Аутор Тема: Бјелопавлићи E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591  (Прочитано 209213 пута)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Бјелопавлићи E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591
« Одговор #360 послато: Мај 16, 2025, 06:14:03 поподне »
Као што је било и очекивано, Секулић је заједно са Вујадиновићем  формирао заједничку грану која се на Yull-у и даље води као E-Z13591*, a која ће несумљиво бити преименована када пуна анализа и поређење резултата са Вујадиновићевим буде готова, чиме ћемо несумљиво добити снп који дефинише племе, односно род Бјелопавлића, као и његову приближну старост.

Милован ми је дозволио приступ Секулићевом налогу (на чему му захваљујем). Приметио сам у одељку Hg and SNPs да нема промена, тако да ће Секулић готово сигурно остати на Z13591* нивоу.

Ово су две дијаметрално супротне тврдње. Да ли ће Вујадиновић и Секулић формирати нову млађу грану или не? Ако Секулић остаје на Z13591*, онда неће формирати нову млађу грану тј. њих двојица међусобно нису ништа ближи у односу на то колико су блиски породицама са Ибра.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 421
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Бјелопавлићи E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591
« Одговор #361 послато: Мај 16, 2025, 09:39:27 поподне »
Уколико се твоја претпоставка потврди, свакако ће у табели Српског ДНК пројекта бити формирани родови са новим називима. То је најмањи проблем. Али за то је потребно знатно више резултата.

Сви велики родови имају неколико основних грана по родословима, али у тим родословима увек има недостатака иако су великим делом тачни (Никшићи су одличан пример). Да ли је Бијели Павле имао два сина (како се наводи у предању) или је имао неколико синова, а можда и брата који је са њим дошао, не можемо знати без већег броја резултата. За Бубу рецимо постоји и предање да није био син Бијелог Павла, већ унук. За Вујадиновиће постоји и предање да нису од Бубића из Вражегрмаца тј. нико од Бубића их не држи као своје. Вероватно јесу Бубићи с обзиром да припадају овом роду, али могу бити и од неког Митровића који је дошао у Вражегрмце. Дакле, треба барем још један Бубић (и то неко ко није споран по предањима) да уради дубљи тест. Најбоље неко из Мартинића. За закључак да ибарски петковштаци не потичу од Бјелопавлића потребно да се искључи могућност да потичу од неке од две основних грана Митровића и Бубића, а њих није мало. Ево и списка:
1. Митровићи > Павковићи (Митар > Павко)
2. Митровићи > Матијашевићи, Томашевићи и Колашиновићи (Митар > Никола)
3. Митровићи > Петрушиновићи (Митар > Петрушина)
4. Бубићи > Љепчиновићи (Буба > Радеља)
5. Бубићи > Вукшићи (Буба > Вукша или Буба > Нико > Вукша)
6. Бубићи > Ераковићи (Буба > Ерак или Буба > Нико > Ерак)
7. Бубићи > Вражегмци (Буба > Раслав)

Породице са Ибра могу потицати од било које од ових грана не рачунајући Љепчиновиће, који су муслимани. У најмању руку је неопходно да се формирају две засебне гране за Бубиће и Митровиће којима би се потврдио родослов о гранању Бјелопавлића, а уколико би се потом испоставило да нико од неколико тестираних са Ибра из различитих породица не припада ниједној од те две гране, као ни грани која би била заједничка за Митровиће и Бубиће, онда би могли са великом вероватноћом да констатујемо да је твоја претпоставка тачна. У почетку јесте потребно пар дубљих тестова, али после ће са SNP тестовима ићи све брже. Можда ћеш рећи да је лако мени да ово причам, а да тестови уопште нису јефтини, али терет доказивања је увек на ономе ко има неку претпоставку.
Захваљујем на смерницама за даље "доказивање" одвојености родова ибарских Петковчана и Бјелопавлића али, уз дужно поштовање, не верујем да се тестирањем може потићи више од верификације родослова који је у својој студији П. Шобајић изложио, који је узгред буди речено, само једна од варијанти родослова Бјелопавлића.

Друге варијанте, које су забележили поп Ристо Бошковић у књижици „Приче из повјеснице Бјелопавлића“ из 1902. године, Милован – Мишо Брајовић у књизи „Племе Бјелопавлићи“, Блажо Милованов Вулетић у монографији „Биљешке и причања из живота Бјелопавлића по причању старих брђана“ и друге монографије од Бјелопавлића о Бјелопавлићима представљају мање или веће варијације на тему са честим, значајним одступањима међусобом, и нарочито у односу на Шобајићев родослов.

Оно што јесте заједничко свима јесте матично подручје Бијелог Павла – Дукађин (Метохија), и два син Бијелог Павла – Шћепан и Митар, мада се негде среће да је и Буба Павлов син, а не унук и слично.

Истраживање порекла ибарских Петковчана никада није имало за циљ верификацију родослова Бјелопавлића, који је у најмању руку „флуидан“, а и како не би био када покушава да реконструише директне сродничке везе које сежу уназад до 14. века, што је готово немогуће са већим степеном прецизности.

Полазна основа овог истраживања јесте била и биће да су Бјелопавлићи и ибарски Петковчани, генетски сродници чије сродство потиче из средњег века, и са подручја које и сами Бјелопавлићи сматрају матичним подручјем свог родоначелника – Метохије. Иначе, савремени истраживачи порекла и еволуције рода, односно племена Бјелопавлића попут Миљана Станишића који је и сам Бјелопавлић, сматрају да је матично подручје са којег је исељен Бијели Павле управо средњевековно Хвосно, односно данашњи Метохијски Подгор.
 
Садашње стање на Yfull стаблу управо подржава тезу о независном развоју два генетички блиска рода, која су се одвојила у средњем веку.

Сваки даљи допринос које ће тестирање ибарских па и полимских Петковчана донети у контексту бољег разумевања еволуције рода Бјелопавлића ће свакако бити значајан из перспективе шире историје српског народа на подручју средњевековне Зете, односно данашње Црне Горе, и радо ћу поделити будуће резултате на Форуму, али немам намеру да даље доказујем оно што је евидентно.

Немам проблем са тиме да се на Форуму настави са коришћењем назива који су се и до сада користили, мој предлог је био добронамеран и сврсисходан.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 421
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Бјелопавлићи E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591
« Одговор #362 послато: Мај 16, 2025, 10:38:05 поподне »
Јакшић (Бучорога), Св. Петка, Доњи Јасеновик, Зубин Поток

Припада хаплогрупи: Е-V13 > Z1057 > Z5017 > Z16988 > Y133830 > FT89249 > Z13591> FT89644*

Коначно је пристигао дуго очекивани резултат WGS теста једног изворног Јакшића, директног потомка кнеза Стевана, који је према запису Лутовца у студији „Ибарски Колашин“, био први „колашински кнез“, кога је „султан населио на пусту земљу“.

Оно што је донекле изненађење јесте што су с обзиром на Лутовчеве записе, и упркос одсуству таквог предања код најстаријих живих Јакшића у Доњем Јасеновику, Газиводама и Вучи, Јакшићи „упали“ у кластер ибарских Петковчана FT89644 и нису остали на нивоу Z13591 са Бјелопавлићима.

Међутим, с обзиром на изворна предања у самим Јакшићима, као и доступним подацима из пописа Доњег Јасеновика 1832. године, овакав резултат се могао и очекивати.

Годиште првог кнеза Стевана није познато, али се период његовог живљења може претпоставити с обзиром да су 1832. године била жива два његова сина – Вуксан, који је рођен 1742. године, и Деспот, који је рођен 1757. године.

Оправдано је претпоставити да је први Стеван рођен око 1700. године, што је 20 година раније него што се процењује да је рођен Кадија, родоначелник бјелопавлићких Кадића (по некима изворима сродника исељених Колашиновића), и неких 20-30 година после најстаријих пописаних Крлигаћана, Коматовића-Брњачана, Зупчана, предака Ђуровића у Радич Пољу, као и Милована, претка већине данашњих Божовића у Придворици.

Дакле, нетачни су Лутовчеви наводио Јакшићима као „најстаријим досељеницима и становницима Ибарског Колашина“ с обзиром да су побројана села имала старије пописане или поменуте становнике од кнеза Стевана. Поред тога, истовремено су Јакшићи 1832. године пописани у селу Вуча код Лепосавића, са 5 кућа, и три претка који су рођени у првој половини 18. века.

Дакле, да су се сви мушкарци који су наведени у Колашиновићима у Добриловском катастиху у 17. или 18.  веку иселили у ибарску долину, не би их било довољно да покрију бројност само Јакшића у том периоду, који су један од преко 15 до сада тестираних родова Ибарских Петковчана који су FT89644+.

Надам се да ове бројке, као и периодизација на основу изворне грађе помажу да се стекне мало реалнија слика реда и величине родова, као и њихове старости у ибарској долини.

С обзиром да још увек није довршена Yfull анализа Јакшићевих сирових података, није могуће рећи колико има новела, али ће сасвим сигурно образовати дубљу подграну испод FT89644 заједно са Миловановићем из Доњих Варага.

На крају бих желео да се срдачно захвалим Влади Бојановићу који је одвојио време и уложио труд у анализу резултата до сада тестираних Бјелопавлића и ибарских Петковчана, и закључцима које је поделио са нама, а који говоре у прилог изнетим тезама о старости везе између родова Бјелопавлића и ибарских Петковчана, која поткрепљује тезу о независном развоју ова два блиска генетичка рода, од средњег века до данас.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8102
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Бјелопавлићи E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591
« Одговор #363 послато: Мај 16, 2025, 11:03:03 поподне »
Јел то значи да је слава Света Петка почела да се слави у том роду у Метохији у средњем веку и да Бијели Павле није предак ибарских Петковчана?
« Последња измена: Мај 16, 2025, 11:10:08 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 421
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Бјелопавлићи E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591
« Одговор #364 послато: Мај 16, 2025, 11:34:48 поподне »
Јел то значи да је слава Света Петка почела да се слави у том роду у Метохији у средњем веку и да Бијели Павле није предак ибарских Петковчана?
Управо тако.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1642
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Бјелопавлићи E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591
« Одговор #365 послато: Мај 17, 2025, 08:41:16 пре подне »
Миловане, честитке на још једном значајном резултату! Дакле, најновијим резултатом је потврђена припадност Јакшића из Доњег Јасеновика код Зубиног Потока грани FT89644, са модалним вредностима DYS 458=16 и DYS 385=16-18.

Иначе, што се тиче Милошевог топлог зеца:
Очигледно ћемо имати још један велики род попут Никшића, који ће изгледа морати проћи кроз "топлог зеца" ...
кроз који су више него успешно прошли Тарски Никшићи, интересантно је видети од када датирају његове амбиције писања монографије о Тарским Никшићима, али и о Колашиновићима:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1646.msg151011#msg151011

Од Милошеве најављене монографије о Тарским Никшићима знамо да нема ништа, јер је генетички део оборио његову хипотезу/закључак (чуј, закључак) о генетички засебном и различитом племену у односу на Никшиће Жупљане, Ровчане и Требјешане, али сада се фрустрација због добијених генетичких резултата лагано сели овде на теми о Бјелопавлићима, јер му STR, SNP и WGS резултати, а свакако ни предања Бјелопавлића о пореклу њиховог родоначелника, не иду на руку којом Ибарске Петковчане жели да прикаже као род Колашиновића.

Али, тако се некако склопе ствари, и ту не вреди много кукати: временом због свог независног рада и труда постанеш опсесија једне специфичне врсте људи, и од тада, шта год рекао, написао, учинио, изнова и изнова ћеш пролазити кроз тог Милошевог или нечијег другог топлог зеца. Њима то, без бриге, неће досадити, али теби хоће; међутим, то је игра коју ти не можеш да прекинеш. Зато ти је најпаметније да је игноришеш. Нешто мање паметно, али и даље исправно, јесте да се с њом спрдаш. Сасвим будаласто је да се с топлим зецом расправљаш (дарујући му непостојећи легитимитет саговорника), да му црташ да је у заблуди, да га одобровољаваш на овај или онај начин.

Нема потребе да ми захваљујеш на анализи хаплотипова тестираних Бјелопавлића и Ибарских Петковчана, ту сам да помогнем колико могу (како теби тако и другим истраживачима), и да ти скренем пажњу на фамилије, чијим будућим SNP и WGS резултатима би се сасвим сигурно дошло до још веће разноврсности Z13591 и FT89644 грана. Посебно су ми интересантне фамилије са славом Ђурђиц, од којих је наведени Рајковић из околине Неготина са карактеристичним комбинацијама STR вредности DYS 385=16-17 и DYS570=19 и друге тестиране фамилије из Расинског округа, из околине Трстеника, са модалним хаплотипом. Мишљења сам да би се и са њиховим дубинским тестирањима дошло до великог открића.
« Последња измена: Мај 17, 2025, 08:43:32 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже Milić0902

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Бјелопавлићи E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591
« Одговор #366 послато: Мај 19, 2025, 01:17:34 пре подне »
 Предложио бих да се кроз анализу Ибарских Петковчана обухвате и породице ; Вучић из Црколеза, Белошевић из Црколеза и Жакова, Шапић и Томашевић из Суогрла. Наведена села се граниче са Ибарским Колашином.
Моја породица Вучић, има предање о сродству са наведеним Јакшићима и Ђурићима из Црепуље, тако да међусобне брачне везе нису одобраване све до друге половине 20 века.
Резултати ДНК анализе на 23-25 маркера, покзали су да се у односу на Рајковића из Чубре, разликују само на једном параметру, DYS 358=17-16, а мој DYS=16-18. Тврдње старијих Вучића, да су се наши у Метохију доселили крајем 18 или почетком 19 века, вероватно ће се показати тачним. Турским пописиима из 1847 године, уписан је Никола од оца Јована, 111 година, што би значило да је роћен 1736 године а отац Јован око 1710. Родбинску везу са породицама у Ибарском Колашину за сада нисам пронашао. Поред Рајковића из Чубре, најмање разлике на 23 маркера су са породицама, Протић из Пећи, Радомировић из Вучитрна и Младеновић из источне Србије.Изузев Протића са којим нисам успоставио контакт, остали имају предања да су у нове крајеве досељени из Метохије.       

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 421
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Бјелопавлићи E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591
« Одговор #367 послато: Мај 19, 2025, 05:31:26 пре подне »
Предложио бих да се кроз анализу Ибарских Петковчана обухвате и породице ; Вучић из Црколеза, Белошевић из Црколеза и Жакова, Шапић и Томашевић из Суогрла. Наведена села се граниче са Ибарским Колашином.
Моја породица Вучић, има предање о сродству са наведеним Јакшићима и Ђурићима из Црепуље, тако да међусобне брачне везе нису одобраване све до друге половине 20 века.
Резултати ДНК анализе на 23-25 маркера, покзали су да се у односу на Рајковића из Чубре, разликују само на једном параметру, DYS 358=17-16, а мој DYS=16-18. Тврдње старијих Вучића, да су се наши у Метохију доселили крајем 18 или почетком 19 века, вероватно ће се показати тачним. Турским пописиима из 1847 године, уписан је Никола од оца Јована, 111 година, што би значило да је роћен 1736 године а отац Јован око 1710. Родбинску везу са породицама у Ибарском Колашину за сада нисам пронашао. Поред Рајковића из Чубре, најмање разлике на 23 маркера су са породицама, Протић из Пећи, Радомировић из Вучитрна и Младеновић из источне Србије.Изузев Протића са којим нисам успоставио контакт, остали имају предања да су у нове крајеве досељени из Метохије.     

Драги земљаче,
Хвала на поруци и препоруци! Тренутно су у поступку тестирања на FT89644 Томашевић, Шапић и Тодоровић из Рудника, и било би од великог значаја ако бисте Ви Вучићи, Белошевићи и Тијанићи желели да се тестирате. Ако сте заинтересовани, пошаљите ми приватну поруку да се договоримо.

Метохијски Подгор, као и Дреница 17., 18. и 19. века си суштински неодвојиве области од ибарске долине у етничком и културолошком погледу, и сматрам да је од средњег века, у више таласа дошло до занављања становништа ибарске долине (не и замене) управо из ове две суседне области, а да је масовније насељавање копаоничке микро области наступило након Друге велике сеобе преосталим српским становништвом Дренице, и делом Подгора, док је Подгор наставио кроз наредне векове да допуњује становништво подгорина Мокре и Рогозне стихијским и спонтаним померањима и присаједињавањем већ исељеним рођацима у ранијим периодима и вековима, док су масовније миграције од краја 18 и почетка 19 века ишле ка Гружи, Левчу и Лепеници, баш као и два века раније када су њихови сродници током Прве сеобе ове области населили.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1642
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Бјелопавлићи E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591
« Одговор #368 послато: Мај 19, 2025, 09:22:26 пре подне »
Драги Миловане, чини ми се да би госп. Вучић волео да и његов резултат на 23 маркера обухватим у анализи, што је и навео на почетку коментара, и да га занимају евентуалне ближе генетичке повезнице, са досадашњим тестираним Ибарским Петковчанима.

Госп. Вучићу, анализа којом сам се бавио је имала за циљ да прикаже приличан број хаплотипова тестираних Ибарских Петковчана, који због појединих карактеристичних вредности на споромутирајућим маркерима одн. одступања од модалних хаплотипова, јасно указују на широку генетичку лепезу међу њима и на велику разноврсност, а на другој страни и јасно доказују да њихово даље порекло није од Бјелопавлића. Ово је апсолутно очекивано али и извесно и без дубинских тестова, јер свако ко се бавио сличним истраживањима неких других родова, са сличним предикцијама и претпоставкама (тамо где као такве постоје), добио је на крају верификацију истих са спроведеним дубинским тестирањима у иностраним лабораторијама, па је и ова STR анализа незаобилазна, корисна и у потпуности примерена и сврсиходна. На крају крајева, осим STR анализе у прилог доношења горе наведених закључака, иде и добијена основна генетичка профилизација Бјелопавлића, са резултатом новотестираног Секулића из огранка Митровић, који репрезентује један од два основна огранка Бијелопавлића (чиме је дефинитивно потврђено и предање Вујадиновића о пореклу од огранка Бубић, јер је утврђено да не дели ниједан SNP са Секулићем испод Z13591), што је доказ да се генетичко раздвајање њихових огранака догодило у давној прошлости, одн. управо са синовима Бијелог Павла, како и предања о Бијелом Павлу и родоначелницима огранака казују:

Интересантно би било анализирати записе Шобајића и ставити у познати историјски контекст
https://www.makroekonomija.org/sela/bjelopavlici-i-pjesivci-petar-sobajic-cid-podgorica-1996/:

”Бубићи су друга велика и разграната породица у племену, живе на два краја племена, у Мартинићима и Вражегрмцима. Њен родоначелник Буба је био, у Мартинићима и Вражегрмцима. Њен родоначелник Буба је био, по општем предању које се сада одржава, син Бијелог Павла из Дукађина. У селу Сретњи се поделио са братом Митром, од кога су Митровићи и иселио у Мартиниће, а одатле је његов син прешао у Вражегрмце. Бубићи се деле на неколико мањих и већих браства. Име Бубићи, исто као и име Митровићи се ретко употребљава.

Што се тиче Вашег хаплотипа, он је модалан за род Ибарских Петковчана, што значи да имате велики број блиских поклапања. Једина карактеристична вредност коју имате је снижена на DYS 570=19, не делите је са Ибарским Петковчанима, као ни са Бијелопавлићима, али је делите са Рајковићем из Чубра са славом Ђурђиц, међутим, због Рајковићеве ретке DYS 385=17-18, као и због различите крсне славе, рекао бих да веза није из млађег периода. Мали број разлика на маркерима не значи и да сте са свим тим фамилијама које сте навели и генетички блиски, често се она не потврди путем дубинских тестова. Постоје бројни примери тога, навешћу рецимо своју "блискост" са једним Булатовићем, са којим имам две разлике на маркерима, али се на крају утврдило да нам је заједнички предак рођен пре ~950 година. Једноставно су се наше мутације на маркерима временом и случајно поклопиле.

Дакле, за одређивање степена блискости између две и/или више фамилија унутар једног рода, битнија су понекад упоређивања вредности на споромутирајућим маркерима. Међутим, оно што је по мом мишљењу највероватније јесте Ваша припадност FT89644 грани, због предања о сродности са Јакшићима и резултату WGS теста, који га је сместио у FT89644. Предање можете свакако испитати преко јефтинијег SNP тестирања на FT89644, и на Јакшићеве новеле, када буду номиновани, уколико сте заинтересовани за тако нешто свакако се можете обратити Миловану.

Навели сте да мали број разлика имате и са Младеновићем из Мајданпека, сад сам приметио да Младеновић слави Митровдан, што је још један интересантан податак, који не улива оптимизам у блискост са Вашом породицом, уз двоструку разлику на DYS 570 (Младеновић има 21), али уз предање о даљем пореклу из Метохије, може представљати још један додатни смер ка генетичком истраживању овог доста широког и очито старог рода на простору Метохије.

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 697
Одг: Бјелопавлићи E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591
« Одговор #369 послато: Мај 19, 2025, 11:24:31 пре подне »
Да додам један прилог о слави Бјелопавлића Св. Петка можда буде од помоћи истраживачима на Косову и Метохији. Један од родова који је "увезао" ову славу на споменуто подручје је род Бјелопавлића као што видимо доминантно северно од Ибра и једног дела Метохије што потврђују генетски резултати. Од 579 тестирана Српска рода на Косову и Метохији 51 слави Св. Петку од тога I2a-5; R1a-2; R1b-4; I1-1; J2b-1; G2a-1 и доминантно хаплогрупа Е са 37 тестираним која је великом већином припада поменутом роду Бјелопавлића. Као што је Вучић из Црколеза писао овај део Метохије је у непосредној близини Севера Косова тако да родови јужно од Ибра које баштине шорекло од Бјелопавлића а генетика то и потврђује није ништа чудно али мени се чини да је ова миграција морала да буде раније јер велики број родова постоје и просто нису могли за 200 година толико да се рашире, једино ако није дошла већа група Бјелопавлића на тај простор и са више родова учествовала у насељавању. Пошто се Влада икључуо у ову дискусију чисто примера ради као код Св. Петке иста је ситуација и са славом Св. Лука коју су на Косово опет могу рећи увезли Никшићи где је од укупно 21 тестираног са овом славом 16 са хаплогрупом I2a и сви су насељени северно од Ибра те би се ове миграције могле бити заједничке Бјелопавлића и Никшића јер кад погледамо њихова предања поклапају се са временима досељавања по селима па је и та миграција морала бити заједничка. Везе између ових породица би требало истражити јер су везе очигледне још из старијег пребивалишта и који су узроци њих натерали да се одатле селе.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1642
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Бјелопавлићи E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591
« Одговор #370 послато: Мај 19, 2025, 12:34:01 поподне »
Да додам један прилог о слави Бјелопавлића Св. Петка можда буде од помоћи истраживачима на Косову и Метохији. Један од родова који је "увезао" ову славу на споменуто подручје је род Бјелопавлића као што видимо доминантно северно од Ибра и једног дела Метохије што потврђују генетски резултати. Од 579 тестирана Српска рода на Косову и Метохији 51 слави Св. Петку од тога I2a-5; R1a-2; R1b-4; I1-1; J2b-1; G2a-1 и доминантно хаплогрупа Е са 37 тестираним која је великом већином припада поменутом роду Бјелопавлића. Као што је Вучић из Црколеза писао овај део Метохије је у непосредној близини Севера Косова тако да родови јужно од Ибра које баштине шорекло од Бјелопавлића а генетика то и потврђује није ништа чудно али мени се чини да је ова миграција морала да буде раније јер велики број родова постоје и просто нису могли за 200 година толико да се рашире, једино ако није дошла већа група Бјелопавлића на тај простор и са више родова учествовала у насељавању. Пошто се Влада икључуо у ову дискусију чисто примера ради као код Св. Петке иста је ситуација и са славом Св. Лука коју су на Косово опет могу рећи увезли Никшићи где је од укупно 21 тестираног са овом славом 16 са хаплогрупом I2a и сви су насељени северно од Ибра те би се ове миграције могле бити заједничке Бјелопавлића и Никшића јер кад погледамо њихова предања поклапају се са временима досељавања по селима па је и та миграција морала бити заједничка. Везе између ових породица би требало истражити јер су везе очигледне још из старијег пребивалишта и који су узроци њих натерали да се одатле селе.
Машиш поенту. Генетичке анализе нису доказале досељење Бјелопавлића у Метохију, већ да су тамошњи Петковчани старинци као и предање о пореклу Бијелог Павла из Дукађина (Метохије).

Што се тиче Никшића на Косову, које су то гране Никшића присутне на Косову? Ни онај WGS резултат Јоксимовића-Требаљевца пореклом из Придворице, а још даљим из потарског села Требаљева код Колашина, није открио генетичке повезнице са Никшићима Жупљанима, Ровчанима и Требјешанима, као ни резултати прибраћених изворним (Тарским Никшићима) Требаљевцима, чија генетика је такође непостојећа међу њима.
« Последња измена: Мај 19, 2025, 12:38:10 поподне Владимир Бојановић »

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3016
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Бјелопавлићи E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591
« Одговор #371 послато: Мај 19, 2025, 01:08:37 поподне »
Машиш поенту. Генетичке анализе нису доказале досељење Бјелопавлића у Метохију, већ да су тамошњи Петковчани старинци као и предање о пореклу Бијелог Павла из Дукађина (Метохије).

Што се тиче Никшића на Косову, које су то гране Никшића присутне на Косову? Ни онај WGS резултат Јоксимовића-Требаљевца пореклом из Придворице, а још даљим из потарског села Требаљева код Колашина, није открио генетичке повезнице са Никшићима Жупљанима, Ровчанима и Требјешанима, као ни резултати прибраћених изворним (Тарским Никшићима) Требаљевцима, чија генетика је такође непостојећа међу њима.
Да проверим пратим ли ја овај развој ситуације добро 😊Мислиш ли да Петковчани и Бјелопавлићи немају исту матицу? Видим да су генетички подељени.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 421
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Бјелопавлићи E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591
« Одговор #372 послато: Мај 19, 2025, 01:41:36 поподне »
Да проверим пратим ли ја овај развој ситуације добро 😊Мислиш ли да Петковчани и Бјелопавлићи немају исту матицу? Видим да су генетички подељени.

Не, Бјелопавлићи и Ибарски Петковчани деле исту средњевековну матицу негде на подручју Метохије, односно Метохијског Подгора одакле су се независно једни од других селили и самостално развијали.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1642
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Бјелопавлићи E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591
« Одговор #373 послато: Мај 19, 2025, 01:43:28 поподне »
Да проверим пратим ли ја овај развој ситуације добро 😊Мислиш ли да Петковчани и Бјелопавлићи немају исту матицу? Видим да су генетички подељени.

Матица Ибарских Петковчана и Бјелопавлића је Метохија (Хвосно)/Дукађин. И највећи број аутора забележио је предање о Бијелом Павлу, да је дошао на подручје које ће се касније по њему назвати Бјелопавлићи - из Метохије/Дукађина. Генетичке анализе не оповргавају предање, већ га доказују.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3016
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Бјелопавлићи E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591
« Одговор #374 послато: Мај 19, 2025, 01:45:35 поподне »
Ок,сад је јасно.

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 697
Одг: Бјелопавлићи E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591
« Одговор #375 послато: Мај 19, 2025, 04:30:52 поподне »
Машиш поенту. Генетичке анализе нису доказале досељење Бјелопавлића у Метохију, већ да су тамошњи Петковчани старинци као и предање о пореклу Бијелог Павла из Дукађина (Метохије).

Где је и како је доказано да су "ибарски Петковчани" староседеоци у Метохији?

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3016
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Бјелопавлићи E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591
« Одговор #376 послато: Мај 19, 2025, 05:21:55 поподне »
Може ли се за Бјелопавлиће рећи да су најзападније брдско племе? Можда је боље рећи брђанско?

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5689
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Бјелопавлићи E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591
« Одговор #377 послато: Мај 19, 2025, 06:52:27 поподне »
Врло смело и исључиво тврђење које је засновано на којим директним изворима?
Личном тумачењу значења “Колашини” у историјским споменицима?

Становништво села Колашиновићи је према оним ретким имформацијама етнолога највероватније припадало огранцима Митровића који су, као што је потврђено, негативно на FT89644, који је сигнификатор Ибарских Петковчана.

Објасни стара гробља Цветнића у Превлаку, Малетића у Кобиљој Глави, Ђусића у Тинићу и друга од којих нека попут првих пре датирају Колашиновиће у Потарју.

Лично се не вређам јер знам са каквог методолошки заснованог становишта долазе овакви коментари, али да не знам и да сам становник или припадник родова који потичу из овог дела Старе Рашке, лично бих био увређен због тендециозног свођења стариначког и староседелачког становништва на статистичке грешке упркос споменицима и изворима, и њиховом вишевековном континуитету и опстанку на тим подручјима.

У Ибарског долини не постоје Колашиновићи, за које нико у народу није чуо, постоје Петковчани.

Знам да нећу моћи да променим наратив, али ово пишем да би други могли да прочитају и донесу суд. Не бих волео да буде прича као са Никшићима, која је направила више штете него користи.

Пренећу овде drajver-ове речи:

Већ је помињан на теми род Колашиновића, по коме је и насеље и касније град Колашин добио име. Овај род наjдаљим поријеклом био је из Бјелопавлића, а с обзиром на генетичке резултате најправилније би га било звати род Бјелопавлића-Колашиновића. Назив насеља Колашиновићи у Бјелопавлићима помиње се у дефтерима још 1570. године, међутим и прије тога у султановом берату из 1565. године у Колашиновићима, на мјесто преминулог кнеза Милоша поставља се његов син Тодор. Овај податак о берату из 1565. године доноси Милан Васић у свом раду "Градови под турском влашћу" и наводи као извор необјављени турски документ. При томе Васић не прецизира гдје би то село могло бити. Позивајући се на овај податак Васића, Шћепановић у свом раду "Племенска организација на тлу Потарја и Полимља" наводи да се поменуто село и кнезови налазе у нахији Никшићи (тарски Никшићи). Овај податак је битан јер би помјерио досељавање Колашиновића на подручје Таре у прву половину 16. вијека. Међутим, то се не може сигурно тврдити, јер извор на који се ослања ова тврдња није тако недвосмислен. Сигурно је свакако да су до краја 16. вијека Колашиновићи већ били досељени на подручје Таре, јер их познато писмо папи из 1597. године помиње заједно са другим тарским племенима. Помиње се град Колашин први пут 1651. године, а Колашиновићи у синђелији патријарха Гаврила из 1657. године. Племенски назив Колашиновић јавља се у 17. вијеку и у имену митрополита будимљанског Пајсија Колашиновића као и у једном запису из 1667. године гдје се помиње "поп Марко Јовановић от племена Колашиновић".

Сама чињеница да су Турци одлучили да граде град усред племенске територије Колашиновића, морао се негативно одразити на даљу судбину овог рода и његово присуство у Потарју. Колашин крајем 17. и почетком 18. вијека, свакако није био најпријатније мјесто за живот хришћанина. Колашиновићи су се у овом периоду највише исељавали према Ибарском Колашину, коме ће пренијети и име. Само ријетка братства овог рода остаће и даље присутна на подручју Таре, одакле ће се исељавати према Полимљу.

4 чињенице, које су битне и непобитне:

1) Колашиновићи у области Бјелопавлића током 16. века
2) Колашиновићи у Потарју, у Добриловинском катастиху током 17. века и оснивачи Колашина
3) Колашиновићи се спомињу у Зупчу 1766. у Девичком Катастиху
4) Област Клопотника мења име у Колашин, управо због досељених Колашиновића.


За разлику од Колашиновића који се спомињу на простору И. Колашина током 18. века, назив "Ибарски Петковчани" се нигде у литерарури не спомињу. То што данас не памте тај назив, није никакав доказ, јер им је тај назив у самом демониму- Колашинци.

Што се тиче гробаља- на основу чега је утврђена њихова старост и припадност одређеном роду?

Најромантичније приче о И. Колашину настале су у последњих пола века, претежно испред задруга. Али и у ранијем периоду у својим предањима су имали Дробњаке, који то нису, Куче, који то нису, Пипере, који то нису.

То што ће се неко увредити због чињеница, није довољан разлог да му подилазимо и стварамо неку причу која би задовољила њихов его.

Један добар рад Весне Зарковић-
"О почецима савременог Ибарског Колашина"

https://linksharing.samsungcloud.com/7gaHx2k3Pk3E
« Последња измена: Мај 19, 2025, 07:52:06 поподне Милош »

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3016
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Бјелопавлићи E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591
« Одговор #378 послато: Мај 19, 2025, 06:56:48 поподне »
Знам да нећу моћи да променим наратив, али ово пишем да би други могли да прочитају и донесу суд. Не бих волео да буде прича као са Никшићима, која је направила више штете него користи.

Пренећу овде drajver-ове речи:

4 чињенице, које су битне и непобитне:

1) Колашиновићи у области Бјелопавлића током 16. века
2) Колашиновићи у Потарју, у Добриловинском катастиху током 17. века и оснивачи Колашина
3) Колашиновићи се спомињу у Зупчу 1766. у Девичком Катастиху
4) Област Клопотника мења име у Колашин, управо због дисељених Колашиновића.


За разлику од Колашиновића који се спомињу на простору И. Колашина током 18. века, назив "Ибарски Петковчани" се нигде у литерарури не спомињу. То што данас не памте тај назив, није никакав доказ, јер им је тај назив у самом демониму- Колашинци.

Што се тиче гробаља- на основу чега је утврђена њихова старост и припадност одређеном роду?

Најромантичније приче о И. Колашину настале су у последњих пола века, претежно испред задруга. Али и у ранијем периоду у својим предањима су имали Дробњаке, који то нису, Куче, који то нису, Пипере, који то нису.

То што ће се неко увредити због чињеница, није довољан разлог да му подилазимо и стварамо неку причу која би задовољила њихов его.
Значи у овом случају миграција је дефинитивно ишла у смеру запад-исток?

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 421
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Бјелопавлићи E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY155704>Z13591
« Одговор #379 послато: Мај 19, 2025, 08:12:06 поподне »
Где је и како је доказано да су "ибарски Петковчани" староседеоци у Метохији?

Где је и како доказано да нису? У преписивачким радовима етнолога? Где су сви Крлигаћани прозвани Чубрци јер Урошевић није марио да испоцесуира информације које је добио од Секуле Добричанина?

Дискутујете о чињеницама и резултатима, не нагађањима и инсинуацијама.