Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)

[Cvitkovac]

55. Катић, Никољдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494*, као и раније тестирани Марјановић из истог мјеста, са којим има потпуно подударање. У коментару резултата Марјановића Uzi наводи сљедеће:

"Марјановић, Никољдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494*

Од модалног хаплотипа се разликује на повишеној вредности маркера DYS570=20. Једну разлику маркера има са Миљковићем (Васиљевдан) и Гарићем (Никољдан) из Кољана, а са њима дели и повишену вредност на маркеру DYS570, па нема дилеме да су ближе повезани. Овој групи породица врло вероватно припадају и Бокуни (Никољдан) и Катићи (Никољдан) из Кољана.

Тестирани је оставио предање о досељавању у Кољане почетком 18. века.

Око 1720. године Јадрија Марјановић из Кољана се одселио у Ливно. А 1729. године породици Марјановић додељена је потврда и инвеститура за земљу у Кољанима. Извор: Срби у Цетинској крајини стр. 290 (Божидар Симић, Филип Шкијан)

Препорука за даље тестирање је дубински тест, да би се профилисала нова грана низводно од FT182494."

Коментар у погледу хаплотипа и подударања са резултатима других тестираних у поптуности је примјењив и на Катића. Може се поменути и то да је Гарић из истог мјеста потврђено негативан на FGC28435, па је за очекивати да се исто односи и на Катића.

На жалост, тестирани Катић није оставио податке о предању о ранијем пореклу, али се Катићи у том крају први пут помињу 1710. године, па се може рећи да се то поклапа са предањима других тестираних припадника N2 из истог мјеста о досељењу крајем 17. или почетком 18. вијека.

Marjanovići, Garići i Miljkovići su, po svemu sudeći, stanovnici Cetinske krajine i pre 1668. Naime sačuvano je pismo Bačkih Bunjevaca iz 1668 u kome  se medju izbeglicama spominju prezimena koja su karakteristična za tu regiju. Reč je  o Tomašu Gariću, Jakovu Jakeliću, Martinu Terzna i drugima. Evo linka na taj dokument:

https://forum.krstarica.com/attachments/01-prepis-pisma-backih-bunjevaca-papi-iz-1668-g-768x734-2-jpg.803422/

Jakelići su zabeleženi u maticama katoličke crkve u Vrlici odmah po osnivanju župe krajem 17veka. Očito da je u vreme mletćko-turskih ratova došlo do razdvajanja porodica. Jedni su izbegli i naselili se u Bačku. A drugi su prebegli na mletačku stranu pa se vratili kad su se stekli uslovi.

Takodje, zabeležen je toponim Garića glavica na mletačkim kartama iz 18 veka. Garića glavica, ako me sećanje ne vara, je značajna jer je na njoj u tursko vreme u defterima zabeležena crkva svete Gospoine.

Sa strane prema Svilaji živeli su Racići, Gutići, Garići, Tutuši, Marjanovići i Katići. Miljkovići su živeli preko puta, prema Dinari, u blizini  samog manastira  Dragović.

Samo da ponovim da su ovi  N2 (Garići, Milkovići, Marjanovići, Katići) živeli u istom zaseoku Koljana prema Svilaji.

Tako da je teza o nihovom doseljavanju malo verovatna.  Da je na neki način dokazano, onim pismom bačkih Bunjevaca, da su Garići stanovnici Kliškog sandžaka u tursko vreme. Kada je, s početkom morejskog rata,  jedan deo prebegao s Bunjevcima, drugi deo na Mletačku stranu. Pa se najverovatnije vratio na ognjišta budući da je zemlja po primorju jako loša. Takav je bio slučaj s mnogim povratnicima koji su se ne mogavši živeti po primorju vratili na stara imanja i pod turskom vlašću i pre opšte amnestije.

[Njegos88]

Obitelj Batak iz Čitluka (Civjlane) nije u srodstvu s Baticama i Barišićima. Oni zapravo nemaju nikakve veze ni s jednom domaćom familijom osim Zelenovića s kojima će se ženiti i s njima ulaziti u kumstvo. Batak je u Čitluk stigao početkom 19. stoljeća iz Vranja. Bili su to najimućnije i najuglednije obitelji u Civljanima. Oni su posjedovali najviše zemlje. I obrađivali su najbolju zemlju. 

Bili su jedina obitelj u Civljanama koja je bila poznata po svijetlim fizičkim crtama (svijetla kosa i plavo/zelene oči), te po tome što su bili daleko viši od ostalih obitelji u okolici.

Poznato je da su bili imućni i vješti i prije nego što su uopće stigli u Civljane. Bili su mala obitelj, ali bez sumnje najvažnija i najuspješnija od svih obitelji. U Čitluku se dobro zna da su prije Vranja živjeli istočnije u Makedoniji. Vjerojatno su iz grada Batak kod Sofije na rijeci Mariči. Pretpostavljam da su bili vrlo bogata trgovačka obitelj koja je pala u nemilost lokalnih turskih gospodara

[НиколаВук]

56. Марчетић, Никољдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико карактеристичних вредности - DYS391=10, DYS449=28, DYS533=14 и DYS635=21. Највероватније припада роду који слави Никољдан и у коме се налазе Милишић из Новог Села код Купреса и Милешић из Дривуше код Зенице. Са Милишићем дели све горе побројане вредности осим DYS449 који Милишић није тестирао, а разликује се на једном маркеру (DYS439) на упоредивих 23, док са Милешићем дели све четири побројане вредности, а разликује се на маркерима DYS19, DYS439 и DYS570 на упоредивих 25 маркера. Препорука је да се уради неки од дубинских тестова (WGS или Big Y) како би се открило којој подграни испод PH908 припада овај род никољштака.

Тестирани је оставио податак да су по предању Марчетићи у Далмацију дошли са Косова током 15. века. У књизи "Срби у Цетинској крајини" Божидара Симића и Филипа Шкиљана могу се пронаћи следећи подаци о пореклу Марчетића:

"Slave Svetog Nikolu. Stariji je oblik ovog prezimena Marčeta. Naselili su se u Gornjim Koljanima na području Košutica, u Donjim Koljanima izdvojeno, sjevernije od ostalih rodova, i u Bravčevu Docu. Godine 1720. Draghich Marcetich sa svojom je velikom porodicom od 35 članova dobio potvrdu na 80 campa zemlje u Koljanima koje je posjedovao ranije. Dvadesetak godina kasnije investituru na zemlje u Koljanima dobili su Marcettich Dragich te Marcetich Simo i Dragoe. Аlfir Maxim Marcetich dobio je 28. 2. 1761. godine investituru na dva campa livade u Koljanima, koju je ranije posjedovao njegov pokojni otac. Godine 1810. u devet porodica Marčetić živi 36 članova (Gligorije, Jovan 3 člana, Ilija 4 člana, Pane 6 članova, Petar, Mitar 4 člana, Vaso 9 članova, Luka 3 člana i Todor 4 člana). Godine 1846. sedam je Marceticha vlasnika stojnih kuća u Koljanima: Elia, Giovanni, Simeone, Pietro, Tommaso, Filippo i Nicolo qm Pietro. U narednom popisu kuća, onom iz 1878., dvadesetpetero Marčeta vlasnici su kuća u selu. Marčete su se iz Koljana iseljavale u nedaleko Livanjsko polje, pa su se nastanili u Gubinu, Provu i Čaprazlijama. Svi su slavili Svetog Nikolu, kao i njihovi preci iz Koljana."

[Ojler]

58. Милковић, Василијевдан, Кољане/Врлика, I2-Y3120

Још један припадник рода Миљковића из Кољана, овај пут из огранка Миљковића - Вераџића. Тестирани наводи да су по предању у Кољане дошли из Херцеговине почетком 18. века (дошао Божо Миљковић са три сина).

Овом роду су до сада припадала двојица претходно тестирних, Миљковић-Павлиновић и Милковић-Зељак, о којима смо писали овде:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6447.msg199014#msg199014
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6447.msg197033#msg197033

У хаплотипу тестираног се као карактеристичне вредности уочавају DYS449=30 и DYS576=19, што су уједно и карактеристичне вредности овог рода.
Нема се шта ново додати у односу на оно што је раније писано о Миљковићима из Кољана.

[нцп]

56. Марчетић, Никољдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико карактеристичних вредности - DYS391=10, DYS449=28, DYS533=14 и DYS635=21. Највероватније припада роду који слави Никољдан и у коме се налазе Милишић из Новог Села код Купреса и Милешић из Дривуше код Зенице. Са Милишићем дели све горе побројане вредности осим DYS449 који Милишић није тестирао, а разликује се на једном маркеру (DYS439) на упоредивих 23, док са Милешићем дели све четири побројане вредности, а разликује се на маркерима DYS19, DYS439 и DYS570 на упоредивих 25 маркера. Препорука је да се уради неки од дубинских тестова (WGS или Big Y) како би се открило којој подграни испод PH908 припада овај род никољштака.

Тестирани је оставио податак да су по предању Марчетићи у Далмацију дошли са Косова током 15. века. У књизи "Срби у Цетинској крајини" Божидара Симића и Филипа Шкиљана могу се пронаћи следећи подаци о пореклу Марчетића:

"Slave Svetog Nikolu. Stariji je oblik ovog prezimena Marčeta. Naselili su se u Gornjim Koljanima na području Košutica, u Donjim Koljanima izdvojeno, sjevernije od ostalih rodova, i u Bravčevu Docu. Godine 1720. Draghich Marcetich sa svojom je velikom porodicom od 35 članova dobio potvrdu na 80 campa zemlje u Koljanima koje je posjedovao ranije. Dvadesetak godina kasnije investituru na zemlje u Koljanima dobili su Marcettich Dragich te Marcetich Simo i Dragoe. Аlfir Maxim Marcetich dobio je 28. 2. 1761. godine investituru na dva campa livade u Koljanima, koju je ranije posjedovao njegov pokojni otac. Godine 1810. u devet porodica Marčetić živi 36 članova (Gligorije, Jovan 3 člana, Ilija 4 člana, Pane 6 članova, Petar, Mitar 4 člana, Vaso 9 članova, Luka 3 člana i Todor 4 člana). Godine 1846. sedam je Marceticha vlasnika stojnih kuća u Koljanima: Elia, Giovanni, Simeone, Pietro, Tommaso, Filippo i Nicolo qm Pietro. U narednom popisu kuća, onom iz 1878., dvadesetpetero Marčeta vlasnici su kuća u selu. Marčete su se iz Koljana iseljavale u nedaleko Livanjsko polje, pa su se nastanili u Gubinu, Provu i Čaprazlijama. Svi su slavili Svetog Nikolu, kao i njihovi preci iz Koljana."

Највероватније ФТ 16449. Због DYS 533=14. Изненадићу се ако не буде тако.

[Atlantische]

59. Кркобабић, Јовањдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи G2a-L91>Z6211.

Кркобабић чини исти генетички род са Гајићем (Никољдан) из Доњег Рибника. Разликују се на 3/23 упоредива маркера. Поред Гајића, на ширем подручју Змијања овој хаплогрупи припадају и Савановићи (Никољдан) из Црквеног, док се у везу са овим родовима може сигурно довести и такође 23andMe тестирани Галић (Никољдан) из Шушњара код Лакташа.

Кркобабићу и Гајићу су маркерно блиски муслимани Хадровићи/Адровићи са подручја Петњице и Тутина, који су потврђени као припадници гране Z6211. Занимљиво је да на простору Рашке овој грани припада и Вуковић (Никољдан) из Маглича са 23andMe, док су у Босанској Крајини потврђени Z6211 муслимани из Котор Вароши и Бањалуке.

Тестирани је у упитнику навео да су по предању доселили из Ужица у 17. веку.

[Небојша]

59. Кркобабић, Јовањдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи G2a-L91>Z6211.

Кркобабић чини исти генетички род са Гајићем (Никољдан) из Доњег Рибника. Разликују се на 3/23 упоредива маркера. Поред Гајића, на ширем подручју Змијања овој хаплогрупи припадају и Савановићи (Никољдан) из Црквеног, док се у везу са овим родовима може сигурно довести и такође 23andMe тестирани Галић (Никољдан) из Шушњара код Лакташа.

Кркобабићу и Гајићу су маркерно блиски муслимани Хадровићи/Адровићи са подручја Петњице и Тутина, који су потврђени као припадници гране Z6211. Занимљиво је да на простору Рашке овој грани припада и Вуковић (Никољдан) из Маглича са 23andMe, док су у Босанској Крајини потврђени Z6211 муслимани из Котор Вароши и Бањалуке.

Тестирани је у упитнику навео да су по предању доселили из Ужица у 17. веку.

Због славе мало неочекиван резултат за ову подграну, па би свакако било добро тестирати још неког Кркобабића из Врлике. Осим поменутих родова са 23andMe, овој подграни припада и Хрват са индикативним презименом (Јајчевић, Бања Лука). Чини се да у Крајини крајеви око Врбаса јесу матични за ову групу родова. Интересантна је међутим веза са црногорским Брдима и Рашком. Нема превише крајишких родова са очигледном матицом у тим крајевима.