11. Максимовић, Аранђеловдан, Међаши, Бијељина
Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Поседује специфичну вредност DYS385=11-13, па постоји могућност да припада још млађој подграни FTB20451>BY71087>FTB3834. Потпуно поклапање има са Мандићем из Љубића код Чачка (Аранђеловдан), док се на 1 од 17 маркера разликује од Кувељића из Милешеве код Пријепоља (Ђурђевдан). На 23 упоредива маркера најближа поклапања има са Јабланом из Добрског Села код Цетиња (Арлијевдан) и Ђуровићем из Дупила код Бара (Аранђеловдан), од првог се разликује на само једном, а од другог на два маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Пренећу податке о пореклу Максимовића које је проследио господин Велибор Лазић:
"Максимовић, Аранђеловдан, Међаши - Радмила Кајмаковић у етнолошкој монографији "Семберија", Сарајево, 1974, у оквиру села Међаши не наводи никакве податке о овој породици. Тестирани је навео оквирно породично предање из Србије, чини ми се из околине Уба, што је релативно неуобичајено, али, ако се сагледа ситуација и положај самих Међаша, као и то да је и Кајмаковићка навела да породице у Међашима имају веома хетерогена предања о поријеклу (из Бирча, Херцеговине, Локања, Србије итд) могуће је дати одређено повјерење таквом предању. Будући да се ради о подринском селу лако је претпоставити да су миграције у Мачву и, даље, данашњи Колубарски округ, и обрнуто, биле релативно лаке и честе. Опреза ради, потребно је оставити одређену резерву, у смислу да постоји могућност и да је породично предање запамтило само последњу етапу миграција, па је тако могуће, ако је породица досељена релативно касно – 1870-их, да се радило само о повратку из избјеглиштва у Србију након неуспјелог устанка из 1876. Подсјећам, у од септембра до новембра те године велики дио становништва Семберије, нарочито сјеверне Семберије и села поред Дрине, пребјегао је у Мачву (нешто мањи у Срем, у тадашњу Аустро-Угарску), те се враћао наредних пар година. Уколико претпоставимо да је досељење било у периоду прије пописа из 1851. године, можемо констатовати да презиме Максимовић није забиљежено у Међашима, те се морамо окренути имену Максим, које је забиљежено у седам домова. Уколико искључио Максима Ракића, за ког смо раније навели да је један од предака Ракића из Батковића, остаје нам шест кандидата (Максим, или син Максима). Од наведених шест тројица су Микановићи, чија је слава Ђурђевдан, те њих можемо искључити. То нам оставља Максима, рођеног 1838, сина Стојана Стојановића, сина Ристе, Максима Лазаревића, сина Стевана, рођеног 1781, пописаног са синовима Пером и Јованом и Максима Старчевића, сина Николе, пописаног са синовима Пером, Николом и Ником. У недостатку других, конкретнијих информација, на жалост, о Максимовићима је могуће изнијети само ове претпоставке.
Тестирани Максимовић се потрудио да у међувремену ископа још нешто података, па је дошао до предања да је мјесто из ког су досељени у Међаше Дреновац, или Дреновци. Ја у околини Уба нисам пронашао такво мјесто, али постоји Дреновац на сјеверном ободу Шапца, што би могло имати смисла. Даље, каже да се његов предак Милан доселио око 1813, да су му два сина погинула у Првом, а један у Другом српском устанку, док је од Четвртог – Максима потекао он."