Да ли то значи да су Петковићи, Цвитковци, Чокићи и Великићи до доласка Турака живели на истом подручју? Како бисте у овом контексту протумачили порекло и кретање сарајевских Бучеваца (из Мочиоца и Радаве), који такође имају значајно поклапање маркера са овим фамилијама?
Cvitkovci i Petkovići su rani pripadnici banderija Biukovića.Stojan Biuković se prvi put spominje u sastavu banderije harambaše Anetića 2. aprila 1684.
U sastavu ove banderije su starosedelačka prezimena karakteristična za tu regiju, kao što su: Despotović, Ninčević, Mirčetić,
Stojan Biuković, Mamuzić, Suša, Radnjić, Lojančić, Moćilo, Janković, Martić, Karamarković (Crnomarković), Krička, Biba, Baturina, Kovačević, Heraković, Poplašen, Ćosić, Vedova... sve stanovnici sela po planini Svilaji i okolici. U sastavu ove banderije se spominje i pop Vujadin.
Od Stojana Biukovića, po svemu sudeći, potiče harambaša Nikola Biuković. U njegovu banderiju je
1692. godine upisan Vučen Petković. Iste godine u Vrlici u sastavu banderije Pavla Jurića/Đurića upisani su:
Jakob i Radovan Petković.Godine 1710. pripadnici banderije Stefana Biukovića su
Vućen Petković i Mihajlo Petković. U sastavu iste banderije nalazi se i
Stojan Cvitkovac.Godine
1710. u sastavu banderije K. Fran. Vlastinisich-a, Radošić kod Trogira, upisan je
Đuro Cvitkovac. Iz katastra se vidi da je on zajedno sa svojim bratom Stojanom suvlasnik zemlje u Radošiću.
U katastru stoji da Đuro ima i kuću na Maovicama. Iz katastarskih mapa je uočljivo da Cvitkovci dele zemlju u Radošiću sa Stričevićima pa je sasvim moguće da su pred početak rata obe porodice prebegle iz istog kraja Cetinske regije i zbog specifičnog oblika savezništva dobili istu zemlju. Cvitkovci i Stričevići dele, takođe, i istu slavu.
Cvitkovci i Petkovići imaju imanja i kuće na Maovicama jedni do drugih.
Na lokaciju gde su živeli pre Morejskog rata je teško uprti prstom jer se i jedni i drugi bave stočarstvom što znači da imaju više ispasišta za svoje blago. Sasvim je moguće da je okolina Radošića bila zimsko ispasište, a Svilaja i Dinara letnje.
Nakon Požarevačkog mira jedan od Petkovića je prebačen na granicu s Turskom (mesto Uništa) gde je trajno ostao.
Čokići i
Velikići su verovatno pripadnici istog roda Petkovića ali onog dela koji su spahije povlačeći se iz Dalmacije povukle sa sobom.
Iz kontakata s Z. Velikićem dobio sam informaciju da su oni prvo naselili Rudnik, a odatle mladenovački kraj.
Cvitkovci i Petkovići pripadaju istoj haplogrupi R1b. Urađen je pun genetski test i precizno su genetski određena oba roda. Njihov zajednički predak je označen kao CTS12135 i rođen je pre nekih 3500 godina. Mislim da su nađeni arheogenetski nalazi u Češkoj i Engleskoj.
Petkovići su osobeni po tome što imaju necelobrojnu vrednost DYS448=20.2 pa se zahvaljujući ovome cela subgrupa lako može prepoznati bez punog sekvernciranja dubinskim testom.
Očekujem da sve prokomentariše neko od urednika. Izveštaj se priprema. Poz.
