12. Кнежевић, Стевањдан, Батковић, Бијељина, J2b-M241>Z638
Радмила Кајмаковић тврди да су скоро све породице из Батковића даљим пореклом из Херцеговине, па тако и Кнежевићи који су огранак Ерића (презиме индикативно). Сродни су им још Радићи, Илићи, Икићи и Константиновићи. Од Константиновића су Мићићи, Јовићи, Петровићи, Глигићи, Глигорићи и Вујићи.
Тестирани такође наводи старије порекло из Херцеговине и везу са осталим Стевањштацима из Батковића. Велибор Лазић даје нешто прецизније информације:
Кнежевић, Стевањдан, Батковић - Радмила Кајмаковић у етнолошкој монографији "Семберија", Сарајево, 1974, наводи да су Кнежевићи поријеклом од Ерића, те да су сродни са Илићима, Икићима, Јовићима, Глигорићима, Вујићима, Петровићима, Радићима и Мићићима. Како сам и у неким од ранијих објава истицао, ови наводи су непрецизни и нису свеобухватни. Наиме, поред ових породица, које јесу Стевањштаци, постоје још и Максимовићи, Гајићи (не треба их мијешати са Гајићима Никољштацима), Трифуновићи и Секулићи, као и сада у мушкој линији изумрли Божићи и други Илићи, које она не помиње, а који имају одређена предања о заједничком поријеклу и такође су сви Стевањштаци. Поред тога Кнежевићи, као и Јовићи, живе на више локација у Батковићу и није сасвим извјесно да ли су сви потекли од истог мушког претка. Турски попис из 1851. године потврђује, рецимо, да одређене групе ових породица (Мићићи-Илићи-Икићи, Вујићи-Глигорићи-Петровићи, Максимовићи-Гајићи-Трифуновићи) потичу од једног претка, али је веза између њих, ако је има, старија од периода обухваћеног пописом. На примјеру Јовића и Вујића показала се припадност одређеној специфичној подграни хаплогрупе Ј2б, па се може рећи да је предање о заједничком поријеклу донекле потврђено, што би требао бити и случај са Кнежевићима. И овдје ћу поменути да је, осим уопштених предања о поријеклу из Херцеговине, једино конкретније предање некога из ове групе породица предање које ми је пренио један Секулић, о поријеклу из једног села у близини Даниловграда, па га треба потенцијално узети у обзир и када су Кнежевићи у питању, тим прије што се полако доказује сродност ових породица, заједно са чињеницом да ова подграна Ј2б није посвједочена у (старој) Херцеговини. Иначе, Кнежевићи су већ у турском попису из 1851. завиљежени под тим презименом и постоји пет домова, распоређених у засеоцима Гајићи, Клис и Липовица, што указује на раније досељење. Од највећег непосредног интереса је поређење резултата Кнежевића са резултатима Јовића и Вујића из Батковића.
Као што је Велибор напоменуо, потврђено је сродство са Вујићима и Јовићима из Батковића. Кнежевићу су блиске и остале J2b-M241 породице из Семберије које славе Стевањдан и Алимпијевдан.
Детаљније о овом генетичком роду писано је неколико постова изнад, приликом објаве претходних резултата из ове акције. Треба истаћи да се код Кнежевића десила мутација на 576 (17 уместо 16), а да је осим тога хаплотип модалан за ову групу.