Аутор Тема: Хаплогрупа J1-PF7263, покушај историјске реконструкције  (Прочитано 85701 пута)

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 244
  • I1 P109
Одг: Хаплогрупа J1-PF7263, покушај историјске реконструкције
« Одговор #320 послато: јун 14, 2016, 08:26:36 поподне »
Neki dan sam dobio obrađene rezultate BigY. :)
Victar je, dakle, obradio rezultate i evo kako sada izgleda naše stablo:
Честитам на резултатима.  :)

У случају моје лозе, BIG-Y без Y-Full'а би дошао нешто као тигањ без дршке.
Нама је Y-Full био од велике помоћи, углавном се ради о откривању СНП-ова којих није било у ФТДНА резултатима.
Али међу администраторима ФТДНА-пројекта за I1-P109 немамо особу као што је Виктар.
Ако имаш потпуно повјерење у Виктара што се тиче анализе БАМ-фајла, онда ти можда и не треба Y-Full.

Иначе мислим да само Y-Full- презентација резултата са алаткама вриједи много више од $49.

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2056
Одг: Хаплогрупа J1-PF7263, покушај историјске реконструкције
« Одговор #321 послато: јун 14, 2016, 09:40:51 поподне »
Као шлаг на торту за овај благодаран дан за Ј1 дружину, дајемо следеће штиво о Синобадима из давне 1908. године:

http://www.poreklo.rs/2016/06/14/novo-u-digitalnoj-biblioteci-knjiga-o-vitezovima-sinobadima/

Ван мреже Љиљан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 290
Одг: Хаплогрупа J1-PF7263, покушај историјске реконструкције
« Одговор #322 послато: јун 15, 2016, 07:37:55 пре подне »
Hvala Željku i administratoru!

Bez vaše pomoći ništa ne bi bilo kao što jeste!

Ван мреже radon

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 516
Одг: Хаплогрупа J1-PF7263, покушај историјске реконструкције
« Одговор #323 послато: јул 13, 2016, 08:26:38 поподне »
Љубо Михић – Љубиње са околином

Љубо Михић и Џелалудин Кантарџић – Банчићи, село стогодишњака

http://www.poreklo.rs/2016/07/09/novo-u-digitalnoj-biblioteci-knjige-o-ljubinjskom-kraju/

Admine, ne znam kako si došao do ovih knjiga ali svaka čast na njima, posebno na knjizi Ljube Mihića "Ljubinje sa okolinom". Izuzetna knjiga koju treba imati bez obzira da li neko ima ili nema veze sa ljubinjskim krajem. Čita se kao popularno  delo, vrlo pitko i zanimljivo pisana.
Trebalo mi je malo vremena da nađem deo o Poplatu pošto nedostaje kazalo. Na str 721 nalazi se deo o poreklu porodica Ružić i Mihić na Poplatu:

"U Ružića mahali bila je negda jedna kuća Mirkovića, pa se mahala zvala Mirkovina. Mirkovića je bila i Karića mahala. Prema narodnom predanju, jedan Mirković dođe iz Baljaka i naseli se u Poplatu. To je bilo oko 1600 godine.
Mirkovići u Baljcima su od plemena Martinovića iz Crne Gore. Ovdje su doselili iz Banjana. Martinovići su živeli u Njegušima i preselili u Riđane, pa u Banjane...."

U tekstu se navodi još podataka, uglavnom ono što znamo o Mirkovićevoj deci, Mihi i Ruži, kao i alternativna priča da se Mirković oženio u Mihiće, što autor ne smatra verovatnim. Autor inače smatra Mihiće iz Dubrave i ostale koji slave Svetog Jovana istog porekla sa Mihićima sa Poplata iako slave različite slave, što smo genetskim testiranjem opovrgli. I sam autor navodi na jednom mestu da se priče o poreklu Mihića iz Poplata i Mihića iz Bančića i Dubrava razlikuju (priča o poreklu Mihića iz Mirilovića koji slave Svetog Jovana nalazi se na strani 623)

Ono što me je na neki način iznenadilo jeste upućivanje na Baljke. Naime, i Ljiljan je na jednom mestu pomenuo da je serdar Jovan Sinobad pomenuo svoje srodstvo sa Baljcima u svojoj komunikaciji sa mletačkim vlastima:
Цитат
Ovo moje spominjanje Ugaraka kao Vlaha u Hercegovini u službi Kresovića, literatura je koja je prezentirana na Internetu, ali literatura autora iz Hercegovine; neznam dali sam je ja "uskladištio". U taj izvor ne treba sumnjati, jer i sada ima toponim Ugarci u Hercegovini, kao i toponim Baljci, koji su takodjer došli ovamo u Bukovicu. Sinobad Jovan, prilikom jednog njegovog izuminjavanja kod Providura zadarskog, izjavio je da su oni u srodsvu sa Baljcima, ali da nezna u kojem stepenu; to mi je rekao dr. Marko Snobad, arheolog.
(ustvari je u pitanju poruka gospodina Gojka Subotića Ljiljanu. Gospodinu Subotiću još jednom zahvaljujem na pomoći)

To priču o vezi roda Sinobada sa vlasima Ugarcima čini mnogo verovatnijim. Baš me zanima što će reći genetski rezultati. Ranije sam verovao u postojanje "...od stoleća trećeg..." ;D u Poplatu, no izgleda da do 16 veka Poplat nije imao stalne naseljenike.

Ljiljan je isto tako negde izneo podatak da su Sinobadi zabeleženi u Kninskom Polju oko 1600 godine, pa je pitanje da li su neko vreme bili u Poplatu, ako u to isto vreme Mirković dolazi  u Poplat iz Baljaka (naravno, ako uzmemo da je priča o poreklu Ružića i Mihića od Mirkovića tačna)

Ustvari, evo Ljiljanovog posta:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=833.msg22012#msg22012

U svakom slučaju, odlična knjiga koja otvara zanimljive mogućnosti. Hvala admine :)

Ван мреже radon

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 516
Одг: Хаплогрупа J1-PF7263, покушај историјске реконструкције
« Одговор #324 послато: јул 13, 2016, 10:21:25 поподне »
Snježana Vasilj:"LOKALITET DOLJANI KOD ČAPLJINE- PRILOG PROUČAVANJU ZALEĐA NARONE"

http://www.franjevci-split.hr/pdf/45_vasilj.pdf

Još jedan rad koji može biti od interesa za Ljiljana i mene. U istraživanjima rimskih i ranosrednjovekovnih ostataka jedan od pronađenih artefakata je reljef menore (jevrejskog sedmokrakog svećnjaka) (str 9; kraće objašnjenje na str 11 i 12). Autorka spominje da se takav oblik pojavljivao na počecima hrišćanstva ali ne napominje da bi mogao biti znak postojanja jevrejske zajednice na tom prostoru. Takvi simboli su pronađeni na još par lokacija u Bosni kao i na lokalitetu Potok kod Mostara, a autorka ih datira na kraj prvog i početak drugog veka (?!)

Ван мреже Синиша Јерковић

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3940
  • I2-PH908
Одг: Хаплогрупа J1-PF7263, покушај историјске реконструкције
« Одговор #325 послато: јул 13, 2016, 10:26:58 поподне »
Snježana Vasilj:"LOKALITET DOLJANI KOD ČAPLJINE- PRILOG PROUČAVANJU ZALEĐA NARONE"

http://www.franjevci-split.hr/pdf/45_vasilj.pdf

Još jedan rad koji može biti od interesa za Ljiljana i mene. U istraživanjima rimskih i ranosrednjovekovnih ostataka jedan od pronađenih artefakata je reljef menore (jevrejskog sedmokrakog svećnjaka) (str 9; kraće objašnjenje na str 11 i 12). Autorka spominje da se takav oblik pojavljivao na počecima hrišćanstva ali ne napominje da bi mogao biti znak postojanja jevrejske zajednice na tom prostoru. Takvi simboli su pronađeni na još par lokacija u Bosni kao i na lokalitetu Potok kod Mostara, a autorka ih datira na kraj prvog i početak drugog veka (?!)

Радоне, мислим да постојање јеврејских заједница на нашим просторима у античком римском периоду уопште није дискутабилно. Ако су широм Босне проналазили Митреје (светилишта блискоисточног божанства Митре), култове египатских Серапиона и Изиде, мислим да ни постојање јеврејских колонија не треба да чуди. Иначе и у изворима из тог периода је познато да је панонски лимес био препун војника са Блиског истока и Африке, а исто се зна и за неке јаке рударске центре, знам да сам то читао за подручје Босанске Крајине, око Јапре, Љубије, Каменграда, гдје је исто било источњака.

Ван мреже radon

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 516
Одг: Хаплогрупа J1-PF7263, покушај историјске реконструкције
« Одговор #326 послато: јул 13, 2016, 11:03:33 поподне »
Радоне, мислим да постојање јеврејских заједница на нашим просторима у античком римском периоду уопште није дискутабилно. Ако су широм Босне проналазили Митреје (светилишта блискоисточног божанства Митре), култове египатских Серапиона и Изиде, мислим да ни постојање јеврејских колонија не треба да чуди. Иначе и у изворима из тог периода је познато да је панонски лимес био препун војника са Блиског истока и Африке, а исто се зна и за неке јаке рударске центре, знам да сам то читао за подручје Босанске Крајине, око Јапре, Љубије, Каменграда, гдје је исто било источњака.

Ne to, postojanje orijentalnih zajednica na ovom terenu nije sporno, mislim i da sam sam postavljao neke radove (u svakom slučaju evo još dva, jedan o osmatračnici Ioudaios na putu od Vidina do Vrake, na samoj bugarsko-srpskoj granici i jedan o naseljavanju Jevreja i Sirijaca na prostor provincije Panonije. Izgleda da je Panonija bila posebno atraktivna za ljude sa bliskoistočnog područja)
https://books.google.rs/books?id=9VgbcN32DLoC&pg=PA56&lpg=PA56&dq=jews+in+bulgaria+in+roman+times+bononia&source=bl&ots=SZYn-CCiQm&sig=OQ9P1kyJhct9DEDNooTWC-e1-7s&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwj_k-CApvHNAhXMVRQKHeX1BOwQ6AEIKDAB#v=onepage&q=jews%20in%20bulgaria%20in%20roman%20times%20bononia&f=false

https://books.google.rs/books?id=LLuPS1yVDf8C&pg=PA24&lpg=PA24&dq=syrians+in+hungary+in+roman+times&source=bl&ots=yCDG7l-MWd&sig=9MfBhSOzdbIhEfVrMSlTBDzLoe8&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwihsdXlp_HNAhUHPhQKHehxBB4Q6AEIQTAE#v=onepage&q=syrians%20in%20hungary%20in%20roman%20times&f=false

Stvar je u tome što me iznerviralo nešto tako očito. Menora je znak koji se poistovećuje sa jevrejskom zajednicom. Ja nisam naišao ni na jedan rad u kome je ranohrišćanska zajednica koristila menoru ni kao svoj simbol, ni kao obredni predmet.
Osim toga, Doljani su nedaleko od Poplata :) pa rekoh, neka veza mora da postoji

https://www.google.rs/maps/@43.054555,17.8165196,12z

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8046
Одг: Хаплогрупа J1-PF7263, покушај историјске реконструкције
« Одговор #327 послато: јул 14, 2016, 08:20:02 пре подне »
Видим да је међу Синобадима и даље актуелна теорија о директној сеоби са Блиског Истока у Херцеговину. :)

Не треба прескакати оног Грка из Македоније, који се саршено уклапа у ваш кластер. Такође, разноврсност и заступљеност хаплгрупе J1 много је већа на истоку Балкана.

У Херцеговини не постоји никаква разноврсност J1, а читава та херцеговачко-крајишка група је релативно млада по свему судећи.

Треба проверити ту везу са истоком Балкана, која можда повећава старост читаве групе.


Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2056
Одг: Хаплогрупа J1-PF7263, покушај историјске реконструкције
« Одговор #328 послато: јул 14, 2016, 01:23:53 поподне »
Admine, ne znam kako si došao do ovih knjiga ali svaka čast na njima, posebno na knjizi Ljube Mihića "Ljubinje sa okolinom". Izuzetna knjiga koju treba imati bez obzira da li neko ima ili nema veze sa ljubinjskim krajem. Čita se kao popularno  delo, vrlo pitko i zanimljivo pisana.
Trebalo mi je malo vremena da nađem deo o Poplatu pošto nedostaje kazalo. Na str 721 nalazi se deo o poreklu porodica Ružić i Mihić na Poplatu:

"U Ružića mahali bila je negda jedna kuća Mirkovića, pa se mahala zvala Mirkovina. Mirkovića je bila i Karića mahala. Prema narodnom predanju, jedan Mirković dođe iz Baljaka i naseli se u Poplatu. To je bilo oko 1600 godine.
Mirkovići u Baljcima su od plemena Martinovića iz Crne Gore. Ovdje su doselili iz Banjana. Martinovići su živeli u Njegušima i preselili u Riđane, pa u Banjane...."

U tekstu se navodi još podataka, uglavnom ono što znamo o Mirkovićevoj deci, Mihi i Ruži, kao i alternativna priča da se Mirković oženio u Mihiće, što autor ne smatra verovatnim. Autor inače smatra Mihiće iz Dubrave i ostale koji slave Svetog Jovana istog porekla sa Mihićima sa Poplata iako slave različite slave, što smo genetskim testiranjem opovrgli. I sam autor navodi na jednom mestu da se priče o poreklu Mihića iz Poplata i Mihića iz Bančića i Dubrava razlikuju (priča o poreklu Mihića iz Mirilovića koji slave Svetog Jovana nalazi se na strani 623)

Ono što me je na neki način iznenadilo jeste upućivanje na Baljke. Naime, i Ljiljan je na jednom mestu pomenuo da je serdar Jovan Sinobad pomenuo svoje srodstvo sa Baljcima u svojoj komunikaciji sa mletačkim vlastima:(ustvari je u pitanju poruka gospodina Gojka Subotića Ljiljanu. Gospodinu Subotiću još jednom zahvaljujem na pomoći)

To priču o vezi roda Sinobada sa vlasima Ugarcima čini mnogo verovatnijim. Baš me zanima što će reći genetski rezultati. Ranije sam verovao u postojanje "...od stoleća trećeg..." ;D u Poplatu, no izgleda da do 16 veka Poplat nije imao stalne naseljenike.

Ljiljan je isto tako negde izneo podatak da su Sinobadi zabeleženi u Kninskom Polju oko 1600 godine, pa je pitanje da li su neko vreme bili u Poplatu, ako u to isto vreme Mirković dolazi  u Poplat iz Baljaka (naravno, ako uzmemo da je priča o poreklu Ružića i Mihića od Mirkovića tačna)

Ustvari, evo Ljiljanovog posta:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=833.msg22012#msg22012

U svakom slučaju, odlična knjiga koja otvara zanimljive mogućnosti. Hvala admine :)
Књиге је послао један вредни Михић и ја му овим путем захваљујем. Иначе, још један вредни Михић (Драгољуб звани Драго) објавио је 2014. године веома садржајну књигу на преко 500 страна под називом "Поплат, село у Херцеговини".

Ван мреже radon

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 516
Одг: Хаплогрупа J1-PF7263, покушај историјске реконструкције
« Одговор #329 послато: јул 14, 2016, 02:44:41 поподне »
Књиге је послао један вредни Михић и ја му овим путем захваљујем. Иначе, још један вредни Михић (Драгољуб звани Драго) објавио је 2014. године веома садржајну књигу на преко 500 страна под називом "Поплат, село у Херцеговини".

Bogami, zahvaljujem mu i ja. A i "Poplat, selo u Hercegovini" knjiga zvuči odlično. Pogledao sam na internetu, nigde se ne spominje, pa pretpostavljam da nije bila u slobodnoj prodaji.

Ван мреже radon

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 516
Одг: Хаплогрупа J1-PF7263, покушај историјске реконструкције
« Одговор #330 послато: јул 14, 2016, 02:58:22 поподне »
Видим да је међу Синобадима и даље актуелна теорија о директној сеоби са Блиског Истока у Херцеговину. :)

Не треба прескакати оног Грка из Македоније, који се саршено уклапа у ваш кластер. Такође, разноврсност и заступљеност хаплгрупе J1 много је већа на истоку Балкана.

У Херцеговини не постоји никаква разноврсност J1, а читава та херцеговачко-крајишка група је релативно млада по свему судећи.

Треба проверити ту везу са истоком Балкана, која можда повећава старост читаве групе.

A eto, makar kod mene.  ;)
Onaj Grk zaista pripada našoj grupi, no s obzirom da nemamo više markera teško je pretpostaviti kad smo se podelili. Vremenski period može biti od antike do ranog novog doba.
i u pravu si što se tiče raznolikosti, na jugu Balkana zaista je veća nego na našim prostorima. Ali što setiče nas raznolikost je mnogo veća u Dalmaciji (u rimskoj provinciji) nego bilo gde drugde, pre svega mislim na ovaj naš, sinobadski haplotip. Najbliži srodnik nam je Rudenklau od koga nas deli nekih 1700-1800 godina. Ako i pretpostavimo da je do razilaska došlo negde u Evropi, za ostale haplotipove, u Hrvatskoj i Sloveniji imamo sasvim solidno objašnjenje da je do migracija došlo za vreme Turaka. Jedino je taj grčki haplotip teško objašnjiv, ali moguće je da je sticajem okolnosti otišao u Grčku, a ne da smo mi došli iz Grčke u ove krajeve.

Mogu da zamislim kako je superdedi bilo kad je došao u Hercegovinu. Jeftina jagnjetina, zgodne Ilirke i nigde ni jedan J1 na vidiku.  :)

Ван мреже radon

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 516
Одг: Хаплогрупа J1-PF7263, покушај историјске реконструкције
« Одговор #331 послато: јул 14, 2016, 09:37:06 поподне »
I samo da podvučem priču o Rimljanima u Hercegovini:

"Rimske vile u bilećkom selu Panik"

http://mojahercegovina.com/rimske-vile-u-bileckom-selu-panik-tajna-pod-vodom/

Autor je Ljiljana Parežanin, arheolog u Zavodu za zaštitu spomenika Republike Srpske. U pitanju je kratak tekst pisan za portal Moja Hercegovina, a bavi se rimskom vilom koja je potopljena izgradnjom HE na Trebišnjici.


Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Хаплогрупа J1-PF7263, покушај историјске реконструкције
« Одговор #332 послато: јул 14, 2016, 09:51:07 поподне »
Буде ли икада ЦГ пробраније тестирана (Приморје) и при том ваша J1-PF7263 нађена, тада ћете бити најбољи изабраници за потомке древних (легендарних) Јаудија-Жудија.

Ван мреже radon

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 516
Одг: Хаплогрупа J1-PF7263, покушај историјске реконструкције
« Одговор #333 послато: јул 15, 2016, 09:41:19 пре подне »
Буде ли икада ЦГ пробраније тестирана (Приморје) и при том ваша J1-PF7263 нађена, тада ћете бити најбољи изабраници за потомке древних (легендарних) Јаудија-Жудија.

Moguće, mada se pitam po kom osnovu :)

Već smo nešto pričali o tome na temi o Španjima.

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1146.msg16647#msg16647

Žudija i žudjeli zvuče slično Židovima i Judejima, ali mislim da imaju različito poreklo. Mislim da ima romansko poreklo, i da označava oblast koja je imala sudsku i upravnu vlast, otprilike značenje koje je slična reč zadržala u rumunskom. Danas se ona izjednačila sa pojmom Židov/Jevrej ali mislim da je to pogrešno.
Nešto slično sam pronašao i u tekstu koji si ti postavio koje je napisao Slobodan Čukić o Žuđelskim gomilama:

http://www.vijesti.me/vijesti/zudjeli-jaudije-grkova-gomila-i-druge-dileme-193442

Цитат
ovićević je zabilježio u Đalcima „da se govori da su Žuđeli živjeli nekada u Dvogrlici” (“Riječka nahija” 168). Ovakva predanja obično su vezana za prastara groblja poput onog u Gagošima, ali na tom prostoru nema ničeg sličnog.

Kod Petra Šobajića nalazimo da su Jaudije „samo po gradovima stanovali“ (“Bjelopavlići i Pješivci”, 52). Ni ovo nam ne pomaže, jer je jasno da se „gradovi“ ne mogu povezati sa praistorijskim spomenicima, a osobito ne sa njihovom pozicijom po neprohodnim krševitim stranama.

Doduše, treba ostaviti mogućnost da je ova tvrdnja o „Jaudijama“ trag sjećanja na drevno rimsko građanstvo, nad čijim su grobnicama podizane zemljane humke koje je naš narod zvao „grudicama“. Jer, mnoštvo ovakvih grudica nalazilo se sve tri strane Duklje, dok Petar Šobajić svjedoči da ih je bilo i u Nikšićkom polju. Kaže kako je tamo raskopao jednu gomilu od zemlje, te da je u njenom prokopanom kraju pronašao “dva lijepo izidana i pokrivena groba i u njima sasvim dobro očuvane kosture” (“Bjelopavlići i Pješivci”, 1996, 156).

Ako se sjetimo, i vlaški katuni su imali određenu sudsku autonomiju, a nešto slično je došlo do izražaja i u Vlaškim statutima 1630 kojima je austrijski car garantovao između ostalog i sudsku autonomiju u određenim stvarima.

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Хаплогрупа J1-PF7263, покушај историјске реконструкције
« Одговор #334 послато: јул 15, 2016, 12:00:57 поподне »
Мислим, да је мало вероватно, да је етноним Јаудије настало од латинског термина за судију Iudex > јурисдикција. Да се стварно односило на шире старо романско становништво приморског залеђа било би помињано у которско-дубровачким актима. Постоји и могућност, да етноним Јаудије >Јехуде  тек у 15. веку са насељавањем већег броја шпанских Мавара (Херцег-Нови, Улцињ, Бар) настаје. Што се тиче Шобајићеве опаске, да су Јаудије живеле по градовима/утврђењима - би одговарало јеврејском начину живљења (на западу и истоку им је законом било забрањено бављењем пољопривредом). У контексту град-село, бих навео и могућност да турски назив за  Јевреје >Чифчије је могло и од латинског civis>грађанин настати.

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 244
  • I1 P109
Одг: Хаплогрупа J1-PF7263, покушај историјске реконструкције
« Одговор #335 послато: јул 15, 2016, 12:47:54 поподне »
Књиге је послао један вредни Михић и ја му овим путем захваљујем.
Виђох да је могуће претраживање у овај ПДФ.
То ми је било пријатно изненађење. :) Хвала теби адмие и хвала Михићу што је послао књиге.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3895
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Хаплогрупа J1-PF7263, покушај историјске реконструкције
« Одговор #336 послато: јул 15, 2016, 10:13:18 поподне »
Мислим, да је мало вероватно, да је етноним Јаудије настало од латинског термина за судију Iudex > јурисдикција. Да се стварно односило на шире старо романско становништво приморског залеђа било би помињано у которско-дубровачким актима. Постоји и могућност, да етноним Јаудије >Јехуде  тек у 15. веку са насељавањем већег броја шпанских Мавара (Херцег-Нови, Улцињ, Бар) настаје. Што се тиче Шобајићеве опаске, да су Јаудије живеле по градовима/утврђењима - би одговарало јеврејском начину живљења (на западу и истоку им је законом било забрањено бављењем пољопривредом). У контексту град-село, бих навео и могућност да турски назив за  Јевреје >Чифчије је могло и од латинског civis>грађанин настати.

У вези са овом опаском за чифчије - то је турски назив за зависне земљораднике (çiftçi), не за Јевреје, и нема везе са латинским civis већ је тај термин изведен из персијског језика и значи "дупло" (çift). Један од турских назива за Јевреје је Чивутин или Чифутин (Чивут, Чифут), а то је опет изведено од речи çift, али у овом случају са значењем "тврдица, лихвар, зеленаш". У модерном турском назив за Јевреја је Yahudi, што савршено одговара горе наведеном термину Јаудија, тако да је то вероватно била ознака за шпанске Јевреје - Сефарде који су крајем 15. века у великом броју напуштали антисемитски настројену Шпанију и склањали се у Отоманску Империју.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Хаплогрупа J1-PF7263, покушај историјске реконструкције
« Одговор #337 послато: јул 15, 2016, 10:44:58 поподне »
У вези са овом опаском за чифчије - то је турски назив за зависне земљораднике (çiftçi), не за Јевреје, и нема везе са латинским civis већ је тај термин изведен из персијског језика и значи "дупло" (çift). Један од турских назива за Јевреје је Чивутин или Чифутин (Чивут, Чифут), а то је опет изведено од речи çift, али у овом случају са значењем "тврдица, лихвар, зеленаш". У модерном турском назив за Јевреја је Yahudi, што савршено одговара горе наведеном термину Јаудија, тако да је то вероватно била ознака за шпанске Јевреје - Сефарде који су крајем 15. века у великом броју напуштали антисемитски настројену Шпанију и склањали се у Отоманску Империју.

Да, подкрала ми се грешка, написах чифчије уместо чивутин. Дискутабилно је и персијско порекло çift-а. Има у персијском сличних недоумица као нпр. да ли је "сандук" њихов или турски. Ипак не бих а приори одбацио и могућност чивутин>civis>civitates.

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Хаплогрупа J1-PF7263, покушај историјске реконструкције
« Одговор #338 послато: јул 16, 2016, 12:47:31 пре подне »
Списак 5220. сефардских презимена, међу њима Sina и Obadia

http://my.ynet.co.il/pic/news/nombres.pdf

      
   
   

      
   
   

      
   

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Памтиша
  • *
  • Поруке: 1967
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Хаплогрупа J1-PF7263, покушај историјске реконструкције
« Одговор #339 послато: јул 24, 2016, 12:36:28 пре подне »
Виђох да је могуће претраживање у овај ПДФ.
То ми је било пријатно изненађење. :) Хвала теби адмие и хвала Михићу што је послао књиге.

Evo da se javi i "vredni Mihić" što je poslao knjige. Drago mi je da vam se dopadaju.

Nego, pitao bih nešto radon-a u vezi njegovog navoda:

Autor inače smatra Mihiće iz Dubrave i ostale koji slave Svetog Jovana istog porekla sa Mihićima sa Poplata iako slave različite slave, što smo genetskim testiranjem opovrgli.

Gde si našao ovaj navod u knjizi? Ja to nigde nisam video.
Kамене рабъ и госодинъ