Светски ДНК месец 2024

[Ojler]

A ови са рњета што су узводно из Каваје и Фјера,или како се већ изговара?

Не знам на кога мислиш. Сајт Рњет не пратим.
Можда смо претерали и затрпали ову тему дискусијом која је отишла у страну. Било би добро да уредник премести нашу преписку на одговарајуће место.

[Exiled]

Не знам на кога мислиш. Сајт Рњет не пратим.
Можда смо претерали и затрпали ову тему дискусијом која је отишла у страну. Било би добро да уредник премести нашу преписку на одговарајуће место.

У реду ако не пратиш рњет али ваљало би грану пратити,зар не?

[Ojler]

45. Вујчић, Јовањдан, Купиново/Пећинци, I2-Y3120

Тестирани је навео да мисле да су у Купиново дошли некад давно из Старе Херцеговине, али се чини да се не ради о неком чврсто укорењеном предању. Податке о овој породици нисам успео да пронађем у литератури.

Хаплотип тестираног поседује више карактеристичних вредности: DYS385b=16, DYS449=30, DYS481=32, DYS391=10, а донекле и DYS635=22. Снижена вредност DYS449=30 указује да би се чак могло радити о резултату који припада хаплогрупи I2-PH908, код кога је дошло до повратне мутације на маркеру DYS448=20. Технички најближи овом резултату, са подударањем 20/23, је хаплотип Иванчића из Далмације (Косоре/Врлика), који такође слави Јовањдан. Ова два хаплотипа деле карактеристичне вредности DYS385b=16 и DYS635=22. Не бих могао да тврдим да између Вујчића и Иванчића постоји ближа генетичка веза, али не бих ни искључио такву могућност.

[Ojler]

73. Татић, Јовањдан, Бањани/Босанска Крупа, , I2-Y3120>Z17855>PH3414>Y58629, род Мириловића

Тестирани је навео предање по коме су дошли из околине Обровца у северној Далмацији. Милан Карановић у својој познатој студији "Поуње у Босанској Крајини" из 1925. године Татиће повезује са "митским" Богуновићима:
Богуновићи су и Адамовићи, Марчете, Стојановићи, Татићи и Грмуше, само су се презвали тако у Далмацији. (...) Због тога што су се разграњавали у Далмацији, Лици и Босанској Крајини то се племе Богуновића може разврстати у три групе родова. (...) У другој су у Далмацији разрођеној групи најачи Адамовићи. Из Далмације су пали пре 200 г. у Смољану више Босанског Петровца. Ту побију Турке, јер су им хтели да проведу силу на слави, па побегну преко планине у ову област, а једни у Прекосање. У овој су групи: Адамовићи 27 к. у 9 н.; Марчете 24 к. у 5 н.; Стојановићи 16 к. у 8 н.; Грмуше 25 к. у 18 н. и Татићи 15 к. у 5. н. Свега 107 кућа.

Карановић даље налази Татиће у селима Баштра, Варошка Ријека, Добросело (данас Добро Село), Отока, Стабанџа и Глиница, све са славом Јовањдан, и наводи да су дошли из Ивањске, где их је вероватно раније и било највише. На попису становништва 1991. године Татића је и даље било у селима Баштра (5), Ивањска (2) и Отока (1).

Хаплотип Татића потпуно се уклапа у модални хаплотип рода Мириловића и поседује све карактеристичне вредности хаплотипа овог рода: DYS385=14-14, DYS448=21 и нешто ређу вредност DYS576=17. Преци Татића су вероватно били део познате миграторне руте влаха Мириловића, који су се најкасније од почетка 16 века почели селити из Херцеговине у Далмацију, а затим одатле неки од њих стигли и у Крајину.

Занимљиво је да је старије презиме Васовића из Дијелке код Вировитице, који такође припада роду Мириловића, било Татић, па није искључено да међу овим породицама постоји нека ближа родовска веза.

Татића бих позвао да уради ако је у могућности WGS или BigY тест и своје резултате проследи на YFull, како би се још боље профилисало гранање рода Мириловића.

[Христифор]

Имамо од раније тестираног Татића из Босанске Крупе преко 23andMe. Ако није реч о истој особи у овом тестирању колико су блиска та два резултата?

[Ojler]

Имамо од раније тестираног Татића из Босанске Крупе преко 23andMe. Ако није реч о истој особи у овом тестирању колико су блиска та два резултата?

У праву си, превидео сам тај резултат. Извесно је да се ради о истом роду Татића. Пренећу овде шта је већ писано о Татићима и Васовићима, Небојша је предвидео припадност Мириловићима:

...
Татић, Јовањдан, Босанска Крупа, I2-Z17855

Татиће из Поуња Карановић сврстава у род Богуновића, заједно са већом групом родова који славе Јовањдан, а за које је генетика доказала да нису повезани по мушкој линији (Богуновићи, Шкундрићи, Татићи, Мазалице, Марчете, Адамовићи и др). Ово је последица предања која су се у Крајини најчешће преносила из генерације у генерацију. Некада су она погрешно интепретирана, а некада нису без основе. Иако ови родови нису сродни по мушкој линији, неки од њих су вероватно били повезани на неки начин кроз историју (исте миграције, везе по женској линији и сл.). Углавном, из искуства знам да многи родови које је Карановић повезао и данас држе да су исти род. Не мислим овде конкретно на везу Татића и осталих "Богуновића", већ генерално на групе родова са разноврсном Y-ДНК. Наравно, има и случајева када се генерализовало само због исте славе, сличног предања, итд.

Татићима је у Поуњу матица изгледа била Ивањска крај Крупе. Одатле су се ширили по Средњем Поуњу. Досељени су из Далмације, по свему судећи давно, свакако пре Дољанске буне (средина 19. века). Како Татића са овом славом није било у Лици и Далмацији, могуће да су нешто старији слој у Поуњу. Због хаплогрупе, крсне славе и потенцијалне везе са Далмацијом, није искључено да постоји веза са крајишким Мириловићима. Треба поменути да у пројекту од раније имамо једне Васовиће I2-Z17855>PH3414 (род Мириловића) из Славоније. Они негују предање да су се презивали управо Татић.
...

Преци тестираног Васовића из Дијелке код Вировитице су се по свему судећи до средине 20. века презивали Татић, с обзиром на чињеницу да Татића на попису 1948. године има у Дијелци а Васовића не. Такође, сами Татићи у Дијелци су колонисти из прве половине 20. века, и то управо из Поуња.

[Небојша]

22. Мајсторовић, Никољдан, Јазак/Ириг, I2-Y3120

Тестирани је навео да његови преци вековима живе у Срему и да му није познато одакле су се могли доселити.
Потврду да је продица Мајсторовић већ дуго у Јаску налазимо и у аустријском попису округа Срем из 1828. године, када су у Јаску пописани Сенија и Урош Мајсторовић.

Хаплотип тестираног има више немодалних вредности, од којих се као специфична посебно издваја DYS549=12, а као ређи уочавају се и маркери DYS576=19, DYS635=24, па донекле и DYS19=15.
Тестирани би могао припадати роду којег тренутно чине Милутиновић (Бошковићи/Зворник), Стефановић (Горњи Локањ/Зворник) и један тестирани чији резултат још није објављен (Бистрица/Нова Варош), сви са славом Никољдан као и Мајсторовић. Хаплотипу Мајсторовића је најближи необјављени резултат тестираног из Бистрице, са подударањем 21/23. Све ове хаплотипове карактеришу вредности маркера DYS549=12, DYS576=19 и DYS19=15. Остали тестирани из ове групе додуше имају снижену вредност DYS635=22, што хаплотип Мајсторовића делимично удаљава од могуће сродности са њима. Но, ни вредност DYS635=24 нити DYS635=22 нису толико карактеристичне да се не би могле подвести под приватне мутације.
Сврстао бих за сада Мајсторовића у овај род, али уз доста резерве и ограде. Једино би дубљим генетичким тестовима било могуће проверити постоји ли међу њима ближа родословна веза.

У склопу овог истраживања појавио се један значајан резултат из Крајине, који би могао бити у даљој вези и са овим Мајсторовићима (између осталог). Карактеристика ових хаплотипова јесте вредност 549=12, повишена 389II, као и нешто виша 576. Такође, ове родове/хаплотипове неретко прати и слава Св. Никола.

Stay tuned. 

[Небојша]

35. Орељ, Ђурђевдан, Штикада, Ловинац

Припада хаплогрупи I1-Z63>FGC9549>FTA28840. Нема блиских поклапања у нашој бази али су му сасвим сигурно блиски Крајишници и Личани о којима имамо посебну тему: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6476.msg170306#msg170306. Иначе и Ореља са славом Ђурђевдан има широм Лике и Босанске Крајине. Ово је прилично ретка хаплогрупа међу Србима. Јавља се и на истоку Србије, као и у Бугарској. Даљим пореклом је вероватно од Гепида, јер је забележено присуство узводних грана у археогенетским узорцима из Вилбарк културе, као и међу Аварима на истоку Паноније (узорак RKF274.A0101). Орељу бих препоручио да уради BigY-700 тест код FTDNA, уколико је у могућности, како би се позиционирао на FTDNA стаблу, на коме по свему судећи тренутно има најближе рођаке https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-FTA29568/tree.

Код припадника ове подгране код нас важно је нагласити да главнина ових родова слави Ђурђевдан (практично 90% тестираних). Резултат ових Ореља такође спада у ред оних који нам дају одређене потврде о пореклу неких група родова. Наиме, у Поуњу, тачније у Глиници, Милан Карановић је почетком 20. века забележио следеће: ""Пре 100 г. су из Лике: Орељи 11 кућа, славе Ђурђевдан: звали су се Баждар."

У Лици Баждара није било, али јесу били бројни на Банији, у околини Глине, а јављају се спорадично и на простору Славоније. Потврду да су Орељи и Баждари једно налазимо у резултату Баждара са 23andMe:

Баждар, Ђурђевдан, Нова Градишка, I1-FGC9550

[Небојша]

27. Крајић, Аранђеловдан, Стамница/Петровац на Млави, I2-Y3120

Хаплотип тестираног карактеришу две веома ретке вредности, DYS393=12 и DYS456=16, а као нешто ређе уочавају се и DYS19=17, DYS576=19 и DYS635=24. У бази Српског ДНК пројекта нема хаплотипова за које би се могло тврдити да су блиски овом резултату, а нисам их нашао чак ни у бази FTDNA са овим карактеристичним маркерима. Тестирани не зна ништа о свом даљем пореклу, нити има података у нашој етнографској литератури о овој породици, тако да се заиста нема много шта написати. Тестираном преостаје да окуша срећу са неким од геномских тестова, у нади да би одређивањем терминалне филогенетичке гране пронашао ближе генетичке рођаке.

Иако имају 3-4 разлике, Крајићи би могли бити у вези са дробњачким Караџићима. Висока вредност на DYS19, вредност 12 на 393, као и иста крсна слава, могу бити индикативне.

На FTDNA постоји Румун са презименом Думитру који је радио BIGY, има га и на Yfull, припада подграни I2-Z17855>A16413>Y263173>Y135658>Y376881, ову последњу је формирао на Yfull такође са Румуном (није познато презиме, као ни одакле је). С обзиром на то да Думитру поседује вредности 12 на 393 и 17 на 19, веома је велика вероватноћа да и Крајић припада подграни Y376881, нарочито ако се узме у обзир да је по свему судећи влашког порекла. Због поменутих вредности и раније утврђене припадности подграни Z17855, могуће је да и род Караџића из Дробњака припада Y376881 подграни.

Предлог за Крајића да истражује у овом смеру.

[Делија]

35. Орељ, Ђурђевдан, Штикада, Ловинац

Припада хаплогрупи I1-Z63>FGC9549>FTA28840. Нема блиских поклапања у нашој бази али су му сасвим сигурно блиски Крајишници и Личани о којима имамо посебну тему: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6476.msg170306#msg170306. Иначе и Ореља са славом Ђурђевдан има широм Лике и Босанске Крајине. Ово је прилично ретка хаплогрупа међу Србима. Јавља се и на истоку Србије, као и у Бугарској. Даљим пореклом је вероватно од Гепида, јер је забележено присуство узводних грана у археогенетским узорцима из Вилбарк културе, као и међу Аварима на истоку Паноније (узорак RKF274.A0101). Орељу бих препоручио да уради BigY-700 тест код FTDNA, уколико је у могућности, како би се позиционирао на FTDNA стаблу, на коме по свему судећи тренутно има најближе рођаке https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-FTA29568/tree.

https://www.poreklo.rs/2012/02/29/poreklo-prezimena-orelj/

[Ojler]

75. Копестинскиј, Прњавор, I2-Y3120

Тестирани је навео да су се његови преци у Прњавор доселили током 19. века из Буковине (данас на тромеђи Украјине, Пољске и Румуније). По предању презиме им потиче из места Кописно (Kopysno, Пољска), а оснивач породице се звао Јожеф Бедун. Очигледно се ради о етничкој заједници тзв. "Галицијана", које је аустроугарска власт населила на подручје прњаворске општине, где их и данас има у значајном броју.

Хаплотип тестираног карактеришу три ретке вредности: DYS385=14-16, DYS458=15 и DYS456=16. Као што је и за очекивати, овом резултату нема сличних у бази хаплотипова Српског ДНК пројекта. У бази ФТДНА нашао сам неколико хаплотипова са подручја Русије, Белорусије и Пољске, са којима резултат тестираног има одређену сличност. Сви они припадају грани I2-Y4460, па би то могла бити грана којој припада и тестирани Копестинскиј. Ову претпоставку би ипак требало потврдити СНП или геномским тестом. Грана I2-Y4460 има солидан број тестираних на YFull стаблу, па верујем да би Копестинскиј геномским тестом успео пронаћи неке ближе сроднике са простора старе постојбине.

[Кековац]

Код припадника ове подгране код нас важно је нагласити да главнина ових родова слави Ђурђевдан (практично 90% тестираних). Резултат ових Ореља такође спада у ред оних који нам дају одређене потврде о пореклу неких група родова. Наиме, у Поуњу, тачније у Глиници, Милан Карановић је почетком 20. века забележио следеће: ""Пре 100 г. су из Лике: Орељи 11 кућа, славе Ђурђевдан: звали су се Баждар."

У Лици Баждара није било, али јесу били бројни на Банији, у околини Глине, а јављају се спорадично и на простору Славоније. Потврду да су Орељи и Баждари једно налазимо у резултату Баждара са 23andMe:

Мислим да је проценат ипак мањи. Имамо барем још три различите славе међу тестираним припадницима ове хаплогрупе али ван Динарског појаса, где сви славе Ђурђевдан. Вероватно је овде реч о једном ближем роду.

[Небојша]

Мислим да је проценат ипак мањи. Имамо барем још три различите славе међу тестираним припадницима ове хаплогрупе али ван Динарског појаса, где сви славе Ђурђевдан. Вероватно је овде реч о једном ближем роду.

Гледао сам све са резултатима са 23andMe, али ипак је око 50%. Што је свакако доста, али сигурно је да читава крајишка група I1-FGC9549 (уједно најбројнија) слави искључиво Ђурђевдан.

[Кековац]

https://www.poreklo.rs/2012/02/29/poreklo-prezimena-orelj/

Хвала Делијо. Тестирани Орељ је навео у упитнику да је породични надимак био Зечеви, који се помињу и у овом чланку.

[drajver]

35. Орељ, Ђурђевдан, Штикада, Ловинац

Припада хаплогрупи I1-Z63>FGC9549>FTA28840. Нема блиских поклапања у нашој бази али су му сасвим сигурно блиски Крајишници и Личани о којима имамо посебну тему: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6476.msg170306#msg170306. Иначе и Ореља са славом Ђурђевдан има широм Лике и Босанске Крајине. Ово је прилично ретка хаплогрупа међу Србима. Јавља се и на истоку Србије, као и у Бугарској. Даљим пореклом је вероватно од Гепида, јер је забележено присуство узводних грана у археогенетским узорцима из Вилбарк културе, као и међу Аварима на истоку Паноније (узорак RKF274.A0101). Орељу бих препоручио да уради BigY-700 тест код FTDNA, уколико је у могућности, како би се позиционирао на FTDNA стаблу, на коме по свему судећи тренутно има најближе рођаке https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-FTA29568/tree.

Презиме Орељ би у Крајини могло бити веома старо. У попису Срба Жумберчана из 1551. године, помиње се ово презиме у насељу Купчина (данас Купчина Жумберачка), записано у облику Orall. Ивић га транскрибује као Орао. У каснијим пописима Жумберка ово презиме се не појављује.

Без обзира да ли је овај жумберачки рани помен Ореља повезан са каснијим Орељима у Лици, занимив је сам облик презимена. Да ли се ту ради заиста о необичном старословенском облику именице "орао" (као у савременом бугарском орел) или је етимологије презимена другачија.

[Фубуки]

Презиме Орељ би у Крајини могло бити веома старо. У попису Срба Жумберчана из 1551. године, помиње се ово презиме у насељу Купчина (данас Купчина Жумберачка), записано у облику Orall. Ивић га транскрибује као Орао. У каснијим пописима Жумберка ово презиме се не појављује.

Без обзира да ли је овај жумберачки рани помен Ореља повезан са каснијим Орељима у Лици, занимив је сам облик презимена. Да ли се ту ради заиста о необичном старословенском облику именице "орао" (као у савременом бугарском орел) или је етимологије презимена другачија.

„А” у речи орао је по пореклу полуглас, који ни у једном српском говору није дао „е”. У већини је дао „а”, а у мањини је остао полуглас. Рефлекс „е” је (у овом случају) за бугарски нормалан (они би рекли нормален ), тако да етимологију овог презимена не би требало тражити у вези са речју орао, као ни постављати везу између овог орал, које се свакако касније не појављује, и њега. Имамо ту и палатално љ, мада је оно лако објашњиво као стари посесивни суфикс који налазимо и у Никољдан, Бања (Банова) Лука и слично. Не можемо, наравно, ни искључити спорадичну фонетску промену или позајмљивање из неког другог словенског дијалекта, али ако ћемо етимологију овог презимена тражити у оквиру српског језичког система, веза са орлом отпада.

[drajver]

„А” у речи орао је по пореклу полуглас, који ни у једном српском говору није дао „е”. У већини је дао „а”, а у мањини је остао полуглас. Рефлекс „е” је (у овом случају) за бугарски нормалан (они би рекли нормален ), тако да етимологију овог презимена не би требало тражити у вези са речју орао, као ни постављати везу између овог орал, које се свакако касније не појављује, и њега. Имамо ту и палатално љ, мада је оно лако објашњиво као стари посесивни суфикс који налазимо и у Никољдан, Бања (Банова) Лука и слично. Не можемо, наравно, ни искључити спорадичну фонетску промену или позајмљивање из неког другог словенског дијалекта, али ако ћемо етимологију овог презимена тражити у оквиру српског језичког система, веза са орлом отпада.

Јасно ми је да овакав облик презимена није могао да се развије у оквиру српског. Оно што ми јесте падало на памет је да је презиме у облику Орељ (а са значењем орао) могло бити преузето из неког другог словенског дијалекта.

У пописима с краја 18. и почетка 19. вијека презиме Орељ налазимо уписано као Oreil и Orell. Најстарији запис презимена (ако жумберачки запис игноришемо) је са подручја Дољана у Лици из 1788. године.

[Владимир Бојановић]

Да ли се ту ради заиста о необичном старословенском облику именице "орао" (као у савременом бугарском орел) или је етимологије презимена другачија.

Јасно ми је да овакав облик презимена није могао да се развије у оквиру српског. Оно што ми јесте падало на памет је да је презиме у облику Орељ (а са значењем орао) могло бити преузето из неког другог словенског дијалекта.

И резултат рекао бих да иде у прилог овој претпоставци о пореклу презимена.

35. Орељ, Ђурђевдан, Штикада, Ловинац

Припада хаплогрупи I1-Z63>FGC9549>FTA28840.

Ово је прилично ретка хаплогрупа међу Србима. Јавља се и на истоку Србије, као и у Бугарској.

[НиколаВук]

Јасно ми је да овакав облик презимена није могао да се развије у оквиру српског. Оно што ми јесте падало на памет је да је презиме у облику Орељ (а са значењем орао) могло бити преузето из неког другог словенског дијалекта.

У пописима с краја 18. и почетка 19. вијека презиме Орељ налазимо уписано као Oreil и Orell. Најстарији запис презимена (ако жумберачки запис игноришемо) је са подручја Дољана у Лици из 1788. године.

Пошто су већ тако рано поменути у Жумберку, можда би требало имати у виду и словеначко "орел" са значењем "орао".

[drajver]

Пошто су већ тако рано поменути у Жумберку, можда би требало имати у виду и словеначко "орел" са значењем "орао".

Сеоба у Жумберак је била 1530-тих. Драгоје Ораљ који је пописан 1551. године је прилично извјесно досељеник са подручја Унца, Гламоча, Срба, Цетине, одакле су ишле прве српске сеобе у Жумберак. Са њим у истом насељу је те 1551. године пописано и неколико појединаца који носе презиме Прелучанин. Мислим да се ради о становницима села Прилуке у Ливањском пољу.

Уколико претпоставимо да је презиме Орељ донесено у Жумберак, а да су неки од Ореља остали на подручју Крајине, онда би и сам настанак презимена могли смјестити у 16. вијек на подручју Крајине (вјероватно негдје на  Тромеђи гдје се презиме крајем 18. вијека јавља у пописима). Онда би и веза са словеначким била мало извјесна.

Наравно, не знамо да ли жумберачки Ораљи из 1551. године имају везе са лапачким Орељима из 18. вијека. Оно што јесте извјесно је да су тестирани Орељи повезани са лапачким Орељима из 18. вијека.