Такође, погрешили сте у навођењу албанског облика, у питању је kacimare а не kačimare, дакле "ц" а не "ч", реч се завршава са "е" а не са "и". На вашем месту се не бих "петљао" у временску реконструкцију облика једног таквог топонима нејасног порекла, јер је врло тешко, готово немогуће то на такав начин реконструисати, са подацима који су нам тренутно на располагању. Довољно је да поменете када се јавља најстарији помен, као и следећи помени, што сте већ урадили.
Никола, облик из пејпера додуше гласи
кацимаре, али када се консултовах с Албанцем Шкодранином, рекао је, да му та ријеч није позната и да једино зна крај у сјеверној Албанији, који се зове Качинар.
Мислим, да облик с каци- заиста има грчки и аромунски призвук. Стога је могуће, да тај облик потиче из некога јужнијега албанскога ареала, док се на сјеверу јавља измјењени облик
качинар. Да се и сама етимологија краја Качинар веже за
водоклен (приморски кестен) налази се нпр. овдје:
https://pine.al/activity/natyre/rrapi-i-kacinarit?lang=de. Друго водоклен је у албанском познатији под крњим називом
çinari ( поред облика Rrapi) , што опет наводи на првотни облик качинари на сјеверу Албаније.
https://sq.wikipedia.org/wiki/Rrapi. Ја предлажем, да је тај облик постао од првотнога предсловенскога извора качимари, која је с великом вјеројатношћу извор и наше приморске ријечи
качмор, која служи подлогом за врсту крушке
качморка. Да није било ријечи качмор ( данас водоклен ), не би могла настати ријеч качморка. Сви ти облици од Епира преко Албаније до нашега Приморја се лијепе и семантички и фонолошки и чини се да воде поријекло од једнога извора.