Племена и кланови су постојали код свих европских народа (а и шире). У већини, оваква организација са свим особинама које носи (чврстина, сродничка повезаност, крвна освета, итд), замрла је код већине у средњем веку због феудалног друштвеног уређења, а затим докрајчена настанком модерних држава. Опстала је највише тамо где је модерна држава најслабије функционисала. Таква су превасходно подручја где се често ратовало, где су се мењале власти и границе, и где је рељеф био савезник племенском уређењу.
Таква је Црна Гора и с њом Брда и део Херцеговине, а такође и Малесија. То не значи да Црногорци имају урођене склоности ка мафијашењу, нити да је калабријска и сицилијанска мафија исти феномен. Криминал у ЦГ данас је више олигархијског него мафијашког типа. А такав криминал налазимо и у другим државама и срединама, који немају никакве везе са Медитераном.
Ако кажемо, нпр, да постоји неки пљеваљски клан, то ћемо одмах повезати са неком племенско-братственом спрегом. Кад кажемо – земунски клан, онда је ту у питању урбани криминал. Мислим да су у суштини исти феномени, с том разликом што у Земуну живи углавном сроднички неповезано становништво, док су у Пљевљима људи већином на неки начин повезани неким сродством. Али, то не мења суштину феномена, већ је у питању однос веће хетерогеније и мање хомогеније средине.