16. Ђаковић, Стевањдан, Ресник, Крагујевац,
R1a-М458>L1029Припада хаплогрупи R1a-L1029, која је стара око 3.100 године, према yfull.com. Без дубљег генетичког теста, не може се одредити млађа грана. У хаплотипу тестираног уочавају се 3 условно специфичне вредности маркера то:
- повишена вредност DYS458=17 (модална је 16)
- повишена вредност DYS460=12 (модална је 11)
- повишена вредност DYS570=20 (модална је 19)
Најближа поклапања су:
потпуно поклапање на 23 маркера:
1. Уљар, Никољдан, Брезје/Горажде (Источна Босна), (0/23 маркера)
1 маркер разлике од 23 маркера
2. Необјављени резултат, Никољдан, Бунчићи/Фоча (Источна Босна), (1/23)
3. Лучић, Аранђеловдан, Шашинци/Сремска Митровица (Источни Срем), (1/23)
4. Уљаревић, Никољдан, Горња Врбица/Врбица/Билећа (Херцеговина), (2/23)
5. Марјановић, Никољдан, Зеоке/Лазаревац (Шумадија), (1/23)
Од тестираних са разликама на 2 маркера којих има десетак бази Српског ДНК пројекта, само је један са славом Стевањдан, па је могућа даља генетичка повезаност:
Перјаничић, Стевањдан, Доброљупци/Александровац (Расина), (2/23)
Тестирани Ђаковић наводи да су
надимак Стевци добили по крсној слави Св. Стефан. У Ресник је дошао Илија, звани Ђак, по којем носе презиме Ђаковић. Од Илијиних синоваца Радивоја су Радивојевићи, а од Павла су Павловићи. Помиње се и могуће презиме Зарић или Зорић, по неком попу или слично.
Према доступној литератури, један род су:
Радивојевићи (Драгутиновићи, Калајџићи – Гавриловићи и Димитријевићи; Милијићи-Ђорђевићи; Радивојевићи,
Ђаковићи, Ђорђевићи и Павловићи),
пореклом из Сјенице, славе Стевањдан.
Досељени су у Ресник из Сјенице периоду од 1737. до 1787. године.
…
У засеоку Шумице су
Радивојевићи (Стевањци).
Извор:
https://www.poreklo.rs/2015/05/13/poreklo-prezimena-selo-resnik-aerodrom-kragujevac О хаплогрупи R1a-M458Ово је једна од две гране R1a које су карактеристичне за словенске народе. Заступљена је међу свим словенским народима, а највећу учесталост показује међу Западним Словенима: Пољацима, Чесима и Словацима. Дели се на две велике гране, грану L260 која је заступљена највећим делом међу Западним Словенима, и грану L1029 која је релативно равномерно распоређена међу свим словенским народима. Сматра се да је настала негде у пограничном подручју између Пољске и Белорусије, и да се одатле ширила на исток и запад. Код Срба, и уопште код Јужних Словена, ова грана је заступљена пре свега са подграном L1029, док се западнословенска подграна L260 јавља у доста мањем проценту.
Извор:
https://www.poreklo.rs/2018/06/10/y-dnk-haplogrupa-r1a/ Шта даљеПрепорука за даље тестирање WGS или BigY тест, ради одређивања најмлађе гране.