35. Мићић, Стевањдан, Батковић, Бијељина, J2b-M241
Мићић, Батковић, Стевањдан – за ове Мићиће Радмила Кајмаковић у монографији „Семберија“ каже сљедеће: „Ерићи (Стјепањдан) доселили су из Херцеговине. Од њих су Кнежевићи, Радићи, Илићи, Икићи и Константиновићи. Од Константиновића су Мићићи, Глигорићи, Вујићи, Јовићи и Петровићи.“ Како сам већ више пута истакао, овим нису ни изблиза обухваћене све породице које славе Светог Стефана и према писаним изворима, али и породичним предањима очигледно чине једно шире братство. Према турском попису Вујићи, Глигорићи и Петровићи потичу од једног претка, док Радићи, Кнежевићи и још неколико породица које госпођа Кајмаковић не помиње, потичу од другог. Констатација везана за Јовиће је неупотребљива јер постоје Јовићи са истом славом у Клису, Гајићима и Малој Обарској, а овдје се не наводи прецизније на које се мисли. Док је турски попис доказао повезаност Јовића из Клиса и Гајића, ови трећи остају ван домашаја самог пописа. Попис из 1851. такође потврђује да су Илићи и Икићи заправо од истог претка, а да је њихов заједнички предак брат претка Мићића, тако да оваква подјела какву је дала Кајмаковићка, иако не у потпуности неоснована, јасно не држи воду. Досадашња тестирања су потврдила да све ове породице стварно припадају хаплогрупи Ј2б М241, те да унутар тог рода има одређених разлика, вјероватно с обзиром на старост сродства појединих грана. До сада су били остали нетестирани Мићићи, Илићи, Икићи, те Јовићи из Мале Обарске и сами Ерићи. Мићићево тестирање покрива и Илиће и Икиће, те ће остати врло мало да би се склопила слика о цијелој грани. Сам тестирани је свјестан одређеног ближег сродства са Јовићима из Мале Обарске, те ће то бити путоказ за даље тестирање.
Потврђено је дакле сродство са осталим Стевањштацима из Батковића. Потпуно поклапање на 23 маркера са Јовићем (Стевањдан) из истог места, као и са Благојевићем (Алимпијевдан) из Велике Обарске.