак и Новаков из Бачке (раније Новаковић, иста слава), чији хаплотип поседује и специфичност овог ужег рода, маркер 533=13. Занимљиво да сличних хаплотипова, осим у Далмацији, има и на простору Старог Влаха, тј. Западне Србије.
Биће свакако да је ово доста раширен род у Крајини, али је интересантно видети којој би подграни могли припадати. Подсетићу да су Јаснићи негативни на главне подгране Y3120 (xS17250, xZ17855).
Тестирани су и Новаковићи из Кршаља (раније Козин), који би требали бити у вези са овим Новаковићима, али они припадају J2b-Y22059. Видећемо да ли је овде дошло до неког призећивања, или у Поуњу постоје две групације Новаковића са славом Св. Никола.
Иначе су ови Новаковићи из Крњеуше права грмечка сорта. Имају шампионе у неким хајдучким спортовима, бацање кугле, обарање руке, а било их је доста и међу српским добровољцима у Првом светском рату.
-
82. Маруна, Јасенице, Равни Котари, J2b-M205>Y22059
Маруне су били веома бројни у Јасеницама, чак 114 чланова на попису средином 20. века. Било их је у мањем броју и у другим селима у околини Бенковца. Генетички се сасвим уклапају у род далматинских Крички J2-Y155375, самим тим имају блиска поклапања са Крнојелцима из Фоче, слављеницима Ђурђевдана из Затарја и Старог Влаха, па као и у случају Анџића, стоји препорука за SNP FT422756.
Интересантно да је у Бјелини код Бенковца било Срба Марунића, слава Ђурђевдан. Може бити и пука случајност, односно да ово Маруна значи више неко локално име типично за Равне Котаре.
-
82. Маруна, Јасенице, Равни Котари, J2b-M205>Y22059
Маруне су били веома бројни у Јасеницама, чак 114 чланова на попису средином 20. века. Било их је у мањем броју и у другим селима у околини Бенковца. Генетички се сасвим уклапају у род далматинских Крички J2-Y155375, самим тим имају блиска поклапања са Крнојелцима из Фоче, слављеницима Ђурђевдана из Затарја и Старог Влаха, па као и у случају Анџића, стоји препорука за SNP FT422756.
Интересантно да је у Бјелини код Бенковца било Срба Марунића, слава Ђурђевдан. Може бити и пука случајност, односно да ово Маруна значи више неко локално име типично за Равне Котаре.
U radu Tomislava Šarlije: Jasenice pod vlašću Osmanlija i Mlečana od XVI. do konca XVIII. stoljeća objavljen je popis Jasenica iz 1730. godine na kojem se nalaze 2 porodice Maruna: Gabrić Marunić i Kojadin Marunić. Prema imenima, postoji mogućnost da se radi o doseljenicima iz Like gdje se Marunići spominju u Metku 1712. g.
-
U radu Tomislava Šarlije: Jasenice pod vlašću Osmanlija i Mlečana od XVI. do konca XVIII. stoljeća objavljen je popis Jasenica iz 1730. godine na kojem se nalaze 2 porodice Maruna: Gabrić Marunić i Kojadin Marunić. Prema imenima, postoji mogućnost da se radi o doseljenicima iz Like gdje se Marunići spominju u Metku 1712. g.
И они изгледа славе Ђурђевдан, као и ови из Далмације, а и Марунићи из Западне Славоније. Може бити да јесу сви повезани.
-
15. Вуковић, Ђурђевдан, Велика, Плав
Припада хаплогрупи I2-PH908.
Велички Вуковићи држе да су, дошавши преко Мораче, прапријеклом из Скадра и да потичу од Мрњавчевића.
Ето нама генетике Мрњавчевића ;)
-
U radu Tomislava Šarlije: Jasenice pod vlašću Osmanlija i Mlečana od XVI. do konca XVIII. stoljeća objavljen je popis Jasenica iz 1730. godine na kojem se nalaze 2 porodice Maruna: Gabrić Marunić i Kojadin Marunić. Prema imenima, postoji mogućnost da se radi o doseljenicima iz Like gdje se Marunići spominju u Metku 1712. g.
Ово име Којадин несумњиво вуче на православље. Знам из многих катастара по Далмацији и из других старих извора, да се Костадин/Константин/Којо јавља изузетно ретко и само код Срба.
-
Ово име Којадин несумњиво вуче на православље. Знам из многих катастара по Далмацији и из других старих извора, да се Костадин/Константин/Којо јавља изузетно ретко и само код Срба.
Да нађемо неког Марунића - ђурђевштака из Лике или Далмације за тестирање, па ако буде Крич, ствар је јасна.
-
85. Голић, Јовањдан, Башаид/Кикинда, I2-Y3120
Тестирани је навео да им је раније презиме било Жеравица, а да су Жеравице по предању Бањани. Презиме Голић се у Башаиду не бележи на аустријском попису Торонталске жупаније из 1828. године, када су већ присутна сва остала староседелачка презимена, тако да се промена презимена морала десити касније. Али се зато на истом попису налази више Жеравица: Andrea Zseravits, Rescha Zseravits и Jacob Zseravits. Осим тога, на попису се налазе и бројни Жеравичићи, што је очито била ранија форма презимена Жеравица: Misko Zseravitsits, Paja Zsenavitsits, Triva Zsiravitsits, Rescha Zeravitsits, Pera Zseravitsits, Steva Zsiravitsits, Szava Zsiravitsits и Szima Zseravischits. Жеравичићи се у Башаиду бележе још крајем 18. века, када је у протоколу десетка за период од 1795. до 1801. године пописано пет кућа Жеравичића. Оваква бројност указује да су морали бити међу оснивачима данашњег Башаида, који је насељен двадесетак година раније. О том догађају сам писао у другом коментару, али није згорег укратко поновити:
Данашње село Башаид настало је 1777. године планским насељавањем Срба на простор некадашње пустаре Пашахид, где је и раније постојало насеље. Након Београдског мира 1739. године и успостављања нове границе на Сави и Дунаву између Аустрије и Турске, Марија Терезија 1750. године укида Поморишко-потиску границу. Неки од Срба граничара који су живели на том простору 1751. и 1752. године прелазе Мориш и Тису и насељавају се у готово пуст Банат. Тамо формирају нова насеља и попуњавају већ постојећа. Део њих насељава се у некадашње насеље Мала Кикинда код Ловрина, као и у сам Ловрин (данас село у Румунији). Године 1774. царица Марија Терезија оснива Великокикиндски диштрикт у који улазе и Ловрин и Мала Кикинда. Ова села су била просторно најудаљенија и најизолованија подручја Диштрикта, те су тамошњи Срби, забринути за своју будућност, 1776. године упутили молбу да им се дозволи пресељење на простор пустара Пашахид и Иље, ближе осталим насељима Диштрикта. Молба је поднета у име 773 становника Мале Кикинде и Ловрина из 151 домаћинства.
Молба малокикинђана је усвојена и већина њих се 1777. године пресељавају на пустару Пашахид, где оснивају ново насеље, дајући му име свог старог места – Мала Кикинда. Већ 1778. године име овог новог насеља се мења у Пашахид, да би временом добило данашњи назив, Башаид.
Хаплотип тестираног одступа на шест маркера од модалног хаплотипа северног огранка хаплогрупе I2-Y3120, а као карактеристичне издвајају се вредности DYS391=12, DYS385=14-14 и у мањој мери DYS635=22. Уз крсну славу Јовањдан недостаје још само вредност маркера DYS448=21 па да се закључи да је у питању типичан припадник рода Мириловића. Наиме, поред карактеристичних DYS385=14-14 и DYS448=21, и маркер DYS391=12 је један од могућих индикатора припадности хаплотипа грани I2-PH3414 којој припадају и Мириловићи, јер се јавља готово 10 пута чешће код припадника ове гране него што је то случај за укупан I2 динарик север. Сличан је случај и са вредношћу DYS533=12 коју поседује хаплотип Голића: она свакако није карактеристична јер се у нашој бази код I2 динарик севера јавља у ~32% случајева, али се зато код I2-PH3414 хаплотипова јавља код 48 од 51 резултата, што је готово 95%.
Хаплотипу Голића је најближи резултат Бијелића (Костајница, Јовањдан) који припада роду Мириловића, са подударањем 20/23.
Због свега поменутог веома сам убеђен да Голић припада роду Мириловића, али да је у његовом случају дошло до повратне мутација на маркеру DYS448. Преци Жеравичића били су крајишници Потиско-поморишке границе који су се као граничари вероватно доселили са простора западних војних крајина или Далмације. Лично би ми било драго да Голић потврди ову претпоставку барем провером SNP маркера PH3414, а идеално геномским тестом.
-
Била би то сјајна ствар свакако, као и да се тестира неко од поменутих Жеравица. Мириловићи би могли бити јачи за једног од највећих кошаркаших тренера свих времена.
(https://sportklub.n1info.rs/wp-content/uploads/2019/08/ranko-zeravica-164830.jpeg)
-
Била би то сјајна ствар свакако, као и да се тестира неко од поменутих Жеравица. Мириловићи би могли бити јачи за једног од највећих кошаркаших тренера свих времена.
Ранко је од Жеравица из Новог Милошева. Ово презиме није ретко у северном Банату и има га у разним селима, а те породице углавном нису повезане.
-
Ново Милошево и Башаид су практично једно насеље наслоњено једно на друго. Већа је шанса да су повезани са овим из Башаида него да нису.
-
Ново Милошево и Башаид су практично једно насеље наслоњено једно на друго. Већа је шанса да су повезани са овим из Башаида него да нису.
Не знам, можда и јесу. Али да су Ново Милошево и Башаид практично једно насеље наслоњено једно на друго те је неко озбиљно слагао.
-
Наслоњени су пошто два насеља граниче једно са другим. Удаљеност самих насеља је 12-13 километара максимум, то знам и без карте. Што се тиче Жеравица, ако неко има могућност било би лепо да приволи припаднике рода из оба насеља на тестирање. Скупићемо новац, нема бриге.
-
Наслоњени су пошто два насеља граниче једно са другим. Удаљеност самих насеља је 12-13 километара максимум, то знам и без карте. Што се тиче Жеравица, ако неко има могућност било би лепо да приволи припаднике рода из оба насеља на тестирање. Скупићемо новац, нема бриге.
Па јесте, и то што кажеш. Шта је 12-13 километара ваздушне линије, практично једно насеље.
-
За равну и плодну Бачку као и Банат 12-13 километара копнене линије ништа нарочито. Надам се да ћемо разрешити мистерију Жеравица у скоријој будућности.
-
71. Поповић, Никољдан, Доњи Штрбци, Доњи Лапац, J2b-M241>Z638
Тестирани данас слави Ђурђевдан, али су ту славу прихватили у последњих 50-100 година, призећивањем у Иванише. Изворна слава ових Поповића је Никољдан. Реч је о крајишком роду Поповића, вишеструко потврђеном као J2b-L283 (по свему судећи грана Z38299). Блиски су им Поповићи из Северне Далмације, а нема сумње да овом роду припадају Поповићи из Небљуха и Доброте из Братишковаца (обе породице J-L283 на 23andMe).
Остао сам дужан ко су генетички рођаци крајишких Поповића и где је потенцијална матица рода. Хаплотип је прилично модалан, што мало отежава посао, али узевши у обзир миграције Крајишника, занимљива су поклапања са тестиранима из Фоче (Муслиман Фулин и Божовић, Ђурђевдан). Следећи најближи хаплотипови могу бити на простору Зете, Топлице, Косова и Македоније, а интересантан је и резултат Продановића (Никољдан) из Срема.
-
60. Живановић, Никољдан, Остружница, Београд
Припада хаплогрупи G2a-U1>L1266 (https://www.yfull.com/tree/G-L1266/).
Има потпуно поклапање на 23 маркера са раније тестираним Живановићем из истог места. Изузев тога, нема ни иоле блиских хаплотипова у табели пројекта. Самим тим, мало шта је могуће рећи о могућем старијем крају порекла.
Претходно тестирани Живановић је подробно описао породично предање.
По запису из књига, Живановићи су живели у Дечу код Земуна., вероватно између I и II српског устанка јер не поседујемо прецизне записе. У попису становништва из 1867. за Београдску нахију, Посавски срез (Остружница), под редним бројем 104, помиње се мој предак Новак Живановић. Ја сам пето колено. По речима потомака старијих породица из Остружнице помиње се прича да су Живановићи потомци Петра Новаковића – Чардаклије, дипломате из Првог српског устанка, неки кажу и фамилије Младена Миловановића (његовог брата), али за то немамо никакв ваљан документ. По породичној причи помиње се старо презиме Новаковић или Стевановић (без доказа), а истражујући порекло, дошао сам до податка да у Дечу и данас постоје породице које носе презиме Живановић. Старији становници Остружнице помињу да су Живановићи једна од старијих породица у Остружници јер се њихова огњишта (куће) налазе прекопута Остружничке цркве (посвећена Преносу моштију Светог Николаја Мирликијског), која се сматра за центар Остружнице.
-
68. Јовановић, Лучиндан, Видово, Нови Пазар
Припада хаплогрупи G2a-U1>L13 (https://www.yfull.com/tree/G-L13/).
Нема сумње да је повезан са две муслиманске породице са подручја Пријепоља чији резултати нису јавно доступни. Од њихових припадника се разликује на 2 односно 3 маркера од 25 упоредивих. Овакав резултат је у супротности са наводима из литературе према којима је предак Лучинштака Јовановића у Видову ''доселио из Роваца, био у Васојевићима''.
Постоји могућност да је Јовановићу близак раније тестирани Вуковић непознатог места порекла и крсне славе, са којим има 15/19. Нажалост, овај резултат потиче из угашене YSearch базе па ја се тестираним немогуће ступити у контакт.
-
Два последња кандидата за ову акцију:
87. Јанковић, Игњатијевдан, Дубочани, Требиње
88. Перотић, Лучиндан, Чваљина, Равно
-
Сеоба у Жумберак је била 1530-тих. Драгоје Ораљ који је пописан 1551. године је прилично извјесно досељеник са подручја Унца, Гламоча, Срба, Цетине, одакле су ишле прве српске сеобе у Жумберак. Са њим у истом насељу је те 1551. године пописано и неколико појединаца који носе презиме Прелучанин. Мислим да се ради о становницима села Прилуке у Ливањском пољу.
Уколико претпоставимо да је презиме Орељ донесено у Жумберак, а да су неки од Ореља остали на подручју Крајине, онда би и сам настанак презимена могли смјестити у 16. вијек на подручју Крајине (вјероватно негдје на Тромеђи гдје се презиме крајем 18. вијека јавља у пописима). Онда би и веза са словеначким била мало извјесна.
Наравно, не знамо да ли жумберачки Ораљи из 1551. године имају везе са лапачким Орељима из 18. вијека. Оно што јесте извјесно је да су тестирани Орељи повезани са лапачким Орељима из 18. вијека.
Selo Orlje odnosno Orlic kod Knina,možda ima neke veze...
-
23. Јокић, Лучиндан, Цветуља, Крупањ
Припада хаплогрупи I2-PH908, можда и подграни FT190799 карактеристичној за род Никшића. Има неколико немодалних вредности (DYS19=15, DYS458=18, DYS576=19, DYS533=12, DYS635=22), али ниједно потпуно поклапање у бази СДНКП. Од припадника рода Никшића му је "најближи" Скерлић из Липовца код Тополе, са 2 разлике али на само 12 упоредивих маркера. Тестираног сам сврстао у род Никшића и подграну FT190799 највише због славе и делимично због података из етнографске литературе, али би свакако било пожељно да макар потврди припадност подграни FT190799 помоћу појединачног СНП теста, а најбоља опција би била да уради неки од дубинских тестова генома (Big Y или WGS).
Тестирани није оставио податке о старијем пореклу. У књизи Боривоја Милојевића "Рађевина и Јадар" је наведено: "Јокићи, Тавићи (ст. през. Радовановићи) и Теофиловићи из Никшића у почетку 19. века. Њихови преци (петорица браће) сели су најпре у Стражевицу, у Црниљево. Ту су убили човека и пребегли у Цветуљу. (Св. Лука). Од њих има одсељених у Букору (Товаровићи), у Црниљеву (Цвејићи) и у Ваталагама (Стојић)". У раду "Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника" Видосаве Николић-Стојанчевић, извесни Љуб. М. Шопаловић је навео податак који је у супротности са оним што је изнето код Милојевића: "После су се доселили Јокићи из Босне, из травничког котара, а и они славе Лучиндан". Осим тога, Шопаловић даје другачија предања о пореклу Теофиловића и Радовановића (старо презиме Тавића) у односу на Милојевића, и само за Теофиловиће изричито наводи да потичу из Херцеговине, иако сви поменути родови славе Лучиндан. Због ових контрадикторних података из литературе би било добро да тестирани СНП тестом потврди да ли заиста припада роду Никшића.
-
23. Јокић, Лучиндан, Цветуља, Крупањ
Припада хаплогрупи I2-PH908, можда и подграни FT190799 карактеристичној за род Никшића. Има неколико немодалних вредности (DYS19=15, DYS458=18, DYS576=19, DYS533=12, DYS635=22), али ниједно потпуно поклапање у бази СДНКП. Од припадника рода Никшића му је "најближи" Скерлић из Липовца код Тополе, са 2 разлике али на само 12 упоредивих маркера. Тестираног сам сврстао у род Никшића и подграну FT190799 највише због славе и делимично због података из етнографске литературе, али би свакако било пожељно да макар потврди припадност подграни FT190799 помоћу појединачног СНП теста, а најбоља опција би била да уради неки од дубинских тестова генома (Big Y или WGS).
Тестирани није оставио податке о старијем пореклу. У књизи Боривоја Милојевића "Рађевина и Јадар" је наведено: "Јокићи, Тавићи (ст. през. Радовановићи) и Теофиловићи из Никшића у почетку 19. века. Њихови преци (петорица браће) сели су најпре у Стражевицу, у Црниљево. Ту су убили човека и пребегли у Цветуљу. (Св. Лука). Од њих има одсељених у Букору (Товаровићи), у Црниљеву (Цвејићи) и у Ваталагама (Стојић)". У раду "Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника" Видосаве Николић-Стојанчевић, извесни Љуб. М. Шопаловић је навео податак који је у супротности са оним што је изнето код Милојевића: "После су се доселили Јокићи из Босне, из травничког котара, а и они славе Лучиндан". Осим тога, Шопаловић даје другачија предања о пореклу Теофиловића и Радовановића (старо презиме Тавића) у односу на Милојевића, и само за Теофиловиће изричито наводи да потичу из Херцеговине, иако сви поменути родови славе Лучиндан. Због ових контрадикторних података из литературе би било добро да тестирани СНП тестом потврди да ли заиста припада роду Никшића.
Ја сам тестирани Јокић, Цветуља, Крупањ. Хвала ти пуно, Никола, на исцрпној анализи!
Ја што имам од сазнања о свом пореклу је да као и што 90% Јокића има- Сви су Јокићи из Велике. Али наравно да није тако, што је овим тестом и потврђено.
У књизи " Порекло презимена у Црној Гори" о Јокићима пише:
"Jokić, ogranak Miljanića iz Miljanića (Nikšić), odselili se kod Visokog (Bosna); kod Bijelog Polja; Dučice (Nikšićka Župa) ogranak Šćepanovića iz Rovaca. Od njih su na Glasincu (Romanija) i kao: Kezunović u Vidušića Sokacima i još nekim mjestima u Srbiji; Berane 1906. god.; Gradac (Valjevo) iz Pipera, od popa Joka; Morača; iz Pive iseljeni u Cerovo (Valjevo); Kotor; Budva; Šekulari; Velika; Brezojevica; Vojno Selo i Plav; porijeklom su iz Šalja (Albanija); Gornja Ržanica, Gornje Polimlje iz Kuča. Od njih su kod Vranja (1896. god.), Srbija; Lozna i Tuban u Bihoru (Bijelo Polje); iz Peleva Brijega (Bratonožići) odselili se u Zaton (Bijelo Polje) i kao: Balević; Gradac (Valjevo). Porijeklom su iz Pipera (Podgorica); ogranak Šćepanovića, grana Nikšića (Nikšićko Prekovođe); iz Dučice, Nikšićka Župa, odselili u Srbiju; Šipačno (Nikšić); Velestovo (Cetinje); Bogašići; Grbalj u 16. v.; iz Đuraševića (Tivat) prešli u područne Radoviće. Ovi su potomci Dapka (Dapca) doseljenika od Skadra; Kotor, a drugi od nahočeta; Kuči: 1) ogranak Gojkovića iz grupe Drekalovića, odseljeni jedni (1777. god.) u Prošćenje (Mojkovac); 2) iseljenici iz Kuča u Rastiš i kao: Kremić; Sokolska nahija (Srbija) iz Pive"
У књизи Милана Пековића- Никшићка Жупа, стоји ово:
(https://i.postimg.cc/521smnCh/upa-joki-i.jpg)
Ако неко може да ми упореди маркере са тестираним Костићем из Дучице, био бих му захвалан!
-
На Yfull стаблу је Шћепановић који је Y250780*. Игром случаја, то је једини огранак Гојаковића који још увек немају профилисан СНП на Yfull стаблу (Y571460 су Влаховићи, A29200 Булатовићи, A32852 су Срезојевићи), тј да би могла да се добије потврда за везу са Костићима из Дучице. Можда да пробате прво Y250780 у Yseq уколико постоји индиција да сте у вези са Костићима из Дучице? (други ближи корак би једино био BigY)
-
Ја сам тестирани Јокић, Цветуља, Крупањ. Хвала ти пуно, Никола, на исцрпној анализи!
Ја што имам од сазнања о свом пореклу је да као и што 90% Јокића има- Сви су Јокићи из Велике. Али наравно да није тако, што је овим тестом и потврђено.
У књизи " Порекло презимена у Црној Гори" о Јокићима пише:
"Jokić, ogranak Miljanića iz Miljanića (Nikšić), odselili se kod Visokog (Bosna); kod Bijelog Polja; Dučice (Nikšićka Župa) ogranak Šćepanovića iz Rovaca. Od njih su na Glasincu (Romanija) i kao: Kezunović u Vidušića Sokacima i još nekim mjestima u Srbiji; Berane 1906. god.; Gradac (Valjevo) iz Pipera, od popa Joka; Morača; iz Pive iseljeni u Cerovo (Valjevo); Kotor; Budva; Šekulari; Velika; Brezojevica; Vojno Selo i Plav; porijeklom su iz Šalja (Albanija); Gornja Ržanica, Gornje Polimlje iz Kuča. Od njih su kod Vranja (1896. god.), Srbija; Lozna i Tuban u Bihoru (Bijelo Polje); iz Peleva Brijega (Bratonožići) odselili se u Zaton (Bijelo Polje) i kao: Balević; Gradac (Valjevo). Porijeklom su iz Pipera (Podgorica); ogranak Šćepanovića, grana Nikšića (Nikšićko Prekovođe); iz Dučice, Nikšićka Župa, odselili u Srbiju; Šipačno (Nikšić); Velestovo (Cetinje); Bogašići; Grbalj u 16. v.; iz Đuraševića (Tivat) prešli u područne Radoviće. Ovi su potomci Dapka (Dapca) doseljenika od Skadra; Kotor, a drugi od nahočeta; Kuči: 1) ogranak Gojkovića iz grupe Drekalovića, odseljeni jedni (1777. god.) u Prošćenje (Mojkovac); 2) iseljenici iz Kuča u Rastiš i kao: Kremić; Sokolska nahija (Srbija) iz Pive"
У књизи Милана Пековића- Никшићка Жупа, стоји ово:
(https://i.postimg.cc/521smnCh/upa-joki-i.jpg)
Ако неко може да ми упореди маркере са тестираним Костићем из Дучице, био бих му захвалан!
Немамо хаплотип Костића из села Дучице из Никшићке Жупе, али имамо хаплотипове бројних тестираних Ровчана Срезојевића, којима је Костић припао SNP резултатом А32852+. Немате ближа поклапања са Срезојевићима, али рекао бих да имате са Опачићем из Биовичиног Села код Кистања, пореклом из Мокрог Поља код Ервеника и Поповићем из Мокрог Поља. Приметне су три разлике у маркерима, а од карактеристичних вредности које је навео Никола, са Опачићем и Поповићем имате заједничке DYS458=18, DYS576=19 и DYS533=12. Ради се о доста бројној групацији родова са славом Лучиндан: https://www.poreklo.rs/2012/05/27/poreklo-prezimena-selo-mokro-polje-knin/ којима је раније управо на основу добијених хаплотипова претпостављена припадност роду Никшића, међутим ово је оборено негативним резултатом Опачића из Биовичиног Села на никшићки FT190799. Интересантно је да у Мокром Пољу постоји црква посвећена Светом јеванђелисти Луки, која је подигнута 1537. године. Тестирани Опачић тврди да је његов род у овом селу присутан најмање 500 година.
Уколико сте заиста даљим пореклом из Мокрог Поља, онда је податак који је навео Љуб. М. Шопаловић: "После су се доселили Јокићи из Босне, из травничког котара, а и они славе Лучиндан" вероватно тачан, јер се Травник управо налази на том миграторном правцу из Далмације ка Србији. Боривоје Милојевић је очигледно био упознат да у Никшићкој Жупи постоји братство под презименом Јокић, па је на основу тога донео произвољан закључак да су се Ваши преци доселили из Никшића. Да је ипак смер миграције био другачији (Далмација>Босна>Србија), доказује и предање које је записао Милојевић, да су се Ваши преци најпре доселили у Црниљево у Мачвански округ, одакле су се нешто касније спустили у околину Крупња.
Било би добро да наставите даље са тестирањима. Предлог је тест на FT190799. У случају негативног резултата несумњиво сте даљим пореклом из Далмације и WGS тест би био неопходан, у циљу генетичке профилизације мокропољских лучинштака. Потврду ове хипотезе добићемо са тестирањем Опачића на ваше приватне SNP мутације, пошто му за WGS недостају финансијска средства.
-
65. Видојевић, Ћириловдан, Видово, Нови Пазар, E-V13>Z5018>S2979>FGC11451>FGC11450
Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS385a=15. Ову вредност маркера дели са једним тестираним (чији резултат још није објављен) из Пусте Тушимље код Новог Пазара, који такође слави Ћириловдан. Хаплотипови им се разликују на само једном маркеру, тако да су с обзиром на географску блискост скоро извесно ближе повезани. Њих двојица су уједно и једини тестирани припадници ове гране са овом славом.
Петар Петровић у свом раду о Рашкој не помиње Видојевиће у Видову:
https://www.poreklo.rs/2018/02/11/poreklo-prezimana-selo-vidovo-novi-pazar/
Тестирани је у упитнику навео да су Видојевићи у Видово дошли са Косова, а да су даљим пореклом из Далмације или Херцеговине.
-
66. Бабић, Јовањдан, Јаруга, Босанско Грахово, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241>Y142744>YP4806
Припада истом генетичком роду као и следећа двојица тестираних:
- Шмања, Никољдан, Сарићи/Шипово (један маркер разлике)
- Берић, Јовањдан, Ђеврске/Кистање (два маркера разлике)
За овај генетички род су карактеристичне вредности маркера DYS389i=14 и DYS389ii=31.
Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.
-
21. Марушић, Никољдан, Клепци, Чапљина
Припада хаплогрупи I2-PH908>FT14506. Поседује све три врло специфичне вредности које одликују род A19: DYS385b=14, и врло ниске вредности DYS437=13 и Y-GATA-H4=8. Најближе поклапање има са Надаждином из оближњих Пребиловаца (Јовањдан), од ког се разликује на само 1 од 23 маркера. На 1 од 21 се разликује од Ћалића из Купирова код Грачаца (Јовањдан), а на 2 од 23 маркера од Екмечића из Пребиловаца (Никољдан), Паскаша из Ораовца код Доњег Лапца (Јовањдан) и Симеуновића из Матијевца код Владимираца (Аранђеловдан). Како још увек ниједан припадник овог јако занимљивог рода није урадио дубински тест, препорука је додатно тестирање путем WGS или BigY-700 теста.
Дедијер је о Марушићима записао следеће:
Марушићи су из Храсна из села Бјелојевића. Дошао им дјед на читлук. У Храсну их више нема, а не знају да ли их још гдје има. Има их седам кућа. Славе Никољдан.
https://www.poreklo.rs/2021/12/11/poreklo-prezimena-selo-klepci-capljina/ (https://www.poreklo.rs/2021/12/11/poreklo-prezimena-selo-klepci-capljina/)
Од припадника овог рода највећу старину у Бјелојевићима имају управо Надаждини са којима Марушић има најближе поклапање, али проблем код претпоставке да Марушићи потичу од Надаждина су различите славе.
-
39. Кујунџић, Никољдан, Пријевор, Чачак
Припада хаплогрупи I2-PH908>FT14506>BY188335, роду Тепчана (Трепчана). Хаплотип му је готово идентичан модалном хаплотипу овог рода, укључујући и карактеристично снижену вредност DYS481=29 и повишену DYS549=12. Најближе поклапање има са Калинићем из Кољана код Врлике (Никољдан), разликују се на само 1 од 25 маркера. На 1 од 23 маркера разликује се од Бадњара из Подгоре код Жабљака (Никољдан), Ђокића из Врањана код Пожеге (Ђурђевдан) и Топаловића из Оскоруше код Рудог (Ђурђевдан), а на 1 од 17 маркера од Јоловића из Чачка (Никољдан). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тепчани су један од најбројнијих родова из дробњачких Језера, а матица им је у селу Тепцима код Жабљака. Према предању се деле на Радуловиће, Рајичевиће и Станишиће. Раније су сви славили Никољдан, али су Рајичевићи и Станишићи накнадно за славу узели Ђурђевдан, па би на основу тога Кујунџић требао припадати огранку Радуловића, као и поменути Бадњар и Јоловић из Чачка са којима има блиско поклапање.
-
21. Марушић, Никољдан, Клепци, Чапљина
Припада хаплогрупи I2-PH908>FT14506, роду Племића. Поседује све три врло специфичне вредности које одликују овај род: DYS385b=14, и врло ниске вредности DYS437=13 и Y-GATA-H4=8. Најближе поклапање има са Надаждином из оближњих Пребиловаца (Јовањдан), од ког се разликује на само 1 од 23 маркера. На 1 од 21 се разликује од Ћалића из Купирова код Грачаца (Јовањдан), а на 2 од 23 маркера од Екмечића из Пребиловаца (Никољдан), Паскаша из Ораовца код Доњег Лапца (Јовањдан) и Симеуновића из Матијевца код Владимираца (Аранђеловдан). Како још увек ниједан припадник овог јако занимљивог рода није урадио дубински тест, препорука је додатно тестирање путем WGS или BigY-700 теста.
Дедијер је о Марушићима записао следеће:
https://www.poreklo.rs/2021/12/11/poreklo-prezimena-selo-klepci-capljina/ (https://www.poreklo.rs/2021/12/11/poreklo-prezimena-selo-klepci-capljina/)
Од припадника овог рода највећу старину у Бјелојевићима имају управо Надаждини са којима Марушић има најближе поклапање, али проблем код претпоставке да Марушићи потичу од Надаждина су различите славе. Са друге стране, Марушиће би по слави Никољдану најпре имало смисла повезати са старим и широко распрострањеним родом Драгићевића (од којих потичу и тестирани Екмечићи). Драгићевића је под ужим презименом Кавазићи било и у Клепцима, па можда не треба искључити могућност да су Марушићи један од огранака Драгићевића који се населио у Клепце.
Само да подсетим да су Племићи уствари "псеудо-Племићи". Наиме, овај род смо назвали Племићима на основу претпоставке засноване на предању да су Екмечићи и бројне друге породице са подручја Пребиловаца (Трипковић, Брњашић, Медић, Кесо, Сухић, Ждракан/Ждракановић, Ћирић, Шарић) огранци Драгићевића, чије је старије презиме било Племић. Из поменуте групе у моменту именовања овог рода били су тестирани само Екмечићи. Касније се показало да Драгићевићи из Клепаца припадају хаплогрупи R1a, односно да нису сродни Екмечићима, а о генетици осталих породица из предања још увек ништа не знамо. Можда би било добро да за сада не приписујемо порекло од Племића ни тестираном Драгићевићу, нити тренутном генетичком роду у коме су Екмечић, Надаждин, Марушић и други, барем док се не тестира још неко од прородица поменутих у предању о Племићима.
Оно што је извесно је да су "псеудо-Племићи" род који је од времена средњег века присутан на подручју Храсна и Габеле. Мислим да су главни кандидати за потомке некадашњих влаха Бољуна, чији се катун изгледа сјединио са катуном Доњих Мириловића у време отоманских освајања.
-
Тестирани није оставио податке о старијем пореклу. У књизи Боривоја Милојевића "Рађевина и Јадар" је наведено: "Јокићи, Тавићи (ст. през. Радовановићи) и Теофиловићи из Никшића у почетку 19. века. Њихови преци (петорица браће) сели су најпре у Стражевицу, у Црниљево. Ту су убили човека и пребегли у Цветуљу. (Св. Лука). Од њих има одсељених у Букору (Товаровићи), у Црниљеву (Цвејићи) и у Ваталагама (Стојић)". У раду "Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника" Видосаве Николић-Стојанчевић, извесни Љуб. М. Шопаловић је навео податак који је у супротности са оним што је изнето код Милојевића: "После су се доселили Јокићи из Босне, из травничког котара, а и они славе Лучиндан". Осим тога, Шопаловић даје другачија предања о пореклу Теофиловића и Радовановића (старо презиме Тавића) у односу на Милојевића, и само за Теофиловиће изричито наводи да потичу из Херцеговине, иако сви поменути родови славе Лучиндан. Због ових контрадикторних података из литературе би било добро да тестирани СНП тестом потврди да ли заиста припада роду Никшића.
Нашао сам ово у вези Цветуље и насељених Никшића:
https://www.poreklo.rs/2013/07/14/iseljeni-nik%c5%a1i%c4%87i/
"Поповићи-Захарићи у Кремнима били су етапа за све Никшиће који су овуда пролазили у 18. веку и насељавали се по Ужичкој Црној Гори, Подрињу и даље по Округу Ваљевском. Ретка је која никшићска породица, чији су претци прошли кроз Кремна и населили се чак до Саве, да не памти и не зна за гостопримство које су Захарићи указали њиховим првим досељеницима. Њиховим старањем насељени су њихови рођаци Кљајићи у Растишту крај Дрине, недалеко од ман. Раче. Још даље низ Дрину, насељена је почетком 18. века једна група Никшића у Прњавору ман. Троноше, одакле су се досада раселили по јадарским селима: Цикотама (8 к. Алексића), Шурицама (2 к. Поповића), Рибарицама (26 к.) и Цветуљи (15 к.). Из Јадра су се спустили у поцерска села: Црниљево (Цвејићи) и Букор (15 к. Петровића-Товаревића, дед им поп-Марко по двапут месечно на товарном коњу терао ракију на продају у Сарајево) и још ниже по тамнавским селима: Баталагама (велика и угледна задруга Стојића), Зуквама (2 к. Ђурића) и Каменици (4 к. Шевића)."
-
43. Ђуричић, Никољдан, преслава Млада Недеља, Тубравић, Ваљево
Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Има потпуно поклапање са Крунићем из Јасенице, слава Свети Василије Велики, а од географски ближих резултата породица које славе Никољдан две разлике на маркерима DYS570(20/21) и DYS576(15/17) са Јевтићем из Бујачића, такође две разлике на маркерима DYS570(23/21) и DYS576(16/17) са Тодоровићем из Шапца, и три разлике на маркерима DYS19(15/14), DYS570(22/21) и DYS576(16/17) са Живковићем из Шапца. То би према мом мишљењу били потенцијално најближи сродници тестираног Ђуричића. Уколико је заинтересован и у могућности за даље тестирање како би тачно утврдио своју позицију на филогенетском стаблу ове хаплогрупе препоручујем неки од дубинских тестова у иностранству, BigY-700 или WGS. Више о овој хаплогрупи може да се нађе на следећем чланку: https://www.poreklo.rs/2022/01/18/stablo-haplogrupe-i1-m227/ (https://www.poreklo.rs/2022/01/18/stablo-haplogrupe-i1-m227/)
У етнографској литератури за Ђуричиће пише да су староседеоци у Тубравићу. Дакле, ради се о старом становништву које је на том подручју живело пре сеоба које су почеле крајем 17. века.
-
43. Ђурђевић, Никољдан, преслава Млада Недеља, Тубравић, Ваљево
Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Има потпуно поклапање са Крунићем из Јасенице, слава Свети Василије Велики, а од географски ближих резултата породица које славе Никољдан две разлике на маркерима DYS570(20/21) и DYS576(15/17) са Јевтићем из Бујачића, такође две разлике на маркерима DYS570(23/21) и DYS576(16/17) са Тодоровићем из Шапца, и три разлике на маркерима DYS19(15/14), DYS570(22/21) и DYS576(16/17) са Живковићем из Шапца. То би према мом мишљењу били потенцијално најближи сродници тестираног Ђурђевића. Уколико је заинтересован и у могућности за даље тестирање како би тачно утврдио своју позицију на филогенетском стаблу ове хаплогрупе препоручујем неки од дубинских тестова у иностранству, BigY-700 или WGS. Више о овој хаплогрупи може да се нађе на следећем чланку: https://www.poreklo.rs/2022/01/18/stablo-haplogrupe-i1-m227/ (https://www.poreklo.rs/2022/01/18/stablo-haplogrupe-i1-m227/)
У етнографској литератури за Ђурђевића пише да су староседеоци у Тубравићу. Дакле, ради се о старом становништву које је на том подручју живело пре сеоба које су почеле крајем 17. века.
Да се није поткрала грешка? На листи пријављених пише Ђуричић. Има и Ђурђевића у Тубравићу, али су они досељени из Суводања, у скоријој сеоби.
-
Sigurno greška...
Ja sam testirani Đuričić, pod bojem 43.
-
Sigurno greška...
Ja sam testirani Đuričić, pod bojem 43.
Извињавам се, моја је грешка. Све остало и даље стоји. Исправљам одмах коментар.
-
Ново освежавање статистике на 64 објављена резултата.
И2а-24 (37.5%) 14-Дин Југ (58.3%) /10- Дин Север (41.6%)
Р1а-12 (18.7%)
Е-В13-7 (10.9%)
И1-6 (9.3%)
Р1б-6 (9.3%)
Ј2б-5 (7.8%)
Г2а-4 (6.2%)
-
21. Марушић, Никољдан, Клепци, Чапљина
Припада хаплогрупи I2-PH908>FT14506. Поседује све три врло специфичне вредности које одликују род A19: DYS385b=14, и врло ниске вредности DYS437=13 и Y-GATA-H4=8. Најближе поклапање има са Надаждином из оближњих Пребиловаца (Јовањдан), од ког се разликује на само 1 од 23 маркера. На 1 од 21 се разликује од Ћалића из Купирова код Грачаца (Јовањдан), а на 2 од 23 маркера од Екмечића из Пребиловаца (Никољдан), Паскаша из Ораовца код Доњег Лапца (Јовањдан) и Симеуновића из Матијевца код Владимираца (Аранђеловдан). Како још увек ниједан припадник овог јако занимљивог рода није урадио дубински тест, препорука је додатно тестирање путем WGS или BigY-700 теста.
Дедијер је о Марушићима записао следеће:
https://www.poreklo.rs/2021/12/11/poreklo-prezimena-selo-klepci-capljina/ (https://www.poreklo.rs/2021/12/11/poreklo-prezimena-selo-klepci-capljina/)
Од припадника овог рода највећу старину у Бјелојевићима имају управо Надаждини са којима Марушић има најближе поклапање, али проблем код претпоставке да Марушићи потичу од Надаждина су различите славе.
Имамо ли дубљу грану за овај род?
-
Имамо ли дубљу грану за овај род?
Нажалост, овај значајан род који је присутан у свим подручјима динарске миграционе струје, није још SNP профилисан. И припадност FT14506 је дискутабилна и заснива се само на STR предикцији, јер Ћалић из Лике који припада овом роду има вриједност DYS557=17. Оваква несигурна предикција је ушла у књигу о Херцеговцима (вјероватно сам и сам томе допринио). Сад мислим да је боље да је овај род остао предиктован на нивоу I-PH908.
Најкарактеристичније вриједности овог рода су DYS437=13, YGATA H4=8 и због тих вриједности је овај род препознатљив и на тестираних 17 маркера. Ниска вриједност YGATA H4=8 би могла бити интересантна и због присуства у истом херцеговачком простору гране I2-PH908>FT16449>BY173300 за коју је карактеристична ниска вриједност YGATA H4=9.
У сваком случају, док се не уради SNP тест све је на нивоу мање или више поузданих претпоставки.
-
43. Ђуричић, Никољдан, преслава Млада Недеља, Тубравић, Ваљево
Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Има потпуно поклапање са Крунићем из Јасенице, слава Свети Василије Велики, а од географски ближих резултата породица које славе Никољдан две разлике на маркерима DYS570(20/21) и DYS576(15/17) са Јевтићем из Бујачића, такође две разлике на маркерима DYS570(23/21) и DYS576(16/17) са Тодоровићем из Шапца, и три разлике на маркерима DYS19(15/14), DYS570(22/21) и DYS576(16/17) са Живковићем из Шапца. То би према мом мишљењу били потенцијално најближи сродници тестираног Ђуричића. Уколико је заинтересован и у могућности за даље тестирање како би тачно утврдио своју позицију на филогенетском стаблу ове хаплогрупе препоручујем неки од дубинских тестова у иностранству, BigY-700 или WGS. Више о овој хаплогрупи може да се нађе на следећем чланку: https://www.poreklo.rs/2022/01/18/stablo-haplogrupe-i1-m227/ (https://www.poreklo.rs/2022/01/18/stablo-haplogrupe-i1-m227/)
У етнографској литератури за Ђуричиће пише да су староседеоци у Тубравићу. Дакле, ради се о старом становништву које је на том подручју живело пре сеоба које су почеле крајем 17. века.
Hvala na komentaru nalaza.
Prethodnih dana, od dobijanja rezultata, sam malo gledao po ovom forumu i guglao, i moram priznati da me glava zabolela :), dosta je ovo zamršena problematika.
U ovom trenutku bih postavio par pitanja, pa kada stignete...
1. Ako se pod etnografskom literaturom misli na https://www.poreklo.rs/2013/07/17/poreklo-prezimena-selo-tubravi%C4%87-valjevo/ tamo primećujem sledeće:
- U pitanju je knjiga Ljube Pavlovića iz 1907.
- Piše da su Đuričići osnivači sela.
- Piše da su Sižani, najstariji doseljenici, došli pre 300 godina (što bi značilo da su Đuričići bili tu bar koju godinu ranije).
Ja odavde zaključujem da su Đuričići u Tubraviću (bar) od početka 17. veka ili možda kraja 16!!!
Da li verovati Lj. Pavloviću i ovoj računici, ili ovome što ste izneli da je reč o seobama na kraju 17. veka?
2. U linku koji ste dali, se kaže da je grana BY169301 prošla kroz 'populaciono usko grlo od 1000 godina' - šta bi to trebalo da znači?
3. Da li je i dalje na snazi pretpostavka (iz datog linka) da je matica ove grane na području Polimlja, Brda i Stare Hercegovine, i da li bi to dalje značilo da je porodica bila na tom prostoru pre pomenutih seoba krajem 16 (17) veka?
Inače, jedina stvar koju bih mogao izneti kao maglovito 'porodično predanje' je da je porodica došla (ne zna se kada) sa tromeđe Srbije, Crne Gore i Hercegovine.
4. Može li se uprošćeno reći šta bih eventualno mogao da saznam testiranjem na preporučene BigY-700 ili WGS?
Koje su prednosti i mane ova dva testa?
5. Šta konkretno znači konstatacija da sa Krunićem iz Jasenice imam potpuno poklapanje? Postoji li indikacija koliko nam je dalek zajednički predak?
-
Hvala na komentaru nalaza.
Prethodnih dana, od dobijanja rezultata, sam malo gledao po ovom forumu i guglao, i moram priznati da me glava zabolela :), dosta je ovo zamršena problematika.
U ovom trenutku bih postavio par pitanja, pa kada stignete...
1. Ako se pod etnografskom literaturom misli na https://www.poreklo.rs/2013/07/17/poreklo-prezimena-selo-tubravi%C4%87-valjevo/ tamo primećujem sledeće:
- U pitanju je knjiga Ljube Pavlovića iz 1907.
- Piše da su Đuričići osnivači sela.
- Piše da su Sižani, najstariji doseljenici, došli pre 300 godina (što bi značilo da su Đuričići bili tu bar koju godinu ranije).
Ja odavde zaključujem da su Đuričići u Tubraviću (bar) od početka 17. veka ili možda kraja 16!!!
Da li verovati Lj. Pavloviću i ovoj računici, ili ovome što ste izneli da je reč o seobama na kraju 17. veka?
Из мог и из искуства други људи, могу да кажем да је Љуба Павловић често грешио што се тиче ових процена. Врло је могуће да је овај податак чуо од мештана приликом прикупљања грађе и да није његова кривица. Налазио сам на његове податке где пише да се нека породица доселила у село у 17. веку, а кад погледате документе из 19. века видите да је човек по коме је породица добила презиме живео у 19. веку.
Све ове процене треба узети оквирно. Погледати и тефтере из 1830-их, увек може нешто ново да се сазна.
-
Potpuno se slažem, dobar je Ljuba, hvala mu na svemu, nije on ništa izmislio, osim što je nedovoljno kritički verovao meštanima koji sigurno nisu imali predstavu o tome šta znači 300 godina.
To je potpuno prirodno, i danas da pitamo ljude da datiraju neke istorijske događaje svašta bismo čuli.
Više me zanimalo da li postoji neka druga etnografska literatura (osim Lj. Pavlovića) na koju se komentar mog nalaza referencirao.
Ili, ako je Ljuba jedini, staviti pored ovih tekstova neke fusnote koje upozoravaju na moguće nedoslednosti. Doduše, na portalu piše da je članak priredio 'Milodan', mada se ne vidi da li je intervenisao oko datiranja ili je nešto drugo priređivao.
-
"Популационо уско грло" значи да је популација која носи ту хаплогрупу прошла кроз период великог смањења броја мушкараца који носе поменуту I-BY169301, након чега је опет дошло до повећања броја. То може бити последица епидемија, ратова итд. Популационо уско грло обично са собом носи и мању разноврсност подграна. Иако нам је Павловић оставио записе непроцењивог значаја, ипак треба сваку информацију проверити из неколико извора ако је могуће – не одбацивати, али проверавати. Матица је готово извесно у средњовековној српској држави, а дубље порекло треба тражити или међу словенизираним Германима, или међу Готима или Гепидима, што је извесније. BigY-700 и WGS вам омогућавају да утврдите своју коначну подграну у оквиру своје хаплогрупе, и тиме утврдите своју везу са осталим људима који су урадили дубље тестове. То може бацити ново светло не само на дубље, већ и на скорашње (до 300 година) порекло. Генерисањем аутосомалних резултата, може вам показати где све имате рођаке, и то о свим генетским линијама, а не само по непрекинутој мушкој линији. Констатација да са одређеном особом имате потпуно поклапање на 25 маркера углавном је добар индикатор да делите скорије заједничко порекло. То да ли сте имали заједничког претка пре, рецимо, 150 или 500 година можете утврдити тек након великог теста обојице. BigY-700 или WGS вам омогућава то и много више, отварајући вам потпуно нову димензију разумевања сопственог порекла. А да боли глава, боли. И болеће :D
-
Hvala na komentaru nalaza.
Prethodnih dana, od dobijanja rezultata, sam malo gledao po ovom forumu i guglao, i moram priznati da me glava zabolela :), dosta je ovo zamršena problematika.
U ovom trenutku bih postavio par pitanja, pa kada stignete...
1. Ako se pod etnografskom literaturom misli na https://www.poreklo.rs/2013/07/17/poreklo-prezimena-selo-tubravi%C4%87-valjevo/ tamo primećujem sledeće:
- U pitanju je knjiga Ljube Pavlovića iz 1907.
- Piše da su Đuričići osnivači sela.
- Piše da su Sižani, najstariji doseljenici, došli pre 300 godina (što bi značilo da su Đuričići bili tu bar koju godinu ranije).
Ja odavde zaključujem da su Đuričići u Tubraviću (bar) od početka 17. veka ili možda kraja 16!!!
Da li verovati Lj. Pavloviću i ovoj računici, ili ovome što ste izneli da je reč o seobama na kraju 17. veka?
2. U linku koji ste dali, se kaže da je grana BY169301 prošla kroz 'populaciono usko grlo od 1000 godina' - šta bi to trebalo da znači?
3. Da li je i dalje na snazi pretpostavka (iz datog linka) da je matica ove grane na području Polimlja, Brda i Stare Hercegovine, i da li bi to dalje značilo da je porodica bila na tom prostoru pre pomenutih seoba krajem 16 (17) veka?
Inače, jedina stvar koju bih mogao izneti kao maglovito 'porodično predanje' je da je porodica došla (ne zna se kada) sa tromeđe Srbije, Crne Gore i Hercegovine.
4. Može li se uprošćeno reći šta bih eventualno mogao da saznam testiranjem na preporučene BigY-700 ili WGS?
Koje su prednosti i mane ova dva testa?
5. Šta konkretno znači konstatacija da sa Krunićem iz Jasenice imam potpuno poklapanje? Postoji li indikacija koliko nam je dalek zajednički predak?
Потпуно разумем Вашу конфузију количином информација из ове области јер сам и сам недавно то доживео када сам почео да се бавим овим темом. Често се дешава да се генетским резултатима више нових питања отвори него што се затвори, па није ни чудо што се на форуму може наићи на велики број теорија и различитих хипотеза о пореклу хаплогрупа, разних родова итд. Одговорићу на питања ограничавајући се на чињенице без много упуштања у несигурне претпоставке.
1. Љуба Павловић је био и мени извор приликом састављања коментара. Зато сам и написао да је према етнографској литератури породица Ђуричић пореклом од староседелачког становништва које је живело у Тубравићу пре сеоба крајем 17. века. Међутим сматрам да није сасвим сигурно шта се дешавало даље у прошлости. Можда би потрага за неким старијим изворима могла да помогне.
2. Генетичко уско грло представља феномен који се јавља у филогенетском стаблу када се дубински тестирани појединци разврставају на основу дељених СНП мутација, па се испостави да постоји једна већа група коју карактерише велики број заједничких мутација, јединствених тој групи. То се тумачи тако што је једном давно основана мушка лоза која веома дуго није имала гранања, већ се одржавала тако што је у свакој генерацији постојао само један мушки наследник дуги низ генерација. Онда је почела у једном тренутку да се грана и шири. Објашњење за овај феномен је дао већ Ивица. Само бих још додао да треба имати у виду да је гранање такве једне мушке лозе можда и постојало али није за сада пронађен ни један савремени потомак неког огранка. Могуће је такође да су некада и постојали огранци али су пре или касније сви њихови потомци имали само женске потомке. Ипак овакве појаве су статистички гледано тешко објашњиво без неког додатног разлога, које је Ивица поменуо.
3. Претпоставка и даље важи јер је рађена на основу већег броја резултата који припадају Вашој хаплогрупи. Иначе је ширење ове хаплогрупе вероватно старије од датума оснивања места Вашег порекла, јер је према тренутној процени оснивач хаплогрупе живео у касној антици.
4. Ивица је већ објаснио предности, а главне мане су висока цена, отежано слање узорка из Србије и предуго чекање на резултат у случају неких лабораторија.
5. Ово је предиктивни тест и на основу њега не може поуздано да се утврди ни ко је коме од тестираних ближи рођак, а камо ли да се процени када је живео заједнички предак двојице тестираних. То је могуће проценити само ако су оба тестирана радила дубинске тестове које сам поменуо. Једино што се на основу овог теста може са великим сигурношћу рећи је припадност хаплогрупи I-BY169301 јер делите карактеристике у хаплотипу (СТР маркера) које имају бројни други припадници ове хаплогрупе који су дубински тестирани. За ближу процену је некада и ово довољно, јер се тестирани може додатно повезати са другима и на основу исте славе, блиског географског порекла, рођачким везама наведеним у литератури.
-
Hvala @Кековац, @Ивица Јовановић, @ДушанПан!!!
- pustiću da mi se ovo malo slegne
- idem u Valjevski arhiv da pogledam prepise crkvenih knjiga, bar svoju porodicu u devetnaestom veku da sagledam, deluje izvesnije od borbe sa Gotima i Gepidima
- raspitaću se za ove BigY-700 i WGS testove, gde i kako, pa ih možda i uradim u nekom trenutku
-
Hvala @Кековац, @Ивица Јовановић, @ДушанПан!!!
- pustiću da mi se ovo malo slegne
- idem u Valjevski arhiv da pogledam prepise crkvenih knjiga, bar svoju porodicu u devetnaestom veku da sagledam, deluje izvesnije od borbe sa Gotima i Gepidima
- raspitaću se za ove BigY-700 i WGS testove, gde i kako, pa ih možda i uradim u nekom trenutku
Још једна информација, овако изгледа стабло Ваше хаплогупе на YFull-у: https://www.yfull.com/tree/I-BY169301/ (https://www.yfull.com/tree/I-BY169301/). Додао бих да највише једну разлику имате са тестираним припадницима најразличитијих грана. Можда би због маркера DYS576=17 могла да дође у обзир подграна https://www.yfull.com/tree/I-Y220153/ (https://www.yfull.com/tree/I-Y220153/), али пошто је реч о географски удаљеном роду из Лопара и Модриче са славама Јовањдан и Ђурђевдан ова веза је веома упитна. Дубинским тестом би се то свакако разјаснило. Финансијски повољније и брже решење би било да тестиране само један СНП у лабораторији YSeq, за почетак предлажем овај https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=154345 (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=154345), којим би се утврдила припадност грани I-FT256626.
-
66. Бабић, Јовањдан, Јаруга, Босанско Грахово, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241>Y142744>YP4806
Припада истом генетичком роду као и следећа двојица тестираних:
- Шмања, Никољдан, Сарићи/Шипово (један маркер разлике)
- Берић, Јовањдан, Ђеврске/Кистање (два маркера разлике)
За овај генетички род су карактеристичне вредности маркера DYS389i=14 и DYS389ii=31.
Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.
Марио Петрић наводи да су пореклом из Гламоча, и наводи у вези с тим предање Бабића из села Ђуличан, преузето од Боривоја Милојевића, али слава ту није наведена. Већина гламочких Бабића, ако не и сви, славе Никољдан. Има их у више села и није ни познато да ли су међусобно повезани, немају предање о заједничком пореклу.
-
55. Шујдовић, Лучиндан, Клашнић, Мионица
Припада хаплогрупи I2-PH908, могуће и млађој подграни FT14506>Y52621>FT190799>Y189944, односно роду Никшића. Хаплотип је близак модалном, а од неких ређих вредности истичу се снижене DYS19=15, DYS533=12 и DYS635=22. Међу самим Никшићима нема претерано блиских поклапања (са мање од 3 разлике на 23/25 маркера). Да би се потврдила припадност Никшићима, препорука је дубинско тестирање путем WGS или BigY-700 теста, или барем тестирање SNP-a Y189944 код YSEQ-a.
Љубомир Павловић у својој књизи Колубара и Подгорина каже за Шујдовиће да су се доселили из Бистрице код Пријепоља, прво у Горњи Лајковац, одакле је након 1830. године један део њих прешао у Клашнић.
https://www.poreklo.rs/2012/03/25/%C5%A1ujdovi%C4%87/ (https://www.poreklo.rs/2012/03/25/%C5%A1ujdovi%C4%87/)
https://www.poreklo.rs/2013/04/11/poreklo-prezimena-selo-kla%C5%A1ni%C4%87-mionica/ (https://www.poreklo.rs/2013/04/11/poreklo-prezimena-selo-kla%C5%A1ni%C4%87-mionica/)
-
59. Колак, католик (Никољдан), Стиља, Вргорац
Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује хаплотип готово идентичан модалном, од карактеристичних вредности издваја се само висока DYS533=14. Од географски блиских тестираних, на само 1 од 23 маркера разликује се од Вукосава из Дабрице код Берковића (Никољдан) и Пантића из Приграђана код Мостара (Игњатијевдан), а на 2 од 23 од Вујовића из Симијове код Билеће (Никољдан). Овај тест је показао да не постоји веза са Колацима из Хума код Требиња (Јовањдан), за које је тестирањем утврђено да припадају хаплогрупи R1a-M458. Како би се утврдила припадност млађој подграни испод PH908, препорука је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању у околину Вргорца досељени из Тихаљине (општина Груде), а да су Колаци даљим пореклом из Никшићког поља. Јевто Дедијер забележио је Колаке у долини реке Тихаљине у западној Херцеговини у селима Граб, Тихаљина, Ваљак и Клобук у општини Груде. У матицама тихаљске жупе презиме Колак, односно Колаковић, може се пратити од 1834. године. И они су очували народно предање о пореклу из Риђана.
https://www.poreklo.rs/2012/02/21/poreklo-prezimena-kolak/ (https://www.poreklo.rs/2012/02/21/poreklo-prezimena-kolak/)
-
59. Колак, Никољдан, Стиља, Вргорац
Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује хаплотип готово идентичан модалном, од карактеристичних вредности издваја се само висока DYS533=14. Од географски блиских тестираних који славе Никољдан, на само 1 од 23 маркера разликује се од Вукосава из Дабрице код Берковића, а на 2 од 23 од Вујовића из Симијове код Билеће. Овај тест је показао да не постоји веза са Колацима из Хума код Требиња (Јовањдан), за које је тестирањем утврђено да припадају хаплогрупи R1a-M458. Како би се утврдила припадност млађој подграни испод PH908, препорука је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању у околину Вргорца досељени из Тихаљине (општина Груде), а да су Колаци даљим пореклом из Никшићког поља. Јевто Дедијер забележио је Колаке у долини реке Тихаљине у западној Херцеговини у селима Граб, Тихаљина, Ваљак и Клобук у општини Груде. У матицама тихаљске жупе презиме Колак, односно Колаковић, може се пратити од 1834. године. И они су очували народно предање о пореклу из Риђана.
https://www.poreklo.rs/2012/02/21/poreklo-prezimena-kolak/ (https://www.poreklo.rs/2012/02/21/poreklo-prezimena-kolak/)
Можда нека од грана ФТ 16449. Због тог DYS 533=14.
-
52. Миљковић, Алимпијевдан, Штитаре, Крушевац
Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Нема потпуних поклапања у бази СДКП. Од карактеристичних вредности има DYS393=12 и YGATAH4=9. Вероватно му је и поред различите славе и кратког хаплотипа близак Ђенадић из места Грчак код Александровца, који је тестиран у оквиру истраживања САНУ, јер са њим дели DYS393=12. Међутим имају различите вредности на два маркера DYS448(19/20) и YGATAH4(10/9). Ипак би због географске блискости и заједничке карактеристичне вредности на позицији DYS393 требало да буду ближе повезани. Самим тим би могао бити повезан са још неким породицама које славе Аранђеловдан, а поседују поменуту карактеристичну вредност: Обрадовић има из Беочина, Петровићима из Прањана код Горњег Милановца и још једном необјављеном породицом из Бабајића код Љига. Више о овој хаплогрупи може да се прочита у следећем чланку https://www.poreklo.rs/2022/01/18/stablo-haplogrupe-i1-m227/ (https://www.poreklo.rs/2022/01/18/stablo-haplogrupe-i1-m227/).
Штитаре код Крушевца није обрађено у мени познатој етнографској литератури. Овај крај је иначе био слабо насељен до друге половине 19. века. Миљковићи са славом Алимпијевдан се помињу у селу Стрменица, општина Александровац. Могуће да су род са Миљковићима из Штитара.
-
Ako je od pomoći. Kolaci su početkom 18. stoljeća već bili rašireni rod sa po tri kuće u Roškom Polju (Duvno), u Rastovači (Posušje) i u Tihaljini (Grude).
https://www.rodoslovlje.hr/istaknuta-vijest/prezime-kolak
-
52. Миљковић, Алимпијевдан, Штитаре, Крушевац
Да ли је тестирани оставио некакав контакт? Можда је зна нешто за ову област, ја тим бавим одавно.
-
37. Стојаковић, Ђурђевдан, Доњи Храстовац, Суња
Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује хаплотип близак модалном, једине нешто специфичније вредности су повишена DYS456=16 и снижена DYS570=16. Једино поклапање са мање од 3 разлике на 23 маркера има са Катићем из Прогара код Сурчина (Ђурђевдан), разликују се на 2 од 23. Да би се установила млађа грана испод PH908 којој припада, препорука је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу.
-
50. Лацмановић, Св. Врачи, Црнобори, Пљевља
Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Лацмана (род П у табели). Поседује за овај род карактеристичну снижену вредност DYS448=18. Најближе поклапање има са раније тестираним Лацмановићем из Косатице код Пријепоља, чији су преци у Косатицу и досељени из Црнобора, разликују се на 2 од 23 маркера (DYS439 и DYS481). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Род Лацмана је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине:
Иако се могу наћи наводи да су Лацмани у пљеваљски крај дошли из Дробњака, устаљено предање наводи да они воде порекло из Рисна, одакле је њихов предак побегао због „учињене крви“. По једној верзији приче, населио се у данашњем косаничком засеоку Влаховићи и тамо ступио у најам код Драгаша, где се и призетио. Како је дошао из Боке, прозвали су га Лацманом, што је био надимак за становнике крајева под аустријском или венецијанском управом. Када су се Драгаши преселили на место садашњег истоименог села, Лацмани пређу на место где је данас село Црнобори, за које се каже да је до тада „било пусто и обрасло густом боровом шумом“. Нешто другачија верзија овог предања такође каже да је предак Лацмана дошао из Боке, око 1600. године, али да се прво населио у Какмужима, одакле је затим прешао у Црноборе. Тамо је ступио у најам код Кнежевића, а они су га и оженили и били му кумови. За овог Лацмана се још наводи да се у Боки презивао Богојевић. Постоје и савремена мишљења да Лацмани потичу од Богојевића који живе у Станисељићима у Љешанској нахији, а који такође славе Врачевдан. Генетички тестови су ипак оповргли везу између ова два братства.
-
56. Павловић, Лучиндан, Жарково, Београд
Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује две јако специфичне вредности, повишене DYS393=14 и DYS635=25. Нема претерано блиских поклапања у табели (са мање од 3 разлике на 23 маркера), а једини тестирани који поред Павловића поседује наведене две вредности је Ракић из Новог Милошева код Новог Бечеја, Павловић и он се разликују на 4 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу, али требало би да се ради о овим Павловићима:
Павловићи (Љубисав, Јован и Миливоје), предак Петар „Швапче“ дошао из Железника у ово село као доводац, старином су „из прека“: Поред надимка „Швапче“, да је старином „из прека“ мисле и због тога што је свирао гајде, а то је, веле, нарочита одлика Срба из Војводине, Лучиндан.
https://www.poreklo.rs/2013/12/14/poreklo-prezimena-naselje-zarkovo-cukarica-beograd/ (https://www.poreklo.rs/2013/12/14/poreklo-prezimena-naselje-zarkovo-cukarica-beograd/)
-
57. Цупаћ, Игњатијевдан, Доње Биљане, Бенковац
Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује неколико специфичних вредности, снижене DYS390=23 и DYS437=14, као и повишену DYS549=12. Нема ближих поклапања у табели пројекта. Занимљиво је да у Доњим Биљанима имамо и тестираног Шкорића, који је PH908 и такође слави Игњатијевдан. И Цупаћ и Шкорић поседују неколико специфичних вредности које одступају од модалних, па иако се разликују на чак 7 од 25 маркера, не бих без дубинског/SNP тестирања у потпуности искључио могућност да су повезани по мушкој линији, односно да припадају истој подграни испод PH908. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Цупаћи би старином требали бити из Корлата код Бенковца, одакле су се даље расељавали, између осталог и у Доње Биљане. Помињу се у бенковачком крају у попису из 1749. године.
-
64. Тркуља, Јовањдан, Ребић, Удбина
Припада хаплогрупи I2-PH908>Z16983>Y4789. Поседује хаплотип близак модалном, од неких карактеристичних вредности могу се издвојити снижене DYS533=12 и DYS635=22. Најближе поклапање има са Шкрбићем из Прекаје код Дрвара који такође слави Јовањдан, разликују се на 2 од 25 маркера. Од тестираних који славе Јовањдан потенцијално би му могли бити блиски још и Вановац из Џиндића код Високог и Ивановић из Понијерке код Олова, од првог се разликује на 2, а од другог на 3 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Тркуље (Јовањдан), дошли из Дабра, Глибодол. Тркуље долазе из Босне тј. из Грахова, преко Дабра у Ребић. За време владавине Марије Терезије, Тркуље из Ребића долазе 1752/53. као граничари у Срем и то у Стару Пазову, добивши земљу и доста привилегија.
https://www.poreklo.rs/2012/07/16/poreklo-prezimena-selo-rebi%c4%87-udbina-lika/ (https://www.poreklo.rs/2012/07/16/poreklo-prezimena-selo-rebi%c4%87-udbina-lika/)
-
52. Миљковић, Алимпијевдан, Штитаре, Крушевац
Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Нема потпуних поклапања у бази СДКП. Од карактеристичних вредности има DYS393=12 и YGATAH4=9. Вероватно му је и поред различите славе и кратког хаплотипа близак Ђенадић из места Грчак код Александровца, који је тестиран у оквиру истраживања САНУ, јер са њим дели DYS393=12. Међутим имају различите вредности на два маркера DYS448(19/20) и YGATAH4(10/9). Ипак би због географске блискости и заједничке карактеристичне вредности на позицији DYS393 требало да буду ближе повезани. Самим тим би могао бити повезан са још неким породицама које славе Аранђеловдан, а поседују поменуту карактеристичну вредност: Обрадовић има из Беочина, Петровићима из Прањана код Горњег Милановца и још једном необјављеном породицом из Бабајића код Љига. Више о овој хаплогрупи може да се прочита у следећем чланку https://www.poreklo.rs/2022/01/18/stablo-haplogrupe-i1-m227/ (https://www.poreklo.rs/2022/01/18/stablo-haplogrupe-i1-m227/).
Штитаре код Крушевца није обрађено у мени познатој етнографској литератури. Овај крај је иначе био слабо насељен до друге половине 19. века. Миљковићи са славом Алимпијевдан се помињу у селу Стрменица, општина Александровац. Могуће да су род са Миљковићима из Штитара.
Поздрав , наиме када сам попуњавао упитник пре тестирања навео сам славу коју слави моја породица данас, али та слава није наслеђена по крвном сродству. Мог прадеду, када су му се родитељи развели , мајка је довела у штитаре Штитаре у породицу Бајкић. Једино што је сачувао је презиме, док је преузео да слави Алимпијевдан када је основао своју породицу. Нажалост није хтео да прича о пореклу одакле је доведен мом деди из којих разлога не знам. Једино што сам успео сазнати јесте да је доведен из околине Александровца.
-
Да ли је тестирани оставио некакав контакт? Можда је зна нешто за ову област, ја тим бавим одавно.
Поздрав, изнесо сам оно што знам , нажалост не много.
-
64. Тркуља, Јовањдан, Ребић, Удбина
Припада хаплогрупи I2-PH908>Z16983>Y4789. Поседује хаплотип близак модалном, од неких карактеристичних вредности могу се издвојити снижене DYS533=12 и DYS635=22. Најближе поклапање има са Шкрбићем из Прекаје код Дрвара који такође слави Јовањдан, разликују се на 2 од 25 маркера. Од тестираних који славе Јовањдан потенцијално би му могли бити блиски још и Вановац из Џиндића код Високог и Ивановић из Понијерке код Олова, од првог се разликује на 2, а од другог на 3 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
https://www.poreklo.rs/2012/07/16/poreklo-prezimena-selo-rebi%c4%87-udbina-lika/ (https://www.poreklo.rs/2012/07/16/poreklo-prezimena-selo-rebi%c4%87-udbina-lika/)
Било би занимљиво видети кд би неко од тих родова урадио Big Y ил макар тедтирао неке дубље СНП-ове, дал би био сродан са Бјелајцем, али и самном (Панчевачки)
-
42. Хорњак, Мала Госпојина, Врбас, E-V13>Z1057
Нема блиских поклапања на пројекту. Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS385=17, DYS439=11 и DYS481=20 (ова вредност маркера је посебно карактеристична) и повишене вредности маркера DYS458=17 и DYS635=23. Вредност маркера DYS481=20 је посебно карактеристична и има је свега неколико тестираних на пројекту, који припадају млађим гранама E-Z16988 и E-Y3183. Уколико тестирани не жели да ради дубљи тест (WGS или BigY), свакако бих препоручио SNP тест на E-Z16988 за почетак:
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2218
Хорњаци су Русини и имају предања о пореклу са Крима или из Одесе. Одсуство блиских поклапања међу тестираним Србима је самим тим било очекивано.
-
44. Ђуровић, Петковдан, Велета, Даниловград, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY50887>Y133830>Z13591
Припада роду Бјелопавлића. Од модалног хаплотипа овог рода једино одступа повишена вредност маркера DYS570=22.
У Бјелопавлићима има више различитих братстава Ђуровић. У Велети (која обухвата Ожмидријен) су Ђуровићи, који су огранак Групковића из шире групе Петрушиновића. Петар Шобајић је у свом раду о Бјелопавлићима и Пјешивцима записао следеће:
Ђуровићи (Групковићи) се деле на неколико малих браства, а та су: Жуњићи, Шкеровићи, Кржићи, Петровићи, Баџовићи, Ћиповићи, Рекићи и Мињачевићи. Куће су им расуте по Петрушиновићима. У Ожмидријену их има 19 кућа, прешле су онде из Слатине пре око 200 година. У Слатини (Чукос, Пољица и Долови) 16 к. Петровића у Копиту Петровића 6 к. На Главици 9 к., у Косовом Лугу 16 и у Спужу З. Има Групковића давно исељених у Задру и Сарајеву.
-
49. Тубић, Савиндан, Доње Лопиже, Сјеница, E-V13>Z5018>S2979>FGC11451>FGC11450
Припада роду Вранешана - савинштака. Од модалног хаплотипа овог рода једино одступа снижена вредност маркера DYS570=19. То је уједно и једини маркер на коме се разликује од хаплотипа претходно тестираног Тубића из истог места, чији резултат још није објављен.
Тестирани је навео да се Лако Тубић, његов најстарији познати предак, доселио у Доње Лопиже око 1800. године из Павиног Поља у Вранешу. Нисам до сада наишао на ово предање о пореклу Тубића у литератури, тада да представља значајну потврду да је матица овог рода у Вранешу.
Већина породица која припада овом роду је у околини Пријепоља, док у Вранешу овом роду припадају Вуковићи из Соколца.
Род Вранешана - савинштака је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.
Ниједан припадник овог рода до сада није урадио дубљи тест, тако да би било корисно да тестирани поручи BigY или WGS тест ради прецизнијег генетичког профилисања овог рода.
-
54. Гајић, Никољдан, Чуклић, Шипово, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106
Припада генетичком роду Матаруга. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS385=19 и снижену вредност маркера DYS635=22. Ове две вредности су карактеристичне за Братиће из Бањана, али они славе Томиндан и поседују и трећу карактеристичну вредност маркера DYS570=20, коју нема хаплотип Гајића. Самим тим, не може се тврдити да Гајићи потичу од Братића, иако је то сасвим могуће.
Тестирани је навео да Гајићи имају два предања о свом пореклу: према једном потичу са Косова, а према другом из Никшића. Друго предање је очито ближе истини.
Род Матаруга је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.
-
80. Глишић, Часне Вериге Апостола Петра, Бушлетић, Добој, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176894
Припада роду Васојевића, односно подроду Томића из Горње Мораче, који славе Петровдан и од којих по свој прилици потиче разграната група братстава из Босанске Крајине која славе Часне Вериге Апостола Петра.
Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS449=34 и снижену вредност маркера DYS635=22.
Тестирани је навео да су Глишићи на Требаву дошли из Крајине. Ово је свакако тачно с обзиром на то да је матица свих братстава која славе Часне Вериге Апостола Петра у околини Мркоњић Града.
-
86. Рајић, Никољдан, Врховина, Соколац, E-V13>Z5018>S2979>FGC11451>FGC11450
Од хаплотипа Рајића из суседних Калаузовића разликује се на једном маркеру.
103. Рајић, Никољдан, Калаузовићи, Соколац, E-V13>Z5018>S2979>FGC11451>FGC11450
Хаплотип тестираног поседује вредност маркера DYS385=15-20 коју нема ниједан припадник хаплогрупе Е на пројекту. Поред ове вредности, за грану FGC11450 нетипична је и вредност маркера DYS635=21. Због тога бих тестираном препоручио да поручи SNP тест којим би потврдио припадност грани FGC11450:
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2490
На три маркера се разликује од хаплотипова Поповића (Аранђеловдан, Опарић/Рековац), Вранића (Томиндан, Баја/Мађарска) и Стојановића (Јовањдан, Липовица/Власотинце).
Рајићи важе за староседеоце на Романији, а према сопственом предању су на том простору живели и у време доласка Турака. Памте као најдаљег претка неког војводу Угљешу, кога због свог имена везују за Угљешу Мрњавчевића.
Двојица тестираних поседују снижену вредност маркера DYS635=21 и извесно припадају истом генетичком роду.
-
49. Тубић, Савиндан, Доње Лопиже, Сјеница, E-V13>Z5018>S2979>FGC11451>FGC11450
Припада роду Вранешана - савинштака. Од модалног хаплотипа овог рода једино одступа снижена вредност маркера DYS570=19. То је уједно и једини маркер на коме се разликује од хаплотипа претходно тестираног Тубића из истог места, чији резултат још није објављен.
Тестирани је навео да се Лако Тубић, његов најстарији познати предак, доселио у Доње Лопиже око 1800. године из Павиног Поља у Вранешу. Нисам до сада наишао на ово предање о пореклу Тубића у литератури, тада да представља значајну потврду да је матица овог рода у Вранешу.
Већина породица која припада овом роду је у околини Пријепоља, док у Вранешу овом роду припадају Вуковићи из Соколца.
Род Вранешана - савинштака је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.
Ниједан припадник овог рода до сада није урадио дубљи тест, тако да би било корисно да тестирани поручи BigY или WGS тест ради прецизнијег генетичког профилисања овог рода.
Тубићи су заправо даљим пореклом из Дробњака, као и сви остали припадници овог рода.
-
Тубићи су заправо даљим пореклом из Дробњака, као и сви остали припадници овог рода.
На основу чега је изведен овај закључак ако знамо да им нико није генетички сродан у Дробњаку, нити имају предање о пореклу из Дробњака?
-
На основу чега је изведен овај закључак ако знамо да им нико није генетички сродан у Дробњаку, нити имају предање о пореклу из Дробњака?
Можда не у овом случају, али постоји усмено предање о даљем пореклу из Дробњака. Истина је да немају генетичке сроднике у Дробњаку, а како и да имају, кад то нису Новљани, већ малобројни Старинци племена, који су давно потиснути преко реке Таре.
-
42. Хорњак, Мала Госпојина, Врбас, E-V13>Z1057
Нема блиских поклапања на пројекту. Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS385=17, DYS439=11 и DYS481=20 (ова вредност маркера је посебно карактеристична) и повишене вредности маркера DYS458=17 и DYS635=23. Вредност маркера DYS481=20 је посебно карактеристична и има је свега неколико тестираних на пројекту, који припадају млађим гранама E-Z16988 и E-Y3183. Уколико тестирани не жели да ради дубљи тест (WGS или BigY), свакако бих препоручио SNP тест на E-Z16988 за почетак:
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2218
Хорњаци су Русини и имају предања о пореклу са Крима или из Одесе. Одсуство блиских поклапања међу тестираним Србима је самим тим било очекивано.
Русини у Војводини, односно у Панонији су пореклом из источне Словачке, са Карпата. Знајући да су се ободима Карпата кретале влашке групе све до Пољске, овај резултат и није велико изненађење. Лично знам једног Хорњака, и он ми је рекао да презиме Хорњак значи рудар.
-
Поздрав , наиме када сам попуњавао упитник пре тестирања навео сам славу коју слави моја породица данас, али та слава није наслеђена по крвном сродству. Мог прадеду, када су му се родитељи развели , мајка је довела у штитаре Штитаре у породицу Бајкић. Једино што је сачувао је презиме, док је преузео да слави Алимпијевдан када је основао своју породицу. Нажалост није хтео да прича о пореклу одакле је доведен мом деди из којих разлога не знам. Једино што сам успео сазнати јесте да је доведен из околине Александровца.
Генетика Вас сврстава у род са породицама које славе Аранђеловдан па је то сигурно добар показатељ. Ваш рођак из Грчка је досељен из Ботурића. Тамо има аранђеловштака, али су већ тестирани и нису ваша хаплогрупа. Они су се према литератури доселили за време Велике сеобе 1690. Међутим имате рођаке пореклом из Ботурића код Бијелог Поља, породица Нововић, славе Аранђеловдан. То је сигурно бољи кандидат за даљу потрагу за прецима. Иначе у Грчку има Миљковића, али славе Томиндан. Иначе је презиме Миљковић веома често у том крају. Не бих се за њега везивао.
100. Нововић, Аранђеловдан, Побретићи, Бијело Поље
Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Има прилично модалан хаплотип за ову грану, без посебно карактеристичних вриједности. Једина нешто карактеристичнија вриједност је DYS576=17 коју Нововић дијели са тестрианим из околине Клине, који такође слави Аранђеловдан, па остаје отворена могућност везе. Нововић има пуно поклапање са Крунићем из Јасенице код Ваљева, који слави св. Василија, али због географске удаљености, различите славе, модалности хаплотипа, питање је да ли постоји ближа веза. Много је извјеснија веза са Миленковићем из Мирнице код Куршумлије, односно са родом Мараша из Полимља од којег потичу. Са Миленковићем се Нововић разликује на једном маркеру од 23 упоредивих.
За Нововиће из Побретића се у етнографској литератури може прочитати сљедеће: "Предак Ново досељен негдје из Брда пре пет колена. Најпре се доселио у Растоку. Одатле су се његови потомци преселили у Ботуриће,а из овог села 1906. године прешли у Побретиће." Ово најстарије исходиште у Брдима поклапа се са предањима Мараша, који славе Михољдан. У суштини, Михољдан и Аранђеловдан представљали су слављење истог свеца- св. Архангела Михаила, али са календарском разликом од 13 дана, и могла би постојати ближа веза Мараша са Нововићима. На ову везу указују и резултат Марашевића из Врбнице код Сјенице, који слави Аранђеловдан.
Приједлози за даље тестирање:
Једино што је смислено предложити јесте неки од геномских тестова BIGY700, Dante Labs, Nebula, WGS400 Yseq.
-
87. Јанковић, Игњатијевдан, Дубочани, Требиње
Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480>Y129040, роду Игњатијевштака.
Поседује већи број потпуних поклапања, која поред раније тестираног братственика из истог места укључују и географски удаљене Игњатијевштаке - Радуловића из северне Лике из Малетића из Мачве.
Тестирани је у упитнику навео предање које је забележено и у познатој литератури, према којем Јанковићи припадају племену Малешеваца. Уз Јанковиће на ширем подручју Херцеговине једино још Дракули из фочанског краја славе Игњатија и припадају G2a-Y129040 хаплогрупи, док убедљива већина малешевских братстава припада хаплогрупи I2a-PH908.
Идеја коју сам пласирао у време када су почели да испливавају ови и резултати оближњег рода Земуновића-Корјенића који су им и маркерно блиски јесте да Јанковићи и Дракули представљају ''утопљене'' Корјениће међу Малешевце. Аргумената за ту тврдњу има и са генетичке стране: Корјенићи су потврђени припадници гране Y60799* (нису дубље тестирани), и уз ''Малешевце'' добрим делом поседују комбинацију вредности 389II=30 + 570=19.
Игњатијевштаци су додатно SNP испрофилисани тестирањем својих крајишких припадника на низводну Y60799>Y129040 (Радуловић) и још нижу Y425678 (Маћешић и Никољштак Козлица). Дубинским тестирањем нпр. баш Јанковића и неког од Корјенића би имали доста прецизнију временско-родословну дистанцу између ''Малешеваца'' и Корјенића са једне, и њихових исељеника из пре свега Крајине са друге стране. С тога са моје стране најтоплија препорука за неки од таквих тестова.
Географија G2a-Y128480>Y129040 Игњатијевштака.
(https://i.imgur.com/UA8z5sy.png)
-
56. Павловић, Лучиндан, Жарково, Београд
Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује две јако специфичне вредности, повишене DYS393=14 и DYS635=25. Нема претерано блиских поклапања у табели (са мање од 3 разлике на 23 маркера), а једини тестирани који поред Павловића поседује наведене две вредности је Ракић из Новог Милошева код Новог Бечеја, Павловић и он се разликују на 4 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу, али требало би да се ради о овим Павловићима:
https://www.poreklo.rs/2013/12/14/poreklo-prezimena-naselje-zarkovo-cukarica-beograd/ (https://www.poreklo.rs/2013/12/14/poreklo-prezimena-naselje-zarkovo-cukarica-beograd/)
Не може да се одреди на основу 23 макера, али мало "навијачки" , ентузијастички, "са стране", "он је Никшић док се не докаже супротно" :) (с обзиром да је PH908)
Са "нулте тачке ", још увек није
Свака душа добродошла, рода од хиљаду года, Владо реагуј ;D
-
Погледао сам, није нам близак. Рекао бих да 100% није пореклом Никшић.
-
81. Џухо, муслиман, Џуха/Ново Горажде, R1b-L51 (вероватно R1b-U106)
Према подацима из упитника, у селу Џуха су присутни од 19. века. По једној, недокументованој верзији предања, предак је дошао из Сирије. Тестирани наводи да се презиме јавља и у Дубровнику код католика и наводно се обе гране везују за јањичаре, а предак горажданске гране је по неким верзијама породичног предања био одметник.
У етнографској литератури смо нашли помене припадника овог рода на подручју где и сада живе, али без неких индиција о њиховом даљем пореклу.
Хаплотип тестираног има већи број врло ретких и карактеристичних вредности STR маркера за припаднике R1b хаплогрупе на подручју Балкана, као што су DYS449=31 и DYS576=16, али и DYS385=12-14 и DYS570=18.
Предвиђач хаплогрупа НЕВГЕН не оставља сумњу да се ради о тзв. "западној" подграни R1b-L51. Штавише, даје највећу вероватноћу да Џухо припада некој подграни кровне хаплогрупе R1b-U106. Ова мутација настала је пре око 4600 година, а повезује се са племенима германског порекла, са чијим миграцијама је и могла стићи на Балкан. НЕВГЕН даје и малу вероватноћу да се ради о некој подграни хаплогрупе R1b-U152, итало-келтског древног порекла, која такође није ретка на простору Балкана.
(https://i.postimg.cc/qMrf6hZ4/image.png)
Неколико кратких хаплотипова у табели СДНКП су на дистанци 2/17 од Џуха, али увидом у маркере на којима се јављају разлике, види се да се ради о потпуно различитим кровним гранама R1b хаплогрупе (западна наспрам источне R1b). Ни на нешто већем броју упоредивих маркера (23 или 25), Џухов хаплотип нема ни једно иоле ближе поклапање са другим тестиранима у табели СДНКП.
У значајно већој бази резултата R1b пројекта компаније FTDNA, уочава се неколико хаплотипова који деле карактеристичне вредности маркера са Џухом, међутим има их и у оквиру хаплогрупе R1b-U106 и хаплогрупе R1b-U152, па не треба у потпуности искључити ни могућност да Џухо припада хаплгорупи R1b-U152.
У сваком случају, због неуобичајеног хаплотипа, било би пожељно да Џухо уради дубински тест (WGS или Big Y-700) чиме би се могло поузданије одгонетнути његово даље порекло и везе са другим дубински тестираним људима на филогенетском стаблу људског рода.
Обзиром ови тестови тренутно коштају преко 400 EUR, ако је тај финансијски издатак превелики, Џухо може код компаније YSEQ зa $19 поручити најпре тест на SNP мутацију R1b-U106 (https://www.yseq.net/advanced_search_result.php?keywords=U106), па ако је позитиван, поручити детаљан R1b-U106 Superclade Panel (https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=27&products_id=18643).
Ако ипак буде негативан на мутацију R1b-U106 (https://www.yseq.net/advanced_search_result.php?keywords=U106), најлогичније би било да провери мутацију R1b-U152 (https://www.yseq.net/advanced_search_result.php?keywords=U152) па ако је позитиван, да поручи R1b-U152 Superclade Panel (https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=27&products_id=38288).
-
2. Стевановић, Мрвеш, Бојник
Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристика: 385=15-16, 439=14, 389II=32, 456=16, 570=19, 481=32. Иако има 6 разлике на упоредива 23 маркера са једним још необјављеним резултатом из Врања, чији је предак дошао из Лесковца пре 1900, рекао бих да веза постоји.
Тестирани је дао врло штуре податке о пореклу, тако да још увек немам податак о слави. Самим тим и не знам којем би роду из Мрвеша могао припадати тестирани.
https://www.poreklo.rs/2017/07/15/poreklo-prezimena-selo-mrves-bojnik/
Препорука за неки напреднији тест (BigY700, WGS...).
-
33. Мирковић, Врачевдан, Бошњане, Рача
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности бих посебно издвојио јако ретку вредност 460=9, коју у табели има пар тестираних појединаца...док од осталих:19=15, 391=10, 643=11. Иако има велики број разлика, чак 10, где су неке вишеструке, споменуо бих Ђоровића из Лешка. Међутим не могу да потврдим ову везу, па бих Мирковићу предложио тестирање СНП-а BY200456 (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=373929&osCsid=29d9644f7fe9d2a34282c9659d8ed5a9) или ако је у могућности да одради неки напреднији тест (BigY700, WGS...).
Мирковићи су Домановићи. У литератури стоји да су досељени у периоду 1737-1787 из Херцеговине.
https://www.poreklo.rs/2015/03/24/poreklo-prezimena-selo-bosnjane-raca/?script=cir
Према речима тестираног, потичу од Мирка Домановића, сина Петра Домановића из Г. Јарушица. У Бошњане се доселио Влатко Домановић.
Међутим тестирањем је утврђено да Домановићи из Г. Јарушица припадају хаплогрупи R1b-U152.
32. Домановић, Св. Врачи, Горње Јарушице, Крагујевац (R1b-U152 > R-FTA27217 > R-FTA43936)
-
84. Степановић, Никољдан, Пецка, Осечина
Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује хаплотип близак модалном, без неких специфичних вредности. Иако има велики број потенцијално блиских поклапања (1-2 маркера разлике), због модалности хаплотипа се на овом броју тестираних маркера не може поуздано утврдити ближа веза ни са једним тестираним. Препорука је даље тестирање путем неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Теститани је у упитнику навео да су према предању даљим пореклом из Херцеговине. У тексту о Пецкој на порталу помињу се Степановићи са славом Јовањдан, не знам да ли је у питању грешка или се говори о неким другим Степановићима.
https://www.poreklo.rs/2013/01/25/poreklo-prezimena-selo-pecka-ose%C4%8Dina/ (https://www.poreklo.rs/2013/01/25/poreklo-prezimena-selo-pecka-ose%C4%8Dina/)
-
Pozdraav, kada će izaći ostatak rezultata? Hvala :)
-
38. Милошевић, Стевањдан, Буковик, Аранђеловац
Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристичних вредности: 19=17, 389=12-30, 576=16, 481=29, 533=14, 635=24. Најближи на пројекту му је Дутина из Мируша код Билеће, са којим дели исту славу, али и одређене карактеристичне вредности попут 389I=12, 576=16, још нижу вредност 481=28, 533=14, 635=24. Иако имају 4 разлике на упоредива 23 маркера, рекао бих да веза између њих сигурно постоји. Такође показује и могућу везу са Парабуцким из Раткова код Оџака, са којим такође дели исту славу. Али све ове везе би требало проверити неким од напреднијих тестова (WGS, BigY700...).
Тестирани наводи као родоначелника Вучића. Зна пасове све до Милоша, по коме носе презиме и који је рођен крајем 18. или почетком 19. века.
У литератури се за Милошевиће наводи следеће: "Вучићевићи (Бановићи, Милошевићи, Топаловићи, Лазаревићи Миленковићи) 25 к. Слава: св. Стеван. Од Сјенице дошао неки Јанковић са слугом Вучићем, кога ожени својом одивом. Вучић (чукундед данашњих Вучићевића) имао девет синова, и од њих је цела ова фамилија. Станују у крајевима: Слатини и Михаиловом Пољу."
https://www.poreklo.rs/2013/07/30/poreklo-prezimena-selo-bukovik-aran%C4%91elovac/
-
62. Тодоровић, Јовањдан, Београд
Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим 391=10 и 385=13-15, остале вредности су блиске модалним вредностима. Пошто и предање није прецизно, тешко је рећи ко му је близак на пројекту.
Према речима тестираног досељени су у Београд из Неготинске Крајине почетком 20. века. А даљим пореклом су из Потарја.
Због спомињања Потарја, славе Јовањдан и вредности 385=13-15, не бих искључио могућност да тестирани припада грани FT25902. Зато предлажем Тодоровићу или да тестира овај СНП (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108329) ореко Yseq-a или да уради неки од напреднијих тестова.
Није згорег споменути и један нејавни резултат из околине Зајечара, са којим дели славу и 385=13-15. Имају 5 разлике на упоредива 25 маркера, где је једна разлика двострука.
-
62. Тодоровић, Јовањдан, Београд
Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим 391=10 и 385=13-15, остале вредности су блиске модалним вредностима. Пошто и предање није прецизно, тешко је рећи ко му је близак на пројекту.
Према речима тестираног досељени су у Београд из Неготинске Крајине почетком 20. века. А даљим пореклом су из Потарја.
Због спомињања Потарја, славе Јовањдан и вредности 385=13-15, не бих искључио могућност да тестирани припада грани FT25902. Зато предлажем Тодоровићу или да тестира овај СНП (https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=108329) ореко Yseq-a или да уради неки од напреднијих тестова.
Није згорег споменути и један нејавни резултат из околине Зајечара, са којим дели славу и 385=13-15. Имају 5 разлике на упоредива 25 маркера, где је једна разлика двострука.
Коју вредност Тодоровић има на DYS576?
-
Коју вредност Тодоровић има на DYS576?
Модалну 18.
-
Понадах се да је 16 :)
-
76. Смиљанић, Стевањдан, Лежимир, Сремска Митровица
Припада хаплогрупи PH908. Има веома ретку вредност 385=12-14. Толико је ретка, да је једини поседује. Уколико занемаримо овај маркер, односно претпоставимо да је у питању његова приватна мутација и узмемо у обзир карактеристичне вредности 19=15 и 481=32, као и славу Стевањдан, најближи му је скоро објављен Перишић из околине Младеновца... што може бити јако занимљиво, уколико се заиста ова веза потврди.
Перишић, Стевањдан, Међулужје, Младеновац
Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15, 481=32.
Претпостављам да има форумаша који ће о Смиљанићима да напишу нешто више.
Тестираном предлажем неки од напреднијих тестова.
-
Нико то не зна.
Изгледа да ипак нису исто.
-
Поздрав , наиме када сам попуњавао упитник пре тестирања навео сам славу коју слави моја породица данас, али та слава није наслеђена по крвном сродству. Мог прадеду, када су му се родитељи развели , мајка је довела у штитаре Штитаре у породицу Бајкић. Једино што је сачувао је презиме, док је преузео да слави Алимпијевдан када је основао своју породицу. Нажалост није хтео да прича о пореклу одакле је доведен мом деди из којих разлога не знам. Једино што сам успео сазнати јесте да је доведен из околине Александровца.
Ево још једне везе са местом Ботурићи:
Богојевић, Аранђеловдан, Ботурићи, Александровац
Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Од карактеристичних вредности у хаплотипу има DYS549=11 и DYS393=12. Због исте вредности на позицији DYS393 може се са сигурношћу сврстати у исти род са: Ђенадићем из Грчка код Александровца, Миљковићима из Штитара код Крушевца, даљим пореклом из околине Александровца, Обрадовићем из Беочина, Петровићем из Прањана код Горњег Милановца и једном необјављеном породицом из Бабајића код Љига.
Богојевиће из Ботурића помиње Радослав Љ. Павловић у књизи Копаоник, и при том износи предање да су дошли у Великој сеоби од Призрена, заједно са још неколико породица из Ботурића.
-
Акција је дефинитивно затворена. Остао је непознат резултат Рајића из Кнежице код Петровца на Млави (слава Лазарева Субота, ред. бр. 83) који до сад није послао резервни узорак на анализу. Кад и ако то уради, његов резултат ће бити објављен на теми "Нови тестирани".
-
88. Перотић, Лучиндан, Чваљина/Равно, I2-Y3120>PH908
Објавићемо још овај резултат на теми Светски ДНК месец 2024, као последњи.
Ово је други тестирани Перотић из Чваљине са чијим се резултатом потврдило да се ради о припадницима истог рода. Хаплотип рода карактеришу вредности YGATAH4=9, DYS481=28 и у мањој мери DYS19=15.
О роду Перотића сам писао у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине:
Перотићи су староседелачко братство из Чваљине у Попову пољу. Живели су у чваљинском Доњем Селу, у махалама која зову Дулићева и Куртовића улица. Славе Лучиндан, а памте да су некад славили Јовањдан. Предање каже да су се у Попово давно доселили из Далмације, са острва Шипан. У породици се помиње и друго предање, по коме потичу из Црне Горе, од Петровића код Никшића.
У Чваљини су Перотићи рано забележени, још 1690. године. У јануару те године, међу потписницима једног писма које аустријском цару Леополду I упућују угледни народни прваци у име становника Попова, наводи се и извесни Иван Перотић из Чваљине. Према неким ауторима, овакво рано помињање Перотића у Чваљини је разлог да се предање о њиховом доласку из Далмације може сматрати мало вероватним. Неки други, хрватски аутори, због предања о пореклу са Шипана, мисле да су Перотићи старином ипак далматински римокатолички род који је у Чваљини прешао у православље.
Перотића, које још зову и Станковићима, било је и у Побрђу, засеоку Горњег Храсна, где су се доселили из Чваљине око 1720. године. У првим деценијама 20. века Перотићи су живели и у Мостару, а неки су у том месту забележени још у 19. веку.
-
Коначна статистика на 87 објављена резултата.
И2а- 38- (43.6%) 28-Дин Југ (73.6%) /10- Дин Север (26.3%)
Е-В13-13 (14.9%)
Р1а-12 (13.7%)
И1-7 (8%)
Р1б-7 (8%)
Ј2б-5 (5.7%)
Г2а-5 (5.7%)
-
83. Рајић, Лазарева Субота, Кнежица, Петровац на Млави
Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>L1280>Y5647>FT148265>YP611>YP3987. Поседује све карактеристичне вредности ове гране (DYS385=11-13, DYS448=21 и DYS643=9), али и неколико снижених вредности које одступају од модала: DYS19=16, DYS456=15, DYS570=18 и DYS549=11. Нема претерано блиских поклапања у нашој табели, а најближи су му Ђорић из Дарковца код Црне Траве (3 разлике на 23 маркера) и двојица Цветковића из Великог Јовановца код Пирота (5 разлика на 25 маркера). Сви поменути славе Аранђеловдан. Препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
Рајићи се не спомињу у тексту о Кнежици на порталу, па је могуће да потичу од братства Стефановића, јединог братства у Кнежици које слави Лазареву суботу:
Стефановићи (Чокићи 18к; Мићићи 12к) у Дабовцу и Југовцу, са Косова. Славе Св. Лазара.
https://www.poreklo.rs/2019/03/26/poreklo-prezimena-knezica-petrovac-na-mlavi/ (https://www.poreklo.rs/2019/03/26/poreklo-prezimena-knezica-petrovac-na-mlavi/)
-
36. Анџић, Ђурђевдан, Штрпци, Рудо, J2b-M205>Y22059
У литератури (Вишеградски Стари Влах) се каже следеће: "Анџићи, право им је презиме Обрадовићи, а ово су име добили, кад им је дед држао хан у Штрпцима. Не зна се одакле су, ни кад су досељени. Славе Св. Ђорђа"
Реч је о подграни J-Y155375. Велики број блиских поклапања на простору Старог Влаха (слава Ђурђевдан), у пљеваљском крају, околини Фоче и Далмацији. С обзиром на поклапање са Крнојелцима и блиским породицама (Никољдан) и далматинским Кричкама (Никољдан), најпре треба проверити припадност подграни FT422756.
Извињавам се што се осврћем на резултат од прошле године али ме занима да ли се за ове Анџиће дакле поуздано може рећи да су директно Кричи/од Крича или је ситуација компликованија?
-
Извињавам се што се осврћем на резултат од прошле године али ме занима да ли се за ове Анџиће дакле поуздано може рећи да су директно Кричи/од Крича или је ситуација компликованија?
Компликованија утолико што код Анџића постоји мутација на маркеру 19 (16), која се опет јавља код тестираних из околине Пријепоља, Источне Херцеговине и Крајине. Осим тога, хаплотип јесте најближи оном који се среће на простору Затарја и Фоче, тачније код потврђених J-Y155375>FT422756 (Горње Подриње и Кричке) и J-Y155375>BY173966 (Затарје). Дакле и етимологија и генетика и географија овде указују на племе Крича.
-
65. Видојевић, Ћириловдан, Видово, Нови Пазар, E-V13>Z5018>S2979>FGC11451>FGC11450
Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS385a=15. Ову вредност маркера дели са једним тестираним (чији резултат још није објављен) из Пусте Тушимље код Новог Пазара, који такође слави Ћириловдан. Хаплотипови им се разликују на само једном маркеру, тако да су с обзиром на географску блискост скоро извесно ближе повезани. Њих двојица су уједно и једини тестирани припадници ове гране са овом славом.
Петар Петровић у свом раду о Рашкој не помиње Видојевиће у Видову:
https://www.poreklo.rs/2018/02/11/poreklo-prezimana-selo-vidovo-novi-pazar/
Тестирани је у упитнику навео да су Видојевићи у Видово дошли са Косова, а да су даљим пореклом из Далмације или Херцеговине.
Тестирани је сасвим извесно пореклом из Пусте Тушимље, пошто тамо има Видојевића, који су део већег рода Милошевића:
(https://i.imgur.com/wpg9m6m.png)
Претпостављам да су у Видово дошли у другој половини 20. века.
-
У Тушимљи 1851.године пописан је Аксентије син Видоја 60 година са синовима Петар 25 , Косто 22 , Глигорије 18 и унуком Радованом , сином Петра 4 године .
Иначе што се Видова тиче , проф.Векослав Јовановић из Новог Пазара је скорије објавио књигу Видово , завичајне и породичне приче , па сам сигуран да има нешто и о Видојевићима
-
Иначе што се Видова тиче , проф.Векослав Јовановић из Новог Пазара је скорије објавио књигу Видово , завичајне и породичне приче , па сам сигуран да има нешто и о Видојевићима
Заиста и има. Тамо је наведено да се из Пусте Тушимље у Видово као домазет доселио Миљојко Видојевић (1910-1981). Дакле, најраније је могао доћи крајем 20-их година 20. века.
Место порекла је измењено у табели из "Видово/Нови Пазар" у "Пуста Тушимља/Нови Пазар" пошто тамо наводимо место порекла са почетка 20. века.