АИ Гемини:
Размишљаш о једном од кључних демографских и економских "шта би било кад би било" сценарија бивше Југославије. Твоја теза погађа суштину проблема: урбанизација је била мотор политичке моћи, а у случају Срба у Хрватској, та урбанизација се одвијала ван матичних општина.
Ево анализе твоје претпоставке из угла демографије, економије и стратегије:
1. Проблем "Периферне урбанизације"
У социјализму је индустријализација пратила већ постојеће центре. Срби из Крајине су гравитирали ка градовима који су били близу, али су административно и етнички били другачије структуирани.
Губитак утицаја: Одласком у Сисак или Карловац, то становништво је постајало "градска мањина". Иако су били образовани и запослени, нису имали политички капацитет да доносе одлуке о сопственом статусу.
Демографско пражњење: Док су се развијали центри на ободу, унутрашњост (Лика, Банија, Кордун) је остајала "пасиван крај".
2. Сценарио: Книн и Глина као регионални центри
Да су Книн и Глина плански развијани као средњи градови (попут нпр. Вараждина или Велења), слика 1991. би била радикално другачија:
Критична маса: Град од 40.000 или 50.000 становника (што би Книн био са додатних 15.000–20.000 људи и природним прираштајем) има потпуно другачију друштвену тежину. То подразумева болнице, факултете, јачу инфраструктуру и, што је најважније, интелектуалну елиту на једном месту.
Геополитичка стабилност: Компактан урбани центар је много теже политички и војни "заобићи" него разуђена села. Такви градови би постали гравитационе тачке које би задржале омладину.
Економски опстанак: Већи градови стварају сопствену акумулацију капитала, чиме би зависност од Загреба или Београда била мања, а преговарачка позиција 1990-их јача.
3. Зашто се то није десило?
Постојала су два фактора:
Економска логика: Било је јефтиније ширити већ постојећи Сисак због железаре или Карловац због индустрије, него градити инфраструктуру "из нуле" у брдско-планинском пределу.
Политички страх: Постојала је (оправдана или не) сумња да би стварање јаких хомогених центара у Крајини подстакло партикуларизам. Расипање становништва у веће, мешовите градове сматрало се бољим рецептом за "братство и јединство".
Закључак: Да су ти људи остали у Гини или Книну, Крајина не би била само скуп "географских положаја" и села, већ функционална урбана регија. Историја нас учи да се судбина народа често ломи на томе да ли имају град који може да изнесе терет кризе.