Аутор Тема: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире  (Прочитано 25157 пута)

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1197
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #60 послато: мај 18, 2017, 11:40:41 пре подне »
Реда ради, очигледно почетком 14.столећа у Србиiи беху мећу осталим и Iаси/= Осетини, Татари и Турци?

Цитат
Краљ Стефан Драгутин започе ратовање с намером да свога брата Уроша збаци, па да
престо преда своме сину Владиславу58 Сва властела пристаде уз хромога краља. Урош,
напуштен од свих својих великаша, беше већ изгубио сваку наду. Спасли су га његова
дарежљивост према црквама и манастирима и благо које је био склонио у манастиру св.
Стефана Бањског, а које је поверио старању тамошњега епископа Данила, ранијега
хиландарскога игумана. С тим новцем узме он у службу туђе најамнике Осете Јасе, Татаре и
Турке
; те се одржи у земљи.

http://www.skripta.info/wp-content/uploads/2016/04/Konstantin-Jirecek-Politicka-Istorija-Srba-Do-1537.pdf
« Последња измена: мај 18, 2017, 11:43:50 пре подне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4343
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #61 послато: мај 18, 2017, 12:07:53 поподне »
Кaквa je шaнca дa cу Kулизe у cтвapи Kaлизe? Oднocнo дa ли je eтимoлoгиja иcтa, jep гeнeтикa, пpeтпocтaвљaм дa ниje?

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1197
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #62 послато: мај 18, 2017, 01:42:26 поподне »
Кaквa je шaнca дa cу Kулизe у cтвapи Kaлизe? Oднocнo дa ли je eтимoлoгиja иcтa, jep гeнeтикa, пpeтпocтaвљaм дa ниje?

Да, етимологиiа iе иста. Хазарске Кализе су током 12. и 13. столећа после дугог времена толерисања њиховог иноверiа били од стране мађарске Круне приморани да се покатоличе. Неки од њих (Кaлизе) су као нови (крипто-)хришћани таiно (слично као шпанско-потругалски Iевреiи - Маррано/Конверсо) упражњавали стару веру.

Стари србски термин Кулиза (од Кализа) се употребљавао као синоним за оне породице коiе су некада били друге вере - махом РК, пре него су постале Православне, и исто као хазарске Кализе у Мађарскоi дуго упражњавали двоверiе. Наравно убедљива већина садашњих србски Кулиза нема никакве са хазарским Кализама, (осим можда пив-бањ. N2-P189.2). Значи ради се само о синониму за двоверника.
« Последња измена: мај 18, 2017, 01:50:16 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4343
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #63 послато: мај 18, 2017, 02:07:47 поподне »
Да, етимологиiа iе иста. Хазарске Кализе су током 12. и 13. столећа после дугог времена толерисања њиховог иноверiа били од стране мађарске Круне приморани да се покатоличе. Неки од њих (Кaлизе) су као нови (крипто-)хришћани таiно (слично као шпанско-потругалски Iевреiи - Маррано/Конверсо) упражњавали стару веру.

Стари србски термин Кулиза (од Кализа) се употребљавао као синоним за оне породице коiе су некада били друге вере - махом РК, пре него су постале Православне, и исто као хазарске Кализе у Мађарскоi дуго упражњавали двоверiе. Наравно убедљива већина садашњих србски Кулиза нема никакве са хазарским Кализама, (осим можда пив-бањ. N2-P189.2). Значи ради се само о синониму за двоверника.

Taкo caм и миcлиo. Xвaлa!

Ван мреже Uzi

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 865
  • Y-DNA: N2>P189.2>FGC28435
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #64 послато: мај 26, 2017, 04:50:53 поподне »
Колико сам ја разумео, проблем са LLY22g је био то што је неком могло показати да је поситиван/негативан а да није тачно. Зато су га и макнули и ставили онај други СНП уместо њега.

СНПови на које је Молнар (N2-P189.2) тестиран преко ФТДНА:

M231+, P189+, LLY22g+, L393+, L391+, L729-, L732-, PAGES00056-, M128-, M178-, P43-, P63-, Tat-, L316-

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1197
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #65 послато: мај 26, 2017, 09:39:42 поподне »
Мислим да iе овај исечак Коронеллиеве мапе Херцеговине приложен од врсног познаваоца Amicus-a, вредан пажње. Исток Старе Херцеговине бива именован Chudvergia (Кудугериа, писасмо већ о њима) и небих искључио могућност да управо предпостаљено присуство Кализа у тој области стим у вези стои. Такође велику пажњу буди и помен народа Агравонита (Agravonit popoli) у том пределу. Отворено iе питање, да ли ти илирски Агравонити могу имати везе са J2b M205 или пак N2-P189.2?



https://sr.wikipedia.org/sr-el/Агрувијум

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=326.msg43221#msg43221

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1373.msg35339#msg35339
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7992
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #66 послато: мај 26, 2017, 11:47:51 поподне »
Мислим да iе овај исечак Коронеллиеве мапе Херцеговине приложен од врсног познаваоца Amicus-a, вредан пажње. Исток Старе Херцеговине бива именован Chudvergia (Кудугериа, писасмо већ о њима) и небих искључио могућност да управо предпостаљено присуство Кализа у тој области стим у вези стои. Такође велику пажњу буди и помен народа Агравонита (Agravonit popoli) у том пределу. Отворено iе питање, да ли ти илирски Агравонити могу имати везе са J2b M205 или пак N2-P189.2?

Византијски историчар Лаоник Халкокондил, у петој књизи свога дела, каже да су становници Сандаљеве земље називани кудугери, при чему је ово користио као један од назива за дуалистичку јерес.

Него, нађох Сол онај рад што си тражио, ако је то то? ???

Миодраг М. Петровић, Кудугери и Црква босанска, Београд, 1998

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1197
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #67 послато: мај 27, 2017, 12:12:15 пре подне »
Византијски историчар Лаоник Халкокондил, у петој књизи свога дела, каже да су становници Сандаљеве земље називани кудугери, при чему је ово користио као један од назива за дуалистичку јерес.

Него, нађох Сол онај рад што си тражио, ако је то то? ???

Миодраг М. Петровић, Кудугери и Црква босанска, Београд, 1998

Да, Amicus-e, управо то дело тражих. Хвала!

Чини ми се да би оваi горепоменути народ Агравонита могао и на Агарiане као колоквиiални ексоним за Мађаре/Хуне односити?
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

На мрежи Црнчевић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 291
  • Пивско-бањански (N1a) N2>P189.2>Y89317->FGC28483-
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #68 послато: мај 27, 2017, 12:30:21 пре подне »
Мислим да iе овај исечак Коронеллиеве мапе Херцеговине приложен од врсног познаваоца Amicus-a, вредан пажње. Исток Старе Херцеговине бива именован Chudvergia (Кудугериа, писасмо већ о њима) и небих искључио могућност да управо предпостаљено присуство Кализа у тој области стим у вези стои. Такође велику пажњу буди и помен народа Агравонита (Agravonit popoli) у том пределу. Отворено iе питање, да ли ти илирски Агравонити могу имати везе са J2b M205 или пак N2-P189.2?



https://sr.wikipedia.org/sr-el/Агрувијум

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=326.msg43221#msg43221

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1373.msg35339#msg35339

Agravonit је овдје ознака за равницу-поље на обалама ријеке Омбле , свакако кореспондира са Agravoniti popoli , Илирски народ који је живио на Јадранској обали код Дубровника који је био њихова лука. Биљешке се могу прочитати код Vincenzo Coronelli Biblioteca Universale Sacro-Profana, Antico-Moderna, ... Tomo Secondo AF-AL , In Venezia MDCCII. , на 301. страни овог енциклопедијског дјела.
(https://books.google.rs/books?id=H3BYAAAAcAAJ&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false)

1672. AGRAVONIT , Pianura alle sponde del Fiume Ombla nella Dalmazia, dello Stato di Ragusi. Dalmaz. del P. Coronelli.
1673. AGRAVONITI , furono Popoli dell' Illirico nel lido dell' Adriatico appresso Ragusi. Il loro porto tu detto Gravosa, ora S. Croce. Gio: Lucio. Baudr. to. I.

Поред Агравонита, Тит Ливије (59. п. н. е. до 17. не.) у својој Историји описујући борбе Римљана и Илира, спомиње Агравоните, сигурно назване тако по територији коју су насељавали, у истом духу спомињe и Ризоните и Олцинате (Agravonitas et Rhaonitas et Olcinatas). (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%B2%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC).
Тако би ваљало, поред Агравонита, укључити и Ризоните и Олцинате тражећи евентуалну везу са J2b M205 или N2-P189.2 ?

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7992
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #69 послато: мај 27, 2017, 12:33:44 пре подне »
Да, Amicus-e, управо то дело тражих. Хвала!

Чини ми се да би оваi горепоменути народ Агравонита могао и на Агарiане као колоквиiални ексоним за Мађаре/Хуне односити?

Е добро је. ;) А ова корелација би имала смисла када бисмо говорили о неким каснијим временима, но ови Агравонити се помињу још п. н. е. на том простору? Иначе, и мене је подсетило на Агарјане, како неки извори и Турке зваху.

Браво Црнчевићу за ово продубљивање карте! :)

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1197
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #70 послато: мај 27, 2017, 08:57:16 поподне »
Рамиза Смаiић у "Pravci razvoja osmanistike u jugoslovenskom i postjugoslovenskom periodu" .(Научно дјело Академика Бранислава Ђурђева, Сарајево 2010). поставља пар занимљивих питања.

Цитат
To što se ignorišu tvrdnje poput prisutnosti Kalisija, muslimanskohazarskog plemena u Kalesiji, ili preživjelih tragova
jedinstvene i neobične muzike u tom kraju, ne znači da to ne postoji

Цитат
Zbog nepostojanja adekvatnog pisanog traga, brojnih praznina od nastanka i porijekla stanovništva, ovo područje u dolini Spreče je tek površno obrađeno u historijama Bosne. Nepoznato je zbog čega se za Kalesiju veže 1151. godina koja je sastavni dio i općinskog grba, ali je činjenica da se u putopisima Jovana Kina (1150-1165), vizantijskog putopisca,navodi mogućnost da su se plemena Halisije ili Kalisije naselile u dolini rijeke Spreče i da su isti bili muslimani.

напомена: Јован Кинам не наводи експлицитно верску опредељеност Кализа

Ramiza Smajić Pravci razvoja osmanistike u jugoslovenskom i postjugoslovenskom periodu .Научно дјело Академика Бранислава Ђурђева

« Последња измена: мај 27, 2017, 08:59:20 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7992
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #71 послато: мај 27, 2017, 09:34:07 поподне »
Мислим да смо негде већ коментарисали ову годину, то је ваљда први помен неких муслимана у Босни (ако је уопште тачно?!), а босанско-херцеговачки талибани су се ухватили онда за ту годину, с намером да за десет година већ тврде како је ислам био домаћи, на крају темељан верски систем у Средњовековној Босни... са passé богумилима су то већ покушавали, довести их у једнакост са муслиманима, па прогласити ислам верским системом Средњовековне Босне. ::)

« Последња измена: мај 27, 2017, 09:37:09 поподне Amicus »

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1239
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #72 послато: мај 28, 2017, 09:00:04 пре подне »
                                                                         ПРОВАЛА  КУМАНА  У  БАНАТ

„Пошто су претходно опустошили Бачку, Кумани су у пролеће 1091. године предвођени својим поглавицом Каполчем прешли Тису код Бечеја и продрли у Банат.
Угарски краљ Ладислав I (1077-1095) који се у то време затекао у Хрватској, извештен о најезди Кумана, пожурио је са војском да их спречи у њиховом крвавом оргијању, па их је пресрео и победио недалеко од Тамиша.
После тог пораза, Кумани су се повукли у Молдавију и Влашку, одакле су нападали Кијевску Русију и неке руске кнезове.
... Угарски краљ Бела IV молио је 1238. године папу Гргура IX да овај упути у Банат једног бискупа који би Србе у Банату преобратио у католичку веру. Он је наставио са насељавњем Мађара, Кумана и Печенеза у Банат (назив села Кумане које данас настањују Срби подсећа на Кумане, а Бешенова на Печенезе)...
...Током најезде Татара у лето 1241. године дошло је и до сукоба између Мађара и Кумана које је Бела IV две године раније, дакле 1239. године, населио на обалама Тисе, Мориша и Тамиша да бране Угарску управо од Татара, па када су Татари ипак продрлио, Мађари су Кумане, према којима су иначе били нетрпељиви, окривили за сва зла што су задесила Угарску и дајући одушка свом огорчењу убили су куманског вођу Котоњу...
...Део Кумана се вртио у Угарску. Бела IV их је поново примио и населио у пределе где су раније боравили, па тако већ 1266. године налазимо у Банату бројна куманска насеља. Своје главно насеље они су називали 'светим седиштем' а око њега су се налазиле капетаније. Једна међу куманским капетанијама була је недалеко од Бечеја, друга на обали Златице, трећа источно од Кикинде. Као номадски народ Кумани су живели под шаторима, земљу нису обрађивали, држали су робове, занимање им је било сточарство и пљачка...
...Државни сабор је 15. јула 1279. одредио да се они стално населе између Тамиша и Мориша.
Против ове одлуке Кумани су се побунили у пролеће 1280. под вођством Олдамура. Напали су посед Понграцфиа Тамаша, попалили су и опљачкали све што су на том огромном севернобанатском феуду затекли. Уз остала села, која данас не постоје, спалили су и Чоку....
...Кумани су међу етнички сродним Мађарима постепено стекли привилегован положај и имали свој посебан диштрикт који се састојао од Велике Куманије и Мале Куманије источно од Будимпеште. Касније су се потпуно мађаризовали и њихови диштрикти су 1876. ушли у састав жупанија Пест и Солнок.“

ИЗВОР: Банатска рапсодија - Милан Туторов, „Аурора“, Нови Сад, 2001, стр.180 -186.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1239
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #73 послато: мај 28, 2017, 11:37:50 пре подне »
                                                                                               ХУНИ

„...Хуни су у оно време били непобедиви коњаници који су готово сав свој живот проводили у седлу иу освајањима.
Ти степско-коњички ратници турско-татарског порекла, након што су 375. године провалили кроз „Врата народа“ и упали у Европу, брзо су освојили Херманарикову (350-375) Готску државу, у којој је он успео да уједини све Готе, и заузели су данашњи Банат, предвођени Улдином уништавајући и стављајући под своју власт племена Гота и Сармата...
...Након што су најездом попут разбеснелог вихора освојили и завладали данашњим Банатом, прва резиденција Хуна за време Улдина била је на Дунаву, не много удаљена од града Маргуса...
...За време Атиле – дошао је на власт после свог ујака Рауса (Ријаса, Ругила) и владао од 434. до 445. заједно са братом Бледом, а сам од 445. (пошто је убио брата) до 453. године – главно хунско упориште, на коме је био и Атилин двор изграђен од дрвета, било је на обали Тисе.
Долина Тисе била је средиште хунске државе, одакле је Атила кретао на своје бројне ратничке походе... Хуни и Источни Готи су се у свом савезништву толико прожимали да су на Атилином двору завладали готски обичаји, па је и име Атила готског порекла (Атила је деминутив од готског Ата – отац, тата).
У једном од својих страховитих налета 446. године Хуни су предвођени Атилом  уништили и спалили међу осталим утврђењима и Sirmium (Сремска Митровица) и Viminacijum (Костолац) и Singidunum (Београд), а 447. године продрли су до Термопила...
...Епидемија и глад присилили су међутим Атилу да напусти Италију и он се опет повукао у долину Тисе где је следеће 453. године изненада унро слатком смрћу у шатору за време брачне ноћи крај своје седме, најмлађе супруге Хилде од Бургунда...Према легенди хунски ратници су достојно ожалили свог вођу, а крај његовог одра у свиленом шатору убило се свих седам његових жена. Хуни су тада преградили Тису и сахранили га на дну реке у три ковчега – златном, сребрном и гвозденом. После сахране разорили су уставу и ток реке је прелио гроб, а да би се тајна те гробнице на дну реке сачувала, тврди легенда, поубијани су сви ратници који су положили његов одар на дно реке где Атила и данас почива.

ИЗВОР: Банатска рапсодија - Милан Туторов, „Аурора“, Нови Сад, 2001, стр.139 -142.


Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1197
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #74 послато: мај 28, 2017, 03:28:25 поподне »
                                                                                               ХУНИ

„...Хуни су у оно време били непобедиви коњаници који су готово сав свој живот проводили у седлу иу освајањима.
Ти степско-коњички ратници турско-татарског порекла, након што су 375. године провалили кроз „Врата народа“ и упали у Европу, брзо су освојили Херманарикову (350-375) Готску државу, у којој је он успео да уједини све Готе, и заузели су данашњи Банат, предвођени Улдином уништавајући и стављајући под своју власт племена Гота и Сармата...
...Након што су најездом попут разбеснелог вихора освојили и завладали данашњим Банатом, прва резиденција Хуна за време Улдина била је на Дунаву, не много удаљена од града Маргуса...
...За време Атиле – дошао је на власт после свог ујака Рауса (Ријаса, Ругила) и владао од 434. до 445. заједно са братом Бледом, а сам од 445. (пошто је убио брата) до 453. године – главно хунско упориште, на коме је био и Атилин двор изграђен од дрвета, било је на обали Тисе.
Долина Тисе била је средиште хунске државе, одакле је Атила кретао на своје бројне ратничке походе... Хуни и Источни Готи су се у свом савезништву толико прожимали да су на Атилином двору завладали готски обичаји, па је и име Атила готског порекла (Атила је деминутив од готског Ата – отац, тата).
У једном од својих страховитих налета 446. године Хуни су предвођени Атилом  уништили и спалили међу осталим утврђењима и Sirmium (Сремска Митровица) и Viminacijum (Костолац) и Singidunum (Београд), а 447. године продрли су до Термопила...
...Епидемија и глад присилили су међутим Атилу да напусти Италију и он се опет повукао у долину Тисе где је следеће 453. године изненада унро слатком смрћу у шатору за време брачне ноћи крај своје седме, најмлађе супруге Хилде од Бургунда...Према легенди хунски ратници су достојно ожалили свог вођу, а крај његовог одра у свиленом шатору убило се свих седам његових жена. Хуни су тада преградили Тису и сахранили га на дну реке у три ковчега – златном, сребрном и гвозденом. После сахране разорили су уставу и ток реке је прелио гроб, а да би се тајна те гробнице на дну реке сачувала, тврди легенда, поубијани су сви ратници који су положили његов одар на дно реке где Атила и данас почива.

ИЗВОР: Банатска рапсодија - Милан Туторов, „Аурора“, Нови Сад, 2001, стр.139 -142.

Велико Хвала Воiиславе Ананићу на прилозима о Куманима и Хунима.

Лично мислим, да би управо симбиоза Гота и Хуна могла обiаснити распоред западних N2-P189.2, у Астурии и Аквитании. Управо тамо беху траiниа станишта Гота различитих ХГ.

p.s. Чортановци дугуiу име куманском племену Чортан Csortan, Çortan
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1239
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #75 послато: мај 28, 2017, 06:28:08 поподне »
                                                                                                АВАРИ

„...Територију Гепидске државе на подручју данашњег Баната, после победе Авара и Лангобарда 567. године запосели су Авари и Словени. Годину дана касније, дакле 568. Лангобарди су одселили у Италију па се власт њихових савезника Авара проширила и по територији коју су Лангобари били напустили. Та нова аварско-словенска држава, која је под банатским небом уз честа ратовања трајала 246 година (ратовање и добит у плену били су основно занимање Авара) дакле, готово два и по века  (од 567. до 813. г.) усталила је своје језгро у средњем Банату...
...Тако су бројни Словени (чије су прве претходнице стигле у данашњи Банат још са Роксоланима у IV веку, па су се интензивно почели досељавати у време Гепида) сад, уз Аваре, у процесу оснивања нове аварско-словенске државе, у великим масама преплавили равницу коју су они, Словени, и назвали Банатом. Јер, на челу аварско-словенске државе владао је кан Бајан – вероватно су Словени од његове титуле и имена начинили своју титулу бан по којој је и Банат добио име и оно је, то име, како је већ речено, као назив историјски остало трајно као и присуство Словена (касније Срба) у равници међу рекама до дана данашњег...
...Како је језгро аварске државе било у Потисју и престоница им је била на банатској страни Тисе, изграђена, као и сва аварска утврђења, у облику прстена и била је, та њихова престоница утврђена и заштићена са девет кружних бедема и девет опкопа.
Авари су и на Бегеју, на месту данашњег Зрењанина, изградили своју тврђаву, хринг, који је такође био, по њиховом уобичајеном начину градње хрингова, округлог (прстенастог, точкастог) облика, па неки међу историчарима по томе етимолошки објашњавају настанак имена Бечкерек (Бег-керек) што значи – точкаста тврђава на Бегеју (етимологија је изведен на мађарском , а на том језику керек значи точак, јер ће касније, после бугара, овај крај заузети мађарски ратници и затећи на месту данашњег Зрењанина остатке аварског хринга).
Уз Аваре и њихов хринг највећи део градина и хумки на подручју данашњег Зрењанина и околине користили су Словени за своја пребивалишта. Они су најчешће настањивали подручја где су усред тршћака на уздигнутим теренима погодним за одбрану градили своја утврђења од земље, заштићена одбрамбеним шанчевима. Најочуванији траг таквог насеља унутарземљаног утврђења словенског порекла и данас налазимо на Борђошу недалеко Новог Бечеја. То утврђено насеље старих Словена простирало се по површини од готово тридесет јутара, уздигнуто из мочваре и опкољено шанчевима, а окружено и Тисом и њеним речним меандрима са три стране.
...Авари су 562. г., уз помоћ и знатно учешће  Словена, успели да уз дуготрајну опсаду заузму Сирмијум. Византија је изгубила своје најважније утврђење на северу и тиме је била ослабљена одбрамбена способност њене северне границе с Аварима и Словенима отворен пут за упаде у Илирик и Тракију...
... Први су се ослободили од Авара они најудаљенији од средишта Судетски Словени, а за њима – Карантинци и остали Словени Балканског полуострва...
...Иза последњег помињања њихових остатака на Моришу, по Салцбуршкој кроници 873, Авари су потпуно нестали, претопили су се у Словене...“.

ИЗВОР: Банатска рапсодија - Милан Туторов, „Аурора“, Нови Сад, 2001, стр.156 -166.

« Последња измена: мај 28, 2017, 06:37:38 поподне НиколаВук »

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1197
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #76 послато: јун 03, 2017, 12:02:46 пре подне »
У контексту етимологие презимена - Кулић, није на одмет споменути стећак Кулдука Крилића у Усори из 1268. године

http://diogenplus.weebly.com/uploads/5/2/2/1/5221423/knjiga_low_res.pdf
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1239
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #77 послато: јун 03, 2017, 07:39:28 пре подне »
А се лежи Кулдук Крилић у Усори земји племенитој на баштини. В име отца и сина и Светога Духа светворног да је проклет тко тће у ме такнути и привалити, а благословен тко тће само мирно пројти.
За живота не згрејших, не утчиних нажо ни људма ни стоци. И Бога сватки дан споменух по добру и по три пути.
Сљедих пут разума не срдца.
И сад ми је тогда жал.
А ти ак ти је осто јошт само једн дни живљења пред тебом је цијела будутћност

1268. Љета по Господу в Усори у мом крају

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1197
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #78 послато: јун 04, 2017, 08:00:04 поподне »
Осим предтурског пивског презимена Кулић ништа мање загонетно iе и старо гатачко презиме Дулић. Дулићи су се некуд почетком 15. столећа одселили. Сматрам да презиме Дулић ниiе изведено из хипокористика Дуле > Душан, iер име Душан ниiе тада даванао у тим пределима. Спекулатвно мислим, да можда Дулић има везе са прото-бугарским Дуло-кланом о коме је Црна Гуја опширно писао (R1а-Z93),. Такође сматрам да и Дуловићи G2-M406 мoгу имати везе са Дуло-кланом, с обзиром да те подгране (осим Средоземља) има у Дагестану 18% - а и Кабардино-Балкариа ниiе далеко, самим тим не би требало и неко прото-бугарско/балкарско порекло искључити. G2 као такве има подоста у Разградскои области у Бугарскои.
« Последња измена: јун 04, 2017, 08:03:17 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5434
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Кумани, Кализе, Хуни и други у средњовековној Србији и шире
« Одговор #79 послато: јун 04, 2017, 09:54:30 поподне »
Осим предтурског пивског презимена Кулић ништа мање загонетно iе и старо гатачко презиме Дулић. Дулићи су се некуд почетком 15. столећа одселили. Сматрам да презиме Дулић ниiе изведено из хипокористика Дуле > Душан, iер име Душан ниiе тада даванао у тим пределима. Спекулатвно мислим, да можда Дулић има везе са прото-бугарским Дуло-кланом о коме је Црна Гуја опширно писао (R1а-Z93),. Такође сматрам да и Дуловићи G2-M406 мoгу имати везе са Дуло-кланом, с обзиром да те подгране (осим Средоземља) има у Дагестану 18% - а и Кабардино-Балкариа ниiе далеко, самим тим не би требало и неко прото-бугарско/балкарско порекло искључити. G2 као такве има подоста у Разградскои области у Бугарскои.

О Дуловићима је писано на сајту Порекла:

http://www.poreklo.rs/2012/03/07/poreklo-prezimena-dulovic/

"Старином су из Попова Поља из Херцеговине, одакле се средином 16. вијека Обрад Селаковић са пет синова и братом Радулом због заваде са Турцима одселио у околину Никшића у Риђане. "

"Међу потомцима Обрадовим и Радуловим у почетку је долазило до трвења и зађевица око главарских титула и власти. Касније су неспоразуме изгладили и успоставили добре међусобне односе. Прилжом једног турског напада на село Трновицу побију све становнике, осим Руже, жене Милете, сина Обрадова, која је била у другом стању, а родом је од Пилетића из Пипера. Ружа побјегне у свој род, гдје је родила близанце којима је дала имена Дуле и Мрво. Када дјеца поодрастоше, Ружа се са њима врати у село Трновицу на њихово очинство. Од Дула се формира братство Дуловићи, а од Мрва Пајовићи."

Све ово говори да су у питању људи из 16. и 17. века, и да су то словенска имена, Дуле је од Душан несумњиво. Његови преци имају словенска имена и удаљени су више векова од Дуло клана, тако да ту нема говора о некој вези.
Чињеницама против самоувереног незнања.