Једно занимљиво виђење о пореклу, генетици и језицима европских народа. Помиње се и књига „Етнологија и генетика“.
„... Док се Срби све више одричу свог идентитета, своје историјске прошлости, великана, научника, песника, зарад виших глобалних циљева, европске нације размишљају како да се опет изборе за свој културолошко-историјски идентитет и слободу. У исто време Европа покушава да изађе из замке ретроградног светског поретка новог робовласништва који полако прелази у руке малобројне „елите”. Опште превирање у тражењу новог идентитета европљани налазе у културолошко-историјском повезивању археологије, генетике и језика.
Типичан пример једног таквог процеса су нова истраживања у историјској генетици као и покушај повезивања генетике, народа и језика а у чијој самој суштини опет лежи питање територија или старе немачке тезе борба за „крв и тло“ (Blut und Boden). Тако су Немци ненадано дошли до закључка да су и они један словенски народ (Гунтер Мерл „Немци-један словенски народ“). Књига открива потиснуте словенске корене једне европске нације, тачније Немаца, упоредо са новим археолошким истраживањима на северу Немачке.
Ова теза је управо обрнута, од недавно објављене генетске анализе коју је спровео тим научника из Естоније (Геополитика, окт. 2015.). Према њиховим истраживањима Словени нису примогени на својим територијама него су својим ширењем поробили друге народе Европе а сами Јужни Словени се сасвим разликују од Источних и Западних. Из те теорије произилази да Руси на северу Русије нису Словени него Финци, а Јужни Словени, посебно Срби, мешавина ‘несловенских’ народа као што су Бугари, Румуни и Мађари. Овде су аутори такође имали намеру да идентификују језик са генетским пореклом народа, што је једна стара прича коју су давно покушали да утврде први генетичари Кавали Сфорца и Брајан Сајкс. То им наравно није пошло за руком јер сви језици Европе имају заједничко коренско и генетско порекло. Током историје, са већ познатим археолошким и генетски утврђеним факторима, Европљани су се мирним миграцијама ширили са Балкана (Подунавља) према северу, западу, југу и истоку носећи са собом језик, митологију и обичаје неолита. Савремена генетика, археологија и лингвистика су давно дошли до закључка да је Европа генетски јединствена, и то 96% према митохондријалном X хромозому, а да 4 главне хапло групе или еволутивни маркери Y (мушког хромозома) могу само дати податке о историјским кретањима мушке популације. Ове хапло групе не детерминишу ни народе ни нације, па тако ни језике. Ова теорија, која не разликује фенотип од генотипа, на неки начин покушава да одвоји Северне и Јужне Словене, за шта нема никакве основе, а посебно не у твдњи да су Бугари, Румуни и Мађари несловенски народи. Ту није потребно познавање генетике, већ историје и језика. Сви они припадају староевропском/словенском супстрату.
Иначе, чувени британски генетичар млађе генерације Стивен Опенхајмер је пре неколико година у својој детаљној студији доказао да се Британија генетски уопште не разликује по „нацијама“ као ни од Европе генерално. Такође је утврдио да се не могу изоловати никакви гени Келта, Викинга или Баскијаца, као неког јединственог корпуса, те да је питање нација један врло касни историјски геополитички пројекат започет у 17. и финализован у 19.веку. Дакле, народи Европе се данас не разликују по генетици. Они се разликују културолошки зависно од климатско-географских услова у којима су се заједнице развијале током миленијума.
За српску науку тј. генетику, која се јако касно укључила у компаративна генетска истраживања, (добар пример је књига „Етнологија и генетика“ аутора Ивице Тодоровића, издање Етнографског института САНУ, 2015.) важно је да спречи манипулације ове врсте. Србија има јединствену прилику да упоредном анализом археологије, етнографије, митологије, генетике и језика омеђи српски културолошки и духовни простор, па тако и територију и тиме утврди свој историјски идентитет у Подунављу….“
цео текст на:
http://www.vaseljenska.com/misljenja/krv-i-tlo-radjanje-evrope-naroda/