Српски ДНК месец 2025

[Срки Вук]

149. Лековић, Аћимовдан, Мало Поље, Хан Пијесак, J2b-M205 > Y22059


Тестирани наводи предање о пореклу од Угреновића, зна генеалогију до претка Мијаила, који је први дошао у Хан Пијесак. И генетички се Лековић сасвим уклапа у род Угреновића, поседује карактеристичну вредност 643=10. Сада имамо тестиране практично све важније огранке Угреновића. О овом племену писали смо доста, па цитирам овде најважније делове везане за порекло Лековића:

Породица Лековић
Из Црне Горе - Стара Херцеговина у Подигришта - Нерићи доселила се породица Лековић. Једна породица је преселила у Берковини и по неком Драгу носе презиме Драгић. У Подигриштима је остао најстарији Михајло. Имао је синове: Илија, Јово, Лазар, Стеван и Милан. Лековићи славе Аћимовдан.

(Хан Пијесак, простор-вријеме-људи)


Лековићи – До 1925 r. становали су Лековићи у Бијелој. Они су ту дошли из села Кочана код Никшића. Довела их је мајка. Она је била од Вуловића из Бијеле. Кад остане удовица пређе у Бијелу са синовима Станком и Мијајлом. Њихово је доселење у Бијелу било по моме рачунању, 1763 г. Пошто одрасту Мијајло се отсели у Хан Пијесак у Босни, где и сада станују његови потомци. Станко је имао Радула и Марка. Радуле се ископао, а Марко је имао Милету, који је погинуо приликом напада на град Никшић 1862 г. Унуци Милетини пређу 1925 г. у Вранеш и тако их саставим нестане у Дробњаку. О њиховој се даљој прошлости прича, да су од војводе“ Леке, сина оногошког бана Угрена Јеринића, који је управљао Оногошком жупом у доба царева Душана и Уроша. Потомци Лекини, Лековићи, „живели су за дуго у Никшићу и дали врло велики број знаменитих људи међу којима је било: војвода, кнежева, свештеника и харамбаша. У сталним борбама с Турцима већи их део изгине, а мањи се исели у другој половини 18. века. Славили су Аћимов дан.

(Андрија Лубурић, Дробњаци - племе у Херцеговини, 1930)




извор: Петар Шобајић, Никшић (Оногошт), 1938


Чека се дубински тест Угреновића. За сада знамо да су негативни на J-Y22063 и J-Y155375, па по логици ствари вероватно припадају трећој грани J-Y146264.

повезане теме:

https://www.poreklo.rs/2021/08/15/ugrenovici-poreklo-i-geneticki-profil-plemena/
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1295.0


Горње Поље код Никшића, матица Угреновића

Додао бих још и то да су Лековићи живјели у Кочанима, гдје и сада постоји "Кула Лековића", за коју се каже да је најстарија и најтврђа у старој Жупи Оногошт. Зидана је, наводно 1448.

[Небојша]

Додао бих још и то да су Лековићи живјели у Кочанима, гдје и сада постоји "Кула Лековића", за коју се каже да је најстарија и најтврђа у старој Жупи Оногошт. Зидана је, наводно 1448.

...У данима кад на Никшић
Црногорци ударише,
Кад бијаху дошли дани
Да не буде турски више.
У логору црногорском,
Покрај куле Лековића,
Неко књазу оклевета
Попа Мила Јововића...

 

[Ojler]

...У данима кад на Никшић
Црногорци ударише,
Кад бијаху дошли дани
Да не буде турски више.
У логору црногорском,
Покрај куле Лековића,
Неко књазу оклевета
Попа Мила Јововића...

 

Чиста уметност

[Exiled]

...У данима кад на Никшић
Црногорци ударише,
Кад бијаху дошли дани
Да не буде турски више.
У логору црногорском,
Покрај куле Лековића,
Неко књазу оклевета
Попа Мила Јововића...

 

Попа Мила,попа Мила Јововића... Ето Лековиће рашчивијасмо,још да видимо ове Јововиће😊

[Nebo]

још да видимо ове Јововиће😊

Озринић из Марковине.

[Nebo]

<a href="https://www.youtube.com/v/s6X3aD3ki3s&amp;list=RDs6X3aD3ki3s&amp;start_radio=1" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/s6X3aD3ki3s&amp;list=RDs6X3aD3ki3s&amp;start_radio=1</a>

[Exiled]

Озринић из Марковине.

Значи и то је решено.

[Црна Гуја]

155. Ивановић, Јовањдан, Говеђе Поље, Дежановац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од модала благо одступају повишене вредности DYS458=19, DYS576=19, и нешто нижа DYS533=12. Нема блиских поклапања у нашој бази која би могла указивати на стварну блискост (иста слава, подручје, предање), па је препорука додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се утврдила најмлађа подграна испод PH908.

Тестирани је навео следећи правац миграција:
Босна > Вребац/Госпић > Уљаник/Гарешница > Говеђе Поље/Дежановац (од 1895. године)

[Црна Гуја]

156. Пузовић, Никољдан, Доње Бабине, Пријепоље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Ово је већ шести тестирани Пузовић, и као и петорица претходно тестираних поседује карактеристичну вредност DYS385=14-16, а поред ње и изузетно ретку повишену вредност DYS549=13, коју поред њега поседује још само седам припадника гране PH908. Са једним Пузовићем из Бабина има потпуно поклапање на 17 маркера, од Пузовића из оближњих Ђурашића, Џурова и Кошевина разликује се на само 1 од 17, а од другог Пузовића из Бабина на 2 од 17 маркера. Препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику као најстарије познате претке по мушкој линији навео Вулету и Манојла, а према породичном предању даљим пореклом су из Пиве.

[Црна Гуја]

164. Марковић, Св. Врачи, Сврачково, Пожега

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од модалног хаплотипа одступају снижене вредности DYS448=18 и DYS533=12. Прва поменута вредност, као и карактеристична слава Св. Врачи, без икакве сумње смештају Марковића у род П. У оквиру овог рода најближе поклапање има са Крстићем из Сврачкова од ког се разликује на 2 од 17 упоредивих маркера, од једног нејавног резултата из околине Пожеге разликује се на 3 од 23, од Радосављевића из Висибабе код Пожеге на 4 од 23, а од Милића из Сврачкова на 5 од 25 маркера. С обзиром да ниједан припадник овог рода није још увек дубински тестиран, препорука Марковићу је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се прецизно позиционирали у најмлађу подграну испод PH908.

Тестирани је у упитнику навео да су се према породичном предању у Сврачково доселили почетком 18. века из Грахова у Црној Гори, као и да им је старије презиме било Ковачевић, а садашње презиме носе по претку Марку. У тефтеру чибука за 1833. годину у Сврачкову су пописани Јован Марков, Тома Марков и Стеван Марков, а предак тестираног би требао бити поменути Јован.

[Црна Гуја]

165. Симић, Аранђеловдан, Чубура, Ражањ

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује неколико специфичних вредности које одступају од модалних: повишене DYS393=14, DYS390=26 и DYS549=13, и снижену DYS533=11. Нема блиских поклапања у нашој бази са мање од 4 разлике на 23/25 маркера. Препорука је дубинско тестирање (WGS или BigY-700) како би се прецизно утврдила најмлађа подграна којој припада испод L1029.

Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу, а о Симићима из Чубуре нисам успео пронаћи више информација ни у доступној литератури.

[Кековац]

152. Веселинов, Ђурђевдан, Футог, Нови Сад

Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908. Нема потпуних поклапања ни са једним до сада тестираним припадником ове, најбројније код Срба, хаплогрупе. Има неколико блиских хаплотипови са којима има по две разлике на 23-25 маркера, међу којима бих због исте славе издвојио Ждралића из Домановића код Чапљине, који припада нижој грани I2-Y3120>PH908>FT16449, па највероватније и Веселинов припада овој грани. Разликују се на маркерима DYS389I=12/13 и DYS481=31/30. Ову везу би требало проверити дубинским тестом, па Веселинов препоручујем за даље тестирање WGS или BigY-700 тестове.

Веселинов је навео да су његови преци дошли из Руменке. У Футогу се помиње Чедомир Веселинов, који је у време рата био црквењак.

[Ojler]

Пета тура:

181. Ковачевић (Петковдан), Долови, Даниловград
182. Пех (нема славу), Загреб
183. Ерић (Аранђеловдан), Бељина, Чачак
184. Жижовић (Ђурђиц), Горњи Бранетићи, Горњи Милановац
185. Јовановић (Никољдан), Београд
186. Ковачевић (Јовањдан), Грмуша, Бихаћ
187. Поповић (Јовањдан), Вала, Бијела, Херцег Нови
188. Кнежевић (Аранђеловдан), Чемериковци, Доброселица, Чајетина
189. Деспотовић (Аранђеловдан), Полом, Горњи Милановац
190. Васић (Никољдан), Пиперци, Бијељина
191. Кљајић (Никољдан), Гусак, Прњавор

[Црна Гуја]

163. Филиповић, Аврамијевдан, Узовница, Љубовија

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT16449>Y46636>Y56167. Поседује све немодалне вредности које карактеришу ову подграну: снижене DYS576=17, DYS533=12 и DYS635=22, и повишене DYS570=19 и DYS643=11. Од јавно доступних резултата најближе поклапање има са Ђорђићем из Узовнице који такође слави Аврамијевдан, и од ког се разликује на само 1 од 23 упоредива маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700).

О Филиповићима је у литератури забележено:

Стари су род:

Филиповићи (16 к.; Св. Аврамије). Филиповићи су у турско доба били одвојени од муслимана. Они су имали свој засебан хатар и нису имали удела у Пољу; они су и онда и данас у присоју Ободњика и према реци. Рудари су и од старине овде; не зна се да су се одкуда доселили; говоре западним дијалектом. Турци су их запостављали, а тако је и данас; имали су и имају, пређе више данас мање, тетавих и гушавих али по свему изгледа да су ове мане биле везане за муслимане. Филиповићи су се сејали по целом свету и по Босни и по Србији, само је ли било рудника. Има их и око Крупња и даље где су се год могле вадити руде.

Поред старог рода Филиповића у Узовници и њихових огранака Јаношевића и по предању Лукића, вриједи поменути да Аврамијевдан славе такође:

– Андрићи
– Илићи
– Мићићи
– Ђорђићи
– Вучетићи

https://www.poreklo.rs/2013/01/25/poreklo-prezimena-selo-uzovnica-ljubovija/

[Иван Вукићевић]

140. Марић, Ђурђевдан, Јасенови Потоци, Мркоњић Град, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS439=11 и повишену вредност маркера DYS570=22.
На једном маркеру се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- необјављени резултат, Аранђеловдан, Кацапун/Владичин Хан
- необјављени резултат, Стевањдан, Дејановац/Књажевац
- Вукајловић, Стевањдан, Криваја/Приједор
- Вукајловић, Томиндан, Бајинци/Србац
- Петровић, Стевањдан, Доња Грабовица/Ваљево
- Филић, Никољдан, Ораовица/Косовска Каменица
- Живковић, Никољдан, Горњи Мушић/Мионица

Без дубљих генетичких тестова није могуће рећи да ли је ближе повезан са неким од поменутих.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

[Иван Вукићевић]

142. Срећковић, Никољдан (прислужба: Мали Никољдан), Велико Крчмаре, Рача, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106

Припада генетичком роду Матаруга. Тестирани има потпуно поклапање хаплотипова са претходно тестираним Срећковићем из истог места:

Срећковић, Никољдан, Велико Крчмаре, Рача, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106

Припада генетичком роду Матаруга. Нема ближих поклапања на пројекту. Не поседује ниједну вредност по којој би се издвајао у оквиру ове гране.

Ердељановић је у књизи "Етнолошка грађа о Шумадинцима" забележио следеће о Срећковићима:
Срећковићи су у Срећковића Крају и Капавцу, дошла два брата од „солунска мора“, Раде и Стојан. Раде се потурчио у Београду и сада су му потомци у Турској и знају за ово сродство. Стојан је најпре подигао кућу у крагујевачком Реснику, одакле му је син прешао у Мало Крчмаре у време када је Карађорђе нападао Јагодину, па његови синови прешли у Велико Крчмаре, Никољдан.

Тестирани је навео да је према предању родоначелник братства Срећко Стефановић.

Новотестирани Срећковић је навео два предања о даљем пореклу: према једом потичу "од Солунског мора", а према другом из околине Новог Пазара. Одатле им је предак Стојан крајем 17. или почетком 18. века дошао у Ресник између Крагујевца и Раче. Из Ресника су његови потомци прешли у Мало Крчмаре, да би коначно Срећко прешао почетком 19. века у Велико Крчмаре.

С обзиром на припадност роду Матаруга, предање о пореклу из околине Новог Пазара свакако има више смисла.

Препорука за даље тестирање: SNP тест на E-CTS11222 ради провере да ли припада подроду Драгошевића из Грахова, чија је крсна слава такође Никољдан.
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=65246

[Иван Вукићевић]

143. Исаиловић, Никољдан, Белотић, Владимирци, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106

Припада генетичком роду Матаруга. Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS456=16 и DYS635=22. Од већег броја тестираних се разликује на само једном маркеру, али нећу наводити њихова презимена јер ни са једним од њих није географски близак.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Препорука за даље тестирање: SNP тест на E-CTS11222 ради провере да ли припада подроду Драгошевића из Грахова, чија је крсна слава такође Никољдан.
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=65246

[Atlantische]

140. Марић, Ђурђевдан, Јасенови Потоци, Мркоњић Град, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS439=11 и повишену вредност маркера DYS570=22.
На једном маркеру се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- необјављени резултат, Аранђеловдан, Кацапун/Владичин Хан
- необјављени резултат, Стевањдан, Дејановац/Књажевац
- Вукајловић, Стевањдан, Криваја/Приједор
- Вукајловић, Томиндан, Бајинци/Србац
- Петровић, Стевањдан, Доња Грабовица/Ваљево
- Филић, Никољдан, Ораовица/Косовска Каменица
- Живковић, Никољдан, Горњи Мушић/Мионица

Без дубљих генетичких тестова није могуће рећи да ли је ближе повезан са неким од поменутих.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Марић је на 2/23 са Тодоровићем из истог села, уз двоструку разлику на брзомутирајућем DYS570.

Тодоровић, Ђурђевдан, Јасенови Потоци, Мркоњић Град, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Од модалног хаплотипа гране E-L241 одступа једино повишена вредност маркера DYS635=23, али ни она није тако ретка.

[Небојша]

82. Раца, Никољдан, околина Бања Луке, I2-Y3120 > PH908


Тестирани наводи да су по очевој линији негде "од Гомјенице, код Бања Луке". Гомјеница је заселак Кмећана код Бања Луке, а генерално је ту између Кмећана, Вилуса и Радманића извор Гомјенице, па се обично мисли на читав тај крај. Рацама је матично место по свој прилици село Радманићи. Драгица Р. Гатарић (Насеља Змијања) о томе каже следеће:

"Гомјеница је десна притока Сане. Извире у насељу Радманићи, код родовских кућа Раца..."

Рацама су генетички блиске још неке породице из Босанске Крајине са славом Никољдан: Кондић, Јеличић, Рунић и Сеизовић.

Род Кондића-Јеличића описао је Милан Карановић у монографији о Поуњу:

Приповедач Васо Кондић, сарадник Кочићев на Бањалучкој „Отаџбини“, нашао је предање да је род Кондића старином од Ужица. Пали су најпре на Змијање. Једно су са Јеличићима, само не знају које им је старије презиме, Јеличић или Кондић. Славе Никољдан. Има их Јелачића 49 к. у 12 насеља, Кондића 10 к. у 4 н.; Зецова 61 к. у 14 н.; и Вукашиновића 17 к. y 4 насеља. Најпре су са Змијања населили Јеличићи пре 150–200 г. под Грмеч планину. Од њих су Вукашиновићи, којима су се два пута хиљадиле овце у Грмуши и старјешина из њихова рода носио је доламу. Један се огранак Јеличића преселио у Лику за Лауданова Рата. Из те гране има их насељених у овој области после Окупације. Кондићи су стара свештеничка породица.

Карановић их је дакле сврстао у досељеничке српске родове, који су у Поуње долазили са Змијања. Генетика за сада иде сасвим у прилог том предању. Вероватно да је реч о подграни I-FT14506. Савет за Рацу је свакако неки дубински тест.

[Драган Обреновић]

183. Ерић, Аранђеловдан, Бељина/Чачак, R1b-U152 > R-FGC90545 (Богићевци и Дрљевићи > Богићевци)

Тестирани је већ раније радио тест на 23 маркера преко ДНК центра, али се поново тестирао преко Биолошког факултета, како би проширио хаплотип за још 2 маркера. У ранијем упитнику је навео да се предак доселио у Бељину код Чачка око 1800. године из околине Невесиња и да су се раније вероватно презивали Радовић. Очекивано, претходни и нови његов резултат имају потпуно поклапање на 23 упоредива маркера.

Ерићев хаплотип има и блиско поклапање на 24 од 25 упоредива маркера са дубински профилисаним Ракочевићем, Аранђеловдан, из Павиног Поља код Бијелог Поља, који припада роду Богићеваца. Сви остали, Ерићу по хаплотупу најближи тестирани, такође припадају роду Богићеваца:

• Ракочевић, Аранђеловдан, Павино Поље/Бијело Поље (1/25)
• Петаковић, Аранђеловдан, Дружиниће/Сјеница (1/25)
• Пешић, Св. Симеон Богопримац, Сјеница (1/23)
• Ракочевић, Аранђеловдан, Штитарица/Мојковац (2/25)
• Бијанац, Аранђеловдан, Добрица/Алибунар (2/25)
• Радоњић, Велика Госпојина, Шалудовац/Параћин (2/23)
• Мијачић, Аранђеловдан, Велика Калудра/Зубин Поток (2/23)
• Гмијовић, Велика Госпојина, Кашевар/Блаце (3/25)
• Вукићевић, Аранђеловдан, Опланићи/Краљево (3/23)
• Станић, Аранђеловдан, Оклаце/Зубин Поток (3/23)
• Перовић, Аранђеловдан, Јасиковица/Раичевина/Колашин (3/23)

О роду Богићеваца и Дрљевића имамо посебну тему на нашем форуму: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=827.0;all

Ерић је већ изразио спремност да уради и тест целог генома (WGS) што ће помоћи да се додатно профилише овај знаменити српски род и одреди време када се његова мушка лоза одвојила од других Богићеваца.