Могућа је верзија коју си описао, при чему има и основне логике, да је "неолитска" компонента покупљена са југа од географски најближих популација, па се преко популације преносника- чернолесаца утопила у најближе популације балтског свијета (Милоградци) које су опет учествовале у етногенези Словена. Јасна ми је идеја.
Међутим, све ове компоненте под називима "балтска" "јужна" које разматрамо ипак су оквирне. Да би склопили што прецизнију слику како су се процеси одвијали, морали би ове компоненте разложити на још специфичније подкомпоненте. Балтска компонента је присутна има широм тшинецког културног комплекса, који обухвата и Комаров културу у западној Украјини, а за коју се опет претпоставља да је била основ Чернолеске културе. Са друге стране имамо балтску компоненту источних Балта, која је имала сасвим другачију историју. Е сад је питање кад се нпр. код Семилук узорака зброје обе ове балтске компоненте, да ли можемо одговорити шта је у Семилуку балтско од Чернолесаца, а шта од источних Балта. У раду колико видим ову Семилук групу повезују са Јухновцима, источним Балтима, а који би требали бити различити од Чернолесаца. У Семилуку је заиста присутна код једног узорка и R1a-Z92, карактеристична за источне Балте, али је ова хаплогрупа доста рано нађена и у Комаров култури, па је могла до Семилука доћи и преко Чернолесаца, тј. посредно и из Комаров културе.
И ово је само примјер за балтску компоненту, а гдје је још детаљна анализа за "јужну" "неолитску" компоненту која је кудикамо комплекснија. Зато сам и написао да би било добро сачекати G25 координате ових нових узорака, па их провући мало кроз компонентно моделовање, видјети може лис ту уочити неки тренд.
Везано за ову твоју Гава хипотезу, занимљива је и Висоцка култура, која се наслања на Гаву, а и географски је ближа Припјатском Полесју, потенцијалном матичном подручју Прото-Словена. Можда би се и она могла укључити у разматрање.
Наравно, додатно уситњавање ових крупних компененти Балтика и те "јужне" додатно би бациле светло на те процесе. Поред Гављана, ја бих узео у разматрање и становништво с краја бронзаног доба западно од Гава културе, становнике нешто старије Чака културе из Моравске и Чешке који су могуће мигрирали ка истоку све до Молдавије и западне Украјине. Два су разлога за то:
- први, зато што Грецингеров тим наводи да је порекло те "јужне" компененте треба тражити у појасу од Чешке до Молдавије,
- а други је појава оних карактеристичних биконичних здела из Чака групе у Молдавији и западној Украјини које нису резултат неке културне размене и утицаја већ миграција њених носиоца.
Кад само већ код ових биконичних здела:
Само једна исправка, у питању су биконичне зделе (bi-conus, "два конуса, две купе", што се односи на њихов изглед две зарубљене купе које су "спојене" на својим доњим деловима).
Хвала на исправци Никола!
Интересантно је да те биконичне зделе, које су допрле и до Украјине али и Балкана све до Грчке, типолошки имају много сличности са керамиком старије Уњетичке културе која се простирала све до Немачке, па ми је због тога чак пало на памет да је тај миграциони талас из средње Европе ка истоку и југу можда донео I2-Y3120 на исток (ако порекло тражимо Y3120 на западу Европе, што је сада доста упитно због ових старих узорака L621 у Румунији и Бугарској).
С тим у вези, појавили су се неки неформални Г25 ПЦА на страним форумима (мислим да је ово урадак Ривермана са Еупедие):

Чини ми се да се види јасно да те ране Словене, генетика бронзаног и раног гвозденог доба Мађарске, Хрватске, северних Трачана да их просто одвлачи из балтског кластера са тих 20 до 30% удела. Има ту свега свачега. Занимљиво је да су им ближе популације западније од северо-источних Трачана (не знам ко су ти северо-источни Трачани, можда Дако-Мизијци?), односно генетика бронзаног и раног гвозденог доба Мађарске и Хрватске. То се уклапа са овом причом о ширењу биконичних здела из Чака и западне Гава културе.
Иначе појавиле су се неке процуреле информације о новом раду о етногенези Словене који води (или учествује у њему) Леонид Вјазов и у коме се тврди да Словени потичу од доминантне балтске компененте са додатком мање која потиче од популације
Золничнаје културе скитског периода у источној Украјини. Трач ко трач не бих никад наводио да то исто нисам прочитао у раду, који је изашао марта месеца ове године, на нивоу презентације упоредног лингвисте Алексеја Касјана у коме додатно разрађује хипотезу темематика као субстратног језика у прото-словенском -
линк ка раду.. Кад смо већ код темематика, Касјан у овом раду/презентацији управо тражи носиоце ток језика у сктитима-земљорадницима (носиоцима Золничнаје културе), за разлико од Холцера који је оригинално поставио хипотезу темематика али је порекло говорника овог језика тражио у Кимеријцима.
О овој Золничнаја култури нисам могао да нађем богзна колико осим да се састоји од три групе концентрисаних у долинама река Ворскла, Сула и Доњец, да им је заједничко присуство золника (зольник), односно хумки од пепела које су садржавале отпад из кухиња и других извора, у близини станова. Оно што је интересантно да су управо Чернолесци вероватно непосредно пре Золничнаја културе, мигрирали у басене ових река или река у непосредној близини:
Овакав домет ка истоку не треба да чуди, пошто су Чернолесци археолошки потврђено мигрирали са десне обале Дњепра на леву, ка истоку, све до басена реке Ворскле, украјинске Самаре, Орила и Северског Доњеца.