Старо српско становништво жупе Брсково

[drajver]

4 године сам чекао признање да припадници рода Y134578 нису изворни Тарски Никшићи, или тачније припадници Y134578>Y134585 како их је драјвер овде означио, и да Тарски Никшићи нису "генетички различит и засебан род у односу на Никшиће Жупљане и Ровчане", како су представљени у књизи о Херцеговцима, и коначно сам га дочекао. Додуше, у мало завијеној форми, али ипак је признање ту (што је опет последица дубинских резултата рода Никшића и успешног решавања никшићког ребуса). Било је за очекивати да га видимо и раније, али никад није касно.  Да ме неко случајно не би схватио погрешно, нити ликујем, нити ми ово признање представља некакву сатисфакцију, нити неку револуционарну прекретницу у даљим генетичко-генеалошким истраживањима рода Никшића, али свакако ми је драг напредак у драјверовим анализама.

Увијек ми је драго када другим људима уљепшам дан. 

Сад кад смо завршили са родом I2-Y56203>Y134585, било би добро да видимо шта је остало од правих Никшића у Потарју. Поменуо си неке родове. Можеш ли излистати све оне које сматраш потомцима тарских Никшића, а да су данас присутни на простору Потарја?

[Милош]

Имајући у виду овакав сценарио, мислим да је сврсисходније за род Тарских Никшића изабрати неки други назив. Племе Тарских Никшића из 17. вијека није исто што су и средњовјековни родови I2-Y56203>Y134585 и род Никшића. Немам неки смислен приједлог за назив рода I2-Y56203>Y134585, али бих свакако у његов назив уврстио термин "Брсковци", јер ми се чини да су међу најстаријим родовима овог подручја.

Рекао бих да овде мислиш на назив за Y134585, где су поред родова са Лучинданом и они са Аранђеловданом и Симеунданом? Не и на грану Y134065?

[drajver]

Рекао бих да овде мислиш на назив за Y134585, где су поред родова са Лучинданом и они са Аранђеловданом и Симеунданом? Не и на грану Y134065?

Да, мислим на грану I-Y134585 која укључује и оне који славе Лучиндан и Аранђеловдан и Симеундан. Међутим, оно што ме занима јесте да ли је Рабреновићу уопште тестиран Y190065? Ако би се којим случајем показало да је Рабреновић позитиван на Y190065 онда би се овај назив Брсковци могао спустити до тог нивоа.

[Милош]

Да, мислим на грану I-Y134585 која укључује и оне који славе Лучиндан и Аранђеловдан и Симеундан. Међутим, оно што ме занима јесте да ли је Рабреновићу уопште тестиран Y190065? Ако би се којим случајем показало да је Рабреновић позитиван на Y190065 онда би се овај назив Брсковци могао спустити до тог нивоа.

Рабреновићев тест не покрива ништа испод Y134585. А ти СНП-ови нису доступни на Yseq-у.

Међутим, ако су и Рабреновићи, као и Виријевићи, индиректном методом закључивања, били део Тарских Никшића у 17. веку, не видим разлог да се и они не сврстају као део тог племена. Друга је прича са Симеунштацима са Влашића.

Ја бих тренутно променио назив у "Тарски Никшићи ....>Y134065". Па у ходу радити промене, кад их и ако их буде било.

[drajver]

Рабреновићев тест не покрива ништа испод Y134585. А ти СНП-ови нису доступни на Yseq-у.

Међутим, ако су и Рабреновићи, као и Виријевићи, индиректном методом закључивања, били део Тарских Никшића у 17. веку, не видим разлог да се и они не сврстају као део тог племена. Друга је прича са Симеунштацима са Влашића.

Ја бих тренутно променио назив у "Тарски Никшићи ....>Y134065". Па у ходу радити промене, кад их и ако их буде било.

Да, али племе Тарских Никшића у 17. вијеку је прилично касна групација формирана по територијалном принципу. У њу улазе и брсковски Кулизићи и вјероватно још неки родови. Досад смо углавном гледали на пројекту да родове именујемо по родовско-генетичком, а не по племенском принципу. То би било исто као кад би испред назива рода Тепчани стављали одредницу Дробњаци Тепчани или Дробњаци Караџићи. Што углавном не чинимо. Мислим да би без обзира на раније коришћена именовања, а да се не би уносила и даље забуна око овог рода, бољ ебило изабрати неки други назив који не садржи име Никшића. То је само мој приједлог. Ионако никад нисам сматрао да је именовање рода много битна ствар, јер сам свјестан  чињенице да ће се у будућности такви називи мијењати и да ће зависити од нових резултата. Добар дио назива родова и сада на пројекту би се могао назвати "радним".

[drajver]

Када се овдје на форуму писало о правим Никшићима у Потарју, најчешће се помињала група родова која припада хаплогрупи I2-FT190799>Y189944>Y483870>Y336366. Припадници ове гране су лако и хаплотипски уочљиви јер дијеле не баш честу комбинацију маркера DYS390=23 и DYS391=10. Овој грани припадају:

Јовановићи из Прошћења, Лепенца и Стевановца/ Мојковац (који су и WGS тестирани). О њиховом поријеклу нисам пронашао неких детаљнијих података у етнографској литератури. Видим да се на форуму помињало да потичу од неких Симовића. Слично предање да потичу од Симовића има још једна породица која слави Лучиндан, Гушићи у Г.Бијелој/ Шавник. Међутим они имају предање о поријеклу из Роваца. Чини се да постоји предање које и Јовановиће повезује са Ровцима, али треба рећи да у Ровцима постоји род Јовановића, који су огранак Ровчана Срезојевића и који, судећи по генетичким резултатима, не би требали имати везе са Јовановићима из Прошћења.

Спајићи на подручју Пљеваља, у насељима Обарде и Поблаће, припадају овој грани,а судећи по тесту исељених Спајића код Рогатице (урадили SNP тест). Спајића нема данас на ужем подручју брсковске жупе, али по предањима боравили су у 18. вијеку у Прошћењу. Предање такође наводи да су у Прошћење доселили након требјешке разуре 1711, а да су најстаријим поријеклом везани за жупско насеље Кута. Од Спајића су настали Павловићи у Црном Врху, Пљевља и Добром Нуглу и Врелима/Жабљак. Од Спајића су и Кршикапе у Барама/Шавник и Штитарици/Мојковац. Огранак Спајића су Видаковићи у Лепенцу, Прошћењу и Жарима/Мојковац.  Треба рећи да Милета Војиновић наводи и предање по којем су Спајићи огранак Никшића Војиновића из бјелопољског и пљеваљског краја, али Војиновићи не припадају грани I-Y336366, тако да је њихова веза само преко старије Y483870 мутације.
Нисам сигуран, али претпостављам да је од ових Спајића и актуелни црногорски премијер Милојко Спајић.

Ровчани из Граба/Бијело Поље у Вранешу такође припадају овој грани (радили SNP тест). Не знам да ли су ближе повезани са Ровчанима у Прошћењу и Добриловини, у Барама/Шавник, као и онима на подручју Бихора, Пљеваља и Пријепоља. У сваком случају њихово презиме је индикативно везано за старије поријекло.

Минићи из Прошћења, припадају овој грани (SNP тест). не знам да ли су с њима повеазни Минићи из Подбишћа и Жари/Мојковац. Постоје и Минићи, огранак Булатовића који нису повезани са прошћењским Минићима, а мигрирали су у сличним правцима, па је тешко рећи ко је од којих. Минића има и у више насеља Бихора.

Овој грани припада и једна породица из Шумадије, Васиљевићи из Чумића/Крагујевац, који су даљим поријеклом из Овсишта/Топла, а још даљим поријеклом "од Сјенице". У Шумадију су по свему судећи доселили у вријеме Карађорђа.

Кључно питање везано за овај подрод Никшића јесте да ли би се овдје могло радити о правим тарским Никшићима. Присутна су предања која их повезују и са Никшићком жупом и са Ровцима, а која не би требало игнорисати. Са друге стране, постоји и одређена недосљедност у тим предањима. Čињеница је да нико из ове гране (бар колико ми је познато) досад није пронађен у Жупи и Ровцима. Дакле, можда би се могло радити о правим тарским Никшићима.

[drajver]

Као потомци тарских Никшића помињани су и Војиновићи из Мајсторовине и Церова/Бијело Поље. Ови Војиновићи су WGS тестирани и налазе се на нивоу I2-FT190799>Y189944>Y483870*. Има их насељених у више пљеваљских насеља, као и на подручју Језера у насељима Нинковићи, Жабљак, Пошћење. По предањима досељени су из Заграда у Никшићкој жупи (помиње се и брдо Мљетичак код Никшића) почетком 18. вијека на подручје Равне Ријеке (Мајсторовина и Церово). Одатле су почетком 19. вијека прешли у пљеваљске Премћане,а из пљеваљског краја су се у 19. вијеку населили у околини Жабљака.

С обзиром да Војиновићи не формирају неку млађу грану ни са једним жупским или ровачким родом, потенцијално би могли припадати правим тарским Никшићима. Међутим, као и у случају Спајића, предања о поријеклу из околине Никшића су доста рано и на више мјеста забиљежена, па их се баш и не може игнорисати.

[drajver]

Од лучинштака на подручју жупе Брсково, као потенцијални тарски Никшићи остали су још:

Мрдовићи у Лепенцу и Прошћењу. По Владиној информацији тестирани су као Y189944+, а негативни на Y250780 и A34088. Они имају предање о поријеклу из Роваца, али очигледно не припадају ровачком роду. Нису блиски ни групи Јовановић-Спајић. Било би интересантно видјети да ли су исти род као и Мердовићи лучинштаци из жупе Будимља.

Гашевићи у Пољима/Мојковац и Врелу/Жабљак. У Пољима су старинци, и из Поља су прешли у Врело. Нисам у литератури нашао да су повезани са Спајићима, а што Владо наводи, претпостављам да је то неко уже породично предање. Нису тестирани, па је код њих још увијек све отворено.

Оровићи у Мајсторовини и Ракити/Бијело Поље. Првобитно били у Штитарици/Мојковац. Нису тестирани па је код њих све отворено.

Милићевићи у Бистрици бјелопољској, Побретићима, Ботурићу и Церови, по предању поријеклом су Ровчани. Нису тестирани, па је и код њих све отворено.

Савићи у Прошћењу и Жарима/Мојковац. Били су чифчије и наводно су стари у Прошћењу. Тестирани су као FT190799+, Y250780-. Помиње се у предањима њихова веза са Грдинићима и Војиновићима, коју би требало додатно испитати. Потенцијално би могли бити тарски Никшићи.

Грдинићи у Гојаковићима, Лепенцу, Пољима, Жарима/Мојовац, Потрку/Бијело поље, Барама/Шавник и Грево/Пљевља. По предањима Грдинићи би требали бити Требјешани, који су у Потарје дошли након разуре Требјесе у 18. вијеку. Из мојковачких Поља су се расељавали према Ускоцима и Затарју. По једном предању презиме су добили по локалитету Грдијевићи гдје је неки њихов предак изгонио стоку, а по другом предању потомци су никшићког војводе Грдана. Нису тестирани.

Ђиласи су скорији досељеници из Никшићке жупе.

У Шавнику је присутна породица Јакшић која слави Лучиндан, а поријеклом је из Прошћења. Нема никаквих других података о њиховом поријеклу. Ових Јакшића има и у пљеваљском крају, у насељима Маоче, Варине и Вруља, гдје се за њих наводи да су "од колашинских Поља". Није ми познато да их је остало на простору Мојковца. Колико знам нису тестирани.

Мислим да смо са овим поменули на теми све родове Лучинштаке са подручја жупе Брсково, а искључујући ровачке родове. Ако неко види да сам неког пропустио, нека напише.

[drajver]

Конатари су род који је присутан на подручју Мојковца, Бијелог Поља и Сјенице и највјероватније припада најстаријем слоју становништва брсковске жупе. Иако постоје нека нејасна и непотврђена предања да су поријеклом из Куча, као најстарије поуздано мјесто поријекла помињу се Поља код Мојковца,а спомињње се и неко Вртипоље или Вратипоље у истом подручју, које нисам успио лоцирати. Конатари славе Никољдан и данас живе у сљедећим насељима: у Лепенцу/Мојковац, у Јабланову, Јабучну, Милову, Миочу, Пожегињи, Равној ријеци, Уневини, Вољавцу и Жиљку/Бијело Поље, Захумском, Гргајама, Височкој, Кнежевцу/Сјеница.

Урадили су дубински тест и припадају хаплогрупи I2-PH908>FT16449>Y151633>FTB21049>FTA49542. Старост ове гране се може процијенити на средњи вијек, прије око 900 година. Поред Конатара, овој грани припада и род Раковаца из подручја Рашке (славе Лучиндан и Марковдан), а који су даљим поријеклом из Старог Влаха и имају надимак Ере, па се може претпоставити да је матица цијеле ове гране негдје на граничном подручју Старог Влаха, Старе Херцеговине и Полимља. По хаплотипу и чињеници да су потврђени на  Y151633 Конатарима би могли бити блиски Петровићи из Бијелог Поља, који такође славе Никољдан.

Занимљиво би било открити и значење презимена. На подручју Црне Горе доста је у оптицају била стара ријеч "конат" која је означавала "рачун" (вјероватно од романског конто), па би конатар био онај који прави рачун или обрачунава. Такође постоји и стара ријеч коната за дрвени суд за воду, па би конатар могао бити израђивач таквих судова. Не знам која је етимологија извјеснија и да ли је у питању можда нешто треће.

[drajver]

Да поменем само да је у шематизму из 1883. године забиљежено на подручју горњокарловачке епархије презиме Конатар са славом Јовањдан, али нисам успио наћи то презиме на том подручју у савременим пописима презимена. Такође у селу Кола код Бања Луке постоји засеок Конатари али не и презиме.

[Деус Вулт]

https://www.openstreetmap.org/#map=15/43.10882/19.77728 Вранти поље се налази у селу Уневина.
А што се тиче етимологије презимена Конатар, на планини Сињајевини постоји засеок-катун Конате https://www.facebook.com/share/p/14tvbt885a/, па би презиме могло бити са тим повезано или врло могуће са ријеком Таром, Ко-на-Тари. Уколико некога занима митоманска прича о поријеклу овог браства, онда може да послуша и гусларску верзију о Скадру и Мрњавчевићима😉 https://youtu.be/_rvOxjLAiVg?feature=shared

[drajver]

https://www.openstreetmap.org/#map=15/43.10882/19.77728 Вранти поље се налази у селу Уневина.

Хвала на информацији. Иначе се ово Вратипоље (или Вранти поље) помиње као доста рана насеобина Конатара. Чак се негдје за Конатаре наводи да су у мојковачка Поља дошли из Бијелог Поља. На другим мјестима се често наводи да су "од Поља". Размишљам само да ли су старији на подручју Бијелог Поља (жупе Лим) или Мојковца (жупе Брсково). На подручју Бијелог Поља су свакако распрострањенији.

[drajver]

Један од најаутентичнијих старих родова жупе Брсково јесте род Брсковских Кулизића, а у које можемо убројити сљедећа презимена:
Вучинићи у Гојаковићима, Прошћењу и Жарима/Мојковац
Фуштићи у Бистрици, Брскову, Лепенцу, Пољима/Мојковац
Раковићи у Бистрици/Мојковац и палима/Бијело Поље

Све ове породице славе Мратиндан и имају предање о заједничком поријеклу. Наводно потичу од Бошковића из Поља, што није потврђено, јер Бошковићи из Поља славе другу славу и припадају другој хаплогрупи. Међутим, могуће да су са Бошковићима били везани неком племенском, не нужно и родовском везом. А и Бошковићи и Кулизићи улазили су у састав племена Тарски Никшићу у 17. вијеку. Преносим са другог поста оно што сам написао о помену Кулизића у Добриловинском катастику.

- у селу Кулизићи помињу се куће Вулетића, Вукмиловића, Кантића или Катнића, кнез Милика и поп Миодраг. Ово село се вјероватно налазило негдје између Гојаковића и Поља, на том дијелу постоји и топоним Кулашица. ово би могло бити матично мјесто једног дијела Кулиза мратинштака. Основано је претпоставити да се овдје ради о родовима мојковачких старинаца мратинштака: Фуштића, Вучинића који су тестирани као I2-PH908>FT16449>Y183257. У једном документу из 1659. године помиње се "Сава од Вулетића"

Код Фуштића се помиње и предање да потичу од Саса, па и Мацура, а постоји предање за све три ове породице да су поријеклом из Грбља у Приморју. Видимо да и брсковске Кулизе прате иста она предања која прате и Кулизе у другим српским крајевима, да су били друге вјере, да су другачији народ и сл. Као што се могло видјети не постоји један генетички род Кулиза мратинштака, већ више њих,а оно што их обједињује јесте свакако специфична крсна слава Мратиндан и помало неповјерљив став које је околина има према њима. У свом коријену то је могло бити или старије српско становништво које није прихватило немањићку православну обнову (полувјерци из ариљске цркве) или римокатолици на подручју српског краљевства. Сама слава Мратиндан ипак указује на њихову дубоку укоријењеност на подручју српских земаља, јер је узета из календара римске цркве која је јурисдикцијски покривала наша подручја прије оснивања српске архиепископије.

Овом роду на подручју Црне Горе генетички потврђено припадају и муслимани Луковићи из Метеха код Плава, који имају предање да су поријеклом из Куча, али се по свему судећи ради о плавским старинцима. Помињао сам их на теми о жупи Плав. Старост везе Луковића са брсковским Кулизићима је око 700 година, што значи да се ради о једном средњовјековном роду присутном на ширем подручју сјевера данашње Црне Горе. На основу маркерних разултата ту сасвим сигурно можемо прибројити и Соврлиће Бишевце из Кутње код Лепосавића, а даљим поријеклом из Доњег Бишева код Рожаја, гдје се за овај род наводи:
"У Доњем Бишеву су живели Кулизе, такође досељени из Куча, али врло давно. Због насиља су се морали селити те их има свуда по Штавици (Дмитрова, Кочарик, Лукавица), у Ибарском Колашину и Ибру. Од ових су остали:
-Милићевићи (5 к.) (с. св. Мрата)."
Треба рећи да су бишевске Кулизе већ у самом Бишеву били разнородни, јер Милићевићи припадају другој хаплогрупи у односу на Соврлиће, а има и самих Соврлића различитих хаплогрупа. Кулизе су у сваком случају карактеристично старије становништво средњовјековних српских жупа.

Брсковски Кулизићи и метешки Луковићи  дубински су профилисани и припадају хаплогрупи I2-PH908>FT16449>Y183257>FTB90047. За цијелу хаплогрупу I2-PH908>FT16449>Y183257 карактеристична је вриједност маркера YGATA H4=9. Још уже за род брсковских Кулизића карактеристични су маркери DYS391=10, DYS439=14. Најближе филогенетичке везе брсковских Кулизића (из раног средњег вијека) су са више српских родова на подручју Херцеговине и Боке Которске (Авдаловићи, Кузмани, Милошевићи), па можда треба узети у обзир и предање о досељавању из приморског правца, поготово јер је у Брскову у средњем вијеку била веома бројна которска колонија.

Како год, брсковски Кулзићи се могу сматрати старинцима жупе Брсково.

[Деус Вулт]

 https://www.poreklo.rs/2015/03/08/poreklo-prezimena-selo-caricina-sjenica/
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1079.200
Имамо и Бошковиће из Царичине код Сјенице, који су највероватније припадници рода брсковских Кулизића.

[drajver]

https://www.poreklo.rs/2015/03/08/poreklo-prezimena-selo-caricina-sjenica/
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1079.200
Имамо и Бошковиће из Царичине код Сјенице, који су највероватније припадници рода брсковских Кулизића.

Погледао сам сад ово што је написано на форуму раније у вези Бошковића, али осим исте славе нисам видио неки извор за везу по предању између Фуштића и Бошковића из Царичине.

[drajver]

Иначе тешко је одредити од ова три огранка I2-PH908>FT16449>Y183257>FTB90047: бишевских Соврлића, брсковских Кулизића или метешких Луковића, који је у ком мјесту старији и која би могла бити права матица овог средњовјековног рода. Пошто и Луковићи и Бишевци имају слично предање о досељавању "из Куча", додуше прилично давно, мислим да би Брсково ипак могло бити мјесто најстаријег поријекла читавог овог средњовјековног рода, а чије огранке налазимо још и на подручју Ибра и Рашке. Додуше, било би добро да се и Бишевци дубински тестирају, како би се видио њихов филогенетички однос са Брсковцима и Метешанима.

[Владимир Бојановић]

Као потомци тарских Никшића помињани су и Војиновићи из Мајсторовине и Церова/Бијело Поље. Ови Војиновићи су WGS тестирани и налазе се на нивоу I2-FT190799>Y189944>Y483870*. Има их насељених у више пљеваљских насеља, као и на подручју Језера у насељима Нинковићи, Жабљак, Пошћење. По предањима досељени су из Заграда у Никшићкој жупи (помиње се и брдо Мљетичак код Никшића) почетком 18. вијека на подручје Равне Ријеке (Мајсторовина и Церово). Одатле су почетком 19. вијека прешли у пљеваљске Премћане,а из пљеваљског краја су се у 19. вијеку населили у околини Жабљака.

С обзиром да Војиновићи не формирају неку млађу грану ни са једним жупским или ровачким родом, потенцијално би могли припадати правим тарским Никшићима. Међутим, као и у случају Спајића, предања о поријеклу из околине Никшића су доста рано и на више мјеста забиљежена, па их се баш и не може игнорисати.

Да, од потарских фамилија са славом Св. Лука, можда највећу пажњу привлачи братство Војиновићи. Тестирани Војиновићи у Мајсторовини свакако да спадају у ред стариначких братстава жупе Брсково. Упознати су са писањем Стојана Караџића и Милете Војиновића о пореклу из Никшићке Жупе, тачније од Ђиласа из Заграда, међутим, сами Војиновићи у Мајсторовини о томе не знају апсолутно ништа, о чему сам више пута писао. Мада може се рећи да је STR тестом Ђиласа и ово предање оборено (8 разлика на упоредива 23 маркера), што ће највероватније показати и резултат WGS теста Ђиласа.

Иначе, по родословима, Војиновићи у Мајсторовини су свакако и доста старије братство од Ђиласа, обзиром да памте свог најдаљег претка Богдана Војиновића, од којег се ово братство грана. Богдан је по родослову рођен око 1640. године (десето колено од тестираног Војиновића). Када је живео родоначелник Војин, не зна се.

Попут осталих тестираних Војиновића, са другим крсним славама и утврђеним различитим хаплогрупама, тако и Војиновићи у Мајсторовини негују предање о пореклу од знаменитих средњовековних Војиновића из немањићког периода, што наравно није тачно. Међутим, један историјски документ нам највероватнијее открива њиховог родоначелника, и не само њега, већ и Војиновог оца. У питању је кнежевски берат који је 4. септембра 1565. издат Војину, сину преминулог кнеза Добрице, који је био кнез над селима Јавор, Бурене и Котражић, која се налазе у нахији Никшић, а припадала су царским хасовима рудника Брсково (Срђан Катић, "Неколико докумената о руднику Брсково у 16. веку"): https://www.academia.edu/11016317/Nekoliko_dokumenata_o_rudniku_Brskovo_u_16_veku_Some_Documents_on_the_Brskovo_Mine_in_the_16th_Century

С овим у вези, мислим да је веома важно истаћи следеће чињенице: село Мајсторовина се налази на свега неколико километара од рударског локалитета Брсково, затим име Добрица се међу Војиновићима понавља у појединим њиховим огранцима, што упућује на поменутог кнеза Добрицу из прве половине 16. века, и топоним Јаворова вода се налази недалеко од Брскова и Мајсторовине. Срђан Катић о селима над којим су кнежевали Добрица и Војин, наводи следеће:

Села Јавор, Бурене и Котражић данас не постоје. У пописима Босанског санџака регистровано је само село Јавор, које је 1516. године имало 40 кућа, 8 неожењених и 1 баштину, 1530. године чак 105 кућа, 2 удовице и 1 баштину, а 1542. године 26 кућа и 5 баштина (H. Oruç, нав. дело, 68, 70, 73).
Данас на терену постоји планина Јаворова гора, код села Прошћења и катун
Јаворова вода, источно од Брскова (ВГИ, Пријепоље 578-3 и Иванград 628-1).
Село Бурене, које се, због недостатка дијакритичких тачака у османском тексту,
такође може читати и као Торине, Борија или слично, као и село Котражић нису
забележена у пописима Босанског санџака из прве половине 16. века. Топоними
Бурен и Буренски до постоје у близини Јаворове горе (ВГИ, Пријепоље 578-3), а
јужно од катуна Јаворова вода се налази катун Торине (ВГИ, Иванград 628-1).
Котражић или томе сличан топоним нисмо нашли на савременим картама.

Дакле, сасвим је извесно да су се села Јавор и Котражић налазила негде у самој околини Брскова и Мајсторовине. Интересантно је да у Јасеници постоји село Котража, и у њему бројне фамилије са славом Св. Лука и родовским називом Белобрковићи, са предањем о пореклу од Бијелог Поља: https://www.poreklo.rs/2013/08/13/poreklo-prezimena-sela-kotra%C5%BEa-i-koletina-stragari-kragujevac/ Обзиром да су се путем дубинских SNP и WGS тестирања у Јасеници већ откриле бројне фамилије пореклом од рода Никшића, највероватније да су и Белобрковићи у Котражи Никшићи, а врло могуће и да припадају управо грани Војиновића FT190799>Y189944>Y483870*.

[Иван Вукићевић]

Да, од потарских фамилија са славом Св. Лука, можда највећу пажњу привлачи братство Војиновићи. Тестирани Војиновићи у Мајсторовини свакако да спадају у ред стариначких братстава жупе Брсково. Упознати су са писањем Стојана Караџића и Милете Војиновића о пореклу из Никшићке Жупе, тачније од Ђиласа из Заграда, међутим, сами Војиновићи у Мајсторовини о томе не знају апсолутно ништа, о чему сам више пута писао. Мада може се рећи да је STR тестом Ђиласа и ово предање оборено (8 разлика на упоредива 23 маркера), што ће највероватније показати и резултат WGS теста Ђиласа.

Ни Ђиласи ни Заград се не помињу у предањима о пореклу Војиновића. Помиње се једино Жупа.
То што се за Ђиласе на једном месту наводи да су некада имали презиме Војиновић никакве везе нема са Војиновићима из Потарја.
Нема потребе да обараш непостојећа предања. Тиме твоја теорија неће добити на додатном значају.

[Владимир Бојановић]

Ни Ђиласи ни Заград се не помињу у предањима о пореклу Војиновића. Помиње се једино Жупа.
То што се за Ђиласе на једном месту наводи да су некада имали презиме Војиновић никакве везе нема са Војиновићима из Потарја.
Нема потребе да обараш непостојећа предања. Тиме твоја теорија неће добити на додатном значају.

Не замери. Можда је предање Ђиласа о њиховом старијем презимену Војиновић утицало да их доводим у везу са Војиновићима, као и стара Пеђина тумачења о сродности Ђиласа и Војиновића у Мајсторовини.

Надовезао бих се још једном укратко на драјверове анализе о Никшићима на простору Брскова и Потарја.

О Тарским Никшићима у селу Прошћење, у грани FT190799>Y189944>Y483870>А34088>Y336366 више пута је писано на другим темама, а издвојио бих посебно овом приликом анализу SNP резултата Минића A34088+, због докумената са краја 17. века у којима се помиње кнез Мина, родоначелник овог братства: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg194334#msg194334 Припаднике генетичке гране А34088 карактерише и ретка преслава Св. Агатон, која је непостојећа међу осталим огранцима Никшића.

Као што је већ наведено, у истом селу, засеоку Јаковићи, постоји и огранак који чине тестирани Мрдовићи и Јакшићи. SNP тестовима утврђена им је припадност FT190799>Y189944, док су и једни и други негативни на грану осталих Никшића у Прошћењу А34088. Негативни су и на Y250780, чиме је оборено и предање Мрдовића о пореклу од ровачких Влаховића. WGS тестом Мрдовића сазнаћемо и њихову јасну позицију на стаблу Никшића.

Требаљевци су несумњиво још један генетички профилисан огранак Тарских Никшића, захваљујући WGS/T2T Јоксимовића из Горње Драгуше код Блаца. О овом резултату је већ писано у 8 делова на теми о Никшићима:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg203477#msg203477

Савићи у Гостиловини су свакако занимљиви за додатна SNP испитивања, не би требали занемарити Пеђину претпоставку да се овде ради о огранку старих Требаљеваца. Било би добро проверити га на Јоксимовићеве SNP новеле.

Братство Радуловић из Седобра код Пријепоља чини још један огранак исељених Тарских Никшића. Позиционирани су и дање на стаблу Никшића и са WGS/T2T резултатима на FT190799>Y189944* нивоу. Фамилија Пришуњак, у селу Правошево на Златару, даљи су род Радуловићима, по усменој традицији и једних и других. У циљу њеног испитивања и потврђивања, испуњен је први услов, са добијеним позитивним резултатом тестираног Пришуњка на Y189944. Због предања о њиховом заједничком пореклу "из неког села које се налазило између Мојковца и Колашина", интересантан и значајан је помен кнеза Војина Радуловића, међу приложницима у катастиху манастира Добриловине. Лично сматрам да се ради о директном претку тестираних Радуловића и Пришуњака, јер осим истог презимена у прилог томе иде и податак што је у катастиху одмах поред кнеза Радича Милошевића из села Плана (које се налази управо између Мојковца и Колашина), уписан и овај кнез.

Важно је истаћи и SNP резултате тестираног Радовановића из села Босута код Аранђеловца, који репрезентује и остале фамилије у овом селу са заједничким родовским именом Колашинци. Радовановић је позитиван на Y189944, а негативан на Y250780.

Мислим да ће се у будућности открити да су и Балтићи из Штитарице Тарски Никшићи. Они су позитивни на Y250780, али су испали негативни на грану ровачких Срезојевића А32852, чиме је оборено једно од предања Балтића. Друго њихово предање говори о пореклу од Булатовића, међутим, без јасне повезнице са неким од огранака Булатовића. Такође, ни Булатовићи у Ровцима не знају ништа конкретно о Балтићима, што заједно указује на реалну могућност још једног измишљеног предања. Већ смо рекли да муслиманско братство Ћатовић из Штитарице нису по хаплотипу тестираног блиски Булатовићима (који имају прилично модалне хаплотипове, чак и за PH908 стандарде), али могуће је да се ради о припадницима једне од профилисаних три Y250780 грана, које нису присутне у Ровцима и Грачаници.

[Владимир Бојановић]

Важна је још једна напомена.

Када говоримо о Тарским Никшићима, у њих не би требало убрајати (и драго ми је што видим да их и драјвер не убраја) бројне Никшиће и гране које су се извесно развијале на десној страни реке Лим, или боље речено у средњовековној жупи Лим, а то су по свему судећи предачка грана ивањичких Бојановића у засебној FT190799 грани, затим ариљских Новитовића са славом Аранђеловдан такође у засебној FT190799 грани, бијелопољских Кургаша у FT190799>Y189944*, драгачевских Милекића са предањем о пореклу из Бихора у засебној FT190799>Y189944*, драгачевских Вићовића у FT190799>Y189944*, ариљских Симеуновића у засебној FT190799>Y189944>Y483870*, јасеничких Скерлића и њихових рођака муслимана Бихораца и сјеничана у FT190799>Y189944>Y264395 засебним гранама, затим поједини FT190799>Y189944>Y331554 огранци, као и Y250780 огранци (са порученим WGS тестом Крунића пореклом из бијелопољског села Лозна ће се верујем разоткрити и право порекло ове подгране, и бистричко братство Пајевић ће се ускоро профилисати, они су Y189944+, Y250780-).

Дакле, по свему судећи, порекло Никшића је на десној, источној страни Лима, одакле су се поједини огранци касније ширили на простор Брскова и Потарја, и то не пре 1373. године и слома Николе Војиновића. У прилог томе осим разноврсности никшићких грана иду и резултати дубинских анализа осталих FT190202 и Y52621 огранака са различитим крсним славама:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4782.msg205823#msg205823

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4782.msg206211#msg206211