Мандрапа

[Nebo]

Маја месеца 1943. године, у Јасеновцу је убијен Вукашин Мандрапа из Сарајева, старином из села Клепци у Херцеговини. То је онај старац који је усташи, који га је секао камом и терао да кличе Павелићу, одговорио: „само ти, дијете, ради свој посао“. Преживели логораши су причали да га је усташа потом заклао, а онда полудео...

СПЦ је Вукашина уврстила у ред новомученика српских и у црквеном календару успомена на њега обележава се на данашњи дан.

http://www.jasenovac-info.com/biblioteka/sveti_Vukasin.html

Из текста се види да Вукашин уопште није био старац (већ човек од 50-ак година), али је изгледао старији због дуге седе браде.

Село Клепци налази се на Неретви прекопута Чапљине, а у близини села Пребиловци познатог по страдању становништа од усташа.

http://www.maplandia.com/bosnia-and-herzegovina/federacija-bosne-i-hercegovine/klepci/

[Nebo]

Нашао сам више тумачења о пореклу необичног презимена Мандрапа. Етимолошки да је влашког (наводно на влашком реч мандрап значи „похабано ћебе“), талијанског, турског или чак норвешког порекла (наводно реч „mandrappa“ на норвешком значи убица; не знам норвешки, па не могу ово да ценим)!
Презиме Мандарапа (-ић) спомиње се у млетачким документима из 18. века, и то међу становништвом Метковића: 1736. Трифун Савин Мандрапа (име и очево име указују да је био православне вере) и 1738. презиме Мандрапић. 
По једној причи, Мандрапе потичу из јужне Италије, а у Херцеговину је предак дошао у 13. веку и населио се у Дријеви (данашњој Габели), а одатле су потомци населили и друга места.
Онај детаљ о норвешкој речи ми је посебно занимљив у контексту наших Нормана I1 P109.

Ако неко зна нешто више о пореклу Мандрапа, молим да дојави!

[Небојша]

Љубо Михић (Љубиње са околином) каже следеће:

"Мандрапе су старинци с Колојана у Храсну. У Колојану их је затекло турско освајање."

Нађох један текст, где се такође помиње италијанско порекло:

"Molio bih, ako iko poseduje bilo kakve podatke o porodici Mandrapa da mi ih saopsti. Moja dosadasnja saznanja govore mi da je porodica grcka poreklom iz Italije (verovatno juzne, s obzirom da su Grci tu imali svojih kolonija) i da je rec mandrappa italijanskog porekla a da znaci cebe ili pokrivac (koristila se jako davno i vise se ne koristi). Mandrape su verovatno na prostore danasnje Hercegocine dosle u XIII veku. Do pocetka poslednjeg rata u Bosni i Hercegovini ziveli su u Gabeli (staroj Drijevi) ali i drugim mestima u Hercegovini i sire. Po nekim podatcima na te prostore su dosli sa Kolojanja."

Прича о старцу Вукашину је једна од најтужнијих и на добар начин осликава трагедију која је задесила српски народ тамо.

[Nebo]

Хвала, имењаче!

[Jelic]

Видео сам да је на неким сајтовима СПЦ Вукашиново презиме уписано као Тохољ.

Ево шта Ристо Милићевић каже о Тохољима :

Тохољ , у Љубињу и Крајпољу код Љубиња, Браном долу (Билећа), Почитељу и Клепцима (Чапљина).Далеком старином су од Охрида у Македонији.Турски записи из прве половине 15. века први пут их помињу у нахији Комарица у Дробњаку.Предак им је доселио у Богдашиће (Билећа) око 1730. године.Из Богдашића су се расељавали Брани До и друга наведена места.Славе Ђурђевдан.

Ова фамилија би због порекла из јужних крајева лако могла бити I2a DN,мада та хаплогрупа у Херцеговини није у великом броју заступљена.

[vojinenad]

Видео сам да је на неким сајтовима СПЦ Вукашиново презиме уписано као Тохољ.

Ево шта Ристо Милићевић каже о Тохољима :

Тохољ , у Љубињу и Крајпољу код Љубиња, Браном долу (Билећа), Почитељу и Клепцима (Чапљина).Далеком старином су од Охрида у Македонији.Турски записи из прве половине 15. века први пут их помињу у нахији Комарица у Дробњаку.Предак им је доселио у Богдашиће (Билећа) око 1730. године.Из Богдашића су се расељавали Брани До и друга наведена места.Славе Ђурђевдан.

Ова фамилија би због порекла из јужних крајева лако могла бити I2a DN,мада та хаплогрупа у Херцеговини није у великом броју заступљена.

Само једна исправка, назив нахије је Комарница.

[Jelic]

Само једна исправка, назив нахије је Комарница.

А да,хвала Војинена.

[Селаковић]

У вези са планираним тестирањем становништва Херцеговине - имам другара Мандрапу из Мостара, живи у Србији. (Такође, и пријатеље Мркоње из Требиња који су такође овде у БГ, да узгред споменем).

[Wolf Sagash]

Видео сам да је на неким сајтовима СПЦ Вукашиново презиме уписано као Тохољ.

Ево шта Ристо Милићевић каже о Тохољима :

Тохољ , у Љубињу и Крајпољу код Љубиња, Браном долу (Билећа), Почитељу и Клепцима (Чапљина).Далеком старином су од Охрида у Македонији.Турски записи из прве половине 15. века први пут их помињу у нахији Комарица у Дробњаку.Предак им је доселио у Богдашиће (Билећа) око 1730. године.Из Богдашића су се расељавали Брани До и друга наведена места.Славе Ђурђевдан.

Ова фамилија би због порекла из јужних крајева лако могла бити I2a DN,мада та хаплогрупа у Херцеговини није у великом броју заступљена.

Vukašin je Mandrapa i njegovi najbliži srodnici su moji prijatelji. A Toholj se u turskim zapisima javlja kao vlastito ime a ne kao prezime. Postoji priča da su neki Mandrapa, Brstina, Žarković i katolik Maslać pobili neke uskoke Stojana Jankovića i za nagradu dobili neku zemlju. I zaista su te porodice imale veliku zemlju u privatnom vlasništvu i za vrijeme Turaka.

[trivivi]

По једној причи, Мандрапе потичу из јужне Италије, а у Херцеговину је предак дошао у 13. веку и населио се у Дријеви (данашњој Габели), а одатле су потомци населили и друга места.

Evo moje potvrde o mogucnost istinosti ovog predanja >

Wiki citat > Italijani u srednjovjekovnoj Bosni
wiki url > https://bs.wikipedia.org/wiki/Italijani_u_srednjovjekovnoj_Bosni

Italijanski trgovci ne zalaze dublje u Bosnu, obzirom da sve potrebne proizvode koje nudi bosansko tržište dobijaju na području trga Drijeva na ušću Neretve. Italijani su kao trgovci najviše zainteresovani za plemenite metale, roblje i radnu snagu, žito i vosak. Interesantne su im i carine, kako to pokazuje njihov zakup carina u Drijevima i Olovu.

[trivivi]

drijeva i brshtanik su jedina dva mesta gde se od 11 veka do 15 veka mnogo italijana doslo u vezi trgovine robe i robova u bosni kao napomena ... i convinient case ... za mandrapa porodicnu istoriju posto su is bas tog kraja sa najvecom fluktuacijom italijana u tom kraju oko gabele mandrape!! i potudara sa vlahovicima koji su se nastanili pored brshtanika kod stolca koji je bio povezan sa brshtanikom kod neretve blizu gabele u tim vekovima a vlahovici bili trgovci!

[trivivi]

1. Република Рагуза (Дубровник) и околина: Главни „хотспот“ презимена/надимка Мандрапа

Да — главни документовани историјски „хотспот“ за надимак или презиме Мандрапа налази се управо у и око дубровачке (рагуске) републике и њене периферије (укључујући Конавле, Груж, Слано, Стон и околна села).

Извори из XVII–XVIII века (парохијске књиге, пописи кметова/закупаца, нотарски записи) доследно потврђују присуство Мандрапе у овом региону.

Као што је већ напоменуто, ово име је нарочито заступљено међу занатлијама, ситним поседницима, сточарима (Власима/Морлацима) и кметовима.

2. Периферни/суседни региони

Херцеговина и дубровачко залеђе:
Мандрапа се јавља у Херцеговини у доба Отоманског царства (Гацко, Билећа, Требиње) у XVIII–XIX веку, често међу православним влашко-морлачким родовима — што јасно указује на миграцију или „преливање“ становништва са подручја Рагузе.

Далматинска обала и острва:
Мандрапа је ретко али не и потпуно одсутно име. Спорадични записи постоје у залеђу Макарске, Имотском, па чак и на Пељешцу — опет углавном међу сточарским или „влашким“ популацијама, понекад повезаним са рагушком дијаспором.

Црна Гора:
Спорадичне (православне) Мандрапе јављају се у XIX веку — највероватније пореклом од херцеговачких или рагушких избеглица.

Котор и Бока:
Веома ретко, али могуће као секундарни надимак или у оквиру ситних трговачких/сељачких породица.

3. Северни Јадран, Млетачка Далмација и Италија: ретко или непостојеће

Задар, Шибеник, Сплит, Трогир:
Нема поузданих доказа о присуству „Мандрапа“ као локалног надимка или презимена у раним модерним изворима (XVI–XVIII век), осим у случајевима миграције из дубровачког региона.

Северни Јадран (Истра, Трст, Ријека):
Ово име је практично одсутно у нотарским, еснафским и парохијским књигама.

Италија:
Мандрапа је изузетно ретко до потпуно непознато презиме или надимак у италијанским историјским изворима. Не постоје већи кластери у млетачким, далматинским или јужњо-италијанским нотарским/градским архивама.

Најближе фонетске варијанте у Италији („Mandrapi“, „Mandrappa“ итд.) су готово увек транскрипционе грешке или касне варијанте из XIX/XX века настале миграцијама — које се углавном могу пратити назад до Далмације/Балкана.

[НиколаВук]

Trivivi, замолио бих вас да ваш начин писања уподобите форумском начину писања, јер овакво копи-пејстовање насумично набацаних података се сматра спамовањем и санкционише се по Правилнику. Једну поруку која је била прилично супротна одредбама форумског писања сам вам уклонио. Хвала на разумевању.

[Exiled]

Замолио бих уреднике да прогледају кроз прсте Синобаду и Трививи,очигледно је да су мало нестрпљиви и да би све и сад...нема овде ни зере злурадости а резултати су у прогресу и треба и то испоштовати...

[barbarylion]

Mislim da nije zgoreg da se pomene veliko mučenik Vukašin Mandrapa koji je svirepo  ubijen u Jasenovcu.
Očigledno je da su Mandrape bile opšte prisutne po Hercegovini, a i šire.

[Nebo]

Mislim da nije zgoreg da se pomene veliko mučenik Vukašin Mandrapa koji je svirepo  ubijen u Jasenovcu.

Ако се само вратиш на почетак ове странице, видећеш да је од Светог мученика Вукашина и кренула тема.

[sinobadm]

Да ли сам добро разумео да се презиме јавља релативно касно, у односу на Влаховиће (14. век), те да је први помен Мандрапа који имамо са почетка 18. века? Ако је то тачно, моја реконструкција би била следећа. Према предању Османлије затичу Мандрапе у Колојању, Храсно. Међутим, ако не грешим, предање не каже да ли су се презивали Мандрапа, моја претпоставка је да се нису тако презивали у 15. веку, те да је презиме вероватно настало након Морејског рата у контакту са Венецијом. Габела добија млетачку тврђаву 1693. и ту Млечани успостављају трговину, отварају царинарницу и ту су Мандрапе могле да имају контакт са италијанским трговцима. Моја претпоставка би била да је предак Мандрапа или носио неки специфичан огртач или трговао са неким покривачима или ћебадима те да је прозван Мандрапа од италијана. Обе опције имају основа с обзиром на то да су се бавили сточарством. Такође се временски слаже са првим поменом неког од Мандрапа 1736, када се помиње Трифун Савин Мандрапа (пост Одговор #1).

Предање о пореклу из Италије из 13. века бих одбацио из три разлога, први је велика временска дистанца од пет векова и не верујем да породично предање о пореклу може да буде толико дуго очувано, други разлог је што се само презиме не јавља у Италији, трећи разлог су генетска тестирања, јер за сада немамо тестираног припадника хаплогрупе на подручју Италије. Укратко, мој закључак би био Мандрапа = Влаховић, а ова тема се своди на питање порекла презимена, а не порекла самог рода.

Презиме није нужно морало да настане након Морејског рата, могло је настати и раније под Османлијама. Габела је могла имати развијену трговину са Млечанима иако је била под Османлијама (потребно истражити). Када је презиме могло настати могли бисмо израчунати по броју потомака у данашњој популацији узимајући моју претпоставку од 1.4 мушка потомка по генерацији у трајању 30 година. Око 300 (150 мушких) потомака у данашој популацији би дало првог Мандрапу око 1600. године. 

[sinobadm]

Да додам податак на који сам наишао.
Шуњић, Маја. „Становништво парохије Неретва према анаграфу из 1811. године.“ Србско-далматински магазин, свезак VII, 2012, стр. 76 и 98

Najraniji spomen Metkovića je 1422. (Tošić 1987: 20), no mjesto zapravo nema većeg značaja do sredine 19. stoljeća kada tamo prelazi austrijska uprava. Većina popisanih prezimena živjela je u Metkoviću s izuzetkom Bojbaša koje bi možda trebalo locirati u Glušce. U Metkoviću je 1811. zabilježeno 16 obitelji s 90 osoba. Javljaju se prezimena: Bojbaša (Bojbassa), Čulić (Çiulich), Grule (Grule), Kadijević (Kadievich), Kainić (Kainich), Kosovac (Kossovaz), Kovačić (Kovaçich), Mandrapa (Mandrappa), Mijić (Mijch), Mornarić (Mornarich), Mostarac (Mostaraz), Paranos (Paranos), Ranojlović (Ranojlovich), Šukovez (Sukoves) i Vulačić (Vulaçich).

[sinobadm]

Не би било лоше проширити ову тему на Мандрапа/Лојпур с обзиром на њихово заједничко порекло према породичном предању и резултатима тестирања.

Вавић Грос, Загорка. „Презимена су чувари нашег језика“. Нови Сад: Прометеј, 2011. стр. 261

Лојпур: Реч означава занимање. Састављена је од лој (животињска маст) и пур; пурити – пржити. Лојпур је човек који је топио и пржио маст. Од појма који је значио занимање постало је касније презиме. (народно предање)

Могуће је да оба презимена Мандрапа и Лојпур имају порекло везано за за обраду и продају животињских производа као што су лој, кожа, вуна или месо.

[sinobadm]

Пронашао сам у дефтеру да се презиме Лојпур помиње 1701. године у селу Колојан у нахији Столац. Поменуто је само једно домаћинство Зимије Лојпура. Није лоше напоменути је да се село Колојан помиње као село на самој линији разграничења након Морејског рата, цитат "Odredbom prave linije, u Osmanskoj Državi ostale su dvije kuće i zemljište veličine tri baštine." Колико могу да видим у селу се не помињу Мандрапе. Могуће је да се услед оваквог разграничења хришћанско становништво преселило у околна насеља под Млетачком управом на потезу Метковић - Чаплљина, те је у Колојану остало само домаћинство Зимије Лојпура.

извор: Хафизовић, Фазилета. „Попис села и земље санџака Крка, Клис и Херцеговине, ослобођених од Млетачке Републике 1701. године“. Загреб: СКД Просвјета, 2016. стр. 259