Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)

[Ojler]

118. Зарић, Чађавица Горња/Бијељина, I2-Y3120, род Петковића - Чађавичана

Још један тестирани из села Чађавица Горња који припада разгранатом роду Петковића - Чађавичана. (погледати објаву https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6844.msg193829#msg193829).

Припадност Зарића овом роду била је очекивана, јер су на такав закључак наводила не само предања, већ и подаци из пописа 1851. године, који их доводе у везу са Ристићима и Гајићима у селу, за које је већ утврђена припадност овом роду. Ево шта је о томе сазнао Велибор Лазић:

Потенцијалног претка Ристића налазимо у попису из 1851. године у кући бр. 2. у селу Чађавица, као Ристу Николића, сина Новака. Да ствар буде интересантнија у кући број један пописан је сеоски кнез, Никола Николић, син Гаје, а у кући бр. 3. домаћин је Михајло Николић, син Зарије. ... Данас постоје у истом засеоку и Зарићи и Гајићи и славе Јовањдан. (...) Увидом у документацију која се односи на успоставу аустроуагарских земљишних књига (...) срећемо домаћинство Радована Ристића, Ристиног сина, које се налази у засеоку Петковићи. Тражећи било кога са презименом Петковић, налазимо домаћинства Зарије Петковића и Николе Петковића. Међутим, у сљедећем документу Никола је наведен као Гајић, док су Заријини синови наведени као Зарићи, те презимена Петковић више нема. Ово је, с једне стране, додатни доказ да су Гајићи, Зарићи и Ристићи вјероватно истог поријекла, али говори и да су у неком моменту 1860/1870-их сви вјероватно носили презиме Петковић, како је и назив засеока.

[Небојша]

113. Костић, Никољдан, Вршани, Бијељина, J2b-M241>Z1043


О присуству ове подгране код нас писао сам у објави резултата Николића са теме "Нови тестирани", цитирам:

Са великом сигурношћу можемо рећи да се ради о грани J2b-M241>Z638>Z631>Z1043>FGC55778 (https://www.yfull.com/tree/J-FGC55778/), која је код нас више присутна у јужнијим областима. Има је код Албанаца, као и код муслиманских породица из рашке области. Нису међутим сви припадници исте и ближе повезани (има више низводних грана). Било би драгоцено да неко од њих уради дубљи тест.

Интересантно је предање које је оставио тестирани Костић, о пореклу "из Србије". Њему генетички и јесу најближе две породице из Србије и то са истом славом. Али су из околине и Врања и Владичиног Хана, па је незахвално изводити закључке без додатних тестова.

[Иван Вукићевић]

116. Јаковљевић, Никољдан, Горња Трнова, Угљевик, E-V13>Z5018>S2979>L241>Y142744

Хаплотип тестираног је модалан за грану E-Y142744. Потпуна поклапања хаплотипова има са следећим тестиранима:
- Вукић (Видовић), Јовањдан, Пакрац
- Петровић, Петковдан, Бобово/Свилајнац

Тестирани је навео да Јаковљевићи по предању потичу из Херцеговине.

[ВелиборЛазић13]

Нова тура тестираних - двојица Сембераца и двојица Мајевичана:

120. Спасојевић, Аранђеловдан, Батковић, Бијељина,
121. Глигорић, Стевањдан, Батковић, Бијељина,
122. Љубојевић, Јовањдан, Забрђе, Угљевик,
123. Ђокић, Ђурђевдан, Доња Трнова, Угљевик.

[Делија]

Нова тура тестираних - двојица Сембераца и двојица Мајевичана:

120. Спасојевић, Аранђеловдан, Батковић, Бијељина,
121. Глигорић, Стевањдан, Батковић, Бијељина,
122. Љубојевић, Забрђе, Угљевик,
123. Ђокић, Доња Трнова, Угљевик.

Слава Љубојевића?

[Кековац]

114. Бабић,  Јовањдан, Ченгић, Бијељина

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y7627. Хаплотип тестираног се уклапа у род Миљанића и Росандића обрађеног у књизи о Херцеговцима. Има потпуно поклапање са Миљанићем из Миљанића код Никшића, који се тестирао на 23 маркера који не обухватају DYS460, на којем Бабићев хаплотип једино одступа од модала, јер има снижену вредност 9. То је уједно и маркер на којем се једино разликује од два до сада тестирана припадника овог рода у Семберији: Бабићем из Угљевик Села и Михајловићем из Угљевика. Овом роду у Семберији припада и Новаковић из Љесковца чији хаплотип одступа на маркеру DYS632=12. Сви припадници овог рода славе Јовањдан.

Ченгић није обрађен у мени познатој етнографској литератури. Овим резултатом смо разрешили дилему око порекла Бабића из Угљевик Села:

61. Бабић, Јовањдан, Угљевик село/Угљевик, I1-Z63>Y7627

Хаплотип тестираног се одлично уклапа у род Миљанића и Росандића обрађеног у књизи о Херцеговцима. Има потпуно поклапање са Миљанићем из Миљанића/Никшић. На једном маркеру DYS643 се разликује од Новаковића из Љесковца који такође слави Јовањдан, а који је раније тестиран у оквиру ове акције.

Обе породице су по свему судећи пореклом из Старе Херцеговине, а да ли су међусобно ближе од својих рођака који и данас живе на подручју Старе Херцеговине или је веза између ове две породице старија од времена њиховог досељавања у Семберију може утврдити само дубински тест BigY-700 код FTDNA или WGS Dante, Nebula. Напомињем да овај род још увек није добро профилисан јер нико од тестираних припадника овог генетичког рода није радио дубоки тест па је и припадност целог рода грани Y7627 само на нивоу претпоставке све док барем један представник рода Миљанића и Росандића не потврди припадност грани Y7627 СНП тестом.

Тестирани је у упитнику навео две верзије предања о пореклу своје породице. Према једној верзији је чукундеда тестираног дошао у Угљевик село из Прибоја код Лопара. У књизи Мајевица Миленка С. Филиповића се заиста помињу Бабићи са славом Јовањдан у Прибоју и још се наводи да је село некада страдало од куге и да је насељено становништвом из Херцеговине. Према другој верзији породица потиче из Ченгића, а даљим пореклом од племића Бабића из Требиња.

[Ojler]

117.  Божић, Јовањдан, Забрђе/Угљевик, I2-Y3120, род Петковића - Чађавичана

Према информацији добијеној од Велибора Лазића, неко од предака тестираног Божића је у Забрђе прешао из Чађавице, где их бележи попис из 1850/1851. године. Имају надимак Ђорђиловићи по Ђорђу. По предању, старије порекло им је из Херцеговине.

Као и велика већина породица из Чађавице Горње са славом Јовањдан и Божићи припадају роду Петковића - Чађавичана. Хаплотип Божића сасвим се уклапа у модални хаплотип овог рода, осим на маркеру DYS389ii=31, на којем нема повишену вредност. Све остале карактеристичне вредности су ту: DYS19=17, DYS389i=12 и DYS635=25. Божић је девети припадник рода роду Петковића - Чађавичана којег смо пронашли у истраживању порекла становништва Семберије.

[ВелиборЛазић13]

Док чекамо резултате из претходних тура имамо четворицу нових тестираних:

124. Мићић, Јовањдан, Пељаве, Угљевик,
125. Богдановић, Јовањдан, Магнојевић Средњи, Бијељина,
126. Поповић, Стевањдан, Чађавица Горња, Бијељина,
127. Глигоревић, Јовањдан, Чађавица Горња, Бијељина.

[Radul]

N2 - 10%
J2b - 13 %

Изненађен сам високим удјелом. Уједно ми је занимљиво што N2 и J2b готово стално иду заједно, а ту је и I1.

[НиколаВук]

111. Јовић, Никољдан, Доња Трнова, Угљевик

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује низ немодалних вредности (DYS19=17, DYS439=12, DYS458=18, DYS449=30, YGATAH4=11, DYS576=19, DYS481=29), међутим и поред тога нема ближих поклапања у бази која би истовремено била и смисленија (на већем броју тестираних маркера, са поклапањем славе и/или географског порекла). Поседује 1-2 разлике са неколико нејавних резултата из истраживања САНУ (17 тестираних маркера) који су географски прилично "разбацани", док са тестиранима који имају макар 23 обрађена маркера нема мање од 3 разлике на маркерима. Можда би од њих вредело поменути географски блиског Селимовића из Тузле, са којим се разликује на 3 од 23 упоредива маркера (на DYS19, YGATAH4 и DYS481 за по једну вредност). Препорука је да се уради WGS или Big Y тест ради утврђивања позиције унутар PH908 стабла.

Тестирани је навео само да су Јовићи пореклом из Херцеговине. Велибор Лазић је проследио следеће податке о њиховом пореклу:

"Монографија "Доња Трнова", аутора Боре Ђурковића, Милана Стевановића и Боје Пантића, на жалост не помиње Јовиће. Према истраживању Перице Николића преци Јовића су наведени у кући бр. 46, гдје је пописан Јован Јаковљевић, син Јакова, рођен 1811, са синовима Јосипом, Јевтом и Савом. По њему родослов Јовића би се могао довести у везу са поменутом монографијом у дијелу који гласи: "Ћетков брат Станко родио је Јована и Луку, од којих је имао три унука - Јакова, Саву и Илију." На жалост, овдје аутори монографије не настављају са излагањем о потомцима Станковим, али ако пођемо од тога да имамо Јована, рођеног 1811, те да је његов отац Јаков могао бити рођен око 1780, деда Јован око 1750, долазимо до тога да је Ћетков брат Стојан могао бити рођен око 1720. године, Остаје да се детаљније проучава да ли су ове породице досељене прије или послије епидемије која је 1780-их однијела животе многих Мајевичана, те да ли је Станко дошао у Трнову као младић, или у познијим годинама, али свакако ове тезе представљају солидну основу за даље проучавање. Сами Јовићи родослов прате од Јакова, његовог сина Јове (Јована), по ком и носе презиме и Јовиног сина Јосипа, одакле се гранају, а што се и поклапа са напријед наведеним."

[НиколаВук]

112. Мићић, Ђурђевдан, Градац, Бијељина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује низ немодалних вредности, од којих су већина и поред немодалности прилично честе, али има и две нешто ређе вредности - 20 на DYS458 и 9 на YGATAH4. Ниједан тестирани припадник PH908 у табели осим Мићића нема истовремено ове две вредности. Можда би могла да постоји веза са родом у коме су Калајџић и Вртикапа из Ивице код Љубиња, који такође славе Ђурђевдан и поседују вредност 9 на YGATAH4, али имају доста маркера на којима се за једну или више вредности разликују од Мићића (Калајџић на 6, а Вртикапа на 7 маркера), тако да то није извесно. Са необјављеним резултатом католика из Перушића код Госпића дели повишену вредност 20 на DYS458 и има 4 разлике, али само на упоредивих 17 маркера. Са осталима из његовог рода (међу којима је и Рукавина из Смољанца код Коренице), који такође имају вредност 20 на DYS458, има 8 разлика на већем броју упоредивих маркера, па је упитно да ли ту постоји ближа веза. Препорука је да Мићић уради неки од дубинских тестова (WGS или Big Y) како би пронашао своје место унутар I2-PH908 стабла.

Тестирани је оставио податак да су по предању чукундеду Мићу Мијића пронашли ујаци као дете и јединог преживелог након покоља у Краљеву (?) којег су извршили Турци. Донели су га у сепету на коњу у Градац и од бега закупили земљу како би га скућили.

[НиколаВук]

119. Тојић, Никољдан, Липовице, Лопаре

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује неколико немодалних, али честих вредности на маркерима, нема потпуних поклапања на упоредивих 25 маркера. Има неколико потпуних поклапања са онима који су радили тест на 17 маркера, од којих се због географске близине може споменути нејавни резултат из Горње Палежнице код Добоја (слава Св. Григорије Чудотворац). Две разлике на упоредивих 17 маркера има са нејавним резултатима из Бањице код Бијељине и из Грачанице близу Тузле (обојица славе Никољдан), док са онима који су географски блиски а имају упоредивих 23 маркера вреди споменути Максимовића из Станара, Миливојевића из Церовице код Станара и Стјепановића из Забрђа код Угљевика (3 разлике, сви славе Никољдан), као и, на упоредивих 25 маркера, Петковића из Подгоре код Лопара и Зељића из Церовице код Станара (3 разлике, обојица славе Никољдан). Због хаплотипа блиског модалном и најчешће српске славе, упитно је да ли заиста постоји ближа веза са овим поклапањима, па је препорука да Тојић уради неки од дубинских тестова (WGS или Big Y) како би се утврдила нижа подграна испод PH908 којој припада.

Тестирани је оставио податак да је раније презиме Тојића било Гавриловић и да су по предању досељени из околине Гацка.

[Милош]

115. Поповић, Аранђеловдан, Коренита, Угљевик

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203, врло могуће грани FTA22808. Најближи су му Терзић из околине Невесиња са којим дели славу и има 3 ралике на упоредива 23 маркера, као и двојица тестираних из околине Бијељине, који највероватније такође славе Аранђеловдан и са Поповићем имају 3 разлике на упоредива 25 маркера.

По речима тестираниг Поповићи су од Јовановића из Пушковца.

Вероватно ће Велибор нешто више написати о самим Поповићима.

[ВелиборЛазић13]

115. Поповић, Аранђеловдан, Коренита, Угљевик

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203, врло могуће грани FTA22808. Најближи су му Терзић из околине Невесиња са којим дели славу и има 3 ралике на упоредива 23 маркера, као и двојица тестираних из околине Бијељине, који највероватније такође славе Аранђеловдан и са Поповићем имају 3 разлике на упоредива 25 маркера.

По речима тестираниг Поповићи су од Јовановића из Пушковца.

Вероватно ће Велибор нешто више написати о самим Поповићима.

Хвала Милоше. Има ли Поповић битнијих сличности са Зеленовићем и Илићем из околине Бијељине (иста слава)?

[Милош]

Хвала Милоше. Има ли Поповић битнијих сличности са Зеленовићем и Илићем из околине Бијељине (иста слава)?

Па у суштини скоро сви који припадају Y56203 су блиски гледајући хаплотип. Главне разлике између Поповића са једне и Илића и Зеленовића са друге су вредности на маркерима 389II=30/31, 449=31/30, 570=19/17.... али нису то не знам какве разлике да не буду ближе повезани. На жалост, на овом нивоу сазнања, не могу ништа прецизније рећи. Само напреднији тест би за сву тројицу дао коначан одговор.

[Ojler]

127.  Глигоревић, Јовањдан, Чађавица Горња/Бијељина, I2-Y3120, род Петковића - Чађавичана

Још један припадник рода Петковића - Чађавичана из Чађавице Горње. Хаплотип тестираног поседује све карактеристике овог рода: DYS19=17, DYS389i=12 и DYS635=25 и повишена вредност на маркеру DYS389ii (32). Резултат се потпуно подудара са више раније тестираних припадника овог рода из Чађавице Доње: Ристићем, Гајићем, Стојановићем.

Према наводима достављеним у упитнику за тестирање, тестирани нема предање о пореклу, али се наводи да је према попису из 1850/51. године предак Глигоревића забележен у селу у кући број 20, а њихови тадашњи најближи рођаци у кућама број 8 и 9.

[Ojler]

122. Љубојевић, Јовањдан, Забрђе/Угљевик, I-Y3120>I-S17250>I-Y4882>I-A1328>I-FT109402, род Лаловића-Пивљана

Љубојевић је навео уопштено предање по коме његова фамилија води порекло из Херцеговине.
Хаплотип тестираног поседује већи број карактеристичних маркера: DYS393=11, DYS390=23, DYS391=10 и DYS385=15-15. Мислим да због славе Јовањдан и предања о пореклу из Херцеговине овакав резултат сврстава Љубојевића у род Лаловића-Пивљана, који карактеришу маркери DYS391=10 и DYS385=15-15, чак и поред друге две наведене ретке вредности које нису карактеристичне за поменути род.

Лаловићи-Пивљани су детаљније обрађени у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

[Иван Вукићевић]

125. Богдановић, Јовањдан, Магнојевић Средњи, Бијељина, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241>Y142744

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS576=18.

Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Михајловић, Јовањдан, Чађавица Доња/Бијељина
- Стевановић, Јовањдан, Прибој/Лопаре
- Илић, Јовањдан, Прибој/Лопаре
- Радовановић, Лазарева Субота, Лесковац/Кнић
- Станојевић, Лазарева Субота, Лесковац/Кнић

Са Радовановићем има потпуно поклапање хаплотипова.

Тестирани је навео да Богдановићи према једном предању потичу из Херцеговине.

[Црна Гуја]

126. Поповић, Стевањдан, Чађавица Горња, Бијељина

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Поповић је већ осми припадник ове гране на подручју североисточне Босне са славом Стевањдан, међутим док претходна седморица поседују врло сличне хаплотипове и вероватно припадају истој подграни FT288648, Поповићев хаплотип се од њих разликује повишеним вредностима DYS385b=15, DYS481=26, DYS533=12 и сниженом DYS19=15. Нема поклапања са мање од 3 маркера разлике, док оних са 3-4 маркера разлике има јако пуно. Од оних који су SNP потврђени најближи му је Спајић из Камена код Рогатице (Никољдан) који је Y290723+, због тога бих препоручио даље тестирање путем дубинског теста (WGS или BigY-700), а ако не то онда бар појединачно тестирање SNP-ова FT285270, Y290723 и FT288648 код YSEQ-a. Тестирани је у упитнику навео да су према предању даљим пореклом из Херцеговине.

[Spajic1]

Ако је Поповић заинтересован, управо имамо акцију профилисања ове хаплогрупе, па нека ми се јави.