Бањовићи и Пераловићи J2a-M92>PF7412>SK1344>Z36894>BY22488>Y319817>FTG39436

[Иван Вукићевић]

Шунтић, Беране, J2a-M92>PF7412


О Шунтићима браћа Миљанићи кажу следеће: "ШУНТИЋ, Врбица и Петњик (Горњи Бихор), Бијело Поље, па једни сишли у Беране (Васојевићи)". Сам тестирани наводи предање о Никшићу и старијем презимену Шундић. Међутим веза овде не постоји, с обзиром да су Шундићи Никшићи (I2-PH908) и славе Св. Луку. Занимљива би могла бити потенцијална веза са Шундецима из Полимља. Они славе Никољдан, а  досељени су из Комарана. Мада се и за њих негде наводи да су од никшића Шундића.

Веза са Шундецима би била занимљива и због крсне славе, будући да Шунтић има велики број блиских поклапања са српским породицама које славе Никољдан. Те су породице углавном са простора Метохије (околина Пећи, необјављено истраживање), па су ова поклапања утолико логичнија. Најпре због миграционе везе становништва црногорских Брда и Метохије. Близак је генетички и Јездић (Никољдан) из Гојбуље код Вучитрна (према предању Кучи).

И тестирани Црногорац са Купреса слави такође Никољдан, а по маркерима је близак овим родовима.

Нико од тестирних није радио дубински тест, што је свакако препорука. Подграна J-PF7412 се јавља на истраживањима и код европских Рома. Ово је стање на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/J-PF7412/

У питању је муслиманско братство из Берана. Према попису из 1913. године било их је 4 куће у Беранама, док је на допунском попису из 1915. године (којим су обухваћене сиромашне породице) пописано још 5 домаћинстава. Дакле, били су доста лошег имовинског стања. У Бихору их у то време није било, већ су живели искључиво у Беранама. Вешовић их помиње у овог граду у свом раду из 1935. године као Шунтиће-Коваче и тада их је било 16 кућа, али није навео одакле потичу. Надимак Ковачи указује да би заиста могли бити ромског порекла.

[Exiled]

У питању је муслиманско братство из Берана. Према попису из 1913. године било их је 4 куће у Беранама, док је на допунском попису из 1915. године (којим су обухваћене сиромашне породице) пописано још 5 домаћинстава. Дакле, били су доста лошег имовинског стања. У Бихору их у то време није било, већ су живели искључиво у Беранама. Вешовић их помиње у овог граду у свом раду из 1935. године као Шунтиће-Коваче и тада их је било 16 кућа, али није навео одакле потичу. Надимак Ковачи указује да би заиста могли бити ромског порекла.

Нешто БДП не ради тренутно па не могу да проверим али ми се чини да пријепољски Шантићи припадају овој грани.

[Иван Вукићевић]

Нешто БДП не ради тренутно па не могу да проверим али ми се чини да пријепољски Шантићи припадају овој грани.

Не, Шантићи из Пријепоља припадају роду Пјешиваца и Цуца (J2a-Y230579).

[vidoje 013]

У питању је муслиманско братство из Берана. Према попису из 1913. године било их је 4 куће у Беранама, док је на допунском попису из 1915. године (којим су обухваћене сиромашне породице) пописано још 5 домаћинстава. Дакле, били су доста лошег имовинског стања. У Бихору их у то време није било, већ су живели искључиво у Беранама. Вешовић их помиње у овог граду у свом раду из 1935. године као Шунтиће-Коваче и тада их је било 16 кућа, али није навео одакле потичу. Надимак Ковачи указује да би заиста могли бити ромског порекла.

  Шунтићи су Цигани - Роми. Били су ковачи - Талум (сада насеље дио  града Берана), исламске вероисповијести.  То ми је лично познато. Један Шунтић је био у беранској гимназији, понављао разред, па смо били у истом одељењу. Чуо сам незванично да је прешао у православље. Шунтићи су ступали у бракове са лицима православне вјере. Не знам, шта је навео тестирани Шунтић. Неспорно Шунтићи из Берана су Цигани ковачи, што је тачно навео Р. Ј. Вешовић. Када је ријеч о Петњици, неђе сам прочитао да је имала и ковача.  Ковач је сигурно био Шунтић, од ових из Берана.

[Иван Вукићевић]

Миљанићи наводе да су од ових Пераловића пореклом Калетовићи и Колиновићи из Гусиња.

Калетовићи не постоје, док Колиновићи (тј. Коленовићи и Кољеновићи, како се сада презивају) припадају грани I2-FTD21598. То предање је оборено.

Интересантно да се у контексту занимања овог старијег слоја становништва Косора такође спомиње ковачки занат, као и код Шунтића, што може бити индикативно због хаплогрупе/подгране.

Сами Пераловићи нису били ковачи, за разлику од тих изумрлих Кућа који су некада живели на Косору. Чак шта више, давали су племенске војводе све до Лала Дрекаловог. Последњи војвода од Пераловића је био Нико Раичев, кога Маријан Болица 1614. године помиње као једног од двојице кучких војвода, поред Лала Дрекаловог. Након што је Нико умро, у Кучима је био само један војвода од Дрекаловића.

Ровински је забележио да су Пераловићи градили манастир Дугу:
Кучима припада и манастир Дуга, који они одржавају, дарују и стално оправљају (кажу да су га градили Пераловићи), иако се тај манастир налази на лијевој обали Мораче и далеко у дубину, око 4km од ушћа Мале ријеке.
Свакако је у питању најугледније староседелачко братство из Куча.

Муслимани Шунтићи из Берана по свој прилици потичу од њих, а за Цигане су очито проглашени због тога што се на ковачки занат презриво гледало.

Према подацима које ми је навео тестирани, Пераловића нема на Косору још од 1912. године. Два брата су те године отишла у Жач код Истока, а трећи, који је био дете, код тетке у Братоножиће. Од браће која су отишла у Жач потичу сви данашњи Пераловићи, пошто је трећи брат погинуо током Другог светског рата и није оставио потомство.

Овим резултатом расветљено је порекло Никољштака (и слављеника Митровдана, преслава Куча) из Метохије и и других српских области.

За најмање 90% Срба из Метохије је јасно да су дошли из Брда, само је питање када.

Дакле Пераловићи, односно припадници J2-PF7412, чинили су старији слој становништва у Кучима, да би се касније масовније исељавали ка Метохији. Тестирани су и једни Пераловићи са Косора који припадају генетичком роду Куча: E-V13>Z5018>BY165837. По свој прилици, изворни Пераловићи су управо ови J2a.

Да не улазим превише у детаље - по свој прилици Пераловићи су заиста изворно J2a.

[Небојша]

Пераловић, Никољдан, Косор, Подгорица, J2a-M92>PF7412

Добра је вест да је Грк Patsos, који по маркерима припада овом генетичком роду, радио дубински тест и одређена му је подграна J-SK1344. Такође, Бугарин Велков, који има блиско поклапање са групом родова из Брда/Метохије, чека резултате BIGY700, па ћемо ускоро сазнати и дубљу подграну. Тада ће бити додат одговарајући SNP и родовима из нашег пројекта. У сваком случају, тренутни низ изгледа овако: J2a-M92>Z504>PF7412>SK1344.

https://www.yfull.com/tree/J-SK1344/

[rajo]

Калетовићи не постоје, док Колиновићи (тј. Коленовићи и Кољеновићи, како се сада презивају) припадају грани I2-FTD21598. То предање је оборено.

Сами Пераловићи нису били ковачи, за разлику од тих изумрлих Кућа који су некада живели на Косору. Чак шта више, давали су племенске војводе све до Лала Дрекаловог. Последњи војвода од Пераловића је био Нико Раичев, кога Маријан Болица 1614. године помиње као једног од двојице кучких војвода, поред Лала Дрекаловог. Након што је Нико умро, у Кучима је био само један војвода од Дрекаловића.

Ровински је забележио да су Пераловићи градили манастир Дугу:
Кучима припада и манастир Дуга, који они одржавају, дарују и стално оправљају (кажу да су га градили Пераловићи), иако се тај манастир налази на лијевој обали Мораче и далеко у дубину, око 4km од ушћа Мале ријеке.
Свакако је у питању најугледније староседелачко братство из Куча.

Муслимани Шунтићи из Берана по свој прилици потичу од њих, а за Цигане су очито проглашени због тога што се на ковачки занат презриво гледало.

Према подацима које ми је навео тестирани, Пераловића нема на Косору још од 1912. године. Два брата су те године отишла у Жач код Истока, а трећи, који је био дете, код тетке у Братоножиће. Од браће која су отишла у Жач потичу сви данашњи Пераловићи, пошто је трећи брат погинуо током Другог светског рата и није оставио потомство.

За најмање 90% Срба из Метохије је јасно да су дошли из Брда, само је питање када.

Да не улазим превише у детаље - по свој прилици Пераловићи су заиста изворно J2a.

На основу чега тврдња да је војвода Нико Раичев био Пераловић?
И да ли је тај Е резултат Пераловића који помињете од Персловића из Метохије или неких "по предању" рођака?

[Иван Вукићевић]

На основу чега тврдња да је војвода Нико Раичев био Пераловић?

На основу родослова Пераловића који је објавио Миљан Јокановић у својој књизи о Кучима (стр. 717).

И да ли је тај Е резултат Пераловића који помињете од Персловића из Метохије или неких "по предању" рођака?

Пераловић који припада хаплогрупи Е и роду Куча је такође из Метохији. Од потиче од другог брата који се доселио у Жач.

[spaja1978]

Пераловић, Никољдан, Косор, Подгорица, J2a-M92>PF7412


Косор - Најстарије су косорско становништво били: Кући, Балотићи, Пераловићи и Бакечевићи. Кући су били ковачи. Успомена је на њих Гроп Кућа, катун у северној Коштици, који су од њих купили преци данашњих Жиковића с Убала. Кући су давно изумрли. И Балотићи су изумрли. Зна се, да су славили Св. Николу. Пераловића има и сад две куће на Косору, а то је само малени остатак од негдашњег јаког браства, из кога су бивале још у 16. веку кучке војводе. Тако је сачувана народна успомена на војводу Жија Пералова (в. нпр. Пл. Нучи, 17 и 22). Велики део Пераловића морао се одселити с Косора због „крви“. Најпре су прешли у Подгорицу, где су прозвали Кулићи. (Јован Ердељновић, Кучи, Братоножићи, Пипери, 1981)

Миљанићи наводе да су од ових Пераловића пореклом Калетовићи и Колиновићи из Гусиња.


Резултат који сам поменуо недавно у вези резултата Шунтића из Берана:


Овим резултатом расветљено је порекло Никољштака (и слављеника Митровдана, преслава Куча) из Метохије и и других српских области.

Дакле Пераловићи, односно припадници J2-PF7412, чинили су старији слој становништва у Кучима, да би се касније масовније исељавали ка Метохији. Тестирани су и једни Пераловићи са Косора који припадају генетичком роду Куча: E-V13>Z5018>BY165837. По свој прилици, изворни Пераловићи су управо ови J2a.

Интересантно да се у контексту занимања овог старијег слоја становништва Косора такође спомиње ковачки занат, као и код Шунтића, што може бити индикативно због хаплогрупе/подгране.

  Ima li ovaj rezultat neke veze sa Cucko-Pješivačkom granom?Vojvoda Niko Rajičev,a poznato je u Skadarskom defteru da je upravnik Cuca Niko i Vuko Rajičev.Da li je o istoj osobi riječ?

[rajo]

На основу родослова Пераловића који је објавио Миљан Јокановић у својој књизи о Кучима (стр. 717).



Пераловић који припада хаплогрупи Е и роду Куча је такође из Метохији. Од потиче од другог брата који се доселио у Жач.

Хвала, нисам био свестан да у овој књизи има и родослов Пераловића. Интересантна ствар су два имена, Нико и Радичко (код Болице је Nico Raiczkou) у родослову Никезића на страни 312.

[Небојша]

Добра је вест да је Грк Patsos, који по маркерима припада овом генетичком роду, радио дубински тест и одређена му је подграна J-SK1344. Такође, Бугарин Велков, који има блиско поклапање са групом родова из Брда/Метохије, чека резултате BIGY700, па ћемо ускоро сазнати и дубљу подграну. Тада ће бити додат одговарајући SNP и родовима из нашег пројекта. У сваком случају, тренутни низ изгледа овако: J2a-M92>Z504>PF7412>SK1344.

https://www.yfull.com/tree/J-SK1344/

Стигао је BIGY700 за Пераловића (Косор). Реч је о подграни J-BY22478. Старост гране процењена је на 3900 година, а одмах низводно налази се и један Албанац (пробаћемо да сазнамо одакле је). Читава ова група из пројекта пребачена је у нижу подграну. Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/J-BY22478/

[Небојша]

С обзиром да сам дугогодишњи уредник ове хаплогрупе, морам да испишем неке детаље везане за порекло тестираних Y319817 родова. Нећу се мешати у део о даљем пореклу подгране, то остављамо Радулу.

Дакле фокус је на порекло родова из Метохије. Није само до предања која су оставили тестирани, ту често има ирационалних података. Најбољи пример је предање Шундића, које си споменуо, а који се везују за Шундиће из Никшића. Претпостављам да су они Никшићи и славе Лучиндан.

Много су важнији општи правци миграција становништва и подаци које су истраживачима средином 20. века остављали информатори (углавном људи рођени крајем 19. века). Да кренемо:

1. Јездићи, Никољдан, Гојбуља/Вучитрн (оставио предање о Кучима) - подаци из литературе (информатори): досељени из Куча 1820. године, слава Никољдан.

2. Необјављени, Никољдан, Обилић - подаци из литературе: досељени из Црне Горе крајем 17. века.

3. Необјављени, Никољдан, Ромуне/Пећ - подаци из литературе: презиме не постоји у селу, али постоји у суседном месту Захаћ. Старином из Црне Горе, слава Никољдан, преслава Св. Никола летњи (као и код Пераловића). Занимљиво да су у селу Ромуне биле свега две српске породице (уз 50 албанских), а верује се да су пореклом из Бугарске, носили су и надимак Бугаревић. Међутим, тестирани Y319817 по свему судећи није од њих.

4. Необјављени, Митровдан (преслава неких Куча), Ораховац - подаци из литературе: пореклом из црногорског Колашина.

5. Необјављени, Никољдан, Бабиће/Пећ - подаци из литературе: пореклом из Бјелопавлића (црногорска Брда), слава Никољдан, преслава Св. Никола летњи (као и код Пераловића).

 

[Exiled]

Радуловић, Никољдан, Враговац/Пећ, J2a-M92 > Y319817

Према породичном предању, Радуловићи воде поријекло из Комана, одакле су се одселили у Куче у село Лопари, у вријеме смрти књаза Данила. У Кучама су по истом предању, боравили 17 година, након чега су прешли у Метохију, у село Враговац код Пећи. Славе Никољдан.

Анализа маркера
Припада хаплогрупи J2a-M92 > Y319817 чији је филогенетички низ следећи:

J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5116 > J-PF5119 > J-CTS4800 > J-L558 > J-M67 > J-Z1847 > J-Z500 > J-M92 > J-Z508 > J-Z504 > J-PF7412 > J-SK1344 > J-Z36892 > J-Z36894 > J-BY22481 > J-Y319817

Генетичка анализа Y-ДНК показала је да припадају добро профилисаном роду хаплогрупе J2a-M92 > Y319817 који је карактеристичан за дио стариначког становништва Куча. Упоређивањем STR хаплотипова утврђена су следећа поклапања:

Пуна поклапања на 17 упоредивих маркера са Јездићима из Вучитрна и Пераловићима из Куча, са Косора.

Поклапање 16/17 маркера са Бањевићима, који такође потичу из истог племена.

Са тестираним припадником рода Пераловића који је радио дубљу анализу Big Y-700, на 37 упоредивих маркера разлика постоји само на једном маркеру (YCAIIb), што указује на врло блиско заједничко поријекло.

Као специфичне одлике овог рода издвајају се:

Крсна слава Свети Никола;

предања која их везују за старинаћки слој племенског становништва у племену;

традиција ковачког заната, која се у више братстава помиње као основно занимање.

У засеоку Лопари у Кучима некада су живјели Бањевићи, а данас тамо живе братства Бошковићи, Кекићи, Перовићи и Радуловићи, која су у предањима и по занимању (ковачки занат) врло често довођена у везу са Бањевићима. Ова братства, као и Бањевићи, славе Светог Николу, што додатно упућује на заједничко поријекло.

Хаплотип Радуловића показује пуно поклапање са Пераловићима са Косора, са којима дијеле и историјски простор и крсну славу, чиме се потврђује њихова припадност истој генетичкој и племенској групи.

Додатно, уочена су поклапања са више родова из Метохије и са Јездићима из Вучитрна, који представљају старе исељенике из Куча и црногорских брда. Ови резултати укупно свједоче о миграционим токовима овог рода од Куча, до Метохије.

Веза са магловитим предањем од Комана отпада, јер су ти Радуловићи I2a, род Озринића. Затим, по предању Нелевића из села Убли (Кучи), Радуловићи потичу од њих.

Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију.

аПрепознајем ли ја у овој твојој анализи неке нове моменте или грешим? Није се досад догађало да нека хг може имати уплив у Куче а сад су и старинци...него и рез Мекића иде у правцу хетерогености Куча...свашта ћемо ми сазнати.

[Radul]

аПрепознајем ли ја у овој твојој анализи неке нове моменте или грешим? Није се досад догађало да нека хг може имати уплив у Куче а сад су и старинци...него и рез Мекића иде у правцу хетерогености Куча...свашта ћемо ми сазнати.

Нема момената. Старинцима су Пераловићи и сродници означени у племенским предањима. Не улазим у тачност племенског предања. Друге коментаре нећу давати.

[Radul]

Радуловић, Никољдан, Враговац/Пећ, J2a-M92 > Y319817

Према породичном предању, Радуловићи воде поријекло из Комана, одакле су се одселили у Куче у село Лопари, у вријеме смрти књаза Данила. У Кучама су по истом предању, боравили 17 година, након чега су прешли у Метохију, у село Враговац код Пећи. Славе Никољдан.

Анализа маркера
Припада хаплогрупи J2a-M92 > Y319817 чији је филогенетички низ следећи:

J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5116 > J-PF5119 > J-CTS4800 > J-L558 > J-M67 > J-Z1847 > J-Z500 > J-M92 > J-Z508 > J-Z504 > J-PF7412 > J-SK1344 > J-Z36892 > J-Z36894 > J-BY22481 > J-Y319817

Генетичка анализа Y-ДНК показала је да припадају добро профилисаном роду хаплогрупе J2a-M92 > Y319817 који је карактеристичан за дио стариначког становништва Куча. Упоређивањем STR хаплотипова утврђена су следећа поклапања:

Пуна поклапања на 17 упоредивих маркера са Јездићима из Вучитрна и Пераловићима из Куча, са Косора.

Поклапање 16/17 маркера са Бањевићима, који такође потичу из истог племена.

Са тестираним припадником рода Пераловића који је радио дубљу анализу Big Y-700, на 37 упоредивих маркера разлика постоји само на једном маркеру (YCAIIb), што указује на врло блиско заједничко поријекло.

Као специфичне одлике овог рода издвајају се:

Крсна слава Свети Никола;

предања која их везују за старинаћки слој племенског становништва у племену;

традиција ковачког заната, која се у више братстава помиње као основно занимање.

У засеоку Лопари у Кучима некада су живјели Бањевићи, а данас тамо живе братства Бошковићи, Кекићи, Перовићи и Радуловићи, која су у предањима и по занимању (ковачки занат) врло често довођена у везу са Бањевићима. Ова братства, као и Бањевићи, славе Светог Николу, што додатно упућује на заједничко поријекло.

Хаплотип Радуловића показује пуно поклапање са Пераловићима са Косора, са којима дијеле и историјски простор и крсну славу, чиме се потврђује њихова припадност истој генетичкој и племенској групи.

Додатно, уочена су поклапања са више родова из Метохије и са Јездићима из Вучитрна, који представљају старе исељенике из Куча и црногорских брда. Ови резултати укупно свједоче о миграционим токовима овог рода од Куча, до Метохије.

Веза са магловитим предањем од Комана отпада, јер су ти Радуловићи I2a, род Озринића. Затим, по предању Нелевића из села Убли (Кучи), Радуловићи потичу од њих.

Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију.

BigY700 наручио, стигли Y111 резултати. Блиска поклапања са Пераловићем.

[Иван Вукићевић]

Радуловићи из Враговца скоро извесно потичу од Бањовића из Лопара (засеока Фундине), који сада тамо имају презимена Бошковић, Кекић, Перовић и Радуловић. Била би превелика случајност да Радуловићи из Враговца не потичу од презимењака из Лопара.

Прошле године смо добили и резултат Бањевића са Косора, чије је старо презиме Бањовић и потичу из Лопара:

Бањевић, Никољдан, Косор/Подгорица, J2a-M92 > Y319817

Припада хаплогрупи J2a-M92 > Y319817, чији је филогенетички низ следећи, J2a-M92 > PF7412 > SK1344 > Z36892 > Z36894 > BY22481 > Y319817.

Братство Бањевић, познато и као Бањовићи, води поријекло из Куча са Косора. По породичном предању презиме повезују са Бањанима, или са Бањалуком, одакле су се по нагађању доселили. Први писани помен у Кучима датира из 1479. године, а већ у турском дефтеру из 1497. године помиње се чак 39 кућа Бањевића, што свједочи о њиховој бројности и утицају у том периоду.

Бањевићи су традиционално били ковачи, што је имало одређени утицај на њихов положај у друштву, будући да је тај занат био важан али истовремено и потцијењен у очима других. Данас их има још само на Биочу. Дио овог братства временом је мијењао презиме или се прибратио другим - као што су, рецимо, Митровићи и Милошевићи у Лијевој Ријеци, или Тршаковићи који су се прибратили Бакочевићима на Косору.

У засеоку Лопари, код Коћа, некада су живјели Бањевићи, а данас тамо живе братства као што су Бошковићи, Кекићи, Перовићи и Радуловићи — сви они, такође, ковачи по занату и вјероватно потомци или огранци исте лозе. Ова братства, као и Бањевићи, славе Светог Николу, што указује на вмогуће заједничко поријекло.

Њихов хаплотип показује пуна поклапања са Пераловићима са Косора, са којима дијеле и простор и крсну славу, што све потврђује заједничко поријекло.

Додатно, уочена су генетичка поклапања са родовима из Метохије, из Пећи, као и са Јездићима из Вучитрна. Поменути родови представљају старе исељенике из Куча и црногорских брда, што указује на њихове (племенске)  миграционе токове.

На ширем, балканском плану, Y319817 грани припада и један Бугарин из Русенске области. Старост Y319817 процјењује се на око 950 година.

Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест, да бисмо сазнали старост везе Бањевића са Пераловићима.

[Иван Вукићевић]

Недавно је формирана грана J2a-FTG39436, која одређује род Бањовића и Пераловића. Старост гране је процењена на између 800 и 1100 година и формирана је на основу следећа три резултата:
- Пераловић, Никољдан, Косор/Подгорица
- Радуловић, Никољдан, Враговац/Пећ
- (презиме познато уредништву), муслиман, Бања/Исток

https://www.yfull.com/tree/J-FTG39436/

[Небојша]

Добили смо профилацију и четврте ромске хаплогрупе, која досад није била профилисана.

Хаплогрупа J2a-M67>M92
https://www.yfull.com/tree/J-Y319817/
https://discover.familytreedna.com/y-dna/J-FTF52902/tree

12 22 16 10 13-15 12 13 11 32 15 14 21 11 15 9 21

Имаш ли неку идеју како је ова хаплогрупа завршила међу Кучима, тј. међу Србима генерално ?

[Зрно]

Нисам баш пратио. Да ли се ова хаплогрупа јавља међу Ромима ван Балкана, пошто не видим у овим стаблима друге државе?

[drajver]

Имаш ли неку идеју како је ова хаплогрупа завршила међу Кучима, тј. међу Србима генерално ?

Мислим да је јасно на основу статуса ове групе породица унутар племена као и заната којим су се бавили.