Светски ДНК месец 2025

[Кековац]

82. Џекулић, Стевањдан, Трудово, Нова Варош

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Од карактеристичних вредности поседује DYS576=18, која је изгледа скоријег датума настанка. Има неколико резултата која се разликују за по један маркер на 23/25 упоредива маркера, а због географске блискости најближи у нашој бази му је вероватно Куртић из Дебеље, који такође слави Стевањдан, а разликују се само на поменутом маркеру DYS576.

Куртић, Никољдан, Дебеља, Нова Варош

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, а најближи му је (условно) Јегдић из Дробњака од кога се разликује на једном од 22 упоредива маркера.

Милосав Мишо Обућина у књизи Штитково помиње једно домаћинство Куртића у Дебељи, као и да су пореклом од Куртића из Штиткова.

По предању, Куртићи потичу из Црне горе или Херцеговине. Тачно се не зна. У Штитково су се доселили почетком деветнаестог века. Срећко Куртић тврди да су се прво доселили у Трудово и да су се презивали Новаковић, по неком предку Новаку. Презиме Куртић добили су по надимку неког дечака који добро знао јахати коња као агин син коме је било име Курта.

Како се звао најстарији предак који се доселио у ове крајеве, поуздано се не зна. Да ли се звао Новак, Дмитар или Љубисав или некако друго, нигде није записано. Благоје и Ранисав Куртић су мишљења да се звао Дмитар или, можда, Љубисав, док Срећко тврди да се звао Новак. Ипак, претеже, да је Дмитар био тај од којег се разгранала фамилија Куртић у Штиткову. У прилог томе, иде и чињеница да се у потомству чешће јавља то име, а Новак се скоро и не помиње.

Са Љубисавом је можда у вези Илија који је 1875. године, кад је имао пет година, у корпи на коњу однешен у Чачак.. Он је, кажу, имао сестру чије се име не зна.

Има тврдњи да Куртићи, Џекулићи из Трудова и Јелићи из Дебеље имају заједничко порекло. Све три фамилије славе исту славу – Стевањдан.

Дмитар је, кажу, имао пет синова: Милисава, Видоја, Николу, Вукосава и Милосава.

Надам се да ће се тестирани јавити са прецизнијим подацима о слави, односно да ли је неко од његових предака променио славу или је Обућина погрешио.

Дакле овим резултатом су наведене тврдње о сродству Куртића и Џекулића потврђене. Напоменуо бих да је Куртићев резултат објављен уз информацију да је породична слава Никољдан, што је тестирани навео као некадашњу славу, иако је данас породична слава и Куртића, као и Џекулића, Стевањдан.

[Ивица Јовановић]

91. Спасић, Ђурђевдан (прислужба: Марковдан), Барич, Обреновац, E-M34>Z841>CTS1727>Z21466>Y46710>Y177539

Припада истом генетичком роду као и следећа двојица тестираних:
- Лазаревић, Ђурђевдан, Рудовци/Лазаревац
- Лазаревић, Ђурђевдан, Гунцати/Барајево

Тестирани је навео да су преци Спасића до Првог српског устанка живели у Баћевцу код Барајева, као да су до 1878. године имали презиме Спасојевић. По предању даљим пореклом потичу из Херцеговине.

Матица овог генетичког рода је очито у околини Барајева.

Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест с обзиром да ниједан припадник гране E-Y177539 до сада није радио дубљи тест. Ова грана је доста слабо заступљена на пројекту - ово је тек пети тестирани који јој припада.

Било би лепо јер је ово ретка хаплогрупа не само међ Србима него и на нивоу читавог човечанства. Има их само 20 дубоко тестираних на свету до нивоа E-BY174872 односно E-Y46710. Двадесеторица на 11000 година старости гране, буквално су једва претекли. Срби кластерују са Албанцима, питање је само хронологије одвајања албанске и српске гране.

[Кековац]

87. Крџић, Јовањдан, Радобуђа, Ариље

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Има потпуно поклапање са Ранковићем из Рабровца код Младеновца:

Ранковић, Стевањдан, Рабровац, Младеновац

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. На FTDNA је ова грана именована као PH220. Од модала се разликује на позицијама DYS549=12, DYS570=18 и DYS635=22. Нема потпуних поклапања са другим тестираним на 23/25 маркера али би могле да му буду блиске неке породице са једном или две разлике, које су уз то географски блиске, као што су Николићи из Рашевице код Параћина, слава Ђурђевдан DYS643(12/13) или Андрејић из Дубнице код Свилајнца који славе Стевањдан DYS570(19/18) и DYS643(11/13). Могуће је ипак да су Ранковићи пореклом од старовлашког миграционог правца, јер тестирани има два маркера разлике, DYS570(19/18) и YGATAH4(11/10) у односу на Пауновића из Дучаловића код Лучана. Такође из САНУ истраживања, које је рађено на 17 маркера, има блиских хаплотипова у том делу Србије, на пример једна породица која слави Стевањдан из Другова и две породице које славе Мратиндан из Азање. Тешко је одредити без дубљих тестова да ли су Ранковићи пореклом из старовлашко-динарске или косовско-поморавске етнографске зоне јер је Рабровац на месту додира ове две насељеничке струје, а Ранковићева хаплогрупа је присутна у обе. Зато саветујем WGS тест код компанија Dante или Nebula или BigY-700 тест код FTDNA.

Ранковићи се помињу у књизи Јасеница Боривоја Дробњаковића као огранак Миловановића, разгранатог рода из Рабровца. Њихови стари су се доселили у Јагњило, па су се за време збега три брата преселила у Рабровац, а један је остао у Јагњилу. Од ова три брата су сви Миловановићи (презивају се још и Пантићи, Миленковићи, Ранковићи, Недићи, Јоксимовићи, Јанекићи, Новаковићи, Ђорђевићи, Арсићи и Танасијевић), а од четвртог који је остао у Јагњилу Александрићи. Сви славе Стевањдан.

Крџић је навео у упитнику предање о пореклу из Андријевице и сродству са Зоговићима, даљем пореклу од Петра Мартиновића из Бајица. Међутим, имамо тестираног Зоговића из Машнице и припада хаплогрупи N2>P189.2>FT193452, тако да нису у сродству по директној мушкој линији, иако се поменуто предање може наћи и у литератури, на пример у књизи Плавско-гусињска област (Полимље, Велика и Шекулар) Андрије Јовићевића. Душан Љ. Савић, који је у монографији Радобуђа дао и детаљан родослов Крџића, каже за Крџиће који славе Јовањдан да су се 1848. године доселили из Црне Горе, мада закључује да сви Крџићи из Радобуђе нису од једне лозе.

[Иван Вукићевић]

102. Савичић, Никољдан, Црни Врх, Челинац, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Дамјановић, Никољдан, Бранешци Доњи/Челинац
- Ђекић, Јошавка Доња/Челинац (двојица тестираних)
- Кончаревић, Никољдан, Ервеник
- Кончаревић, Никољдан, Бенковац
- Лужаић, Ђурђевдан, Дабар/Оточац
- Бунчић, Лазарева Субота, Велики Шушњар/Петриња
Са хаплотипом Кончаревића из Ервеника има потпуно поклапање на 25 маркера.

Очито се ради о доста разгранатом крајишком роду.

Тестирани је навео да Савичићи по предању потичу из Црне Горе.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

[Иван Вукићевић]

116. Мијаиловић, Ђурђиц, Дубрава (заселак Церова), Ивањица, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS385a=15, DYS385b=17, DYS576=16, DYS533=11 и DYS635=21 и повишене вредности маркера DYS458=17 и DYS549=13. Нема блиских поклапања хаплотипова.

Тестирани је навео да су Мијаиловићи пре пет-шест пасова имали презиме Игњатовић.

У књизи Становништво Моравичког Старог Влаха Љубомира и Светислава Марковића наводи се да Мијаиловићи живе у Церови, највећем засеоку Дубраве, али не наводи се ништа о њиховом пореклу. Ђурђиц у Церови слави већина породица, међу којима су и Игњатовићи за које такође није наведено ништа о њиховом пореклу.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

[Црна Гуја]

69. Попмихајлов, Аранђеловдан, Србобран

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>FT255070>Y275542. Поседује за ову грану карактеристичне вредности DYS389=12-29 и DYS481=22. Најближе поклапање има са припадницима рода А2, за које је карактеристична слава Мратиндан: са Цвијовићем из Црквених Тоца код Пријепоља има потпуно поклапање на 17 маркера, од муслимана Лујиновића из Ратајске код Пријепоља разликује се на 1 од 25, а од Лончаревића из Гусиња на 1 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да им је старије презиме било Михајловић, а родовски надимак Логданов.

[Иван Вукићевић]

123. Смиљић, Никољдан, Жарковина, Теслић, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176894

Потпуно поклапање хаплотипова на 23 маркера има са следећом двојицом тестираних:
- Видовић, Часне Вериге апостола Петра, Тријебово/Мркоњић Град
- Антић, Часне Вериге апостола Петра, Брвник/Шамац
На основу тога могло би се претпоставити да тестирани припада роду Томића - Морачана, за који су карактеристичне славе Петровдан (у матици) и Часне Вериге (међу исељеницима у Босни), али без дубљих генетичких тестова то није могуће тврдити са сигурношћу. Истој грани припадају и Васојевићи.

Породица тестираног нема предање од даљем пореклу.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

[Зрно]

155. Бажалац (Аранђеловдан), Орља Глава/Краљево

Припада хаплогрупи R1b-Z2705>BY38894. Судећи по слави и блискости у маркерима, вероватно се ради о подргани FT49714 (род Пипера). Од више Пипера се разликује на само једном или два маркера, а међу њима је и Марић (Аранђеловдан) из села Коритник, удаљеног 10 км од Орље Главе. Марића смо сврстали у род Пипера, иако за то нема конкретна потврда. Разликују се на маркеру DYS439, на коме Бажалац има вредност 13, а Марић 12, која је својствена за Пипере. Бажалац има само један маркер разлике и са некима из гране BY198296 (Никољштаци), па то прави пометњу, а управо се ради о DYS439=13 која их приближава тој грани. Детаљно се може утврдити подграна само дубинским тестирањем у иностранству.

Тестирани је навео да су по предању из Полица код Берана. Презиме Бажалац је логично настало по засеоку Бажале који је део Орље Главе најближи реци Студеници. Презиме постоји у више села на потезу од Ивањице до Краљева, а велики број их се налази у Конареву, одмах до Краљева (имају исту славу). Ту је 1824. документован Тодосије Бажалац. Мени изгледа да су дуже укорењени на овом простору. 

Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

[Небојша]

110. Гојковић (мајчино презиме), Пећ, J2b-L283>Z638


Тестирани носи презиме по мајци, о биолошком оцу се зна да је такође из околине Пећи и да је муслиманске вероисповести. Иако штури, ови подаци нису безначајни, будући да се Гојковић генетички јако добро уклапа у род Шкријеља. У односу на модални хаплотип, постоји разлика на маркеру 389I/II (13/29), али ова промена није од значаја. Тестирани има ближе поклапање са Шкријељом из околине Петњице, Бећировићем из Тутина, Тутићем из Тутина, двојицом Емровића такође из Тутина. Реч је по свој прилици о подграни J2b-L283>Z638>Y23094>CTS8786: https://www.yfull.com/tree/J-CTS8786/

[Зрно]

129. Јовановић (Аранђеловдан), Лутово/Подгорица

Припада хаплогрупи R1b-Z2705 и сасвим сигурно грани FT49714 (род Пипера). Има модалан хаплотип за Пипере и самим тим потпуно поклапање на маркерима са десетак њих. Једино је занимљиво да се од Кркељића из истог места разликује на 2 маркера, због тога што је Кркељић измутирао на та два маркера и има вредности потпуно нетипичне за Пипере.

У делу Јована Ердељановића "Кучи, Братоножићи, Пипери" имамо детаљно гранање ових из Лутова:

По казивању официра Милије Мушикина Радојевића ја сам побележио до појединости гранање и пасове садашњих Лутоваца и браства одсељена y суседне Пипере. Од тога Ћy изнети овде, колико је најпотребније, а већину од осталих података биће згодније употребити у раду o пореклу племена Пипера. Кao што је речено, праунук „капетана Гојка“ Михаило имао је четири сина, од којих је најстарији,Ђурко, остао у Лутову. Ђурков син се по казивању поменутог официра Милије звао Милован а по казивању неких других Лутоваца, па и многих Братоножића и Пипера. њему је било име: Милица (или Милина). И Ровински је забележио за њега име Милица (Черног., св. II, део 1, с. 93), само што није тачно његово тврђење у напомени, да овога имена има и сад у Пиперима. Пиперима се тај назив за мушкога чини тако исто необичним као и осталим Србима. За тога Милована или Милицу зна се, да је био војвода. Он је имао три сина: Вука, Радула и Радуна. Вуко је имао синове Јока и Павића, од којих су сва данашња лутовска браства. Од Јока Вукова су: Јовановићи (16 породица), прозвати по Јовану Манојлову, унуку Јокову; Мирковићи (8 пор) прозвати по Мирку Јокову; Радојевићи (4 поp.), прозвати по Радоју Ђурову, коме је Јоко чукундед, и Томашевићи (? nop.), за које веле, да су позније одвојени огранак (од Мирковића). Од Павића Вукова су данашњи Кркељићи (15 пор.), прозвати по Кркељи (право му је име било: Радоје), који je у петом пасу од Павића. Потомци од друга два сина војводе Милована, од Радула и од Радуна, сви су се преселили у Пипере. Радулови потомци станују сад y пиперским селима Завали, Потпећу и Радећи, а Радунови (Радуновићи) у Пиперској Ријеци према Морачи.

Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

[Небојша]

113. Радовановић, Ђурђевдан, Пилица, Бајина Башта, J2b-M205>Y22059


Радовановићи су из засеока Јанковићи. За Јанковиће из Пилице се каже да спадају међу најстарије досељенике, славе такође Ђурђевдан. Мени је овај резултат интересантан и због Ђурића (Ђурђевдан) из Заовина, којих има и у Пилици. Једни Радовановићи из Заовина огранак су управо Ђурића. Огранци тих Ђурића, Бошњаковићи и Самоуковићи, тестирани су преко 23andMe и припадају хаплогрупи J2b-M205.

Бошњаковић, Ђурђевдан, Качер, Ужице, J2b-M205

Качер
"Уз Карађорђев устанак, из Заовина, од братства Ђурића, долази Симеун Ђурић Бошњак. Од њега су Бошњаковићи у Качеру, славе Ђурђевдан." (Данило Станојевић, Становништво Златибора у XVIII и првој половини XIX века, 2013)

Заовине
"Ђурићи. Поп Ђуро Дробњак, као и Самоук, дошли су преко Пљеваља директно у ово село из дробњачког села Петњице; дошао је да се поклони овом селу и другима око њега. Са попом Ђуром дошла су и његова два брата: Трифко и Костадин. Ђура се такође прво настанио у Старом Селу међу старим ненасељеним породицама, али једна због тескобе, а друга јер је био ближе цркви у Кршањи, у Мокрој Гори, којој је служио, изашао је са браћом из Старог Села и сишао ниско... По њему су се сви његови потомци почели називати Ђурићи и Самоуковићи, па је тако и ово подручје готово 200 година звано Заовина Ђурићи. Ова велика породица брзо се намножила и повећала, дала је много монаха и свештеника, дала вредне раднике и привреднике. Од овог рода су Ђурићи у Карану, Јежевици, Трнави и Каленићу. Пре само неколико година престали су да клањају. Ђурићи су данас највеће махале, подељене у 7 мањих џемата, а то су: Ђурићи - Спајићи (од Спасоја, Спаје), Ђурићи - Поповићи (од првог Ђуре), Ђурићи - Граховци (на брду Грахово), Ђурићи - Веселиновићи (на Полому) ), Ђурићи - Радовановићи (на Врањаку), Ђурићи - Трифковићи (према старом Трифку) и Ђурићи - Костићи (по унуку старог Костадина) до Кршања (укупно 38 кућа; Св. Ђурђе.)." (Др Љуба Павловић, Соколска нахија, 2004)

На другом месту сам нашао да су Радовиновићи из Пилице пореклом из Осата, али није сигурно да се ради о истим Радовановићима, будући да се тамо као слава наводи Аранђеловдан.

Иако теоретски постоји шанса да су Радовановићи старинци непознатог порекла, ипак верујем да смо овим резултатом открили хаплотип-подграну Ђурића из Заовина. Доста тога иде у овом правцу. Реч је о подграни J2b-M205>Y22059>Y155375 (матица Затарје) и хаплотипу који се од најчешћег из те гране разликује само на маркеру 456 (15 уместо модалних 14). Велики број породица из Западне Србије, са славом Ђурђевдан, поседује близак хаплотип. Издвојићемо ипак само потпуна и најближа поклапања, односно породице које славе Ђурђевдан, а поседују вредност 456=15.

Глушчевићи и Гајевићи из околине Пријепоља и Пљеваља (род Бујака), Радовићи, Џурово, Пријепоље, Живковићи, Непричава, Лајковац, Јовановићи, Шабац-

J-Y155375 Yfull стабло:
https://www.yfull.com/tree/J-Y155375/

[Ojler]

154. Вучинић, Ђурђевдан, Орах/Билећа, I2-PH908>FT16449

Тестирани је навео предање по коме његов род потиче од огранка братства Милошевића који су из Доње Бијеле крај Шавника. Ту су били до 1750. године када се последњи иселио преко Таре, негде у околину Пљеваља. Око 1730. Перко Вучинић се преселио из Доње Бијеле у Орах крај Билеће. Перко је имао сина Јеремију. Потомци Јеремијиног сина Тодора су остали у Ораху.

Ово је други Вучинић из Ораха који је урадио генетички тест и за кога је утврђена припадност истој грани I2-PH908. Наведено предање је једно од три која се помињу у литератури у вези овог рода. Род је иначе обрађен у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине" у којој је именован као Вучинићи - Завођани. У наставку преносим делове чланка из књиге, који је писао наш Иван Вукићевић, у коме се наводи поменуто и друга два предања о пореклу Вучинића:

Према првом предању, Вучинићи потичу из села Задубја у Црној Гори, одакле су се населили у Згоњево код Требиња. Тамо су имали презиме Рађен, како се и даље презива огранак братства у Требињу, који је прешао у ислам. За свог родоначелника сматрају хајдука Старину Новака. Након што је ухваћен приликом напада на неки караван, Новакова жена је са сином побегла из Згоњева у Орах. (Старина Новак је рођен у Поречу (данашњем Доњем Милановцу) 1530. године, а умро је у Клужу у Ердељу 1601. године, тако да готово извесно не потиче од породице Рађен.)
Вучинићи живе још и у Панику, а некада их је било и у Моску у истој области. Сматра се да су, након  Вујновића, они најстарије братство у Заречју, северном делу Завођа.
Рађени из Згоњева код Требиња важе за најстарије братство у том месту, а такође славе Ђурђевдан. Кажу да од удовице неког Рађена, која је одвела своју децу у Паник, потиче један огранак тамошњих Вучинића. С обзиром на то да Рађени нису генетички тестирани, није утврђено да ли Вучинићи, или барем један део овог братства који живи у Панику, потиче од Рађена.

У другом предању се наводи да Вучинићи из Ораха потичу од презимењака из Дробњака, који су огранак тамошњих Милошевића из Дробњака. Наводи се да су живели у Доњој Бијелој, одакле је у Орах прешао Перко Вучинић око 1730. године. Предање о пореклу Вучинића из Завођа од Милошевића може се одбацити с обзиром на то да је за Милошевиће утврђено да припадају роду Дробњака ‒ Новљана.

Према трећем предању, Вучинићи потичу из Пипера у Брдима. У том племену постоје два братства Вучинић, која живе у Рогамима и Црнцима, али ниједно од њих није генетички сродно Вучинићима из Ораха. За Вучиниће из Рогама је утврђено да припадају хаплогрупи Q2-BZ3000, док Вучинићи из Црнаца на основу резултата њима сродних Шћепановића из истог места, највероватније припадају хаплогрупи E-V13.

Генетички тестови дакле одбацују два од три наведена предања, укључујући и оно које је навео тестирани, док је треће предање о пореклу од Старине Новака очигледно романтизовано. Питање евентуалне везе са Рађенима и даље остаје отворено.

Хаплотип тестираног поседује ретку комбинацију DYS389I-II=14-32, која се јавља и код претходно тестираног Вучинића, па је она очито карактеристична за овај род. Код обојице Вучинића јављају се и повишене вредности на маркерима DYS570>=19 и DYS576>=19. Разлика између хаплотипова двојице тестираних Вучинића је на три од 23 упоредива маркера.  У једном научном истраживању је додатно утврђено да Вучинићи припадају млађој грани I2-FT16449.
Овом роду би могла припадати и двојица тестираних са славом Ђурђевдан из још увек необјављеног истраживања. Од 17 маркера на колико су тестирани, хаплотип тестираног из Богутовог Села код Угљевика има потпуно подударање са хаплотипом Вучинића, дог се резултат тестираног из Зрењанина разликује на једном маркеру, али оба резултата поседују карактеристику DYS389I-II=14-32.

Вучинићу препоручујем да уради геномски тест.

[Кековац]

90. Пек, Нови Бановци, Стара Пазова

Припада хаплогрупи I2-M223>CTS616>CTS10057>Z161>L623>S20076>Y131175. Први је припадник хаплогрупе I2-M223>CTS616>CTS10057>Z161>L623 на нашем пројекту, па нема блиских хаплотипова међу до сада тестираним кандидатима. Ова хаплогрупа је веома ретка. У нешто већем проценту се јавља само на крајњем западу Европе, где је била веома распрострањена крајем неолита код припадника мегалитских археолошких култура. Стоунхенџ је вероватно најпознатији споменик ових култура, мада појам обухвата шири скуп култура од Иберије до Скандинавије и средње Европе. Од бронзаног доба је много ређа. Има је спорадично у Немачкој, одакле су се вероватно доселили Пекови преци. Кандидат је иначе навео да је његова породица у Новим Бановцима од 1780. У то време је ово место почело значајније да се насељава, око аустријске касарне. Више о историји овог места може да се пронађе у овом тексту https://www.poreklo.rs/2022/03/19/poreklo-prezimena-naselje-novi-banovci-stara-pazova/.

Препорука за даље тестирање је BigY-700 код компаније FTDNA, где је ова хаплогрупа добро профилисана.

[Иван Вукићевић]

125. Драгоњић, Петковдан, Крушевац, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS385b=19.

Најближе поклапање хаплотипова (22 од 23 маркера) има са Мирковићем (Митровдан, Подгорица), чија је породица током 20. века живела у Истоку. О пореклу тестираног Мирковића је врло мало познато:

55. Мирковић, Митровдан, Исток, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Најближа поклапања има са Радовићем из Крушевца (22/23) и Вељковићем из Београда (21/23).

Тестирани је у упитнику као места порекла по мушкој линији навео "Исток, Подгорица", тако да претпостављам да даљим пореклом потиче из околине Подгорице. У Црној Гори са нашег пројекта овој грани припадају једино Бољевић из Матагужа у Зети и Бојановић из Круса у Љешанској нахији. Мирковић се од првог разликује на три маркера, а од другог на шест маркера. На маркеру DYS456 се са Бољевићем разликује за две вредности, а са Бојановићем за три вредности, тако да нису много блиски.

Надам се да ће се тестирани јавити и навести нешто више о даљем пореклу.

Хаплотип Драгоњића се на два маркера разликује од хаплотипа Кокоре (Никољдан, Очка Гора/Бранешци/Чајетина).

Породица тестираног Драгоњића нема предање о даљем пореклу.

[Иван Вукићевић]

127. Вујашевић, Ђурђевдан, Јунчевићи, Пријепоље, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>A24070>A24066>FT193934

Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Драгојловић, Ђурђевдан, Мијани/Пријепоље
- Пантовић, Ђурђевдан, Седобро/Пријепоље
- необјављени резултат, Ђурђевдан, Јунчевићи, Пријепоље
Хаплотип Вујашевића не поседује ниједну вредност маркера која би се могла назвати карактеристичном у односу на модални хаплотип овог рода.

Припадност овог рода грани E-FT193934 утврђена је дубљим генетичким тестом Пантовића (YFull id:YF110247):
https://www.yfull.com/tree/E-FT193934/

Тестирани Вујашевић је у упитнику навео да су Вујашевићи староседеоци у Јунчевићима.

Род Курцула - Драгојловића обрађен је у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

[Exiled]

127. Вујашевић, Ђурђевдан, Јунчевићи, Пријепоље, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>A24070>A24066>FT193934

Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Драгојловић, Ђурђевдан, Мијани/Пријепоље
- Пантовић, Ђурђевдан, Седобро/Пријепоље
- необјављени резултат, Ђурђевдан, Јунчевићи, Пријепоље
Хаплотип Вујашевића не поседује ниједну вредност маркера која би се могла назвати карактеристичном у односу на модални хаплотип овог рода.

Припадност овог рода грани E-FT193934 утврђена је дубљим генетичким тестом Пантовића (YFull id:YF110247):
https://www.yfull.com/tree/E-FT193934/

Тестирани Вујашевић је у упитнику навео да су Вујашевићи староседеоци у Јунчевићима.

Род Курцула - Драгојловића обрађен је у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

Тешко је извести у пракси али ваљало би тестирати род из Восковине који такође слави Ђурђевдан а презивау се Бугарин...можда нам то да правац у ком треба тражити порекло овог ширег рода.

[Небојша]

153. Тркуља, Јовањдан, Црни Луг, Босанско Грахово, I2-Y3120>PH908


Ради се о крајишком роду Јовањштака (у литератури називан родом Чегара), који је раширен на простору Унца, Гламоча и даље по Крајини, а пореклом је из Северне Далмације. У сваком случају, ово су им матичне области у Крајини. Истом генетичком роду припадају Петковићи и Шкрбићи из Дрвара, затим Марчете, али и Вановци из Џиндића код Високог. Вановци су старином Меселџије из Гламоча, а на 23andMe постоје Меселџије управо са хаплогрупом I2-Z16983. У питању је дакле подграна: I2-Y3120>S17250>PH908>Z16983>Y4789: https://www.yfull.com/tree/I-Y4789/. У Херцеговини јој припадају Драпићи из Љубиња. Присутна је широм српског етничког простора, али чини се више на западу: од Зете до Крајине.

Треба рећи да су тестиране Тркуље из практично свих крајишких области (Далмација, Лика, Босанска Крајина и Банија) и сви припадају истој хаплогрупи/подграни.

[Зрно]

150. Лововић (Никољдан), Косатица/Пријепоље

Припада хаплогрупи R1b-PF7562/PF7563, тј. грани FT44409. Ова грана баш није типична за крај одакле је тестирани, а најближа поклапања су му око Јужне Мораве. У питању су Петровић и Николић из околине Куршумлије од којих се разликује на само једном маркеру и један из околине Јагодине са којим има 3 разлике, а сви су остали су 4 и више разлике на упоредивих 23. Ова тројица славе Никољдан (као и Лововић) и сврстани су у заједнички род у нашој табели. Да им је Лововић територијално ближи, свакако би био посматран као поуздан припадник тог рода. Од Петровића и Николића разлика је само DYS570=18, пошто њих двојица као и сви остали (осим Будимца из околине Сомбора) имају вредност 17. Лововић се од Будимца разликује на 4 маркера и Будимац слави Мратиндан као и још неки с којима је сврстан у род, па се вероватно мутација десила случајно код обојице и нису блиски род.   

Позиција на Yfull стаблу:https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/

Тестирани је написао податак да је Јован Лововић 1823. приложио јаре манастиру Милешева, а ја нисам нашао ништа у литератури о Лововићима из тог краја.

[Небојша]

160. Бубоњић, Никољдан, Разбој Љевчански, Србац, I2-Y3120>PH908


Тестирани је навео да породица води порекло из Далмације. Ови Бубоњићи из Лијевча поља и имају најближе генетичко поклапање са Бубоњама (Никољдан) из Северне Далмације. Реч је несумњиво о истом роду. Бубоњама је у Далмацији матица Голубић код Книна. У Крајини би овој групи родова могао бити близак још Лакић (Никољдан) са Змијања (Рекавице, Бања Лука). Неке карактеристичне вредности овог хаплотипа су свакако 437=14 и нешто нижа вредност на маркеру 19 (15).

Због помена старе племићке породица Бубањић/Бубоњић из околине Мостара, уврежено је мишљење да Бубоње потичу негде из Захумља. Невезано за ту причу, рекао бих да генетичка веза са Херцеговином делује могуће. Наиме, тамо се сличне вредности (437=14 и 19=14, уз јако блиске друге маркере) јављају код породице Пендо из Чваљине и Бејата из околине Стоца. И једни и други славе такође Никољдан, подграна FT14506.

[Зрно]

140. Буковшак (католик), Костел/Преграда (Загорје(Хрватска, близу границе са Словенијом)

Припада хаплогрупи R1b-PF7562/PF7563, тј. грани FT44409. Прво, врло је чудно да се ова грана појавила међу кајкавским становништвом из Загорја. Потпуно поклапање, али само на 17 упоредивих маркера, има са Петровићем из околине Књажевца и Максићем из Гргуреваца/Сремска Митровица који слави Мратиндан, а на упоредива 23 маркера најближи му је Исаковић из Богатића (2 разлике) који је територијално близу Максића и исто слави Мратиндан. Ређа вредност маркера код Буковшака је DYS570=19 (уместо 18), коју има Полимац (Митровдан) са Баније, иначе територијално најближи, али и неки из околине Крупња, тако да не мислим да је много битно, посебно што Полимац има сроднике из исте регије који немају ту вредност.

Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/

Тестирани је написао да су се раније презивали Буковски. У насељу Костел је 1948. било 35 особа презимена Буковски у 7 домаћинстава и 17 у 5 домаћинстава који су уписани као Bukovsky. Истовремено су у ближој околини постојала презимена Буковшак и Буковшчак, само у мањем броју. Није ми баш јасно све то и нисам нашао у литератури о њима.