Аутор Тема: Светски ДНК месец 2026  (Прочитано 13502 пута)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4318
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #140 послато: Јун 14, 2026, 10:14:25 поподне »
85. Ђуровић (Савељић), Петковдан, Гостиље Мартинићко, Даниловград, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS391=12 и снижену вредност маркера DYS389ii=29, које одступају од модалног хаплотипа овог рода. Вредност маркера DYS389ii=29 има још само један од тестираних Станишића из Винића, који такође по предању потичу од Бубића.

Породица тестираног презиме Ђуровић носи по Ђуру Савељићу, који је последњи предак тестираног који је сахрањен у Црној Гори. Савељићи су огранак Ераковића, који су поред Вукшића једна од две гране Бубића у Мартинићима.

Тема о роду Бјелопавлића на форуму: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=715.0

Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране и позиционирања на филогенетичком стаблу Бјелопавлића.

На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1355
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #141 послато: Јун 14, 2026, 10:31:52 поподне »
38. Грмуша, Јовањдан, Купиново, Пећинци
39. Грмуша, Јовањдан, Купиново, Пећинци

Ова два резултата објављујемо заједно јер се несумњиво ради о два блиска рођака, који имају потпуно исти резултат на тесту ове резолуције.

Грмуше припадају хаплогрупи I2-Y3120>S17250>PH908. Имају карактеристичну вредност DYS576=17, као и нешто чешће промене DYS389II=30, DYS481=30, DYS449=31. По свему судећи род су са Грмушом из места Голеши код Бања Луке, који такође слави Јовањдан. Разликују се на два маркера: крајишки Грмуша има повишену DYS19=17, док сремске Грмуше имају модалну вредност 16 и на DYS439 где Сремци имају снижену вредност 12. Имамо неколико Грмуша тестираних преко 23andMe и припадају хаплогрупи I2-Y3120>S17250, док припадност млађој хаплогрупи није утврђена, па је остала отворена могућност њихове припадности истом роду. Ако је тако, Грмуше су један од бројнијих родова на подручју Босанске Крајине, Лике, Баније и Далмације, из којег су потекли и Грмуши из Купинова. О овом роду имамо отворену засебну тему https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7205.0.

Ово презиме је поменуто у Купинову и у Новим Карловцима у попису граничарских породица средином 19. века, што се може видети и у чланку на нашем порталу https://www.poreklo.rs/2024/01/26/granicarske-porodice-srema-sredinom-xix-veka-ii/. Старије податке нисам пронашао.

Ван мреже Мића

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 601
  • R1b-PF7562
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #142 послато: Јун 14, 2026, 10:48:08 поподне »
136. Николић, Стевањдан, Црнча, Дервента, R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270. Процењена старост формирања ове гране је 1700 година пре садашњости, а TMRCA 1400 година пре садашњости. Хаплотип је близак модалном, па има велики број блиских поклапања.

Тестирани је навео да су се доселили 1820. из села Босански Дубочац у село Црнча (оба села код Дервенте). Према неким предањима, даљим пореклом би могли бити из Никшића у Црној Гори.

Од родова који славе Стевањдан, свакако је најближи, тј. има потпуно поклапање на 25 маркера са Нешковићем из Велике Обарске код Бијељине, који има предање о даљем пореклу са Озрена или из околине Градачца; један маркер разлике од 23 упоредива је удаљен од Видића из Горњих Палачковаца код Прњавора (који има DYS456=17), као и један маркер од 20 упоредивих од нејавног тестираног из Остружње Доње код Станара (он има DYS460=12). Има још седам тестираних стевањштака на 2 маркера разлике, западно од Дрине, међу којима је и Мартић из Лендића код Грачанице, кога помињем јер је потврђен на низводнију грану R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270>FT288648. Николић би могао да тестира R1a-FT288648 код YSEQ https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=139722, као наредни корак или још боље WGS тест, који је бољи али скупљи тест.
https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=29&products_id=129554

Николићи се помињу у чланку на порталу Порекло https://www.poreklo.rs/2015/06/01/prezimena-i-krsne-slave-u-crnci-derventa-republika-srpska/
Других података о Николићима из Црнче нисам нашао у расположивој литератури.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 927
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #143 послато: Јун 14, 2026, 10:52:47 поподне »
136. Николић, Стевањдан, Црнча, Дервента, R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270. Процењена старост формирања ове гране је 1700 година пре садашњости, а TMRCA 1400 година пре садашњости. Хаплотип је близак модалном, па има велики број блиских поклапања.

Тестирани је навео да су се доселили 1820. из села Босански Дубочац у село Црнча (оба села код Дервенте). Према неким предањима, даљим пореклом би могли бити из Никшића у Црној Гори.

Од родова који славе Стевањдан, свакако је најближи, тј. има потпуно поклапање на 25 маркера са Нешковићем из Велике Обарске код Бијељине, који има предање о даљем пореклу са Озрена или из околине Градачца; један маркер разлике од 23 упоредива је удаљен од Видића из Горњих Палачковаца код Прњавора (који има DYS456=17), као и један маркер од 20 упоредивих од нејавног тестираног из Остружње Доње код Станара (он има DYS460=12). Има још седам тестираних стевањштака на 2 маркера разлике, западно од Дрине, међу којима је и Мартић из Лендића код Грачанице, кога помињем јер је потврђен на низводнију грану R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270>FT288648. Николић би могао да тестира R1a-FT288648 код YSEQ https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=139722, као наредни корак или још боље WGS тест, који је бољи али скупљи тест.
https://www.yseq.net/product_info.php?cPath=29&products_id=129554

Николићи се помињу у чланку на порталу Порекло https://www.poreklo.rs/2015/06/01/prezimena-i-krsne-slave-u-crnci-derventa-republika-srpska/
Других података о Николићима из Црнче нисам нашао у расположивој литератури.

Ђукић, Стевањдан, Црнча, Дервента

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029.

Не знам на колико се упоредивих маркера разликују Николић и Ђукић, али би требало да припадају истом генетичком роду.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4318
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #144 послато: Јун 14, 2026, 11:13:51 поподне »
86. Јосивљевић, Никољдан, Жуњевиће, Нови Пазар, E-V13>Y30977>Y37092>BY14160>Y167861

Припада роду Рајовића чија је матица у Жуњевићима на подручју Јошанице у Рашкој. Хаплотип тестираног је модалан за овај род.

Петар Петровић у свом истраживању из 1948. године о Рашкој наводи да су Јосивљевићи из Баркова (засеока Жуњевића) и Знуше (засеока Лукарског Гошева) огранак Мићовића, а за Мићовиће наводи да потичу од Рајовића. У време истраживања из 1995. године била је само 1 кућа Јосивљевића у Баркову, док у Знуши више нису живели.

Тестирани наводи знатно другачије предање по коме је његов прадеда рођен у Жуњевићима нешто пре 1900. године, а за његовог оца (чукундеду тестираног) Благоја Јосивљевића није сугуран где је рођен. Наводи и да се Благојев отац звао Јосиф Сандић, те да су су по њему узели презиме Јосивљевић. Према предању, потичу из Црне Горе, али није познато из ког дела. Ово предање о старом презимену Сандић је доста упитно имајући у виду да је генетички потврђено писање Петра Петровића да Јосивљевићи потичу од Рајовића.

Тема о роду Рајовића на форуму: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=8125.0

Рајовићи су одлично профилисани као генетички род са чак 6 дубљих генетичких тестова, што је поприличан број у односу на величину рода:
https://www.yfull.com/tree/E-Y167861/

Ван мреже Vitorovic

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #145 послато: данас у 12:41:58 пре подне »
Роду Маловића из Високе према наводу из рада Радована Маринковића о пореклу становништва села Парменац код Чачка припадају и Петровићи из поменутог села:

"ПЕТРОВИЋИ — МАЛОВИЋИ (10 к, Ђурђевдан) имају и помоћна презимена — Ћорићи, Синђићи и Јашићи. Старо презиме им је Маловић — вероватно родовског порекла. Ново им је изведено из имена претка Петра, за кога верују да се доселио у Парменац из Високе код Ариља пре 1850. године. Ово потврђује и податак из протокола умрлих, који каже да је 2. новембра 1887. године умро Миливоје (75), рођен y Високој. Неки од њих, међутим, тврде да cy у Парменац стигли одмах после другог српског устанка. После другог светског рата од овог рода образована су домаћинства у Београду и негде у Банату."

Треба додати и то да у непосредној близини Високе, у Сирогојну код Чајетине истом генетичком роду припадају Јовановићи који такође славе Ђурђевдан. Ови Јовановићи су по предању пореклом од Гудурића из Прибојских Челица код Прибоја. Према подацима из дефтера ови Јовановићи су потомци Јована Гудурића, али је због једног необјављеног резултата упитно јесу ли заиста пореклом од Гудурића Ђурђевштака који су настањени у Кратову и Прибојским Челицама код Прибоја (Један огранак по свему судећи ових Гудурића се 1862. године одселио из Бистрице код Нове Вароши у Атеницу код Чачка).

Не треба занемарити и та "помоћна презимена". Остаје мистерија да ли су то презимена која су донели са собом или су то "надимци" који су омогућавали тј. спречавали да се људи из најближе фамилије међусобно венчавају. И код породице Стаменић из Високе постоји предање да су од Маловића али такође постоји и један део, већи (јер је једна од њих имао 7 синова) који себе а и други их у неким ситуацијама називају Ћосовићи. Иначе по доласку у Високу они су носили презиме Томић. Све те варијанте вуку на порекло из Дровњака или од Шаранаца. У причама се спомиње "стари Ћосо без бркова и браде". Мислим да се у причама о Дробњацима баш спомиње некакав стари Ћосо који се оженио женом која је повела своје дете а које је било из Шаранаца. Свакако занимљива тема за истраживање.

Ван мреже Сремац

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 538
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #146 послато: данас у 01:12:57 пре подне »
50. Радовић, Аранђеловдан, Буђановци, Рума, E-V13>Z5018>S2979>L241>Y581412>Y142744

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385b=19 и DYS439=13, које одступају од модалног хаплотипа ове гране. На два маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Малић, Ђурђевдан, Високо
- Рашевић, Лазарева Субота, Закмур/Фоча
- Петровић, Петковдан, Бобово/Свилајнац
С обзиром на географску удаљеност и различите славе, мало је вероватно да је ближе повезан са било ким од њих.

Предак тестираног Захарије рођен је 1780. године у Буђановцима. Село је насељено око 1720. године.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

По буђановачким матичним књигама Захарије и његов брат близанац Јован рођени су од оца Јосифа (Радовића) и мајке Паве, 1780. године.
У Буђановцима је 1749. године пописан домаћин Живан Радовић, а у пописима 1736/37 и 1720-е, Петар Радовић.

На мрежи Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 1400
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #147 послато: данас у 09:40:23 пре подне »
142. Милошевић, Св. Врачи, Грдица/Краљево, R1b-U152 > R-FTA27217, род Врачевића

Тестирани је у упитнику, а касније и у телефонском разговору, навео да је од оца чуо породично предање према коме се родоначелник Милош у 18. веку најпре доселио у Гледић, код Краљева, односно у правцу Крагујевца, и да је по њему настало презиме Милошевић. Према истом предању, већ је Милошев син Кузман рођен у Грдици 1832. године, као и Кузманов син Божидар. Нажалост, у доступној литератури, пре свега у делу Михаила Драгића Гружа из 1921. године, нисам успео да нађем писане трагове о родовима у селу Гледић који славе Св. Враче, а који би могли представљати бочну линију Милошевића из Грдице.

Међутим, Драгољуб В. Корићанац у књизи Насеља у Рудничкој Морави и Ибру - антропогеографска истраживања помиње Милошевиће из Грдице и Милошевиће из Бара као исти род, који слави Св. Враче и води порекло из села Покрвеник:



Баре и Покрвеник су два суседна села, чији је положај приказан на мапи испод:



И Радослав Љ. Павловић у својој познатој књизи Копаоник, доступној у дигиталној библиотеци Друштва (biblioteka.poreklo.rs), наводи следеће:

Цитат
ПОКРОВЕНИК — ПОКРВЕНИК

Заселак у кметији Биљановац. Кметију састављају засеоци: Покрвеник, Жерађе и Биљановац. Покрвеник је на заравни у подножју брда Девља и Дубља. Текућица је Поток, а воде се зову: Буковик у Чингелима, Извор у Бучу у Ристовићима, Грујина вода у "ћукићима, Барице у Милошевићима. Топографска имена за делове у атару засеока су: Равне њиве, До, Сирјак, Њиве под Стрижицом, Широки до, Горња Маркова њива, Доња Маркова њива, Осојница, Брег, Рт, Драготин до, Навој, Борић, Гост, Работинов до, Зла њива, Слано блаце. Бачије су на Стрижици и Кити.

У засеоку две кућне групе су наблизу. Гробље је на Брду.

Вук је забележио село Покровеник у кнежини Јошаници. Године 1874. Покрвеник је имао 9 кућа. По попису од 1921 – 31 домаћинство са 159 чланова.

Родови. – У Великој сеоби дошли су од Новог Пазара преци данашњих Радосављевића-Ђукића, Радовановића, Ристовића, Милошевића-Мијатовића (15 кућа, Св Врачеви јесењи и летњи).

Ускоро за Врачевцима су дошли и настанили се: Чингели-Чингелићи/Радуловићи (11 кућа, Св. Алимпије Столпник и Ђурђев дан). Један су род с Чингелима у Пупавну и Барама. — Вељковић (1 кућа, Св. Арханђео, у новембру и слава "земље" Св. Алимпије Столпник), од Вељковића из Биљановца дошао је "на мираз" – "на имање" Чингелића (Радуловића)."

Касније, у сумарном прегледу родова груписаних по славама, Павловић код свечара Св. Врача поново помиње овај род:

Цитат
"Радосављевићи или Ђукићи, Радовановићи, Ристовићи, Милошевићи или Мијатовићи, 15 кућа, зас. Покрвеник – Биљановац. Око прве сеобе (1690) доселили су се од Новог Пазара, ако не буду из истоименог села у оном крају. Радосављевићи, 1 кућа, с. Биљановац су из Покрвеника од Радосављевића."

Павловић, дакле, претпоставља да су поменута братства у Покрвеник код Биљановца дошла из Покрвеника код Новог Пазара.

Ако би ова Павловићева претпоставка била тачна, могући миграциони правац предака Милошевића могао би изгледати овако: Покрвеник код Новог Пазара -> долином Себечевске реке до Рашке -> долином Ибра до Покрвеника код Биљановца -> одатле један огранак прелази у суседно село Баре, док други наставља долином Ибра ка Грдици код Краљева, било непосредно из Покрвеника, било касније из Бара. Гледић, који је на мапи заокружен жутом бојом, налази се релативно близу овог ширег миграционог простора, па не треба искључити могућност да је заиста био једна од пролазних станица претка тестираног Милошевића. Ипак, на основу наведених података, делује мало вероватно да је презиме Милошевић настало тек у Грдици, од поменутог Милоша из Гледића. Извесније је да је можда неки предак заиста и био Милош Милошевић па су његови потомци презиме повезали баш са њим, иако је презиме по свему судећи још старије и повезано са ширим родом Милошевића-Мијатовића из Покрвеника.



Хаплотип тестираног Милошевића одлично се уклапа у хаплогрупу R1b-U152 > R-FTA27217. Сва његова најближа поклапања у бази Српског ДНК пројекта такође припадају овој хаплогрупи:

1. Обреновић, Св. Врачи, Марковица/Лучани - 3/25
2. Обреновић, Св. Врачи, Марковица/Лучани - 3/25
3. Милинковић, Св. Врачи, Вирово/Ариље - 5/25
4. Велимировић, Св. Врачи, Врачевић/Лајковац - 5/25
5. Велимировић, Св. Врачи, Врачевић/Лајковац - 5/25
6. Домановић, Св. Врачи, Соколићи/Чачак - 5/25
7. Домановић, Св. Врачи, Бошњане/Рача Крагујевачка - 5/25

Посебно је значајно то што, као и сам Милошевић, и сва његова најближа поклапања славе Св. Враче. То додатно потврђује његову припадност ширем генетичком роду коме и сам припадам, а чије су миграције и старија матица предмет мог истраживања већ дуже време.

С обзиром на то да су сва најближа Милошевићева поклапања већ урадила Big Y-700 или WGS тест, било би веома пожељно да и он уради неки од дубинских тестова, што бих био спреман и да кофинансирам. На тај начин би се могло прецизније утврдити са којим је од наведених родова најближи по директној мушкој линији, као и када је оквирно живео заједнички предак. Резултат би омогућио и боље разумевање праваца миграција, унутрашњег гранања и старије матице овог ширег генетичког рода који се у бази Српског ДНК пројекта, управо по карактеристичној слави, води као род Врачевића.
« Последња измена: данас у 10:34:32 пре подне Драган Обреновић »