Аутор Тема: Босанска Крајина - генетика  (Прочитано 23223 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9316
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #80 послато: јун 06, 2018, 12:56:48 поподне »
У Дрвару, Грахову и Петровцу са околином скоро да нема ништа осим I2a и R1a.  :)

Апсолутна доминација "словенских" хаплогрупа у Висoкој Крајини, поготово око Дрвара, Петровца и Грахова.

Није да нема других хаплогрупа (немој да тролујеш) ;). На пример у Подгрмечју (у шта на овој мапи улази и околина Петровца) E-V13 је око 20%, а присутне су и друге хаплогрупе. Мада генерално на том потезу Северна Далмација - Дрвар - Грахово има прилично I2a за сада.

Има још неких занимљивости, попут високог процента N-P189.2 у околини Купреса и Гламоча, затим +25% E-V13 на Змијању, итд. Биће јасније на већем узорку, а тада се може направити и пресек по подгранама. Ово је нека пробна варијанта, како би то изгледало на узорку од 25-50 људи.

То свакако није довољно, с обзиром на број људи у тим областима. Мислио сам да одрадим статистику по броју чланова, тј. броју кућа, као Иван за Црну Гору. Међутим, за крајишке области то није могуће зато што се у оквиру неких родова јавља више хаплогрупа, па би ту вероватно било доста грешака.
« Последња измена: јун 06, 2018, 01:09:49 поподне Небојша »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #81 послато: јун 06, 2018, 01:13:10 поподне »
Није да нема других хаплогрупа (немој да тролујеш) ;). На пример у Подгрмечју (у шта на овој мапи улази и околина ) је E-V13 око 20%, а присутне су и друге хаплогрупе. Мада генерално на том потезу Северна Далмација - Дрвар - Грахово има прилично I2a за сада.

Има још неких занимљивости, попут високог процента N-P189.2 у околини Купреса и Гламоча, затим +25% E-V13 на Змијању, итд. Биће јасније на већем узорку, а тада се може направити и пресек по подгранама. Ово је нека пробна варијанта, како би то изгледало на узорку од 25-50 људи.

То свакако није довољно, с обзиром на број људи у тим областима. Мислио сам да одрадим статистику по броју чланова, тј. броју кућа, као Иван за Црну Гору. Међутим, за крајишке области то није могуће зато што се у оквиру неких родова јавља више хаплогрупа, па би ту вероватно било доста грешака.

Примећујем и то да је N-P189.2 појачана око Гламоча и Купреса, као и да је у широј околини Бања Луке појачана E-V13.

Раније сам мислио да је R1a око Петровца, Дрвара и Грахова појачана због Бурсаћа чији су огранци Бауци, Зељковићи, Танкосићи итд.
Међутим у том крају има R1a који нису повезани са Бурсаћима, као што су: Кецмани, Малиновићи, Драгаши, Грубори, Галићи, Шљивари, Медићи, Кнежевићи, Вујатовићи, Јевићи итд.

I2a је појачана у том делу Босанске Крајине и у Далмацији. У Далмацији (код Срба) I2a је тренутно око 40%, можда и мало преко. У задњој тури тестираних у Априлу I2a је издоминирала код Далматинаца али и код Крајишника (Босанска Крајина).  Ако се не варам од 10 тестираних Далматинаца из априлске туре 6 је I2a.  Данас видех да је Бијелић из Брибира I2-CTS10228.
I2-CTS10228 се опоравља у Далмацији  :), тренутно је око 50-50% однос између CTS10228 и PH908 код далматинских Срба.
 
 

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9316
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #82 послато: јун 06, 2018, 01:35:14 поподне »
Примећујем и то да је N-P189.2 појачана око Гламоча и Купреса, као и да је у широј околини Бања Луке појачана E-V13.

Раније сам мислио да је R1a око Петровца, Дрвара и Грахова појачана због Бурсаћа чији су огранци Бауци, Зељковићи, Танкосићи итд.
Међутим у том крају има R1a који нису повезани са Бурсаћима, као што су: Кецмани, Малиновићи, Драгаши, Грубори, Галићи, Шљивари, Медићи, Кнежевићи, Вујатовићи, Јевићи итд.

I2-CTS10228 се опоравља у Далмацији  :), тренутно је око 50-50% однос између CTS10228 и PH908 код далматинских Срба.

Бурсаћа и огранака чини ми се има више у околини Дрвара и у делу Поуња, него у околини Петровца, мада су крајишки родови раштркани свуда. Неке тестиране са 23andMe бих оставио по страни, иако сам их рачунао овде.

Иначе за Вујатовића не знамо одакле је. Не знамо чак да ли је из Крајине. Тамо се презиме највешће јавља, свакако. Од података је оставио само: "БиХ".

Колико се сећам, I2-CTS10228 је одувек јака у Далмацији, тј. однос је био 50-50, а тај тренд се изгледа наставља.

Ван мреже Balder

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 173
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #83 послато: август 31, 2018, 09:09:09 поподне »
Бошњаци муслимани у Крајини (31-08-2018)

E1b
E1b1b1a1b (E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241)
Баручић (Бања Лука)
E1b1b1a1b (E-V13>PH1246>BY14151)
Каваз (Босански Петровац)

G/G1
G (G-M201+)
Чатак
G1b (G-L830+)
Пашагић

G2
G2 (G-P287+)
Црљенковић

I1
I1 (I-M253+)
Шиљдедић (Кулен Вакуф/Бихаћ)
Чехић (Биљани Доњи/Кључ)
I1a1b1 (I-CTS6364>L22>P109+)
Ружнић (Цазин)

I2
I2a1b (I-M438>L460>P37>M423+)               
Мулабдић (Јајце)
Башагић (Бихаћ)
Шарчевић (Сански Мост)
Чутић (Бања Лука)
Башић (Бања Лука)
Кулашић (Приједор)
Јусуфхоџић (Бихаћ)
Џехверовић (Цазин)
Башић (Велика Кладуша)
Деумић (Приједор)
Новалија (Бања Лука)
Јашаревић
I2a1b2a1a1a2 (I-L147.2>L621>CTS10936>CTS5966/CTS10228>YP196>S17250+)
Кучуккилавуз (раније Бихаћ)
I2a1b2a1a1a3 (I-L147.2>L621>CTS10936>CTS5966/CTS10228>YP196>S17250>PH908+)
Зирић (Бихаћ)
Буић (Босанска Дубица)
Алишић (Дубраве/Босанска Градишка)

J2/J2a
J2 (J-M172+)
Талић   
J2a1b1 (J-PF4610>L26>PF5087>PF5116>PF5119>L558>M67>Z500>M92+)
Жиркић (Цазин)
Торић (Цазин)

Ј2b
J2b1 (J-M205+)
Дедић (Бихаћ)
Ибукић (Велика Кладуша)
Тетарић (Бања Лука)
J2b2 (J-M241+)
Бурзић (Стијена/Цазин)

L
L2 (L-M22+)
Ружнић

N2
N2 (N-P189.2+)
Башић (Велика Кладуша)
Шакановић (Велика Кладуша)
Кишмић

R1a
R1a1a1 (R-M417+)
Шкргић (Цазин)
Сарајлић (Стари Мајдан/Сански Мост)
Мулалић (Велика Кладуша)
Пуцар (Шипово)
R1a1a1b1a2a (R-Z282>M458+)
Ага (Приједор)
R1a1a1b1a2a (R-Z282>M458>PF7251>Y2604>CTS11962>L1029+)
Бешлагић (Цазин)
R1a1a1b1a3 (R-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402+)
Јашић (Скокови/Цазин)
R1a1a1b1a3 (R-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>L1280>FGC11555)
Мердановић (Сански Мост)

Т
T1a1 (T-М184+)
Траванчић (Приједор)
                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             

Jelic

  • Гост
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #84 послато: август 31, 2018, 09:12:56 поподне »
Бошњаци муслимани у Крајини (31-08-2018)

E1b
E1b1b1a1b (E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241)
Баручић (Бања Лука)
E1b1b1a1b (E-V13>PH1246>BY14151)
Каваз (Босански Петровац)

G/G1
G (G-M201+)
Чатак
G1b (G-L830+)
Пашагић

G2
G2 (G-P287+)
Црљенковић

I1
I1 (I-M253+)
Шиљдедић (Кулен Вакуф/Бихаћ)
Чехић (Биљани Доњи/Кључ)
I1a1b1 (I-CTS6364>L22>P109+)
Ружнић (Цазин)

I2
I2a1b (I-M438>L460>P37>M423+)               
Мулабдић (Јајце)
Башагић (Бихаћ)
Шарчевић (Сански Мост)
Чутић (Бања Лука)
Башић (Бања Лука)
Кулашић (Приједор)
Јусуфхоџић (Бихаћ)
Џехверовић (Цазин)
Башић (Велика Кладуша)
Деумић (Приједор)
Новалија (Бања Лука)
Јашаревић
I2a1b2a1a1a2 (I-L147.2>L621>CTS10936>CTS5966/CTS10228>YP196>S17250+)
Кучуккилавуз (раније Бихаћ)
I2a1b2a1a1a3 (I-L147.2>L621>CTS10936>CTS5966/CTS10228>YP196>S17250>PH908+)
Зирић (Бихаћ)
Буић (Босанска Дубица)
Алишић (Дубраве/Босанска Градишка)

J2/J2a
J2 (J-M172+)
Талић   
J2a1b1 (J-PF4610>L26>PF5087>PF5116>PF5119>L558>M67>Z500>M92+)
Жиркић (Цазин)
Торић (Цазин)

Ј2b
J2b1 (J-M205+)
Дедић (Бихаћ)
Ибукић (Велика Кладуша)
Тетарић (Бања Лука)
J2b2 (J-M241+)
Бурзић (Стијена/Цазин)

L
L2 (L-M22+)
Ружнић

N2
N2 (N-P189.2+)
Башић (Велика Кладуша)
Шакановић (Велика Кладуша)
Кишмић

R1a
R1a1a1 (R-M417+)
Шкргић (Цазин)
Сарајлић (Стари Мајдан/Сански Мост)
Мулалић (Велика Кладуша)
Пуцар (Шипово)
R1a1a1b1a2a (R-Z282>M458+)
Ага (Приједор)
R1a1a1b1a2a (R-Z282>M458>PF7251>Y2604>CTS11962>L1029+)
Бешлагић (Цазин)
R1a1a1b1a3 (R-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402+)
Јашић (Скокови/Цазин)
R1a1a1b1a3 (R-Z282>Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y33>L1280>FGC11555)
Мердановић (Сански Мост)

Т
T1a1 (T-М184+)
Траванчић (Приједор)

Фали ти овде Пајазетовић I2-M423 из Цазина.

Ван мреже Balder

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 173
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #85 послато: септембар 01, 2018, 04:14:26 поподне »
Фали ти овде Пајазетовић I2-M423 из Цазина.

Заборавио сам овдје и Реџића из Велике Кладуше, такођер I2-M423.

Jelic

  • Гост
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #86 послато: септембар 01, 2018, 04:23:33 поподне »
Заборавио сам овдје и Реџића из Велике Кладуше, такођер I2-M423.

Да, и он је изостављен.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9316
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #87 послато: октобар 17, 2018, 04:47:18 поподне »
Поново сам направио пресек српског становништва Поуња у Босанској крајини, по угледу на ону Карановићеву поделу (староседеоци и досељеници с југа). Поделу треба схватити условно, пошто су и ови староседеоци добрим делом досељени, само је питање како се становништво померало и у ком периоду. На карти се налази испитана област, а пресек је рађен на основу број кућа.

Карановић у староседеоце сврстава оне за које мисли да су их, цитирам: "Турци затекли у Босни", док у досељенике убраја оне који су према предању и неким другим параметрима, доселили од Рашке, црногорске и јужне Херцеговине, приморја и Македоније.




Староседеоци (бр. кућа до сада тестираних - 676):

I2-Y3120 = 44,7%
I2 PH908 35,2%
R1a = 25,1%
R1a-Z280 14,5%
I1-P109 = 15,7%
N-P189.2 = 11,7%
E-V13 = 1,9%
J2b-M205 = 0,9%



Досељеници с југа (бр. кућа - 989)

I2-Y3120 = 19,7%
I2 PH908 8,1%
R1a = 17,4%
R1a-Z280 14,5%
E-V13 = 15,1%
J2b-M205 = 14,8%
R1b = 6,6%

R1b U152 5,9%
J2b-M241 = 5,8%
J2a = 4,9%
J2a M92 2,1%
I1-P109 = 1,8%


Иако ова подела сигурно није сасвим тачна, приметно је да код досељеника с југа постоји знатно већа разноврсност хаплогрупа (за сада). Занимљиво да је и однос у оквиру I2a тренутно другачији. Код досељеника доминира Y3120 PH908-, пре свега због разгранатости неких родова (Родићи, Лалићи-Прице, итд.)


Извор: Милан Карановић, "Поуње у Босанској Крајини"






Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9316
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #88 послато: октобар 17, 2018, 06:12:47 поподне »

Досељеници с југа (бр. кућа - 989)

I2-Y3120 = 19,7%
I2 PH908 8,1%
R1a = 17,4%
R1a-Z280 14,5%
E-V13 = 15,1%
J2b-M205 = 14,8%
R1b = 6,6%

R1b U152 5,9%
J2b-M241 = 5,8%
J2a = 4,9%
J2a M92 2,1%
I1-P109 = 1,8%


Сад видим да ми овде фали N-P189.2, која је јака и међу досељеницима - 14,1%.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #89 послато: октобар 19, 2018, 03:39:47 поподне »
Поново сам направио пресек српског становништва Поуња у Босанској крајини, по угледу на ону Карановићеву поделу (староседеоци и досељеници с југа). Поделу треба схватити условно, пошто су и ови староседеоци добрим делом досељени, само је питање како се становништво померало и у ком периоду. На карти се налази испитана област, а пресек је рађен на основу број кућа.

Карановић у староседеоце сврстава оне за које мисли да су их, цитирам: "Турци затекли у Босни", док у досељенике убраја оне који су према предању и неким другим параметрима, доселили од Рашке, црногорске и јужне Херцеговине, приморја и Македоније.


Староседеоци (бр. кућа до сада тестираних - 676):

I2-Y3120 = 44,7%
I2 PH908 35,2%
R1a = 25,1%
R1a-Z280 14,5%
I1-P109 = 15,7%
N-P189.2 = 11,7%
E-V13 = 1,9%
J2b-M205 = 0,9%



Досељеници с југа (бр. кућа - 989)

I2-Y3120 = 19,7%
I2 PH908 8,1%
R1a = 17,4%
R1a-Z280 14,5%
E-V13 = 15,1%
J2b-M205 = 14,8%
R1b = 6,6%

R1b U152 5,9%
J2b-M241 = 5,8%
J2a = 4,9%
J2a M92 2,1%
I1-P109 = 1,8%


Иако ова подела сигурно није сасвим тачна, приметно је да код досељеника с југа постоји знатно већа разноврсност хаплогрупа (за сада). Занимљиво да је и однос у оквиру I2a тренутно другачији. Код досељеника доминира Y3120 PH908-, пре свега због разгранатости неких родова (Родићи, Лалићи-Прице, итд.)


Извор: Милан Карановић, "Поуње у Босанској Крајини"

Занимљиво да "палео-балканске" хаплогрупе скоро да не постоје код староседелаца.  С друге стране "досељеници" са југоистока имају солидан % "палео-балканских" хаплогрупа, и нема велике разлике између 4 најјаче хаплогрупе код њих.

Морам да напоменем да N2-P189.2 и I1 не сматрам "палео-балканским" хаплогрупама, јер оне то нису.

Како изгледа статистика кад споје "староседеоци" и "досељеници"?
« Последња измена: октобар 19, 2018, 03:44:56 поподне Свевлад »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9316
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #90 послато: октобар 19, 2018, 04:26:36 поподне »
Занимљиво да "палео-балканске" хаплогрупе скоро да не постоје код староседелаца.  С друге стране "досељеници" са југоистока имају солидан % "палео-балканских" хаплогрупа, и нема велике разлике између 4 најјаче хаплогрупе код њих.

Морам да напоменем да N2-P189.2 и I1 не сматрам "палео-балканским" хаплогрупама, јер оне то нису.

Како изгледа статистика кад споје "староседеоци" и "досељеници"?

Карановић је имао неке дискутабилне закључке. Видимо да у оквиру родова, које је он сврстао у једно, често има више хаплогрупа. И ову поделу треба схватити условно, има још родова за тестирање из тог краја.

Подела на староседеоце и досељенике у западној Босни се може односити и на поделу на касније досељенике из Лике и Далмације и оне који су дуже у западној Босни. Мада је свакако занимљива с обзиром на тренутне резултате.

Што се тиче укупне статистике за западне делове Босанске Крајине, тј. Поуње у овом случају, она не одудара пуно од статистике за Лику. I2a, па R1a, E-V13, J2b M205, N-P189.2, итд.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #91 послато: октобар 19, 2018, 04:43:22 поподне »
Карановић је имао неке дискутабилне закључке. Видимо да у оквиру родова, које је он сврстао у једно, често има више хаплогрупа. И ову поделу треба схватити условно, има још родова за тестирање из тог краја.

Подела на староседеоце и досељенике у западној Босни се може односити и на поделу на касније досељенике из Лике и Далмације и оне који су дуже у западној Босни. Мада је свакако занимљива с обзиром на тренутне резултате.

Што се тиче укупне статистике за западне делове Босанске Крајине, тј. Поуње у овом случају, она не одудара пуно од статистике за Лику. I2a, па R1a, E-V13, J2b M205, N-P189.2, итд.

Знам, зато сам писао "староседеоци" и "досељеници" са ".

Баш данас видим на једном хрватском форуму преписали ову статистику за "староседеоце" и "досељенике."  Кажу да "староседеоци" имају генетску слику врло сличну Хрватима, а да су "досељеници" великим делом Власи и Албанци.  И још кажу да су досељени Власи са југоистока "поправославили" и "влахизирали" хрватске староседеоце западне Босне, те касније постали Срби и једни и други.  То су глупости којима ја не придајем никакав значај, само ми је забавно да читам, не могу дуго да престанем да се смејем кад прочитам ту и сличне глупости.  Видим да болест све више напредује.   


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9316
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #92 послато: октобар 19, 2018, 05:18:31 поподне »
Знам, зато сам писао "староседеоци" и "досељеници" са ".

Баш данас видим на једном хрватском форуму преписали ову статистику за "староседеоце" и "досељенике."  Кажу да "староседеоци" имају генетску слику врло сличну Хрватима, а да су "досељеници" великим делом Власи и Албанци.  И још кажу да су досељени Власи са југоистока "поправославили" и "влахизирали" хрватске староседеоце западне Босне, те касније постали Срби и једни и други.  То су глупости којима ја не придајем никакав значај, само ми је забавно да читам, не могу дуго да престанем да се смејем кад прочитам ту и сличне глупости.  Видим да болест све више напредује.

Увек је могуће да се тако схвати, тј. да се то деси. Иако сам избегавао сличне термине (Власи, итд).

Ко је пажљиво читао, могао је видети да су ти Карановићеви досељеници пореклом из Рашке, Херцеговине, Зете и Македоније (односно да је реч о српском становништву тих области) и да међу тим хаплогрупама доминирају R1a-Z280/M458, I2-Y3120, J2b M205, R1b-U152 и N-P189.2 које се веома ретко (или никако) срећу међу Власима/Албанцима.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9316
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #93 послато: октобар 19, 2018, 05:35:04 поподне »
Чак су и међу оним хаплогрупама које се срећу често код Албанаца нпр (E-V13, R1b и J2b-M241), у Крајини ретке подгране типичне за то поднебље. У Крајини је доста ретка J2b-M241>Z638, а има прилично PH1602, затим је код R1b заступљениjа U152. Код E-V13 има прилично оне Z5017 (условно Бјелице), која је широко распрострањена, али нема "Куча", "Бјелопавлића". Има зато E-V13>L241 и "Васојевића PH1246", који се опет ретко срећу код Албанаца.

Углавном бих избегао овакве врсте правдања и најбоље да не доносимо на овај форум ту струју са форума из региона. Није ми уопште била намера упоређивање са комшијама, већ генетска слика једне српске области у Босанској Крајини, тј. однос досељеника и староседеоца (према литератури).

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #94 послато: октобар 19, 2018, 06:15:36 поподне »
Карановић је имао неке дискутабилне закључке. Видимо да у оквиру родова, које је он сврстао у једно, често има више хаплогрупа. И ову поделу треба схватити условно, има још родова за тестирање из тог краја.

Ne samo on, već su to radili i sami rodovi.  Meni je još uvijek neobjašnjivo kako kod Kecmana imamo jedinstveno prezime i vrlo rijetku slavu i geografski ograničen raspored, i opet nekoliko haplogrupa i vrlo očitu genetsku nesrodnost.  Bar po muškoj liniji.

симо

  • Гост
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #95 послато: октобар 19, 2018, 06:45:50 поподне »
Чак су и међу оним хаплогрупама које се срећу често код Албанаца нпр (E-V13, R1b и J2b-M241), у Крајини ретке подгране типичне за то поднебље. У Крајини је доста ретка J2b-M241>Z638, а има прилично PH1602, затим је код R1b заступљениjа U152. Код E-V13 има прилично оне Z5017 (условно Бјелице), која је широко распрострањена, али нема "Куча", "Бјелопавлића". Има зато E-V13>L241 и "Васојевића PH1246", који се опет ретко срећу код Албанаца.

Углавном бих избегао овакве врсте правдања и најбоље да не доносимо на овај форум ту струју са форума из региона. Није ми уопште била намера упоређивање са комшијама, већ генетска слика једне српске области у Босанској Крајини, тј. однос досељеника и староседеоца (према литератури).

Мислим да Карановићева подјела на "старинце" и досељенике са југа, послије свега што смо видјели на конкретним примјерима, нема пуно основа. Заправо нисмо ни знали по којим је критеријумима Карановић правио ту подјелу. У његовим каснијим радовима, раду о Саници нпр. види се да је под старинцима подразумјевао оне родове који се нису мицали из Босанске Крајине,а досељеницима оне родове који су досељавали из Лике и Далмације. Међутим, и међу једном и међу другом групом је било досељеника из источне Херцеговине и Црне Горе. Сами Карановићи са Војиновићима су сврстани у старинце, а ради се о дробњачком хаплотипу. Има таквих примјера још (Зељковићи-Бурсаћи су такође сврстани у старинце, а имају директне генетске везе са српским истоком).

Небојша, с обзиром да си се потрудио и већ сабрао хаплотипове, добро би било видјети збирну слику за Поуње.

симо

  • Гост
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #96 послато: октобар 19, 2018, 06:53:23 поподне »
Ne samo on, već su to radili i sami rodovi.  Meni je još uvijek neobjašnjivo kako kod Kecmana imamo jedinstveno prezime i vrlo rijetku slavu i geografski ograničen raspored, i opet nekoliko haplogrupa i vrlo očitu genetsku nesrodnost.  Bar po muškoj liniji.

С обзиром на велику покретљивост становништва, узроковане животом на граници, честим ратним дешавањима, мислим да такви случајеви у Крајини не требају чудити. Било је доста удовица, али и дјеце сирочади, који су се враћали у домаћинства мајки. Из личног породичног примјера знам да је такав обичај у Крајини био раширен да дјеца која остану без родитеља, често заврше у породицама по женској линији.  Наравно, сигурно је било и случајева домазетства.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9316
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #97 послато: октобар 21, 2018, 07:59:57 поподне »
Ne samo on, već su to radili i sami rodovi.

Тачно тако. Он је само пренео та предања (с колена на колено) која су му највећим делом испричали мештани. У том смислу она имају одговарајућу тежину.

Мислим да Карановићева подјела на "старинце" и досељенике са југа, послије свега што смо видјели на конкретним примјерима, нема пуно основа. Заправо нисмо ни знали по којим је критеријумима Карановић правио ту подјелу. У његовим каснијим радовима, раду о Саници нпр. види се да је под старинцима подразумјевао оне родове који се нису мицали из Босанске Крајине,а досељеницима оне родове који су досељавали из Лике и Далмације. Међутим, и међу једном и међу другом групом је било досељеника из источне Херцеговине и Црне Горе. Сами Карановићи са Војиновићима су сврстани у старинце, а ради се о дробњачком хаплотипу. Има таквих примјера још (Зељковићи-Бурсаћи су такође сврстани у старинце, а имају директне генетске везе са српским истоком).

У делу о Поуњу, Карановић у староседеоце не сврстава само оне који нису дошли из Лике и Далмације. Наиме и међу његовим староседеоцима има много оних који су доселили из Лике/Северне Далмације (дакле мисли на староседеоце у Босни, који су најчешће преко Змијања долазили). Проблем је што на једном месту каже да се староседеоцима сматрају сви који су у Поуњу били пре окупације (крај 19. века), а на другом месту, староседеоцима сматра оне којима је матица Средња Босна, тј. потез "од Травника до Санског Моста" и које су Турци  "затекли у Босни".

Даље прави паралеле према физичком изгледу и неким икавским речима православног живља у околини Јајца, стога те староседеоце приближава католичком становништву Средње Босне.

Случајно или не, међу овим његовим "староседеоцима" има прилично I2-Y3120 и R1a. Мада као што си рекао, они често имају јаке генетске везе са јужним српским крајевима, па је многима од њих вероватно тамо матица.

Небојша, с обзиром да си се потрудио и већ сабрао хаплотипове, добро би било видјети збирну слику за Поуње.

Нисам сачувао, па ћу опет одрадити. За овај пресек сам користио све породице из Крајине, не само оне из Поуња, већ и њихове рођаке из Лике, Баније и Северне Далмације, итд. У већини случајева су то генетски исте породице/презимена, мада има и случајева где се јавља више хаплогрупа. У том случају се гледа са колико је процената која хг заступљена у оквиру рода/презимена.

Има и незгодних случајева, где се нпр. у три крајишке области, код истог презимена, јављају чак три хаплогрупе. Нпр. Опачићи из Поуња су J2b-M241, они из Лике I2a, а они из Северне Далмације N2a и I2a. Иако су највероватније крајишки Опачићи доминантно I2a, због ових резултата не могу све Опачиће из Поуња ставити у I2a и сл.

Можда је решење одрадити само тестиране из Поуња и тог дела Крајине, према броју кућа из 1925. и броју чланова из 1991. Али онда узорак вероватно неће бити одговарајући.

симо

  • Гост
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #98 послато: октобар 21, 2018, 08:25:44 поподне »
Можда је решење одрадити само тестиране из Поуња и тог дела Крајине, према броју кућа из 1925. и броју чланова из 1991. Али онда узорак вероватно неће бити одговарајући.

И ја мислим да је боље урадити реално оне који су тестирани на пдоручју Средњег Поуња, при томе имам у виду четири општине: Бихаћ, Крупа, Цазин и Нови.

Поред резултата са маркерима, не знам да ли узорак могу нешто појачати тестирани без маркера са 23анд ме?

У сваком случају, могу се уочити тенденције,а то је виши R1a од српског просјека (јасно ми је додуше и због чега, јаки R1a родови: Мудринићи, Бурсаћи, Срђевштаци), прилично јаке и N2 и I1, такође због развијених родова Штрбаца и Карана. Снага ових хаплогрупа "једе" и проценат I2-YP196 (углавном PH908), па би она могла бити и испод српског просјека. Такође, значајно је крајње слабо присуство хаплогрупе E-V13. Уочио сам само једног међу резултатима са маркерима.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9316
Одг: Босанска Крајина - генетика
« Одговор #99 послато: октобар 21, 2018, 08:36:33 поподне »
И ја мислим да је боље урадити реално оне који су тестирани на пдоручју Средњег Поуња, при томе имам у виду четири општине: Бихаћ, Крупа, Цазин и Нови.

Поред резултата са маркерима, не знам да ли узорак могу нешто појачати тестирани без маркера са 23анд ме?


Мислим да је то најбоље решење када је Крајина у питању. У јуну је узорак за Поуње био 30-50. Али тада сам Нови Град рачунао у Поткозарје (делови општине свакако гравитирају Поткозарју), иако је можда боље да остане у Поуњу. Са Новим Градом и 23andMe/нејавним има сигурно +60 тестираних.