Косово и Метохија 2025 - допуна узорка

[Equinox]

25. Раденковић, Ђурђевдан, Горње Вараге/Зубин Поток, I2-Y3120

У литератури се наводи да су Раденковићи (раније Јефтовићи) из Горњих Варага део братства које по предању потиче од три брат, староседеоца у селу. Лутовац их бележи под презименима Танасковић, Јефтовић, Јовановић и Васиљевић. Раније су славили Ђурђиц, па су „због крви" променили славу. Кажу да су даљом старином из Дробњака. Пре него што су се населили у Горње Вараге, крајем 18. века, били су у Косову, пa су отуда због крви побегли у Колашин. Прво су се населили у суседно село Копиловиће, а отуда дошли овамо. Имају исељене рођаке у Јастрепцу. У другом извору се каже да не знају засигурно своје порекло, али претпостављају да су „негде из Црне Горе“, те да су род су са Антонијевићима, Јовановићима и Миљковићима у овом селу. Помиње се и да су раније осим презимена Јефтовић носили и презиме Јевремовић, по претку Јевту или Јеврему.
Тестирани је навео да су презиме Јефтовић нисили до пре 100 и нешто година, па су ново презиме узели по претку Раденку. Каже да нису род са Раденковићима из Копиловића, нити са Раденковићима у Србовцу и Грабовцу у општини Звечан. Наводи да данас у Горњим Варагама поред Раденковића има још и Јовановића, Антонијевића и Миљковића, те да су они са Антонијевићима род од старине.

Хаплотип тестираног поседује већи број карактеристичних вредности. Највише се издваја маркер YGATAH4=11, затим DYS549=12 и DYS570=12, те у мањој мери DYS19=17 и DYS635=22. Због овако бројних одступања овог хаплотипа од модалних вредности, у бази Српског ДНК пројекта нема резултата за које би се могло поуздано тврдити да указују на блискост Раденковића са неким од тестираних. Уочава се ипак једна групу резултата која свакако завређује пажњу, а то је род из Љешанске нахије који слави Ђурђиц и који према предању потиче из Љеша у Албанији. До сада је процењено да овом роду припадају Ускоковић (Цетиње), Вукчевићи (Бигор и Гољемади/Подгорица), Бољевић (Горња Горица/Подгорица), Глобаревић (Дражевина/Подгорица) и Милоњић (Врањина/Зета), као и један необјављени тестирани из Драгољевца код Истока, који такође слави Ђурђиц, па се може рећи да је присуство овог рода на Косову и Метохији већ потврђено. Род припада грани I2-Y3120>Y4460, а његови карактеристични маркери су DYS19=17, DYS549=12, те снижена вредност DYS635<23, управо они који се јављају и код Раденковића. Када се на све то узме предање Раденковића о пореклу из Црне Горе и стара слава Ђурђиц коју славе и поменуте љешанске фамилије, постоје изгледне шансе да се ради о припадницима истог генетичког рода.

Раденковић би могао да уради барем тест на мутацију Y4460 како би се проверило да ли припада истој кровној грани као и Љешани, а дубински тестови би свакако били најбоље решење.

Јовановић, који припада истом роди као и Раденковић је урадио Алфа-Бета панел код Yseq-a, и тестиран је на Z17855 на који је позитиван. Поручен је снп тест на А16413 за Јовановића јер се претпоставља да би могао бити припадник BY153008, којој припадају Ковачани.

Иначе, Раденковићи и Јовановићи су постали од браће од стричева, а предање о пореклу према запису Лутовца није могло да се верификује до почетка 19. века путем изворне грађе. Копиловиће су насељавали искључиво Петковчани од 1832. године на овамо.
Род коме припадају Раденковићи и Јовановићи је једини који је настањивао Вараге (Горње) током 19. и 20. века.

Постоји реална могућност да су данашњи Горњоваражани повезани са Лакићевићима и Шиљићима који су изворно из Придворице код Лепосавића, а који, колико ми је познато, нису тестирани.

[Ojler]

Јовановић, који припада истом роди као и Раденковић је урадио Алфа-Бета панел код Yseq-a, и тестиран је на Z17855 на који је позитиван. Поручен је снп тест на А16413 за Јовановића јер се претпоставља да би могао бити припадник BY153008, којој припадају Ковачани.

Иначе, Раденковићи и Јовановићи су постали од браће од стричева, а предање о пореклу према запису Лутовца није могло да се верификује до почетка 19. века путем изворне грађе. Копиловиће су насељавали искључиво Петковчани од 1832. године на овамо.
Род коме припадају Раденковићи и Јовановићи је једини који је настањивао Вараге (Горње) током 19. и 20. века.

Постоји реална могућност да су данашњи Горњоваражани повезани са Лакићевићима и Шиљићима који су изворно из Придворице код Лепосавића, а који, колико ми је познато, нису тестирани.

Хвала Equinox, ово је вредан податак. У том случају веза са Љешанима отпада као могућност ако је предање поуздано.

[Equinox]

Хвала Equinox, ово је вредан податак. У том случају веза са Љешанима отпада као могућност ако је предање поуздано.

Нема на чему, Ојлере! Предање се поклапа са пописом за Вараге из 1851. године.

Село се традиционално звало Вараге, исто као и Вараге на Ибру, до друге половине 19. века када су данашње Горње Вараге извучене из дежевског среза и припојене Зубином Потоку. Пошто су се оба села нашла у истој општини први пут у својој историји, придодате су одреднице Горње и Доње да би се направила разлика међу њима, иако су географски прилично удаљена села.

Елем, Јевто Михајлов је имао браћу Танаска и Василија. Јевто је имао Милутина и Раденка, Танаско је имао Милоша, Стојана и Недељка, а Василије је имао Јована, Тривуна и Антонија.

Танаскови синови Максим (1850-1915) и Стојан су исељени у село Лазаревац (Блаце) 1889. године, а Јованов син Антоније (1866-1893) се у исто време населио у суседну Горњу Драгушу (Блаце).

Иако постоји мала вероватноћа да је забелешка Радосава Љ. Павловића о Ковачанима, која је објављена први пут 2012. године истинита, она гласи: „Св. Врачи, 1. нов. по ст. и 1. јула по ст. раније слава Ђурђиц и Ђурђевдан, најдаљом старином из Куча припадају „старим“, осталим Кучима…“.

Оно што је интерестатније од навода Павловића је чињеница да је ово до сада девети род који је потврђен да је позитиван на Z17855 у ибарској долини са подгоринама Рогозне и Копаоника.

Они сада укључују следеће:

Варажане (Јовановиће, Раденковиће) (Св. Ђорђе, Ђурђевдан, Горње Вараге)
Божовиће (Св. Димитрије, Св. Петар; Придворица, Зубин Поток)
Мекоделце (Миловићи) (Св. Димитрије, Св. Петар; Меки Део, Звечан)
Радовиће (Св. Никола; Кориље, Звечан)
Илиће и Арсенијевиће (Св. Ћирик; Валач, Звечан)
Ковачане – BY153008 (Св. Врачи; Ковачица, Митровица)
Ковачане – Y151307 (Св. Врачи; Лешак, Лепосавић; Доње Јариње, Лепосавић, Горње Казновиће, Рашка)
Требињце (Св. Лука, Св. Марко; Требиње, Куршумлија)
Ночиће (Св. Врачи; Племетина, Вучитрн)

Ово је заиста велика концентрација различитих припадника, у Срба, ретке I2-Z17855 на тако малом географском подручју, да би могла да буде резултат стихијске или појединачне миграције било кога од наведених родова, и да не би постајала нека стара и традиционална веза међу њима која можда датира уназад чак до средњег века.

[Ojler]

27. Милосављевић, Јовањдан, Лескова/Бело Брдо/Лепосавић, I2-Y3120>Y508496>S17250>Y4882

Тестирани је навео да су у заселак Лескову дошли из Белог Брда, а да су по предању старином из Колашина. Знају да су род са Базићима који живе у истоименом засеоку Белог Брда - Базићима. Преслављају Ивањдан.

Радослав Љ. Павловић у својој студији "Копаоник", у којој је представио своја истраживања становништва области Копаоника из периода 1934-1952, даје потпуно погрешне наводе о Милосављевићима. Не само да је навео предање које у фамилији не постоји, већ је навео и погрешну крсну славу:

По Попису од 1921. у селу је 11 домаћинстава с 45 чланова, а по Попису од 31. марта 1948. – седам домаћинстава са 61 чланом. Родови су: Симоновићи, Милосављевићи и Илићи (осам кућа, Св. Никола). Сви један род од Гогића и Томића из Белог Брда.

Ове погрешне податке од Радослава преузима његов презимењак, Благоје Павловић, који у својој монографији из 2003. године, "Насеља и миграције становништва општине Лепосавић" пише:

У овом засеоку (Лескови) су и Миласављевићи (2 куће) који су прешли из Белог Брда. По пореклу род су са Томићима и Гогићима иславе св. Николу.

Породици тестираног је познато да је ово погрешно "предање" заживело и тврде да у Лескови никад није било никаквих других Милосављевића осим њих и да су одувек славили Јовањдан.

Као сродници Базића, Милосављевићи припадају групи родова из Белог Брда које у литератури помињу под именом Светојованци, а којима у Белом Брду припадају Базићи и Симићи из засеока Базићи, Ђурићи из засеока Ђурићи, Марковићи и Тодоровићи из засеока Марушиће, те Вучетићи из засеока Градиште у селу Планиница и можда Милићевићи из Земанице. Сматра се да су најстарије породице овог рода Базићи и Ђурићи који живе у истоименим засеоцима. Према предању, доселили су се пре Велике сеобе Срба (што би било пре 1690. године) од Билеће из Херцеговине. Предак им је био познати кириџија из тог времена, Томаш База, по коме су Базићи и добили презиме.

Хаплотип Милосављевића карктерише повишена вредност DYS390=25. Најближи овом хаплотипу са разликом на једном од 23 упоредива маркера и истом карактеристичном вредношћу DYS390=25 је резултат једног од припадника поменутих фамилија Светојованаца, који још увек није објављен, а за кога је додатно утврђено да припада млађој грани I2-Y3120>Y508496>S17250>Y4882. Може се рећи да је овим резултатом потврђена хаплогрупа Стетојованаца из Белог Брда, као и припадност Милосављевића овом роду.

Предање о даљем пореклу из Херцеговине за сада нема озбиљнијег генетичког упоришта. На том простору је резултату Милосављевића најближи хаплотип Ламбете (Аранђеловдан, Горогаше/Равно) који такође припада грани I2-Y3120>Y508496>S17250>Y4882, са подударањем маркера 20/23 и поклапањем на реткој вредности DYS390=25. Сличност која је свакако вредна даљих провера, али за сада недовољна за извођење закључка о родословној вези.

На ширем српском простору занимљиви су резултати двојице тестираних Лазића из Сомбора који као и Милосављевићи славе Јовањдан, припадају истој грани I2-Y3120>Y508496>S17250>Y4882 и поседују маркер DYS390=25, а чији се хаплотипови са резултатом Милосављевића поклапају на 21 од 25 маркера. Лазићи при том имају предање да су се доселили са Косова или из Рашке, из села Бадањ, које је од Белог Брда ваздушном линијом удаљено мање од 15 километара.

Тестираном препоручујем да уради неки од геномских тестова и евентуално провери своје генетичке везе са поменутим тестираним појединцима са којима има генетичке сличности.

[mb_predrag]

15. Симић, Аранђеловдан, Гризиме, Косовска Каменица

Припада хаплогрупи J2a-L70, за низводну грану неопходан снип или дубински тест. Симић има потпуно поклапање са једном породицом из Беле Воде код Крушевца, са којима дијеле заједнички славу. Старост везе није могуће процјенити јер је поређење на 17 маркера.

Село Гризиме постало је прије стотину четрдесет година, у вријеме када је сеоски атар имао врло мало земље погодне за обрађивање. Преци породице Симић, првобитно су живјели у Сиринићкој жупи, подно Шар-планине. Крајем 18. вијека, услијед непознатих околности, напустили су тај крај и преселили се у Гризиме, гдје су нашли нови дом. У годинама које су услиједиле, 1877. године, један од предака, Арса, настанио се у селу Оране, у данашњој општини Бојник.

Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест.

Поштовани Радуле,
Баш сам се обрадовао вашој поруци јер сам у њој пронашао потврде прикупљених информација и додатна појашњења. Мој деда по мајчиној страни је од Симића из села Орана и много би ми значило да од вас чујем шта још детаља на исту тему.

Молим вас да ме котактирате преко приватних порука или посредујете са особом која се тестирала.

Хвала вам унапред

[Милош]

26. Вељковић, Никољдан, Стража, Гњилане

Приада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: DYS19=15, DYS391=10, DYS570=19, DYS481=29, DYS635=22. Најближи му је тестирани из истог места и са истом славом. Разликују се на два маркера од упиредивих 23, где необјављени има модалне вредности DYS19=16 и DYS635=23. Од осталих се може споменути Купрешанин из околине Госпића, који осим исте славе, има две разлике (од тога једна двострука) на упоредива 23 маркера са Вељковићем. Деле већину споменутих карактеристичних вредности. Али и поред тога, не бих могао ову везу да потврдим, како због велике географске удаљености, тако и због другог тестираног из села Страже, који је близак Вељковићу и који има модалне вредности на одређеним маркерима.

Вељковићи вероватно припадају староседеоцима Страже.

https://www.poreklo.rs/2018/12/09/poreklo-prezimena-selo-straza-gnjilane/

Предлажем неки од напреднијих тестова (WGS, BigY).

[Ojler]

26. Вељковић, Никољдан, Стража, Гњилане

Приада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: DYS19=15, DYS391=10, DYS570=19, DYS481=29, DYS635=22. Најближи му је тестирани из истог места и са истом славом. Разликују се на два маркера од упиредивих 23, где необјављени има модалне вредности DYS19=16 и DYS635=23. Од осталих се може споменути Купрешанин из околине Госпића, који осим исте славе, има две разлике (од тога једна двострука) на упоредива 23 маркера са Вељковићем. Деле већину споменутих карактеристичних вредности. Али и поред тога, не бих могао ову везу да потврдим, како због велике географске удаљености, тако и због другог тестираног из села Страже, који је близак Вељковићу и који има модалне вредности на одређеним маркерима.

Вељковићи вероватно припадају староседеоцима Страже.

https://www.poreklo.rs/2018/12/09/poreklo-prezimena-selo-straza-gnjilane/

Предлажем неки од напреднијих тестова (WGS, BigY).

Тестирани припада фамилији Симјоновића у којој су присутна презимена Вељковић и Симјоновић. Они припадају роду Петровци из истоимене махале, одакле је и поменути тестирани чији резултат није објављен. Овај род је Атанасије Урошевић забележио као Петровце и за њих навео да су у Стражи старинци.
За другог тестираног Петровца је утврђено да припада грани I2-FT14506, па је то извесно и грана којој припада тестирани Вељковић.

[Ojler]

24. Цвејић, Ђурђевдан, Ново Село/Куршумлија, R1a>Z280>CTS1211>Y2205>YP343>YP340>YP371>YP372>Y87252, род Косовских Дробњака

Према наводима тестираног, његови преци потичи из херцеговачког племена Дробњака у Црној Гори, одакле су имали једну сеобу у околину Берана. Одатле су током следеће сеобе отишли у село Слаковце код Вучитрна, а после Берлинског конгреса у Ново Село код Куршумлије. Преслављају Св. Илију, 2. августа. Атанасије Урошевић је 1935. године у Слаковцу забележио род Дробњака са 18 кућа који су тада били и једини становници села:

Село је обновљено у 18. веку. Обнављачи села (Дробњаци) су испрва имали своју земљу, па су „некако“ потпали под чифчијство Махмудбегових у Вучитрну и доцније Маћуна из истог града, кад је чифлик преко мираза прешао у њихово власништво. Оснивачки род су Дробњаци (18 к., Ђурћевдан). Старином су из Дробњака, доцније живели у Пресекама (Ст. Колашин), одакле су се доселили у 18. веку. Појасеви у 1935. уназад: Милош (70 година), Миладин, Жива, Радисав, Стојан, Стеван. Дoселио се неко пре Стевана, само отац, деда или ко други, не знају.

Породице које имају предање да потичу од Дробњака и које припадају овом роду су бројне у Старом Колашину и Косову. Цвејић је 17. тестирани појединац за којег знамо да припада Косовским Дробњацима, а о овом роду на форуму имамо и засебну тему. Недавним WGS тестом Миловановића из Зубин Потока установљено је да род припада грани R1a>Z280>CTS1211>Y2205>YP343>YP340>YP371>YP372>Y87252.

Хаплотип тестираног поседује вредности карактеристичне за род Косовских Дробњака, пре свега DYS438=12 али и DYS460=12, као и нешто повишену  вредност DYS549=13. Цвејићев резултат поседује и једну изражену индивидуалну карактеристику, DYS385b=12, те снижену вредност DYS456=15. Најближи резултату Цвејића су хаплотипови већег броја тестираних припадника рода Косовских Дробњака са подударањем 21/23, од којих су за сада објављени Степановић (Ђурђевдан, Рујиште/Зубин Поток) и Костић (Ђурђевдан, Пресека/Зубин Поток).

Било би веома значајно да Цвејић уради WGS тест. Како већ имамо резултат Милановића на YFull стаблу, додавањем резултата Цвејића би се на стаблу прецизно одредила млађа грана рода Косовских Дробњака. Посебно је занимљиво што Милановић припада грани Дробњака из Ибарског Колашина, док је Цвејић припадник косовског огранка из Слаковца, па су веће шансе да би се поређењем њихових резултата дошло до најмлађе заједничке мутације за све припаднике овог рода. Ако је тестирани Цвејић заинтересован да уради WGS тест, молимо га да се јави. Постоји могућност да трошкови тестирања буду покривени.

[Милош]

24. Цвејић, Ђурђевдан, Ново Село/Куршумлија, R1a>Z280>CTS1211>Y2205>YP343>YP340>YP371>YP372>Y87252, род Косовских Дробњака

Према наводима тестираног, његови преци потичи из херцеговачког племена Дробњака у Црној Гори, одакле су имали једну сеобу у околину Берана. Одатле су током следеће сеобе отишли у село Слаковце код Вучитрна, а после Берлинског конгреса у Ново Село код Куршумлије. Преслављају Св. Илију, 2. августа. Атанасије Урошевић је 1935. године у Слаковцу забележио род Дробњака са 18 кућа који су тада били и једини становници села:
Породице које имају предање да потичу од Дробњака и које припадају овом роду су бројне у Старом Колашину и Косову.

На попису из 1835. године у селу Слаковце код Вучитрна, пописан је и Цветко, стар 27 година, од оца Стевана. Може се претпоставити да су Цвејићи управо од њега.

[Ojler]

На попису из 1835. године у селу Слаковце код Вучитрна, пописан је и Цветко, стар 27 година, од оца Стевана. Може се претпоставити да су Цвејићи управо од њега.

Бојим се да је то сувише рано за успостављање данашњих презимена у том крају, али никад се не зна.

[Зрно]

30. Натић (Никољдан), Ранилуг/Косовска Каменица

Припада реткој хаплогрупи R1b-Z2103>FGC24408, коју карактерише вредност DYS385=13-14, својствену само њима. У нашем пројекту су у овој дружини још само двојица Поповића из Сејаца код Бујановца, врло близу Ранилуга, с друге стране административне границе, као и двојица из Врања - Китановић и Стојковић. Сви славе Никољдан, осим Стојковића (Петковдан). Тестирани Натић има потпуно поклапање СТР маркера са Китановићем, а са осталима 1 разлике или 2 (један од Поповића).

Позиција на стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-FGC24408/

Било би занимљиво да Натић уради дубински тест у иностранству, па да се утврди где је смештен на овом шареноликом стаблу.

Тестирани је написао да је старије презиме било Костић и да су по предању дошли с српско-бугарске границе. У литератури од Урошевића, написаној 1930-их, тврди се да је била једна кућа Натина (Никољдан) и да су дошли пре 100 година из Горњег Ливоча.

[Небојша]

33. Идризовић, Ђурђевдан, Батуша, Ђаковица, J2b-L283>Z638


Идризовићев хаплотип се добро уклапа у подграну J-Z38299: https://www.yfull.com/tree/J-Z38299/. У нашем пројекту најближа поклапања постоје са тестиранима из Зете и Јужне Србије. Ови Зећани (необјављено истраживање), који поседују сличан хаплотип, сви славе Никољдан. Савет за Идризовића је свакако неки дубљи тест, ради дефинитивне профилизације. О пореклу ове породице нисам нашао више података у литератури, па би евентуално тестирани могао да расветли тај део приче.

[Неродимац]

За другог тестираног Петровца је утврђено да припада грани I2-FT14506, па је то извесно и грана којој припада тестирани Вељковић.

Да ли је припадност грани FT14506 код овог рода потврђена SNP тестирањем или је закључено на основу STR маркера?

[Ojler]

Да ли је припадност грани FT14506 код овог рода потврђена SNP тестирањем или је закључено на основу STR маркера?

Потврђена ја SNP тестом. На хаплотипу који раде наше лабораторије није могуће утврдити припадност грани FT14506 на основу STR маркера.

[Иван Вукићевић]

31. Парлић, Никољдан, Доње Неродимље, Урошевац, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS390=25 и снижене вредности маркера DYS448=19 и DYS635=21. На три маркера, и то махом оних на којима поседује карактеристичне вредности, разликује се од хаплотипова следећих тестираних:
- Илић, Лазарева Субота, Растошница/Сапна
- Благојевић, Лазарева Субота, Острмци/Јошаница/Фоча
- Даниловић, Јовањдан, Ђуђевина/Колашин
Не може се тврдити да је Парлић ближе повезан са некиме од њих. За сву тројицу је предвиђено да припадају следећој грани на основу хаплотипова:
https://www.yfull.com/tree/E-Y142744/
Међутим, за Парлића се не може исто рећи с обзиром да поседује вредности маркера DYS390=25 и DYS570=20 које су нетипичне за ову грану.

Атанасије Урошевић у свом раду о Косову наводи следеће:
Парлићи (7 к., Св. Никода). Досељени крајем 18. века из Вранића у Подрими да избегну „крв“, што су убили неког „Турчина“. Један од унука досељеног им претка, Степа, био је, кажу, џелат у Јашар паше Приштинског (око 1830).

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

[Атос]

Поштовани где је могуће урадити WGS или BigY тест и по којој цени? Хвала унапред.

[Драган Обреновић]

Поштовани где је могуће урадити WGS или BigY тест и по којој цени? Хвала унапред.

Sequencing.com ($379)
Big Y-700 - FamilyTreeDNA  ($399)
WGS+, YSEQ DNA Shop ($399)
DNAComplete.com (тренутно $479 али често буде на већем попусту)

[Zipevski]

Sequencing.com ($379)
Big Y-700 - FamilyTreeDNA  ($399)
WGS+, YSEQ DNA Shop ($399)
DNAComplete.com (тренутно $479 али често буде на већем попусту)

 Само си заборавио написати да ФТДНА наплаћује преузимање БАМ фајла 100$ ако желиш да пребациш податке на Yfull.

[Драган Обреновић]

Само си заборавио написати да ФТДНА наплаћује преузимање БАМ фајла 100$ ако желиш да пребациш податке на Yfull.

Пребацивање података на YFull је могуће и слањем VCF фајла са FTDNA на чије преузимање је потпуно бесплатно. YFull се у том случају oслања на идентификоване снипове од стране FTDNA.

Ако се жели независна интерпретација и анализа сировог BAM фајла од стране YFull (што је пожељно јер имају мање оштре критеријуме, па понекад исплива који више дефинишући снип или новел), потребно је доплатити додатних 100 долара за преузимање BAM фајла. BAM фајл се може послати и накнадно, након иницијалне анализе VCF фајла и то YFull не наплаћује додатно.

Са друге стране, треба напоменути да тестирањем код FTDNA добијате своју позицију на њиховом фологенетском стаблу, што је корисно јер за неке хаплогрупе/гране је боље профилисано FTDNA стабло, а за неке YFull стабло (најбоље је бити на оба).

[Иван Вукићевић]

32. Трајковић, Петковдан, Приштина, E-V13>Z5017>CTS9320>Z17107>Y30991>Z38456

Припада истом генетичком роду као и тројица тестираних из Горње Гуштерице и Ливађа код Липљана, који такође славе Петковдан. Њихови резултати још нису објављени.

Тестирани нема предање о даљем пореклу своје породице.