Светски ДНК месец 2024

[Atlantische]

4. Милкановић, Стевањдан, Косово, Миљено, Чајниче

Припада хаплогрупи G2a-M406>L14, роду Селаковића-Морачана.

На 23 упоредива маркера има потпуно поклапање са тројицом Пековића (2 x Крња Јела и Сврке) и Јекнићем (Сврке) из овог рода. По 2 маркерне разлике има са братствима Дуловића и Пајовића која су родословно блиска. 

Породица тестираног је у заселак Косово прешла из оближњих Батотића у којима су живели током 19. века, а по предању су тамо доселили из Црне Горе где су носили презиме Новаковић. Резултат теста уз славу и предање несумњиво говори у прилог сеоби са подручја данашње Црне Горе, уз реалну претпоставку да Милкановићи потичу од Пековића или неког њима блиског братства овог повећег рода.

[Atlantische]

7. Башић, Јовањдан, Шиповљани, Дрвар

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480, роду Кукиловића и Адамовића.

Башић има 23/23 са Михајловићем из оближњих Мокронога, односно по 1 и 2 маркера разлике са Адамовићима из Дрвара и Босанске Крупе. Тест је потврдио заједничко предање Башића и Михајловића о припадности роду Кукиловића из Унца, којем поред њих по предању припада још неколико тамошњих породица. Адамовићи иако нису предањски повезани са овим родовима несумњиво деле заједничко порекло и старину на подручју Унца. Ово је уједно и потврда резултата раније тестираног G-L42 Башића са 23andMe непознатог места порекла.

О генетичком роду Кукиловића и Адамовића имамо засебну тему на форуму на којој су подробније реконструисане њихова разгранатост и теорије о пореклу.

[Крни Јелац]

4. Милкановић, Стевањдан, Косово, Миљено, Чајниче

Припада хаплогрупи G2a-M406>L14, роду Селаковића-Морачана.

На 23 упоредива маркера има потпуно поклапање са тројицом Пековића (2 x Крња Јела и Сврке) и Јекнићем (Сврке) из овог рода. По 2 маркерне разлике има са братствима Дуловића и Пајовића која су родословно блиска. 

Породица тестираног је у заселак Косово прешла из оближњих Батотића у којима су живели током 19. века, а по предању су тамо доселили из Црне Горе где су носили презиме Новаковић. Резултат теста уз славу и предање несумњиво говори у прилог сеоби са подручја данашње Црне Горе, уз реалну претпоставку да Милкановићи потичу од Пековића или неког њима блиског братства овог повећег рода.

Дуловића Стевањштака је било у засеоку Горња Подкозара, на граници Горажда и Чајнича. То је око 8 км удаљено од Батотића. Тако да су највјероватније Милкановићи од њих.

[Кековац]

34. Затежић, Ђурђевдан, Љубић, Чачак

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има потпуно поклапање са неколико тестираних, Еровићем из Пода код Бијелог Поља, Живковићем из Радијевића код Нове Вароши, који слави Цвети (припада подграни FGC22054) и Лукићем из Семизовца код Вогошће, који слави Стевањдан, међутим због познатих миграторних праваца са краја 18. и почетка 19. века и славе Ђурђевдан у ближу везу бих га довео са Адамовићем из Забрдњих Тоца код Пријепоља, од чијег резултата се разликује само на брзомутирајућем маркеру DYS570. Друга могућност би била да је повезан са неколико породица које су му географски ближе али имају нижу вредност на маркеру 385b=14 у поређењу са Затежићем који на тој позицији има вредност 15. У ту групу спадају између осталих Ћаловић из Зеока, Радојичић из Клатичева, Глишовић из Калиманића и Трифуновић из Речица. Трифуновић је радио WGS тест и потврђено припада дубљој грани I1-P109>FGC22061>FT408946>Y237563, па бих Затежићу препоручио да уради WGS или BigY-700 тест, уколико је у могућности и уколико је заинтересован за даље истраживање порекла.

Затежићи се помињу у Љубићу још у чибучком дефтеру из 1824, тако да је породица присутна у Љубићу већ више од 200 година. На жалост, Љубић није обрађен у етнографској литератури.

[Aleksandar R21]

3. Бјелетић, Крагујевац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>YP237>FGC13681>YP5997>Y47222>Y260767. Тестирани поседује две карактеристичне вредности које одударају од модалних, у питању су повишене DYS439=11 и DYS549=13. Најближи су му Тешић из Мионице и Лукић и Јевтић из Осечине (сви славе Јовањдан), од којих се разликује на 2 од 23 маркера, док се од већине осталих припадника ове гране разликује на 3-5 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео само да им је старије презиме било Петковић.

Da li se zna slava i bilo kakvo dalje poreklo testiranog?

[Антонин]

34. Затежић, Ђурђевдан, Љубић, Чачак

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има потпуно поклапање са неколико тестираних, Еровићем из Пода код Бијелог Поља, Живковићем из Радијевића код Нове Вароши, који слави Цвети (припада подграни FGC22054) и Лукићем из Семизовца код Вогошће, који слави Стевањдан, међутим због познатих миграторних праваца са краја 18. и почетка 19. века и славе Ђурђевдан у ближу везу бих га довео са Адамовићем из Забрдњих Тоца код Пријепоља, од чијег резултата се разликује само на брзомутирајућем маркеру DYS570. Друга могућност би била да је повезан са неколико породица које су му географски ближе али имају нижу вредност на маркеру 385b=14 у поређењу са Затежићем који на тој позицији има вредност 15. У ту групу спадају између осталих Ћаловић из Зеока, Радојичић из Клатичева, Глишовић из Калиманића и Трифуновић из Речица. Трифуновић је радио WGS тест и потврђено припада дубљој грани I1-P109>FGC22061>FT408946>Y237563, па бих Затежићу препоручио да уради WGS или BigY-700 тест, уколико је у могућности и уколико је заинтересован за даље истраживање порекла.

Затежићи се помињу у Љубићу још у чибучком дефтеру из 1824, тако да је породица присутна у Љубићу већ више од 200 година. На жалост, Љубић није обрађен у етнографској литератури.

Презивали су се још и Затега, и Ђорђијевић (Ђорђевић). Предање каже да им презиме долази од речи затега, што је био назив за виноградарска клешта. Код Ердељановића стоји да су Затежићи из Љубића пореклом од Затега из Лиса,  а да су Затеге из Лиса или из Босне или Нове Вароши.  Поседујем родослов породице који се односи на период 1824-1863 јер сам их истраживао будући да ми је прабаба Затежић.
Такође има један интересантан податак да су НАВОДНО кумовали Лазару Мутапу, те да је касније његов братанац тврдио да је Мутапа док је лежао ране отровао један од Затежића кога су Турци потплатили.

[Кековац]

Презивали су се још и Затега, и Ђорђијевић (Ђорђевић). Предање каже да им презиме долази од речи затега, што је био назив за виноградарска клешта. Код Ердељановића стоји да су Затежићи из Љубића пореклом од Затега из Лиса,  а да су Затеге из Лиса или из Босне или Нове Вароши.  Поседујем родослов породице који се односи на период 1824-1863 јер сам их истраживао будући да ми је прабаба Затежић.
Такође има један интересантан податак да су НАВОДНО кумовали Лазару Мутапу, те да је касније његов братанац тврдио да је Мутапа док је лежао ране отровао један од Затежића кога су Турци потплатили.

У попису из 1824. се у Љубићу помињу Ненад Затежић, Мијаило Затега и Вукан Затега. У попису 1823. за Руднички нахију се помиње само Вукан. Могуће да су се етапно досељавали из Лисе. Видим да је Затега било и у оближњем Пухову. Ердељановић наводи и огранак у Крстацу, презиме Лазовић. У Лис су дошли по Ердељановић свим новодима пре 300 година (сада већ пре 400). Могуће да су то Затежићи, мада је интересантно да су истовремено у Љубићу постојала оба презимена, Затега и Затежић, што се види из пописа из 1824.

[Владимир Бојановић]

У попису из 1824. се у Љубићу помињу Ненад Затежић, Мијаило Затега и Вукан Затега. У попису 1823. за Руднички нахију се помиње само Вукан. Могуће да су се етапно досељавали из Лисе. Видим да је Затега било и у оближњем Пухову. Ердељановић наводи и огранак у Крстацу, презиме Лазовић. У Лис су дошли по Ердељановић свим новодима пре 300 година (сада већ пре 400). Могуће да су то Затежићи, мада је интересантно да су истовремено у Љубићу постојала оба презимена, Затега и Затежић, што се види из пописа из 1824.

Миским да  би најбоље било тестирати и изворне Затеге из Лисе. Пробаћу да анимирам једнога од њих.

Мени искрено помало смета што се у анализама за FGC22061 хаплогрупу нигде не спомињу Вранеши, који су још у другој половини 15. века били територијализовани на међуречју Лима и Таре, тачније на подручју старе жупе Љубовиђа. До недавно о пореклу и даљој етногенези влаха Вранеши, који су овој области дали и своје родовско име, није се знало ништа, о томе сведочи више радова историчара који су се бавили њима, али сада се на основу бројних резултата може са великом сигурношћу рећи да су Вранеши били припадници FGC22061 (северна разгранатост и FGC22061 и FGC2205 и непостојање већине ових грана међу дрообњачким братствима, укључујући и бијелопољце, иду овој хипотези у прилог) или бар онај повлашћени слој њихових старешина, што доказује рецимо резултат Јоксимовића FGC2205*. Територијална распрострањеност рода, разноврсност и дубоке старости грана, уз различите крсне славе и по свој прилици даље источно порекло целе FGC22061 (север Албаније или Македонија), не указују на почетни развој у ужем пределу Потарја, одн. у области Дробњак, већ супротно од тога. Због свега наведеног сматрам да би се и род Вранеши требали некако генетички озваничити.

[Антонин]

Миским да  би најбоље било тестирати и изворне Затеге из Лисе. Пробаћу да анимирам једнога од њих.

Мени искрено помало смета што се у анализама за FGC22061 хаплогрупу нигде не спомињу Вранеши, који су још у другој половини 15. века били територијализовани на међуречју Лима и Таре, тачније на подручју старе жупе Љубовиђа. До недавно о пореклу и даљој етногенези влаха Вранеши, који су овој области дали и своје родовско име, није се знало ништа, о томе сведочи више радова историчара који су се бавили њима, али сада се на основу бројних резултата може са великом сигурношћу рећи да су Вранеши били припадници FGC22061 (северна разгранатост и FGC22061 и FGC2205 и непостојање већине ових грана међу дрообњачким братствима, укључујући и бијелопољце, иду овој хипотези у прилог) или бар онај повлашћени слој њихових старешина, што доказује рецимо резултат Јоксимовића FGC2205*. Територијална распрострањеност рода, разноврсност и дубоке старости грана, уз различите крсне славе и по свој прилици даље источно порекло целе FGC22061 (север Албаније или Македонија), не указују на почетни развој у ужем пределу Потарја, одн. у области Дробњак, већ супротно од тога. Због свега наведеног сматрам да би се и род Вранеши требали некако генетички озваничити.

Možda nije loše pomenuti da i Gavrilovići iz Ljubića (a samim tim i Radosavljevići) imaju predanje o Bijelom Polju kao svom ishodištu, pre seobe u Ljubić.

[Exiled]

Миским да  би најбоље било тестирати и изворне Затеге из Лисе. Пробаћу да анимирам једнога од њих.

Мени искрено помало смета што се у анализама за FGC22061 хаплогрупу нигде не спомињу Вранеши, који су још у другој половини 15. века били територијализовани на међуречју Лима и Таре, тачније на подручју старе жупе Љубовиђа. До недавно о пореклу и даљој етногенези влаха Вранеши, који су овој области дали и своје родовско име, није се знало ништа, о томе сведочи више радова историчара који су се бавили њима, али сада се на основу бројних резултата може са великом сигурношћу рећи да су Вранеши били припадници FGC22061 (северна разгранатост и FGC22061 и FGC2205 и непостојање већине ових грана међу дрообњачким братствима, укључујући и бијелопољце, иду овој хипотези у прилог) или бар онај повлашћени слој њихових старешина, што доказује рецимо резултат Јоксимовића FGC2205*. Територијална распрострањеност рода, разноврсност и дубоке старости грана, уз различите крсне славе и по свој прилици даље источно порекло целе FGC22061 (север Албаније или Македонија), не указују на почетни развој у ужем пределу Потарја, одн. у области Дробњак, већ супротно од тога. Због свега наведеног сматрам да би се и род Вранеши требали некако генетички озваничити.

Због тога сам увек напомињао да треба нагласити у коментарима припадност Новљанима који јесу заиста стожер племена Дробњака и то није спорно. Међутим постоје гране Новљана које то нису биле као што је случај са Вранешима,поготово се то лако закључује по муслиманским родовима који и и сами имају предање о пореклу од Херака Вранеша. Па и на БДП имате у табели наведено порекло Даутовића од Јоксимовића што је тестом и потврђено.

[НиколаВук]

Због тога сам увек напомињао да треба нагласити у коментарима припадност Новљанима који јесу заиста стожер племена Дробњака и то није спорно. Међутим постоје гране Новљана које то нису биле као што је случај са Вранешима,поготово се то лако закључује по муслиманским родовима који и и сами имају предање о пореклу од Херака Вранеша. Па и на БДП имате у табели наведено порекло Даутовића од Јоксимовића што је тестом и потврђено.

Дробњаци су, с обзиром на величину и значај племена, још увек прилично слабо SNP испрофилисани, нарочито у својој дробњачкој матици, па не бих "скакао" са тврдњом да је FGC22054 непостојећа у Дробњаку. Осим тога, Вранеш се налазио на трговачком путу где су током средњег века кириџије били управо Дробњаци, па ни не чуди њихово рано присуство у том пределу.

[Exiled]

Дробњаци су, с обзиром на величину и значај племена, још увек прилично слабо SNP испрофилисани, нарочито у својој дробњачкој матици, па не бих "скакао" са тврдњом да је FGC22054 непостојећа у Дробњаку. Осим тога, Вранеш се налазио на трговачком путу где су током средњег века кириџије били управо Дробњаци, па ни не чуди њихово рано присуство у том пределу.

И сам сам хтио да напишем да је штета што се нису боље профилисали али рекох да не дужим. Свакако би боље сагледали ситуацију.

[Atlantische]

Дуловића Стевањштака је било у засеоку Горња Подкозара, на граници Горажда и Чајнича. То је око 8 км удаљено од Батотића. Тако да су највјероватније Милкановићи од њих.

Маркерна разлика коју сам помињао је у овом случају доста индикативна. Имају ли ти Дуловићи какво предање?

[Владимир Бојановић]

И сам сам хтио да напишем да је штета што се нису боље профилисали али рекох да не дужим. Свакако би боље сагледали ситуацију.

Да ли су преци Дробњака прешли из средњовековне жупе Љубовиђе на леву страну Таре или обрнуто - мање битно, то сам поменуо тек узгред, битније је од тога да се напокон изврши генетичка класификација и за Вранеше, а за све остало можемо у гајбу пива да ће слично бити као са Никшићима.

[Exiled]

Да ли су преци Дробњака прешли из средњовековне жупе Љубовиђе на леву страну Таре или обрнуто - мање битно, то сам поменуо тек узгред, битније је од тога да се напокон изврши генетичка класификација и за Вранеше, а за све остало можемо у гајбу пива да ће слично бити као са Никшићима.

Ја сам се надао да ће Кајевић ту да погура ствари јер су добро разгранати у Пријепољу али ништа од тога за сад бар званично.

[Иван Вукићевић]

10. Пекић, Тројчиндан (раније Св. Врачи; прислужба Петровдан), Драчевица, Бар, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450>Y228147>FT184022

Припада роду Шестана. Од модалног хаплотипа овог рода одступа повишена вредност маркера DYS576=19.

На два маркера се разликује од претходно тестираног Пекића из истог места:

79. Пекић, Врачевдан, Драчевица, Бар, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS385=17-19 и DYS576=18. Обе поменуте вредности има и хаплотип извесног Маљевића из САД, који слави Никољдан и према магловитом предању потиче из околине Бара. С обзиром да се на упоредивих 18 маркера хаплотипови Пекића и Маљевића разликују само на једном маркеру, по свој прилици су истог порекла и груписани су у род И у табели Српског ДНК пројекта. Хаплотип Маљевића на 23 маркера најближа поклапања има са Папаном из Буљарице у Паштровићима и једним тестираним из околине Косова Поља, чији резултат још није објављен. Од поменуте две карактеристичне вредности маркера једино дели вредност маркера DYS576=18 са тестираним из околине Косова Поља, тако да је веза са Маљевићем далеко извеснија.

Тестирани је навео да су Пекићи староседеоци у Драчевици, селу које се налази на племенском подручју етнички и верски мешовитог албанско-српског племена Шестана, док је Андрија Јовићевић забележио следеће:
Пекићи и Никђоновићи су из Драчевице, од два брата из љуботиња; и по томе су братства сродна. Њихово је пресељење морало бити веома давно, јер у Љуботињу не постоји предање о овом пресељењу. Предак Пекића се звао Ратко. По једном предању, које се сачувало код Пекића, Ратко је био из Бајица, искрај Цетиња. Од његова унука Пека проистичу Пекићи. Један део Пекића се и данас зове Ратковићи. Од њих су православни Ратковићи у Сусташима, код Бара.

Предања о пореклу из Љуботиња и Бајица немају потврду у генетици, с обзиром да у тим племенима до сада није утврђено присуство гране E-FGC11450.

[НиколаВук]

6. Безбрадица, Ђурђевдан, Кистање (заселак Безбрадице)

Припада хаплогрупи I2-PH908. Потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера има са Стојановићем из Велишевца код Љига (слава Стевањдан), међутим ова веза је због различите славе, географске удаљености и малог броја упоредивих маркера прилично упитна. Само једну разлику, додуше на DYS448 маркеру, који је код гране Y3120 један од кључних, има са Јовељићем из Кореташа код Лопара, који слави Лучиндан и припада подграни I2-PH908>FT16449>Y151633>BY169079>Y183830, роду херцеговачких Милобратовића. Род Милобратовића на DYS448 има вредност 20 (повратна мутација са 19), док Безбрадица ту има вредност 19, стандардну за највећи број припадника гране PH908. Услед ове ситуације, као и различите славе и географске удаљености (такође, род Милобратовића још увек није констатован на подручју Далмације или областима које се на њу наслањају), упитно је да ли нека ближа веза постоји. Препорука је да се уради неки од дубинских тестова (WGS или Big Y) како би се открила нижа подграна и евентуални генетички профилисани род коме би Безбрадице могле да припадну.

Тестирани је оставио податак да се у засеоку одакле потиче сви презивају Безбрадице, али да се разликују по "племенима", односно братствима. Братство од тестираног има назив Реџићи.

[Exiled]

6. Безбрадица, Ђурђевдан, Кистање (заселак Безбрадице)

Припада хаплогрупи I2-PH908. Потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера има са Стојановићем из Велишевца код Љига (слава Стевањдан), међутим ова веза је због различите славе, географске удаљености и малог броја упоредивих маркера прилично упитна. Само једну разлику, додуше на DYS448 маркеру, који је код гране Y3120 један од кључних, има са Јовељићем из Кореташа код Лопара, који слави Лучиндан и припада подграни I2-PH908>FT16449>Y151633>BY169079>Y183830, роду херцеговачких Милобратовића. Род Милобратовића на DYS448 има вредност 20 (повратна мутација са 19), док Безбрадица ту има вредност 19, стандардну за највећи број припадника гране PH908. Услед ове ситуације, као и различите славе и географске удаљености (такође, род Милобратовића још увек није констатован на подручју Далмације или областима које се на њу наслањају), упитно је да ли нека ближа веза постоји. Препорука је да се уради неки од дубинских тестова (WGS или Big Y) како би се открила нижа подграна и евентуални генетички профилисани род коме би Безбрадице могле да припадну.

Тестирани је оставио податак да се у засеоку одакле потиче сви презивају Безбрадице, али да се разликују по "племенима", односно братствима. Братство од тестираног има назив Реџићи.

Може бити да су им Продановићи блиски,у комшилуку су а и слава је иста.

[НиколаВук]

Може бити да су им Продановићи блиски,у комшилуку су а и слава је иста.

Може бити а и не мора, има са њима 4-5 разлика на маркерима тако да не бих могао ништа конкретније да тврдим без урађеног СНП теста.

[Христифор]

Статистика на 18 тестираних.

Р1а-6 (33.3%)
И1-3 (16.6%)
Р1б-3 (16.6%)
Ј2б-2  (11.1%)
Г2а-2 (11.1%)
И2а-1 (5.5%)
Е-В13-1 (5.5%)