Аутор Тема: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире  (Прочитано 18397 пута)

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1117
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #120 послато: октобар 01, 2019, 09:03:50 поподне »
Одличан прилог, Zor-e! :)

једно питање за упућене:

да ли неко од тестираних муслимана / Бошњака N-P198.2 има предање о пореклу из Калесије, Бешњева, Печенеговаца, Горње/Доње Бишње?

узгред, мени Бањско презиме Jurechovich делује као изведено од туркијског - Ђурек > срце
« Последња измена: октобар 01, 2019, 09:08:33 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4826
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #121 послато: октобар 06, 2019, 11:51:49 поподне »
Ево шта о Кализама пише у напомени бр. 62 из Византијских извора за историју народа Југославије, том IV (стр. 31-32):

"Ови су, Халисији, били настањени у Срему. Кинам их помиње још једном, за време угарско-византијских борби у Срему (вест. бр. 13, нап. 233). Неки научници их сматрају досељеним Хазарима из племена Квалисија на ушћу Волге, неки опет, одбеглим Бугарима са Волге. Њихово присуство у Угарској посведочено je и другим изворима. Уπ. J. Koller, Historia episcopatus Quinqueecclesiarum, III, Posonii 1784, 314—315; P. Hunfalvy, Ethnographie von Ungarn, Budapest 1877, 218 и д.; M. Gyoni, Kalizok, kazärok, kabarok, magyarok, Magyar Nyelv 34 (1938), 86—96; 159—168. Јиречек, Историја I, 142—3; Боровић, Хисторија Босне, 160, упозорава на име села Калесије у области Зворника, за које претпоставља да je названо по овим Халисијима из Срема. Халисији су живели у Уrapcкoj још у XI веку. Уπ. Нотап, Geschichte I, 288; Moravcsik, A bizänci forräsok, 193; Fejerpataky, Kaiman kiräly okl. 44. нап. 2; /. Kniezsa, Magyarorszäg nepei a ΧΙ-ik szäzadban, Emlekkönyv Szent-Istvän kiräly II, Budapest 1938, 439—440. Давно изречену претпоставку да су Халисији потомци Кавара (G. Nagy, A magyar nemzetsegek, Turul 28 (1910) 58 sq. и др.) у новије време брани С. Π. Толстов, НОВОГОДНБШ праздник „Каландас" у хорезмииских христиан, Советскан Зтнографии 2 (1946) 98; исти, Хорезмиискаи генеалогил Самуила Абв:, Сов. Зтнографии 1 (1947) 104—107; исти, По следам древне хорезмиискои цивилизации, Москва—Ленинград 1948, 230. B. Kossanyi, A kalizok valläsa, Emlekkönyv Domanovszky Sändor, Budapest 1937, 355—368, мисли да cy Халисији турско племе са турском културом. Υπ. и C. A. Macartney, Studies on the Earliest Hungarian Historical Sources, Archivum Europae Centro-Orientalis 4 (1938) 484. О πγτγ којим су Халисији стигли γ Уrapcкy: K. Schünemann, Ungarische Hilfsvölker,in der Literatur des deutschen Mittelalters, Ungarische Jahrbücher 4 (1924) 108—109. Многа питања која cy покренута γ богатој научној литератури ο Халисијима тек чекају коначан одговор."

Напомена се односи на ове реченице из текста византијског историчара Јована Кинама, у вези са Битком на Тари између Срба и Византије 1150. године:

"Они још нису били ни одмакли далеко, a неки извиђачи трчећи дођоше цару и испрекиданим гласом и страшно пребледели рекоше да je веома бројна војска постројена у фаланге на супротној обали реке и то не само домородачка, него и безбројно савезничко многатво (φύλον), састављено од хунских коњаника (у питању су Мађари, прим. Н.В.) па чак и од Халисија који су друге вере него они. Хуни, наиме, исповедају хришћанску веру, a ови се још и сада управљају према Мојсијевим (Μωσαϊκοί^) законима и то не сасвим чистим. Рекоше, дакле, да са Далматима (Србима, прим. Н.В.) заједно војују ови, a уз то и Печенези.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 577
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #122 послато: октобар 07, 2019, 10:28:26 пре подне »
У старорусском се Каспијско море називало Хвалисское море.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1117
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #123 послато: октобар 07, 2019, 12:06:55 поподне »
можда се иза презимена - Кулић крије - Ка(у)лис /Chalis ? - слично као са именом првог босанског бана  Борича  Boricius ->Boritius,-> Boris?
« Последња измена: октобар 07, 2019, 12:09:05 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1117
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #124 послато: октобар 09, 2019, 11:20:27 поподне »
за одгонетање везе између Кализа,Кабара, Хазара и Мађара, је од непроцењиве важности некропола у Челареву.

.....At least some Kabars were of the Khalyzians' Jewish faith; others may have been Christians, Muslims or shamanists.[9] Bunardžić dated Avar-Bulgar graves excavated in Čelarevo, containing skulls with Mongolian features and Judaic symbols, to the late 8th and 9th centuries. Erdely and Vilkhnovich consider the graves to belong to the Kabars who eventually broke ties with the Khazar Empire between the 830s and 862...

....Највеће насеље Хазара

Археолози тврде да је код Челарева у општини Бачка Паланка 1970. године откривено највеће насеље Хазара на свету. Насеље несталог, готово митског народа, бројало је око 30.000 становника, што одговара броју житеља данашње Бачке Паланке. Према досадашњим археолошким сазнањима, гробље се простире на око 100 хектара. Истраживања која је водио археолог Радован Бунарџић су конзервирана средином деведесетих године због недостатка новца.

https://en.wikipedia.org/wiki/Kabar
http://www.politika.rs/scc/clanak/330739/Hazarska-nekropola-ceka-Unesko
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ