Ненад Векарић, Властела града Дубровника, свеска 6, Одабране биографије (Пи-З), Загреб-Дубровник, ХАЗУ, Дубровник, 2015. стр. 157 и 158.
Бубања Петров Ронцино
(*око 1200. Дубровник, + око 1257, Дубровник), поклисар
Бубања је син Петра Ронцино (*око 1165). Имао је сина Мартола (*око 1225), а можда и ђакона Матеја (* око 1230). Дјед је Ловра Мартолова Бубање (*око 1254), сенатор који је 1313. предузео иницијативу за повратак Ластова под власт Комуне. Клановска позиција casate није видљива. Родбински их круг у нешто већој мјери повезује с родовима Јудина клана. Casаta је изумрла у вријеме ве- лике епидемије куге 1358.
Један је од најактивнијих племића у другој четвртини XIII вијека. Редовно се спомиње као судија од 1228. надаље. С још неколико дубровачких племића потписао је 1243. уговор о пријатељству између Дубровника и српског краља Стефана Уроша I. Као капетан 1245. свједочи у склапању мира између Дубров- чана и Омишана. Приликом потписивања савеза између Дубровника и бугар- ског цара Михаила Асена (Бубања Петровић) као судија. Године 1254. потпис- ник је заклетве коју су Дубровчани дали хумском кнезу Радославу да ће чувати мир ( Бубања Минчага).
(Слика Бубања Петровић (око 1189 – око 1256). Исправа о савезу Дубровни- ка и бугарског цара Михајла Асена, Acta et diplomata, XIII вијек, бр. 215, DAD).
Ловро Мартолов Bubagna
(*око 1254, Дубровник) поклисар
Ловро Бубања је син Мартола Бубање (* око 1225) и Франке. Унук је покли- сара Бубање Петровог Ронцино (око 1200 – 1257) (Б) Можда је синовац ђакона Матеја Ронцино (око 1230). Имао је брата Бубању (*око 1252) и три сестре: ре- довницу Марију (* око 1256) и Ану (*око 1258) и Драгославу (*око 1260), жену Мата Петровог Спавалдо (*око 1245). Први се пут оженио Гајом Орсатовом Gu- llerico (око 1256 – 1308). Имао је двије кћери Кату (*око 1295), жену поклисара Јунија Пасковог Volcasso (око 1275 – око 1340) (Б), и другу непознатог имена (*око 1300). Други се пут оженио Јеленом Марковом Basilio (око 1315 – 1363) (Б), поклисара и једног од најутицајнијег племића ''проугарске'' струје, тј. Гуче- тићева клана у преломној дубровачкој 1358. години. Клановска позиција casate није видљива. Родбински круг у нешто већој мјери их повезује с родовима Јуди- на клана. Casata је изумрла смрћу Ловрове друге жене у вријеме велике епи- демије куге 1348.
Године 1292. у Анкони је свједочио при склапању споразума између Анконе и Дубровника о наплати извјесне количине жита и воска. Као сенатор и адво- кат Комуне предузео је 1313. иницијативу код млетачког дужда за повратак Лас- това под власт Комуне.