племенска група Срба у другој половини 6. вијека налази се на подручју Паноније, коју у том тренутку држе Авари. По свему судећи у том тренутку Срби су под Аварима. Авари заиста продиру у Тирингију више пута током друге половине 6. вијека, али њихови упади престају 690-тих.
...
Оно што мени лично остаје неразјашњено јесте, да ли су се Срби под тим именом оформили још почетком словенских сеоба, дакле иза Карпата, да ли су оформљени на путу према Панонској низији, или су оформљени тек у Панонској низији у другој половини 6. вијека. Оно у што не би требало бити сумње јесте да почетком 7. вијека већ постоје као gens.
Добро. Нећу то оспоравати, само бих желио скренути пажњу на неке, можда значајне подробности.
1. Када Авари нападају Франке на Лаби, они још не држе Панонију, него језде по сјеверном ободу Карпата и Крконоша. Баш на том путу пружају се племена Хрвата, Дулеба као и генетски установљена прапостојбина балканских Срба.
2. Касније се на дотичним предјелима јавља име Срба у супону с одређеним родовима I-PH908, као и име Хрвата и Дулеба.
3. Истраживања с поља генетике показују, да у предјелима Лабе и Бохемије одсутствују трагови језгрених родова балканских Срба и сугеришу, да се ради о изравном долазку са простора који се наслањају на Мазовију, Вислу, Буг и Дњестар.
Ове три тачке подстичу ме на размишљање о том, да су Авари завладавши племенима Срба, Хрвата и Дулеба са простора сјеверних Карпата неке од њих повели са собом према Турингији 565, а главнину ових трију племена мучили у наредних 100 година у њиховој прапостојбини. Историјски извори о том муче, јер глас о том није допирао до Цариграда, али Нестор храни памет о том, како су Обри жестоко мучили Дулебе са Буга, а такође су реликт те власт србске титуле бана и жупана. Можда је и сва ова покора Срба, Хрвата и Дулеба текла посредством Котригура, јер су они постали аварски поданици управо 4 године прије напада на Турингију, тако да је тај сав подухват, чини ми се, био плански организован и "тоти" били посађени на разне базе близу Франака. И тако су Авари имали власт над Котригурима, а ови над Србима, а ови као војна јединица над тамошњим Лужичанима. О тој воинствености Срба свједок је Алмасуди. Током побуна против Авара генетско језгро Срба стиже на Балкан али не неким постепеним сеобама преко Паноније него се очигледно ради о наглом прелазку вјеројатно путем ријека. Можда су управо Котригури мобилизовали цијело племе и довели на југ да поддрже устанак против Авара.
