Бјелопавлићи E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591

[Equinox]

Ни ја нисам био превише тактичан приликом наше преписке на другој теми, али истим поводом, због чега се и ја теби извињавам.

Ово што је Драган сада написао је суштина:

За сада се једино може констатовати да теорија о раздвајању Бјелопавлића из породица са Ибра у Метохији није ни потврђена, али ни побијена досадашњим резултатима, без обзира на то шта ко претпоставља на основу предања, извора, споменика или чега год већ.

Чак и да се пође од тога да су Вујадиновићи прави Бубићи и да је Бијели Павле заиста имао само два сина од којих су Митровићи и Бубићи, како се наводи у предањима (а то је врло упитно), чињеница да са резултатом Секулића није формирана ниједна нова млађа грана не решева дилему, већ само одлаже решење за будуће дубље тестове. Нити су Вујадиновић и Секулић формирали млађу грану испод Z13591, која би онда била претпостављена грана Бјелопавлића чија је матица у Сретњи који се јасно раздвајају од породица са Ибра, нити је Секулић припао млађој грани којој припадају породице са Ибра, што би у том случају значило да те породице извесно потичу од Митровића.

Дакле, имамо три различите гране (а можда и четири, видећемо кад Гаљак уради додатне тестове) испод Z13591. Ако за две гране знамо да поуздано потичу од Бијелог Павла, то значи да и породице са Ибра могу потицати од њега, али и од његовог брата. Шта је од тога случај је апсолутно немогуће рећи само на основу ових резултата. Када је у питању место раздвајања предака ових грана у питању, обе опције (Бјелопавлићи и Метохија) су теоретски и даље у игри. И ту уопште не улазим у друге аргументе (предања, извори и сл.), већ говорим чисто о резултатима дубљих тестова.

Моје мишљење је да је и даље знатно вероватније да је дошло до раздвајања у Бјелопавлићима, него у Метохији, али уопште се не бих усудио да изричито тврдим да је то случај док се то заиста и не докаже. У исто време, заиста нема потребе за изричитим тврдњама у којима се супростављена теорија проглашава за већ доказану чињеницу, што нема никаквих додира са реалношћу. Уколико се заиста испостави да је таква теорија тачна, нико у уредништву неће имати било какав проблем са тиме.

Слажем се, Иване, употпуности са твојом анализом. Мислим да ситуација генерално ништа није јаснија са ова два нова WGS-a Секулића и Јакшића, осим што је можда Јакшићев дефинитвно “оповргао” директну везу са Бјелопавлићима “пропер’ као што је имплицирало “предање” које је Лутовац забележио.

У претходној поруци сам се осврнуо на Грбу, због географске локализације у бихорско-полимском крају, где имамо групу Петковчана, за које се може претпоставити да су огранци Колашиновића.
Овде ја имам једну дилему јер ми није сасвим очигледно из литерературе, осим у делу у коме се тврди континуитет потарских са бјелопавлићким Колашиновићима, како можемо да будемо у већој мери сигурно да су потарски Колашиновићи хомогени и да су (сви) слављеници Св. Петке?

Мислим да је Драган неколико мудрих ствари рекао у својој поруци које би требало да и само увек имамо на уму како не бисмо пројектовали данашњост, или скору прошлост на далеку. Уосталом, можда се испостави да је Бијели Павле био митска личност, или оно што је још извесније, да генеалошки нема много везе са прецима који су му наведени у родослову, и да је живео знатно раније него што га родослови временски смештају јер је тешко поверовати да је за нешто мало мање од 200 година један род могао да доживи такву демографску експанзију која је констатована у првом попису нахије Бјелопавлићи за тако кратко време, осим у случају да се није радило о хомогеном роду који је био сачињен искључиво од директних мушких потомака већ шира сродничка заједница Павлових и потомака његових ближих сродника.

Све је ово у домену нагађања тренутно и надам се да ће планирани WGS Гаљка и снп па и други тестови Пешића, и што већег броја Пековчана из све три микрообласти у наредном периоду донети више знања.

Приметио сам да се овде у тему већ два пута у последњих неколико дана тендециозно убацују неке тезе како би се дала другачија слика језичких прилика и ибарској долини.

О говорима Ибарског Колашина и Средњег Ибра, упутио бих сваког кога занимају да консултује истраживања и дела Маринка Божовића, који је сјајно и до танчина описао ове аутохтоне говоре југозападних делова Рашке области, као и разлике између њих и осталих сродних ијекавских говора како би се једном ставила тачка на инсинуације да су ти говори “импортовани” из неких других крајева, што је још један наставак тенденције скрнављења усмене и писане културне и језичке баштине великог дела Западне Србије, оспоравањем аутохтоности ијекавских говора у Србији. Моја фамилија, као и преко 90% исељеника из ибарске долине у Топлицу је 1878-89 године управо понела тај исти матерњи језик у нове крајеве, баш као што су га и насељеници у Гружи понели након Кочине Крајине, Првог и Другог српског устанка, а који се и дан данас говоре.

[Владимир Бојановић]

Овде ја имам једну дилему јер ми није сасвим очигледно из литерературе, осим у делу у коме се тврди континуитет потарских са бјелопавлићким Колашиновићима, како можемо да будемо у већој мери сигурно да су потарски Колашиновићи хомогени и да су (сви) слављеници Св. Петке?

Предања не иду у прилог томе. Нићифор Дучић је у књизи Колашин предјел и племе у Херцеговини забележио предање да се Колашин некада звао Кричак, а Колашинци Кричковићи.

[drajver]

Чини ми се да се ниво Е-Z13591 прилично добро уклапа у причу око потомака Бијелог Павла, уз претпоставку да је таква особа заиста постојала. Временски, предак те гране је живио у 14. вијеку, а предања, као и први историјски помени у складу су са оваквом датацијом. Треба примјетити да су најранији помени назива Бјелопавлића дати у словенском облику, па се може претпоставити да су и први Бјелопавлићи били словенофони. Тај албански назив Паљабарда могао је настати знатно касније као буквални превод словенског Бјелопавлићи. И у попису Скадарског санџака из 1485. године Бјелопавлићи су пописани као Бјелопавлићи, а не Паљабарди, а њихова антропонимија је претежно словенска и хришћанска. Нисам примјетио да има неких карактеристично албанских имена у попису, док можда има неких несловенских. Једно од предања каже да је Бијели Павле дошао у лужанску (словенску?) средину и да је узео за жену кћерку лужанског бана. Да ли је дошао из Дукађина, како каже предање или са југа Албаније на шта указују генетички резултати, не мијења на ствари, у сваком случају није био домицилан на територији Брда. Ако се ородио са Лужанима у 14. вијеку, не би било необично да већ носи словенско име Бијели Павле и да се његови потомци са Лужанком назову Бјелопавлићима већ 1411. године, па макар и сам Бијели Павле не био словенског поријекла. Са друге стране, ако је досељавање било са југа Албаније (Берат и Валона), не би било необично да је Бијели Павле био и словенофон и православан. Предања кажу да је био друге вјере у односу на Лужане, али је питање да ли су Лужани тада били православни. Види се из предања да је Бијели Павле био послушан Немањићима, док Лужани нису.

Један ниво изнад, E-FT89249, паралелно са бјелопавлићком граном Е-Z13591, имамо  тестиране блиско повезане Албанце из Валоне који припадају грани E-Y194948 и Грбу који остаје на нивоу E-FT89249*. Временски ово је и даље на нивоу 13-14. вијека. Зато сам и написао да је веома важно сазнати да ли су подаци о предању Грби о поријеклу из Бјелопавлића новија конструкција која се појавила истовремено са њиховим генетским резултатима, или је заиста то предање саме породице. У литератури се о овој породици не може наћи готово ништа. Заселак Припчића, Љетине, су њихово најстарије познато мјесто поријекла. Крајем 16. вијека Љетине су биле у потпуности православно српско село. Не знамо какве су ту промјене могле настати у периоду с краја 17. вијека и кад су се  и одакле Грбе доселиле у Љетине. Ако би Грбе заиста биле из Бјелопавлића, онда би то значило да у Бјелопавлићима постоје најмање два стара досељена огранка и да можда нису сви Бјелопавлићи од Бијелог Павла. Албанска грана у Валони би значила да су неки од сродника Бијелог Павла и претка Грба остали у Албанији и да је досељавање било у периоду 13-14. вијека.

Сљедећи узводни ниво E-Y133830 на ком је присутан само један тестирани из Берата у Албанији, у комбинацији са горе изнесеним подацима, повећава разноврсност цијеле гране на подручју јужне Албаније. И све се то и даље креће у периоду 12-13. вијека.

Да би се потврдиле теорије о поријеклу овог рода са подручју Метохије или Ибра, потребно би било да се у овим узводним гранама појаве појединци и гране са тог подручја, а што засад није случај.

Ако гледамо даље узводно, Бјелопавлићи немају никог блиског све до периода гвозденог доба. Тако да су резултати горе набројаних  појединаца заправо једини релевантни за причу о Бјелопавлићима. Па како год да ствари стоје.

[Exiled]

Али том логиком, ако не постоји општебјелопавлићка мутација, која је старија од Бијелог Павла, онда не постоји ни општеникшићка мутација, која је старија од Никше .
Ако се "Ибарски Петковчани* не би називали Бјелопавлићима, онда ни старије мутације од Y189944 не би требало да се називају Никшићима (него неки "територијални" Лучинштаци, као што се сродници Бјелопавлићима називају "Петковчани")
Ако они из Ибарског Колашина који славе Св. Петку нису Бјелопавлићи него " Ибарски Петковчани", онда ни ти ниси Никшић, него " Моравички Лучинштак" (по тој логици )

Има једно три године како сам писао да је никшићки снип дискутабилан јер је хронолошки проблем. То је мало до Владовог стила😊По истом принципу бих се ја могао везати за Војниће или Баљке јер су најпознатији али с њим ни лук јео нит мирисо. Оно што може бити занимљиво је да та перманентна слава кроз вјекове може да значи да су Никшићи само огранак старијег и јачег рода коме још не знамо име. Пардон Бјелопавлићи 😊

[ДушанВучко]

Има једно три године како сам писао да је никшићки снип дискутабилан јер је хронолошки проблем. То је мало до Владовог стила😊По истом принципу бих се ја могао везати за Војниће или Баљке јер су најпознатији али с њим ни лук јео нит мирисо. Оно што може бити занимљиво је да та перманентна слава кроз вјекове може да значи да су Никшићи само огранак старијег и јачег рода коме још не знамо име. Пардон Бјелопавлићи 😊

Ма и Влада је Никшић, било је више Никши. Једино што он присуство Никшића у Жупи везује тек за долазак последњег Никше (оца од Гезимира и Гојака) , а имамо помен још из 1355те Витоја и Нинеца Никшића из Оногошта (људи који још тада живели тамо и носили родовско презиме које је старије од поменутог Никше)

[Владимир Бојановић]

Предања не иду у прилог томе. Нићифор Дучић је у књизи Колашин предјел и племе у Херцеговини забележио предање да се Колашин некада звао Кричак, а Колашинци Кричковићи.

Осим тога, постоје још две верзије предања о Колашиновићима, по другој да је родоначелник племена пореклом из Старе Србије, и по трећем да је неки досељеник са Шар Планине, оженио циганку Колу, па се њихово потомство прозвало по њој. Дакле, ни генетичка профилизација Бијелопавлића ни предања, не указују на порекло потарских Колашиновића из Бијелопавлића.

А колико видим ни историјски извори, јер се име Колашин најпре јавља као назив села на Тари 1565. године, а село Колашини у Бијелопавлићима 1570. године, као назив села од 20 кућа. Да је обрнут случај, могло би се претпоставити да су се Бијелопавлићи из тог села заиста иселили између ова два извора, међутим, пошто није тако, чиме се онда поткрепљује хипотеза о исељеним Бијелопавлићима Колашиновићима у Потарју, ако ни овај параметар не иде у прилог истој?

Осим тога, да не говорим колико је грана до 1570. године могло бити формирано, од грана коју за сад представља Грба до разноврсне FT89644 коју за сад представљају Ибарски Петковчани (назовимо их како год), којих међу Бијелопавлићима једноставно нема.

[Милош]

О говорима Ибарског Колашина и Средњег Ибра, упутио бих сваког кога занимају да консултује истраживања и дела Маринка Божовића, који је сјајно и до танчина описао ове аутохтоне говоре југозападних делова Рашке области, као и разлике између њих и осталих сродних ијекавских говора како би се једном ставила тачка на инсинуације да су ти говори “импортовани” из неких других крајева, што је још један наставак тенденције скрнављења усмене и писане културне и језичке баштине великог дела Западне Србије, оспоравањем аутохтоности ијекавских говора у Србији. Моја фамилија, као и преко 90% исељеника из ибарске долине у Топлицу је 1878-89 године управо понела тај исти матерњи језик у нове крајеве, баш као што су га и насељеници у Гружи понели након Кочине Крајине, Првог и Другог српског устанка, а који се и дан данас говоре.

Јако ценим и поштујем и твој и Маринков рад. Али овде бих завршио констатацијом да се слажем једино да се не слажемо. И бранићу своје становиште аргументима.

Управо Маринко Боживић у закључку свога рада говори о досељавању из црногоских Брда.



Иначе ускоро се надам још једном Колашинцу на Yfull-у, али не бих трчао пред руду.

[Equinox]

Јако ценим и поштујем и твој и Маринков рад. Али овде бих завршио констатацијом да се слажем једино да се не слажемо. И бранићу своје становиште аргументима.

Управо Маринко Боживић у закључку свога рада говори о досељавању из црногоских Брда.



Иначе ускоро се надам још једном Колашинцу на Yfull-у, али не бих трчао пред руду.

Маринка лично познајем и знам која су његова размишљања на ову тему, као и да није желео да се бави историјском анализом кретања становништва те да се само позвао на Лутовца, и остале ауторе који су држали да се становништво рашке области употпуности иселило за време Сеоба. Ово Маринково позивање је познато сваком ко је прочитао поменуте књиге, и не изражава његов лични став.

Мислим да би било интересантно да се у неком тренутку чак организује трибина у Бојићу са Маринком где би управом причао о свом раду и закључцима, као и личним ставовима у односу са то шта су писали његови претходници у науци.

[Иван Вукићевић]

Један ниво изнад, E-FT89249, паралелно са бјелопавлићком граном Е-Z13591, имамо  тестиране блиско повезане Албанце из Валоне који припадају грани E-Y194948 и Грбу који остаје на нивоу E-FT89249*. Временски ово је и даље на нивоу 13-14. вијека. Зато сам и написао да је веома важно сазнати да ли су подаци о предању Грби о поријеклу из Бјелопавлића новија конструкција која се појавила истовремено са њиховим генетским резултатима, или је заиста то предање саме породице. У литератури се о овој породици не може наћи готово ништа. Заселак Припчића, Љетине, су њихово најстарије познато мјесто поријекла. Крајем 16. вијека Љетине су биле у потпуности православно српско село. Не знамо какве су ту промјене могле настати у периоду с краја 17. вијека и кад су се  и одакле Грбе доселиле у Љетине. Ако би Грбе заиста биле из Бјелопавлића, онда би то значило да у Бјелопавлићима постоје најмање два стара досељена огранка и да можда нису сви Бјелопавлићи од Бијелог Павла. Албанска грана у Валони би значила да су неки од сродника Бијелог Павла и претка Грба остали у Албанији и да је досељавање било у периоду 13-14. вијека.

На Бошњачком ДНК пројекту се наводи да је презиме тестираног Герба и да је из Новог Пазара, док је за порекло наведено "Grba - Bjelopavlići/CG":
https://www.google.com/maps/d/u/0/viewer?mid=1OsAy-5BiJzGcHTEtF-00FYJsjwM&hl=en_US&ll=43.14524270000001%2C20.516838999999987&z=18

С друге стране, на YFull стаблу је уз његов резултат застава БиХ:
https://www.yfull.com/tree/E-FT89249/

Не знам ни ја који је извор за то предање о њиховом пореклу из Бјелопавлића. Можда су га на БДНКП заиста конструисали на основу резултата и чињенице да се одмах поред Спужа налази село Грбе.

Око Љетина сам се раније поприлично намучио истраживајући где се тачно налазе. Знам да постоји заселак Љетине код Припчића, али то нису Љетине са пописа из 1913. године због тога што су те Љетине са пописа припадале тадашњој општини Равна Ријека која нигде није прелазила на десну страну Лима. На основу презимена са пописа и системом елиминације дошао сам до закључка да су Љетине 1913. године обухватала данашња насеља Ракоње, Бабића Бријег и Медановићи.

Где си нашао податак да овај Герба из Новог Пазара потиче од Грба из Љетина?

[drajver]

Где си нашао податак да овај Герба из Новог Пазара потиче од Грба из Љетина?

Тај податак сам пронашао у сљедећем тексту. Чак се наводи да су у Љетинама биле двије куће Грба.

 https://www.facebook.com/bosnjackidnkprojekat/posts/%F0%9D%90%93%F0%9D%90%84%F0%9D%90%92%F0%9D%90%93%F0%9D%90%88%F0%9D%90%91%F0%9D%90%80%F0%9D%90%8D%F0%9D%90%88-%F0%9D%90%81%F0%9D%90%8E%F0%9D%90%92%CC%8C%F0%9D%90%8D%F0%9D%90%89%F0%9D%90%80%F0%9D%90%82%CC%8C%F0%9D%90%8A%F0%9D%90%88-%F0%9D%90%91%F0%9D%90%8E%F0%9D%90%83%F0%9D%90%8E%F0%9D%90%95i-%F0%9D%90%95%F0%9D%90%91%F0%9D%90%80%F0%9D%90%8D%F0%9D%90%84%F0%9D%90%92%CC%8C%F0%9D%90%8A%F0%9D%90%84-%F0%9D%90%83%F0%9D%90%8E%F0%9D%90%8B%F0%9D%90%88%F0%9D%90%8D%F0%9D%90%84sje%C4%87anje-na-zvjerski-ubijene-bo%C5%A1nja/122150805722271880/

Ту пише такође да је тестирани из Косовске Митровице.

[Милош]

Тај податак сма пронашао на сљедећем тексту. Чак се наводи да су у Љетинама биле двије куће Грба.

 https://www.facebook.com/bosnjackidnkprojekat/posts/%F0%9D%90%93%F0%9D%90%84%F0%9D%90%92%F0%9D%90%93%F0%9D%90%88%F0%9D%90%91%F0%9D%90%80%F0%9D%90%8D%F0%9D%90%88-%F0%9D%90%81%F0%9D%90%8E%F0%9D%90%92%CC%8C%F0%9D%90%8D%F0%9D%90%89%F0%9D%90%80%F0%9D%90%82%CC%8C%F0%9D%90%8A%F0%9D%90%88-%F0%9D%90%91%F0%9D%90%8E%F0%9D%90%83%F0%9D%90%8E%F0%9D%90%95i-%F0%9D%90%95%F0%9D%90%91%F0%9D%90%80%F0%9D%90%8D%F0%9D%90%84%F0%9D%90%92%CC%8C%F0%9D%90%8A%F0%9D%90%84-%F0%9D%90%83%F0%9D%90%8E%F0%9D%90%8B%F0%9D%90%88%F0%9D%90%8D%F0%9D%90%84sje%C4%87anje-na-zvjerski-ubijene-bo%C5%A1nja/122150805722271880/

Ту пише такође да је тестирани из Косовске Митровице.

Мислим да знам о коме се ради. Он је давно отишао из К. Митровице и живи у Шведској. Презиме је Герба.

[Exiled]

Да ли сам нешто пермутовао или нисам али врзмају ми се неки Брајовићи као припадници Бјелопавлића а има их у мом крају? Међани се село зове.

[Иван Вукићевић]

Тај податак сам пронашао у сљедећем тексту. Чак се наводи да су у Љетинама биле двије куће Грба.

 https://www.facebook.com/bosnjackidnkprojekat/posts/%F0%9D%90%93%F0%9D%90%84%F0%9D%90%92%F0%9D%90%93%F0%9D%90%88%F0%9D%90%91%F0%9D%90%80%F0%9D%90%8D%F0%9D%90%88-%F0%9D%90%81%F0%9D%90%8E%F0%9D%90%92%CC%8C%F0%9D%90%8D%F0%9D%90%89%F0%9D%90%80%F0%9D%90%82%CC%8C%F0%9D%90%8A%F0%9D%90%88-%F0%9D%90%91%F0%9D%90%8E%F0%9D%90%83%F0%9D%90%8E%F0%9D%90%95i-%F0%9D%90%95%F0%9D%90%91%F0%9D%90%80%F0%9D%90%8D%F0%9D%90%84%F0%9D%90%92%CC%8C%F0%9D%90%8A%F0%9D%90%84-%F0%9D%90%83%F0%9D%90%8E%F0%9D%90%8B%F0%9D%90%88%F0%9D%90%8D%F0%9D%90%84sje%C4%87anje-na-zvjerski-ubijene-bo%C5%A1nja/122150805722271880/

Ту пише такође да је тестирани из Косовске Митровице.

Прекопираћу овде шта пише за случај да избришу страницу:
- 𝐆𝐫𝐛𝐚, 𝐄-𝐕𝟏𝟑-𝐅𝐓𝟖𝟗𝟐𝟒𝟗 (𝐋𝐣𝐞𝐭𝐢𝐧𝐞 - 𝟐; testirana osoba je iz Kosovske Mitrovice). Daljim porijeklom, potiču iz plemena Bjelopavlića. Dio porodice veće nekoliko generacija živi u Novom Pazaru. Najveći dio članova porodice je iselio za Tursku nakon Balkanskih ratova 1912. g.

Тај податак о Грбама из Љетина је сасвим извесно преузет са пописа из 1913. године када су у том насељу пописана двојица Грба. Питање је да ли Г(е)рбе из Новог Пазара уопште потичу од њих.

У сваком случају, Грба више није било у општини Бијело Поље 2003. године према раду Јова Медојевића.

Мислим да знам о коме се ради. Он је давно отишао из К. Митровице и живи у Шведској. Презиме је Герба.

Ако си којим случајем у могућности да га контактираш, ваљало би проверити ове наводе о пореклу од Грба из Љетина.

[Милош]

Радић, Петковдан, Зупче, Иб. Колашин

Најзад му је завршен WGS тест. За сада је на новоу  E-FT89644*. Видећемо да ли ће са Јакшићем или Миловановићем да формира грану испод овог нивоа. Има један новел, који је именован као A41387.

Што се митохондријске ДНК тиче, припада хаплогрупи  U4c1.

У Девичком катастиху се у Зупчу поред Виријевића и Колашиновића који се спомињу 1766. године, спомиње и 1769. године Радић Петар са синовима.¹

У попису из 1835. налазимо првопописаног Петра сина Јовановог, рођеног 1775. и његове синове Рада/Радета и Анђелка. Овај Петар рођен 1775. би могао бити унук Петру из Девичког катастиха. Године 1778. село је било у нурији попа Јована.² Претпостављам да је то та кућа, јер се слична имена јављају и у њиховом предању.

У литератури се за Радиће наводи: Радића има и сада у овом селу (6 к., Петковдан), али су и они досељени из Брда.

https://www.poreklo.rs/2015/11/01/poreklo-prezimena-selo-zupce-zubin-potok/?script=cir

¹ Г. Елезовић, Речник косовско-метохијског дијалекта, свеска 2, Београд 1935, 157-158.
² Г. Елезовић, Речник косовско-метохијског дијалекта, свеска 1, Београд 1932, 213.

[Милош]

Радић, Петковдан, Зупче, Иб. Колашин

Најзад му је завршен WGS тест. За сада је на новоу  E-FT89644*. Видећемо да ли ће са Јакшићем или Миловановићем да формира грану испод овог нивоа. Има један новел, који је именован као A41387.

Што се митохондријске ДНК тиче, припада хаплогрупи  U4c1.

У Девичком катастиху се у Зупчу поред Виријевића и Колашиновића који се спомињу 1766. године, спомиње и 1769. године Радић Петар са синовима.¹

У попису из 1835. налазимо првопописаног Петра сина Јовановог, рођеног 1775. и његове синове Рада/Радета и Анђелка. Овај Петар рођен 1775. би могао бити унук Петру из Девичког катастиха. Године 1778. село је било у нурији попа Јована.² Претпостављам да је то та кућа, јер се слична имена јављају и у њиховом предању.

У литератури се за Радиће наводи: Радића има и сада у овом селу (6 к., Петковдан), али су и они досељени из Брда.

https://www.poreklo.rs/2015/11/01/poreklo-prezimena-selo-zupce-zubin-potok/?script=cir

¹ Г. Елезовић, Речник косовско-метохијског дијалекта, свеска 2, Београд 1935, 157-158.
² Г. Елезовић, Речник косовско-метохијског дијалекта, свеска 1, Београд 1932, 213.

Осим А41387, код Радића има један СНП, који је хомологус, али га треба споменути: Y638155, као и један двосмислен: FT222587. Ова прва два ће се вероватно узети у прорачуну TMRCА-а.

Код митохондријске ДНК видим да је након анализе у питању U4c1-a8a*.

За сада толико...

[Equinox]

Пре скоро недељу дана се на YFull-у појавио један нови тестирани Албанац који је разврстан заједно као и Вујадиновић и Секулић као Е- Z13591*, што ће како ствари и остати.

Заинтересовало ме је географско порекло тестираног па сам му писао, међутим одговорио ми је један од уредника Rrenjet-a, пошто албански пројекат управља како његовим тако и узорцима она друга сва тестирана из централне Албаније који су испод Y133830.

Уредник није био нешто нарочито расположен за комуникацију осим што је изразио став да је “лоза” којој припада тестирани ту још од средњег века и да миграције Бјелопавлића прате стандардни образац миграција албанских родова.
Елем, оно што је најважније јесте да је поделио информацију о географском пореклу тестираног. Сама заставица која је истакнута поред тестираног на YFull стаблом наводи на потпуно погрешан траг и страну.

Тестирани је Албанац из села Бучане, које се налази на размеђи пећке и ђаковичке општине, и које је познато по контроверзним догађањима у 19 веку које су бележили и Милош Милојевић и Тодор Станковић.

Бучане данас насељавају родови Стојкај, Гаши и Краснићи, а за Стојкаје је позната чињеница да је у питању староседелачко српско братство Стојковића, које је поарнаућено почеком 19 века.

Сама информација који ми је уредник Rrenjet-a дао имплицира да се ради о неком представнику Стојкаја, иако је одбио да ми каже ком роду припада.

Постоји више предања о Стојковићима из Бучана, као и прича по којој је једна жена пребегла од арнаућења у Захаћ са дететом, чији су се потомци онда иселили у Доњи Петрич (Кизићи), а која се не могу поуздано проверити.

Уколико Кизићи јесу потомци бучанских Стојковића, онда поменути тестирани не може бити од Стојковића јер су Кизићи потврђени I2-PH908. Ја лично мисли да Кизићи не потичу од Стојковића и да су у питању два различита рода.

Овај резултат је до сада можда и најзначајнији за истраживање порекла рода Бјелопавлића јер је први који потиче управо из најуже матице овог рода Метохији.

[TomPol]

Pozdrav svima,

Ja sam "sveže" testirani Bjelopavlić    i interesuje me ima li pomaka na ovoj temi. Potrudio sam se da iščitam ovu temu i koliko sam mogao da razumem još uvek nema slaganja o potencijalnoj trećoj grani kojoj bi mogli da pripadaju Ibarski Petkovčani, kojima i ja pripadam. Ima li nekih noviteta po tom pitanju?
 Pripadam bratstvu Košanin iz Ibarskog i nisam baš uspeo da nađem puno informacija, pa ako neko zna nešto više ili da uputi na neke korisne linkove i literaturu bio bih zahvalan.

[Equinox]

Закључно са последњим примљеним резултатима WGS тестова, тренутно имамо пет грана испод Е-Z13591:

Е-Z13591

Е-Z13591* Секулић (Митровићи) (Секулићи, Даниловград)
Е-Z13591* Вујадиновић (Бубићи) (Подвраће, Даниловград)
Е-Z13591* Стојкај (Бучане, Пећ)
Е-Z13591* Гајовић (Лаконић) (Падине, Зубин Поток)

Е-Z13591>FT89644
Е-Z13591>FT89644* Јакшић (Доњи Јасеновик, Зубин Поток)
Е-Z13591>FT89644* Миловановић (Цветнић) (Доње Вараге, Зубин Поток)
Е-Z13591>FT89644* Радић (Зупче, Зубин Поток)
Е-Z13591>FT89644* Малетић (Велика Плана, Прокупље, раније Горњи Крњин, Лепосавић)
Е-Z13591>FT89644* Вујичић (Горња Јошаница, Блаце, раније Равниште, Брус)
Е-Z13591>FT89644* Дурутовић (Загуље, Зубин Поток)

Е-Z13591>FT89644 >BY154448
Е-Z13591>FT89644 >BY154448 Недељковић (Баловић) (Јунаке, Зубин Поток)
Е-Z13591>FT89644 >BY154448 Јаковљевић (Велика Плана, Прокупље, раније Десетак, Лепосавић)
Е-Z13591>FT89644 >BY154448 Томашевић (Луговет, Соколовац)

Од тренутних пет грана испод Е-Z13591, три су из Србије (Метохије и југоисточних делова Рашке области), где је разноврсност знатно већа него на црногорско-брдском простору.

Поред најновији резултата ДНК тестирања, осврнуо бих се на скорашње резултате истраживања извора који су од великог значаја за утврђивање порекла и миграција рода Бјелопавлића.

Село Бјелопавлићи је, као што је Драјвер у некој пређашњој поруци напоменуо, пописано 1485. године у Скадарском санџаку, под овим називом, а у истом попису су забележени преци данашњих бјелопавлићких родова у зетској долини. Треба напоменути, да је већ у наведеном попису село Бјелопавлићи, које се налазило између Дечана и Ђаковице (данашње село Паљабарда (Palabardhë)), било ретко насељено што би могло да говори у прилог масовнијем исељавању у деценијама које се претходиле попису. Један правац миграција је несумњиво био у правцу Зете, док је друге био регионални.

Ферман од 2. новембра 1516. године, који је Иван Јастребов открио у збирци турских докумената који су се чували у манастиру Дечани, представља други значајан извор о истовременом присуству припадника рода Бјелопавлића и у Зети и у матичној Метохији. Преносим га овде у целости:

„Ферман дани султаном Селимом (918-926 г.) од 27. рамазана 922. године на име пећског кадије, да се не чини препреке Петку сину Јакова Поповићу, житељу села Горњих-Лоћане и Шаку сину Вукосава Бјелопавловића из села Пилића (неубицирано у овој форми), разводити заједно с момцима шаинџије игумана дечанског манастира гњезда соколова на празној земљи, у планини Бистрици (?), ослободивши их од харача, еспенџе, од десетка на баштине њихове и бахче као и других данака, и. пр. диваније (канцеларски данак), урфије (полицајни данак) и ресминкјах (плата за право оженити се – вјенчаница); али само да су сваку годину дужни доносити у Стамбол младе соколове и предавати их чакрџи-башији (исто, што је и дуганџи-баши), а ако не хтедну соколове доносити, то да плаћају 200 акче.“ (Податци за историју цркве у Старој Србији, Гласник спрског ученог друштва XL, 1874, 251)

Присуство припадника рода Бјелопавлића у селима у непосредном окружењу Дечана (Лоћане), као и другим деловима Метохијског Подгора до самог краја 19. века, говори у прилог вишевековног континуитета припадника рода Бјелопавлића у њиховој матичној области, а везе са припадницима рода Бјелопавлића у Ибарској долини, о вишевековним стихијским микро-регионалним миграцијама које су се по правилу кретале ка северу, низ Ибар, нарочито крајем 18. и током 19. века, ка ослобођеним крајевима Србије, где су данас присутни многобројни њихови огранци.
 
С обзиром да је захваљујући изворима са највећом могућом вероватноћом идентификована матица рода Бјелопавлића, сматрам да је престала потреба да се представници овога рода у, односно из Метохије и ибарске долине, називају Ибарски Петковчани те стога предлажем да се породице или братства рода Бјелопавлића који су остали у матичној области и суседним областима након одвајања, односно исељавања дела истог рода у долину Зете, назива род Бјелопавлића - метохијско-старорашки огранак. У складу са истим принципом, предлажем да се огранци, односно братства рода Бјелопавлића у долини Зете називају род Бјелопавлића – зетски огранак.

Наравно, ови резулатати представљју прилог за даље изучавање еволуције и кретање несумљиво аутохтоног српског рода Бјелопавлића из Метохије и не прејудицирају да нема других огранака који би могли да утичу на ревизију и проширење садашњих претпоставки о истом.

Већ сада је извесно је да ће Гаљци из Резала (Е-Z13951+; FT89644-) остати на нивоу Е-Z13951*, или образовати заједничку грану са Лаконићима који су до краја 19. века настањивали више села по Рогозни.

Желео би да искористим прилику да се срдачно захвалим Срећку Миловановићу, члану Друштва, без чијег уложеног времена и труда не бисмо имали овако бројан и разноврстан узорак припадника рода Бјелопавлића из Ибарске долине за тестирање.

Такође, желео бих да се захвалим колеги Владимиру Бојановићу, на подршци, увидима на основу анализа хаплотипова до сада тестираних припадника рода Бјелопавлића преко Друштва, који је на основу истих и предвидео већу разноврсност грана управо на КиМ и Рашкој области, и коначно, колеги Ивану Вукићевићу на јако конструктивној размени у циљу тестирања истраживачких хипозе, као и на предлозима за даље тестирање у циљу утврђивања порекла и еволуције рода Бјелопавлића.

[Equinox]

Као додатак, желео бих да се надовежем на претходну поруку и да се укратко осврнем на неке лингвистичке опаске које су се јавиле на овој теми у претходним месецима, а које се у глобалу односе на присуство Зетско-рашкох говора на данашњем КиМ и у Рашкој области.

Ако се узме у обзир да су оба цитирана извора који су претходно наведени у тексту писани на турском језику, и да су пописи Скадарског санџака из 1485.године, као и ферман из 1516. године „прочитани“ онако како су израђивачи и пописивачи чули називе и имена од њихових носилаца или блиских познаника, онда нема дилеме да је говор (или говори) у којима је превасходна замена гласа „јат“ била у облику "је" и "ије", био аутохтон и присутан у Метохији у 15. и 16. веку, и да није пренет из неких других крајева или области путем миграција.

[Неродимац]

Стварно добро урађен посао надам се да са овим нећете стати већ да ћете са још WGS тестова још више и боље профилисати род. Поред тестираних који имају предање да су Бјелопавлићи можда би требало да се обрати пажња и на родове које не баштине име рода али генетски би могли бити доста старији сродници што би и ишло у прилог вашој претпоставци да су Бјелопавлићи из Метохије. Па тако имамо родове који би могли бити кључ о разумевању прошлости Бјелопавлића а то су род Каралејци из Средске (Средачка жипа) и род Шоткини-Петкичани из Готовуше (Сиринићка жупа). Обе ове фамилије се сматрају за староседеоце а оно што би повезало њих са Бјелопавлићима је слава Св. Петка и географски простор. Поред овога можете и мало детаљније да објасните за сваки тестирани род који је радио WGS њихово предање као и њихово међусобно повезивање.