29. Тошковић, Срђевдан, Јасенова/Колашин,
I2-Y3120>Z17855>Y230195>A16413>A20030>I-Y135654>I-Y135653>, род Војинића-ЉешњанаХаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност
DYS385=15-16 са којом се потпуно уклапа у модални хаплотип
рода Војинића-Љешњана, што је било и за очекивати на основу крсне славе и места порекла. Сличност са подударањем 21/23 има са више припадника овог рода, међу којима су
Јанкетић (Морачко Требаљево/Колашин),
Раичевић (Стројинци/Брус) и
Кастратовић (Рајац/Чачак).
О роду Војинића-Љешњана имамо засебну
тему, а овде само укратко о њиховом предању:
Љешњани према свим предањима потичу од кнеза Богдана из Лијешња у Љешанској нахији. Кнез Богдан Љешњанин се према једној верзији предања у првој половини 14. века доселио због крвне освете у Доњу Морачу и основао село које су његови потомци назвали по Лијешњу из Љешанске нахије, а које ће касније ући у састав суседног племена Ровца. Богдан је имао сина Радована, а овај Марка, Милутина и Милију. Од Марка потичу братства у Лијешњу и Вељем Дубоком у Ровцима и Пожњи у Горњој Морачи, а од Милутина потичу братства у Старчу у Горњој Морачи и Рашком у Доњој Морачи. Од трећег сина Милије потичу братства у Јасенови и Ђуђевини у Доњој Морачи. То су према предању Јанкетићи, Тошковићи, Трипковићи, Ковијанићи, Бошковићи и Ђурђићи, који славе Срђевдан, а прислужују Ћириловдан.Тестирани је навео да његова породица потиче од Братоножића, што свакако није тачно, ни по етнографској литератури, а како се показало ни по генетици. Разлог је вероватно погрешно повезивање на основу презимена са једним братством од Братоножића које такође носи презиме Тошковић (припадају роду тзв. Пелевчана).
Род Војинића-Љешњана је СНП профилисан, а на YFull стаблу се налазе три резултата тестираних, па би Тошковић геномским тестом могао помоћи да се њихово филогенетичко гранање додатно унапреди.
