Аутор Тема: Српски ДНК дан  (Прочитано 116358 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7094
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Српски ДНК дан
« Одговор #540 послато: новембар 15, 2015, 10:27:57 поподне »
Занимљиве карте. Колико сам схватио, Срби су по Y-DNA најближи Македонцима, што је негде и логично.

Биће да је овде аутор грађане Хрватске, Босне, Србије и Македоније, изједначио са Хрватима, Србима и Македонцима. Тако ми изгледа кад погледам ове карте. Не знам да ли је иједна карта тако корисна, можда ова са Херцеговицима, кад тако помешају националност са етницитетом настају грешке које је после тешко исправити.

Не знам шта је са Словенцима, је л' њих не сматра Јужним Словенима, или се они генетски разликују?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9053
Одг: Српски ДНК дан
« Одговор #541 послато: новембар 15, 2015, 10:45:24 поподне »
Биће да је овде аутор грађане Хрватске, Босне, Србије и Македоније, изједначио са Хрватима, Србима и Македонцима. Тако ми изгледа кад погледам ове карте. Не знам да ли је иједна карта тако корисна, можда ова са Херцеговицима, кад тако помешају националност са етницитетом настају грешке које је после тешко исправити.

Не знам одакле су аутори црпели податке, али њихов закључак се слаже са оним што се може видети у бројним Y-STR студијама.

Не знам шта је са Словенцима, је л' њих не сматра Јужним Словенима, или се они генетски разликују?

Нема ни Бугара.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7094
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Српски ДНК дан
« Одговор #542 послато: новембар 15, 2015, 11:59:45 поподне »
Не знам одакле су аутори црпели податке, али њихов закључак се слаже са оним што се може видети у бројним Y-STR студијама.

Моја примедба је била на терминологији, генетски део слажем се да је у реду, али нације у овом смислу су релативна категорија. За неке нације нисмо знали да постоје до пре коју деценију, а оне сад представљају посебан узорак у истраживању, док су неке вештачки стваране вековима да би сад биле неки фактор. Није да ситничарим, али овакво уопштавање доводи нас дотле да имамо Хрвате у Славонији и Далмацији, а да немамо Србе у Босни и Хрватској. Не кажем, можда грешим, али мислим да би било исправније да су узорци именовани по земљама, а не по нацијама где сви грађани једне државе представљају једну нацију.

Нема ни Бугара.

Да, али види се да део тамошњег становништва одговара генетском профилу грађана Србије, отприлике како је Цвијић оцртао етничку границу на том простору.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9053
Одг: Српски ДНК дан
« Одговор #543 послато: новембар 16, 2015, 12:09:45 пре подне »
Не кажем, можда грешим, али мислим да би било исправније да су узорци именовани по земљама, а не по нацијама где сви грађани једне државе представљају једну нацију.

Слажем се.

Ван мреже Алексеј

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 44
  • Г2а Л497
Одг: Српски ДНК дан
« Одговор #544 послато: новембар 21, 2015, 08:28:12 поподне »
Алексеју која си ти ХГ? Што је Лепеничанин и твоју ХГ ставио у германску у оном разговору са Јерковићем? Тебе морам такоође да похвалим што дајеш предност области под Осоговским планинама у истраживању и предању које те води из те области ка Пчињи и Врању. Ко ти је пренео предање о претку Стојици деда или прадеда? Изгледа да и ти Саси нису били нека јединствена ХГ већ су се састојали од више различитих ХГ севера Европе.
Нисам на време видео ову поруку па тек сад одговорам. Разлог стављања моје ХГ у германску је због тога што имам сличности са једним Немцем и Пољаком,а с обзиром да су моји живели у Кратову до почетка 19. века, прилично је извесно да су се бавили рударством, што даље повезујем са Сасима (Саксонцима), који су у Кратово дошли у 13. веку (7 породица по неком предању). Предање о деда Стоици који је дошао из кратовског села Секулице, подно Осоговских планина, нашао сам у књизи Ристе Т. Николића - Власина и Крајиште. То предање му је највероватније испричао 1909. године, рођени брат мог чукундеде. Усмено предање каже да су моји досељени први. Ради се о мом аскурђелу Јованчи који је у тренутку преласка из кратовске области био беба (ради се о 1815. години). Стоица може бити његов отац, али и деда и постоји велика вероватноћа да се кроз усмено предање, име Стоице губи.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан
« Одговор #545 послато: јануар 23, 2016, 10:39:10 поподне »
Овај Милатовић се изгледа повукао са свих иностраних пројеката. Не знам да ли сам негдје успио да сачувам његове стр резултате. Колико се сјећам нисмо 100% потврдили да је од Милатовића из Зете.

Сад сам видио да је Милатовић унио податак да је из Винића код Даниловграда. Значи јесте од Милатовића из Бјелопавлића, како смо и претпостављали.

Даље поријекло Милатовића је са Чева из мјеста Милати у Команима. Шира област Чева је, судећи по већини тестираних, доминантно I2a Динарик Југ и то не само међу преовлађујућим Озринићима, већ и међу многим другим братствима, Бездановићима, Милатима, Глушчевићима и др.

Милатовићи су у Бјелопавлиће дошли, на основу предања, почетком 17. вијека. Њима су сродни Росандићи и Пајовићи у Пјешивцима.

Занимљиво је да су у Хуму у средњем вијеку помиње и властела Милатовићи, а само мјесто Милати на Чеву се јавља у турским пописима још 1521. и 1523.

Друга битна ствар везана за Милатовића јесте да поред Пољака/Украјинца Лубиниецког чини један огранак  I2a Динарик Југа који је дефинисан СНП-ом А5913. Поред Z16983 ово је друга откривена грана Динарик Југа.

Ван мреже Бомештар Војислав

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
Одг: Српски ДНК дан
« Одговор #546 послато: август 10, 2016, 05:52:18 поподне »
Ево, за лаку ноћ, и једног I1:

Јањатовић, Ђурђевдан, Сомбор, I1 P109

576    -    17
389I   -    12
448    -    20
389II  -    28
19      -    14
391    -    10
481    -    25
549    -    12
533    -    11
438    -    10
437    -    16
570    -    22
635    -    22
390    -    23
439    -    11
392    -    11
643    -    11
393    -    13
458    -    15
385a  -    13
385b  -    14
456    -    14
H4      -    12


Овде код Јањатовића има разлике, у односу на моје резултате, код два маркера: 437- он има 16 а ја 17 и 392 - он има 11 а ја 10. Шта ми то говори?? Да ли сродност мора да се поклапа у свим тачкама и да ли су Јањатовићи сродници у некој прошлости.?

Ван мреже Бомештар Војислав

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
Одг: Српски ДНК дан
« Одговор #547 послато: август 10, 2016, 07:25:24 поподне »
Још један Дробњак:

Бомештар, из села Бањани код Босанске Отоке (општина Босанска Крупа) уз саму банијску међу. Слави Ђурђевдан. Припада хаплогрупи I1-P109. Јасно припада дробњачком роду. Има посебну вриједност 10 на спором маркеру 392. Вјероватно мутација у задњих неколико генерација. Претпостављам да је презиме Бомештар, новијег надимачког поријекла.

Кроз овај примјер, али и кроз многе друге показује се да је поријекло крајишких Срба заиста са подручја Херцеговине и Црне Горе. У Крајини налазимо хаплотипове и Дробњака, и Куча, и Васојевића и Годијеља и многих других.

13   23   14   10   13   14   11   12   10   28   15   17   20   11   14   17   22   10   25   12   11   22   11

Истражујући своје порекло изгубио сам доста времена због презимена.Наилазио сам на разне приче и претпоставке,али тек сам скоро нашао да се презиме заснива на чину-звању које је давано српским граничарима у Војној Крајини. Аустријанци су то звање, у попису становника Крбаве и Лике из 1712 год,уписали као боксмештар (boxmestar). Ту се помиње боксмештар Лука Ђуришић или Јуришић ( Jurisich ). Пошто немају Ђ може бити Ђуришић као старо презиме. Међутим,појављује се и неки боксмештар Јован Ивезић. Затражио сам помоћ од гос.Мирослава Нишкановића да распетљамо овај чвор. Замолио бих и све вас да помогнете,пре свега на дефиницији тог звања BOXMESTAR. У питању је нижи заповедник,али чега ??  СТРАЖМЕШТАР је заповедник страже и такво презиме такође постоји. Бокс може да се односи на кутију,на преграђен простор за коње,на простор за одлагање опреме и сл.
Бомештри су из Старе Херцеговине насељени у Лику половином 16 века под старим презименом,које ћемо открити. Из Лике су прешли у Бос.Крајину у село Бањане 1791 год. као Бомештри. Тако су се пријавили,вероватно због неке привилегије, као граничари. Можда да би издејствовали боље парче земље. Тако се звање претворило у Презиме. Било нас је тада у Бањанима 7 кућа од којих су се 3 куће убрзо одселиле у Поткозарје.Од те 3 куће,једна се преселила у околину Двора на Уни. Од те куће су Бомештри у Загребу,Пули,Љубљани и Америци. Оне 2 куће што су остале у Поткозарју,расељавају се касније у Б.Луку и касније Сарајево и део њих је уписан као Бомоштри. Од нас осталих,расељено је већином после другог светског рата,на подручје Војводине: Оџаци,Апатин,Футог,Куцура,Голубинци,Путинци,Нова Топола,Рума, а онда даље по економским потребама. Слава је свима Ђурђевдан и није познато да је мењана. Нашао сам једно истраживање где се претходно поменути Јуришић или Ђуришић,дословно преводе као Јуришић и где се напомиње да су припадали исламу и када су Турци напустили Лику да су они остали и прешли у католичанство. То је разлог што сам одбацио могућност да смо се раније презивали Јуришић,јер не постоји у фамилији помен да је неко био муслиман,а потом католик,а сада сви православни. За сада пут води ка Ђуришићима са Боана.
Што се тиче ширег описа нашег братства,то ћу овде објавити тек када решим дилему дефиниције звања боксмештар или како се већ изговара,као и енигму старог презимена. До тада. кога интересује,нешто мало опширније има написано на СРБИЈА ФОРУМУ у рубрици наука и друштво.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1099
Одг: Српски ДНК дан
« Одговор #548 послато: август 10, 2016, 08:11:14 поподне »
Boxmestar овако у оригиналу из 1712 год. може на модерном нем. значити Büchsenmeister (од Büchse=архаич. Пушка) тј. онај ко прави и поправља пушке= пушкар

https://de.wikipedia.org/wiki/Büchsenmeister



горњи пример; Cristoff von Dreßen, buxmeister    (buxmeister = пушкар) (Büchse/Buxe>архаич. Пушка)
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Бомештар Војислав

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
Одг: Српски ДНК дан
« Одговор #549 послато: август 11, 2016, 12:12:13 поподне »


   Хвала вам гос.Сол. Дакле,били су пушкари,односно техничка подршка. Небих хтео да будем досадан,али вас молим да ми кажете из које је књиге овај податак како бих се могао позвати на њу. Много сам књига прочитао и нисам нашао овај,толико потребан,податак. Хвала вам још једном.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1099
Одг: Српски ДНК дан
« Одговор #550 послато: август 11, 2016, 02:11:30 поподне »

   Хвала вам гос.Сол. Дакле,били су пушкари,односно техничка подршка. Небих хтео да будем досадан,али вас молим да ми кажете из које је књиге овај податак како бих се могао позвати на њу. Много сам књига прочитао и нисам нашао овај,толико потребан,податак. Хвала вам још једном.

Нама на чему господине Бомештре, радо!

Franz Gundlach; Die hessischen Zentralbehörden von 1247. bis 1604. (Хесенски централни државни уреди, од 1247. до 1604.године) N.G. Elwert`sche Verlagsbuchhandlung (издавач), Marburg, 1932.

(напомена; и данас постоiе немачка презимена, настала по овоi делатности: Buxmeister/Buxenmeister)
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ