Нашао сам више тумачења о пореклу необичног презимена Мандрапа. Етимолошки да је влашког (наводно на влашком реч мандрап значи „похабано ћебе“), талијанског, турског или чак норвешког порекла (наводно реч „mandrappa“ на норвешком значи убица; не знам норвешки, па не могу ово да ценим)!
Презиме Мандарапа (-ић) спомиње се у млетачким документима из 18. века, и то међу становништвом Метковића: 1736. Трифун Савин Мандрапа (име и очево име указују да је био православне вере) и 1738. презиме Мандрапић.
По једној причи, Мандрапе потичу из јужне Италије, а у Херцеговину је предак дошао у 13. веку и населио се у Дријеви (данашњој Габели), а одатле су потомци населили и друга места.
Онај детаљ о норвешкој речи ми је посебно занимљив у контексту наших Нормана I1 P109.
Ако неко зна нешто више о пореклу Мандрапа, молим да дојави!