85. Голић, Јовањдан, Башаид/Кикинда,
I2-Y3120Тестирани је навео да им је раније презиме било Жеравица, а да су Жеравице по предању Бањани. Презиме Голић се у Башаиду не бележи на аустријском попису Торонталске жупаније из 1828. године, када су већ присутна сва остала староседелачка презимена, тако да се промена презимена морала десити касније. Али се зато на истом попису налази више
Жеравица:
Andrea Zseravits, Rescha Zseravits и
Jacob Zseravits. Осим тога, на попису се налазе и бројни
Жеравичићи, што је очито била ранија форма презимена Жеравица:
Misko Zseravitsits, Paja Zsenavitsits, Triva Zsiravitsits, Rescha Zeravitsits, Pera Zseravitsits, Steva Zsiravitsits, Szava Zsiravitsits и
Szima Zseravischits. Жеравичићи се у Башаиду бележе још крајем 18. века, када је у протоколу десетка за период од 1795. до 1801. године пописано пет кућа Жеравичића. Оваква бројност указује да су морали бити међу оснивачима данашњег Башаида, који је насељен двадесетак година раније. О том догађају сам писао у другом коментару, али није згорег укратко поновити:
Данашње село Башаид настало је 1777. године планским насељавањем Срба на простор некадашње пустаре Пашахид, где је и раније постојало насеље. Након Београдског мира 1739. године и успостављања нове границе на Сави и Дунаву између Аустрије и Турске, Марија Терезија 1750. године укида Поморишко-потиску границу. Неки од Срба граничара који су живели на том простору 1751. и 1752. године прелазе Мориш и Тису и насељавају се у готово пуст Банат. Тамо формирају нова насеља и попуњавају већ постојећа. Део њих насељава се у некадашње насеље Мала Кикинда код Ловрина, као и у сам Ловрин (данас село у Румунији). Године 1774. царица Марија Терезија оснива Великокикиндски диштрикт у који улазе и Ловрин и Мала Кикинда. Ова села су била просторно најудаљенија и најизолованија подручја Диштрикта, те су тамошњи Срби, забринути за своју будућност, 1776. године упутили молбу да им се дозволи пресељење на простор пустара Пашахид и Иље, ближе осталим насељима Диштрикта. Молба је поднета у име 773 становника Мале Кикинде и Ловрина из 151 домаћинства.
Молба малокикинђана је усвојена и већина њих се 1777. године пресељавају на пустару Пашахид, где оснивају ново насеље, дајући му име свог старог места – Мала Кикинда. Већ 1778. године име овог новог насеља се мења у Пашахид, да би временом добило данашњи назив, Башаид.
Хаплотип тестираног одступа на шест маркера од модалног хаплотипа северног огранка хаплогрупе I2-Y3120, а као карактеристичне издвајају се вредности
DYS391=12,
DYS385=14-14 и у мањој мери DYS635=22. Уз крсну славу Јовањдан недостаје још само вредност маркера DYS448=21 па да се закључи да је у питању типичан припадник
рода Мириловића. Наиме, поред карактеристичних DYS385=14-14 и DYS448=21, и маркер DYS391=12 је један од могућих индикатора припадности хаплотипа грани I2-PH3414 којој припадају и Мириловићи, јер се јавља готово 10 пута чешће код припадника ове гране него што је то случај за укупан I2 динарик север. Сличан је случај и са вредношћу DYS533=12 коју поседује хаплотип Голића: она свакако није карактеристична јер се у нашој бази код I2 динарик севера јавља у ~32% случајева, али се зато код I2-PH3414 хаплотипова јавља код 48 од 51 резултата, што је готово 95%.
Хаплотипу Голића је најближи резултат Бијелића (Костајница, Јовањдан) који припада роду Мириловића, са подударањем 20/23.
Због свега поменутог веома сам убеђен да
Голић припада роду Мириловића, али да је у његовом случају дошло до повратне мутација на маркеру DYS448. Преци Жеравичића били су крајишници Потиско-поморишке границе који су се као граничари вероватно доселили са простора западних војних крајина или Далмације. Лично би ми било драго да Голић потврди ову претпоставку барем провером SNP маркера PH3414, а идеално геномским тестом.