1. Република Рагуза (Дубровник) и околина: Главни „хотспот“ презимена/надимка Мандрапа
Да — главни документовани историјски „хотспот“ за надимак или презиме Мандрапа налази се управо у и око дубровачке (рагуске) републике и њене периферије (укључујући Конавле, Груж, Слано, Стон и околна села).
Извори из XVII–XVIII века (парохијске књиге, пописи кметова/закупаца, нотарски записи) доследно потврђују присуство Мандрапе у овом региону.
Као што је већ напоменуто, ово име је нарочито заступљено међу занатлијама, ситним поседницима, сточарима (Власима/Морлацима) и кметовима.
2. Периферни/суседни региони
Херцеговина и дубровачко залеђе:
Мандрапа се јавља у Херцеговини у доба Отоманског царства (Гацко, Билећа, Требиње) у XVIII–XIX веку, често међу православним влашко-морлачким родовима — што јасно указује на миграцију или „преливање“ становништва са подручја Рагузе.
Далматинска обала и острва:
Мандрапа је ретко али не и потпуно одсутно име. Спорадични записи постоје у залеђу Макарске, Имотском, па чак и на Пељешцу — опет углавном међу сточарским или „влашким“ популацијама, понекад повезаним са рагушком дијаспором.
Црна Гора:
Спорадичне (православне) Мандрапе јављају се у XIX веку — највероватније пореклом од херцеговачких или рагушких избеглица.
Котор и Бока:
Веома ретко, али могуће као секундарни надимак или у оквиру ситних трговачких/сељачких породица.
3. Северни Јадран, Млетачка Далмација и Италија: ретко или непостојеће
Задар, Шибеник, Сплит, Трогир:
Нема поузданих доказа о присуству „Мандрапа“ као локалног надимка или презимена у раним модерним изворима (XVI–XVIII век), осим у случајевима миграције из дубровачког региона.
Северни Јадран (Истра, Трст, Ријека):
Ово име је практично одсутно у нотарским, еснафским и парохијским књигама.
Италија:
Мандрапа је изузетно ретко до потпуно непознато презиме или надимак у италијанским историјским изворима. Не постоје већи кластери у млетачким, далматинским или јужњо-италијанским нотарским/градским архивама.
Најближе фонетске варијанте у Италији („Mandrapi“, „Mandrappa“ итд.) су готово увек транскрипционе грешке или касне варијанте из XIX/XX века настале миграцијама — које се углавном могу пратити назад до Далмације/Балкана.