Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375

[Jelic]

У Дробњаку се не помињу конкретно Богићевићи, али се среће код исељеника из племена.

Војвода Атноније Богићевић, додуше он би требало да је неке друге ХГ тј. није J2b1.

[Небојша]

Ако све буде како треба, ускоро би требало да стигне резултат породице Кричак, из Жуња (Брус).

Кричаци спадају међу старије досељенике (17., 18. век). Пореклом су из Грчака (Александровац), од Богићевића, раније из племена Дробњака. Славили су Ђурђевдан, па су прешли на Ђурђиц.

Занимљив је овај случај Кричак - Грчак. Подсећа на оно поређење Кричи - Грци, или крички - грчки, о чему су писали Лома и други аутори.

[Небојша]

Ако све буде како треба, ускоро би требало да стигне резултат породице Кричак, из Жуња (Брус).

Кричаци спадају међу старије досељенике (17., 18. век). Пореклом су из Грчака (Александровац), од Богићевића, раније из племена Дробњака. Славили су Ђурђевдан, па су прешли на Ђурђиц.

Биће занимљиво видети хаплогрупу. Верујем да су највеће шансе за J2b M205, али отворене су и друге опције (можда I2a, I1, G2a).

Богићевићи из Грчака (Ђурђиц и Ђурђевдан) су пореклом "из Боћа под Жељином". У Дробњаку се не помињу конкретно Богићевићи, али се среће код исељеника из племена.

Сетих се да је МИлош писао о оснивању села Боће:

"Бoћe je ocнoвaнo кpajeм XVII вeкa, oд cтpaнe двojицe бpaћe Бoћa и Бoтунa. Cтapинoм cу из Цpнe Гope- "oд Пoдгopицe" (?). Пoтoмци Бoћa cу ocтaли у Бoћe, a Бoтунa cу ocнoвaли Бoтуњу. Пивницe Бoћa билe cу у Бoћкoj пoљaни у Aлeкcaндpoвaчкoj жупи. Пoтoмци Бoћa cу "Гpци"- Гpкoвићи, Бoжaнићи и Caвкoвићи. Имajу cpoдникe у Гoкчaници, Пoдибpу и у дoлини зaпaднe Mopaвe. У Бoтуњи cу им cpoдни Paдулoвићи, Mилиcaвљeвићи и Шљивићи; Дoбpoдoлци у Бpзeћи; Вacићи-Пoпoвићи у Ћeлиjaмa (Pacинa), у Paзбojни и Kуpшумлиjcкoj бaњи.

Cви cлaвe Ђуpђиц и Ђуpђeвдaн."

[Небојша]

Сетих се да је МИлош писао о оснивању села Боће:

"Бoћe je ocнoвaнo кpajeм XVII вeкa, oд cтpaнe двojицe бpaћe Бoћa и Бoтунa. Cтapинoм cу из Цpнe Гope- "oд Пoдгopицe" (?). Пoтoмци Бoћa cу ocтaли у Бoћe, a Бoтунa cу ocнoвaли Бoтуњу. Пивницe Бoћa билe cу у Бoћкoj пoљaни у Aлeкcaндpoвaчкoj жупи. Пoтoмци Бoћa cу "Гpци"- Гpкoвићи, Бoжaнићи и Caвкoвићи. Имajу cpoдникe у Гoкчaници, Пoдибpу и у дoлини зaпaднe Mopaвe. У Бoтуњи cу им cpoдни Paдулoвићи, Mилиcaвљeвићи и Шљивићи; Дoбpoдoлци у Бpзeћи; Вacићи-Пoпoвићи у Ћeлиjaмa (Pacинa), у Paзбojни и Kуpшумлиjcкoj бaњи.

Cви cлaвe Ђуpђиц и Ђуpђeвдaн."

Сад видим да у пројекту имамо тестиране Шљивиће и МИлосављевиће из Ботуње. Обе фамилије су I2-PH908 и то чини се не толико удаљене међусобно по маркерима. Шљивићи славе Ђурђиц, Милосављевићи Ђурђевдан.

С обзиром на генетску везу, као и ону на основу литературе, можда треба размотрити опцију да се ове две фамилије ставе у један подрод. Остављам админима да смисле име рода.

Са овим је јасно и да један део овог рода из Боћа (тзв. "Грци"), нема везе са Богићевићима-Кричацима.

[Небојша]

Шљивићи и Милосављевићи I2-PH908 имају генетско поклапање са једном породицом која је пореклом из Дробњака, даље из Гацка (необјављени рез.). Ово може бити интересантно због миграционог правца, с обзиром да се за Богићевиће-Кричце (пореклом из Боћа), каже да су даље из Дробњака. "Грци", тј. Шљивићи/Милосављевићи, помињу само Црну Гору, ништа одређено.

Код Динарика увек треба бити опрезан чак и када постоји поклапање, а и ови су већ крајем 17. века основали село. Треба још испитати ту везу.

[Jelic]

даље из Гацка

Невесиња, наводно даље још из Бара али то није толико сигурно као ово за Невесиње. Та породица такође слави Ђурђиц.

[Небојша]

Невесиња, наводно даље још из Бара али то није толико сигурно као ово за Невесиње. Та породица такође слави Ђурђиц.

То је интересантно већ.

Са овим је јасно и да један део овог рода из Боћа (тзв. "Грци"), нема везе са Богићевићима-Кричацима.

Сад видим да сам овде пожурио са закључком, као да су Кричаци већ испали M205. Према литератури највеће су шансе за I2-PH908.

[Jelic]

Сад видим да сам овде пожурио са закључком, као да су Кричаци већ испали M205. Према литератури највеће су шансе за I2-PH908.

Видећемо, није немогуће и да нису повезани са Шљивићима и Милосављевићима.

[Небојша]

Александар Лома (Топономастика и археологија) помиње да се једно село Архиљевичке цркве у Жеглигови (околина Куманова крајем средњег века) зове Кричановска Козница. Ово место је, судећи према историјским изворима, у 14. веку било у поседу Дејановића. Неки историчари верују да је то данашња Козница код Владичиног Хана. Није искључено, с обзиром да је цар Душан Архиљевици „потчинио“ и нека села у околини Велбужда. Дакле не тако близу Скопске Црне Горе.

Више места са овим именом постоји и на Старој Планини, а али и у Родопима, управо крај града Кричима (случајност вероватно). И на источном Косову постоји планина Козница.

Није сигурно да су припадници M205 било где ван Потарја носили ово име, али је свакако занимљиво што управо у том крају (југоисточна Србија) постоји солидна концентрација ове хаплогрупе.

Помињали смо већ да је слична ситуација и на неким необјављеним истраживањима, а овако стоје ствари у јавним базама:

- Ристић, Гргуровце/Лебане (Српски днк пројекат)
- Стојковић, Нови Глог/Трговиште (Српски днк пројекат)
- Трајковић, Куманово (Српски днк пројекат)
- Стојковић, Млачиште/Црна Трава (23andMe)
- Хазири, Жегра/Гњилане (FTDNA)


Графички то изгледа овако:

плаво - тестирани J-M205
црвено - Козница (Владичин Хан)

[Небојша]

Иван, син попа Кричана, јавља се међу призренским трговцима који су трговали са Дубровнчанима средином 14. века.

Извор: "Манастир Бањска и доба краља Мулутина"


Негде у исто време (14. век) јавља се лично име Кричан и у околини Штипа. Село Кричановска Козница било је у поседу Дејановића (околина Куманова), а село Кричани (околина Солуна) цар Душан 1348. дарује Хиландару.

Ово би били неки најранији помени имена/топонима који у себи садрже основу "Крич" у јужним, источним и централним крајевима Балкана. Ово име се нешто раније се јавља у динарским крајевима (предео Кричан 1260. и породица Cricichi или de Criзсо у Котору 1280-1330).

[Демића страна]

Иван, син попа Кричана, јавља се међу призренским трговцима који су трговали са Дубровнчанима средином 14. века.

Извор: "Манастир Бањска и доба краља Мулутина"


Негде у исто време (14. век) јавља се лично име Кричан и у околини Штипа. Село Кричановска Козница било је у поседу Дејановића (околина Куманова), а село Кричани (околина Солуна) цар Душан 1348. дарује Хиландару.

Ово би били неки најранији помени имена/топонима који у себи садрже основу "Крич" у јужним, источним и централним крајевима Балкана. Ово име се нешто раније се јавља у динарским крајевима (предео Кричан 1260. и породица Cricichi или de Criзсо у Котору 1280-1330).

Ево како би то графички изгледало:


- област Кричан (Потарје), XIII вијек
- породица Cricichi/de Criзсо (Бока), XIII-XIV вијек
- лично име Кричан (Македонија), XIII-XIV вијек
- село Кричани (Македонија), XIV вијек
- село Кричановска Козница (Пчиња), XIV вијек
- лично име Кричан (Метохија), XIV вијек
- људи из Кричка (Потарје), XIV-XV вијек
- влашка нахија Кричка (Потарје), XV вијек

[Демића страна]

Ево како би то графички изгледало:


- област Кричан (Потарје), XIII вијек
- породица Cricichi/de Criзсо (Бока), XIII-XIV вијек
- лично име Кричан (Македонија), XIII-XIV вијек
- село Кричани (Македонија), XIV вијек
- село Кричановска Козница (Пчиња), XIV вијек
- лично име Кричан (Метохија), XIV вијек
- људи из Кричка (Потарје), XIV-XV вијек
- влашка нахија Кричка (Потарје), XV вијек

Упада у очи то што се име области у Потарју (Кричан, XIII вијек) јавља у истом облику као лична имена на подручју Македоније (Кричан, XIII-XIV вијек) и Метохије (Кричан, XIV вијек). Познато нам је да већина историчара сматра да су имена влашких групација настајала по именима њихових родоначелника (Кричан). Ако томе додамо и села на подручју Македоније (Кричани, XIV вијек) и Пчиње (Кричановска Козница, XIV вијек), очито је да ово име показује чвршћу везу са Македонијом и областима које јој гравитирају. Занимљиво је што су оба поменута села била даривана манастиру Хиландар.

Што се тиче генетских резултата, међу објављеним и необјављеним резултатима постоји више тестираних људи са подручја Пчиње, Косовског Поморавља, Јабланице и Шоплука који припадају нашој хаплогрупи (J2b1-M205>Y22066). Њима бисмо требали додати и пар резултата из анонимних истраживања БЈРМ и Бугарске. Ове области се у мањој или већој мјери покалпају са областима које су контролисали Дејановићи током XIV и XV вијека.

Намеће се питање да ли су Кричани/Кричи били можда нека од влашких групација чији се дио из ових југоисточних области у неком историјском периоду помјерио према западу?

[Грoф]

Vinko Krišković rodio se u Senju 16. svibnja 1861. godine u obitelji uglednog trgovca i brodovlasnika Antuna Kriškovića i Antonije rođ. Giordano. Pravo je studirao u Berlinu i Beču. Za to vrijeme je proputovao čitavu Europu, naučivši engleski i španjolski. Studije u inozemstvu bio je presudan u njegovoj demokratskoj orijentaciji i pretvorio ga je u intelektualca širokih interesa i bogate opće kulture, a opet vrlo stručnog u svojoj profesiji. Svojom svestranošću i gotovo enciklopedijskim znanjem zapeo je za oko i svojim profesorima, pa mu je nakon diplome ponuđeno mjesto docenta na Katedri državnog prava Bečkog sveučilišta. Međutim, Krišković se na toj ponudi zahvalio. Izabrao je 1892. vratiti se u rodni Senj i zaposliti se na ne toliko atraktivnom mjestu blagajnika Okružne blagajne za potporu bolesnika. Njemu je bilo važno da se nakon mnogo godina provedenih u tuđini vrati u domovinu. Godine 1895. doktorirao je na Pravnom fakultetu u Zagrebu. Uskoro je uslijedila još jedna zanimljiva ponuda: grof Karlo Khuen-Hedervary ponudio mu je službeničko mjesto u Zemaljskoj vladi, iako je Krišković bio uvjereni starčevićanac. Prihvatio je, uz uvjet da smije "raditi samo po zakonima i svojoj savjesti".


Ovo mi prezime Krišković nekako vuče na Kričković. Pošto Kričkovića ima u Lici, a Senj nije daleko od Like. Mozda je došlo do
toga da je č prešlo u š.

Jeli i ovaj kojim slučajem od plemena Kriča?

[Демића страна]

Добром броју Крича који су тестирани преко FTDNA јуче и данас се у поклапањима појавио извјесни Klaus Clausen. Ријеч је о врло блиском поклапању (углавном 3 или 4 разлике на 37 тестираних маркера). Помоћу његовог мејла сам утврдио да се ради о човјеку из мјеста Валеберга на југу Шведске (Valleberga, Skåne Län).

Ово би био распоред првих 12 маркера: 12 23 15 10 15-18 11 15 12 12 12 28

Надамо се да ће ускоро ући у неки од пројеката, да ће нам се јавити и да ће нам рећи нешто више о поријеклу, мада се по свему судећи ради о некоме ко је поријеклом са Балкана. Да ли је ријеч о човјеку који не зна ко му је биолошки отац или о некој сличној причи (не би то био први пут код Крича), остаје да се види.

Ово је наше горе лист. Ушао је у J2-M172 пројекат на FTDNA. Разменили смо и коју реч. Не зна ко му је биолошки отац, а рођен је у Брауншвајгу (Немачка) 1949. године. Тамо је, према његовим речима, било доста робова/радника са Балкана у време Другог светског рата, па можда ту постоји веза. Географски је близу још један Немац J-Y22066 са FTDNA (Оперман, Ајнбек)

Клаусу су иначе најближи тестирани са простора Крајине, а у Family Finder поклапањима му се налази приличан број Балканаца.

То је онај хаплотип са 385=15-18 и 458=16, па делује да су му најближи Лакић и Тинтор. Међутим, на ових 37 маркера најближи су му Демићи са Баније. Свега 11 генерација до заједничког претка (број генерација би свакако порастао на више маркера). С њима дели и исту мутацију на 576, тј. 570 (19, 18), која се најчешће јавља код оне полимске групе M205.

По свему судећи, овај човјек има неке везе са ширим подручјем Приједора.
Међу најближим FF поклапањима има презимена Михаљевић, Батиница и Мијатовић/Шиљеговић. За Мијатовиће/Шиљеговиће је јасно наведен Приједор, а и презиме Батиница постоји на том подручју.

Ноћас је стигла допуна Клаусенових маркера (37>111) и најближи су му моји Демићи.
Ријеч је о поклапању на 104 од 111 маркера (7 разлика). Користио сам "Невски" калкулатор и добио сам свега 13 генерација (390 година) до нашег заједничког претка. Пошто знамо да се Клаусену међу најближим FF поклапањима налазе православни родови са ширег подручја Приједора (Поткозарје) и да је Банија током XVII и XVIII вијека насељавана управо са подручја Поткозарја, мислим да више нема сумње да је његов биолошки отац Крајишник.

Овај резултат, заједно са историјским изворима до којих смо дошли захваљујући нашем Урошу Узелцу, баца ново свјетло на поријекло Демића. Раније смо на основу предања (предање о попу Деми) и топонима (Демино врело, Демина лука, Демића точак) сматрали да смо прешли на Банију са подручја Суве међе (село Глиница код Велике Кладуше) током друге половине XVIII вијека. Почетком ове године сазнали смо да смо већ 1772. године имали најмање 5 задруга у Класнићу, што отвара могућност да смо на Банију прешли већ током прве половине XVIII вијека са подручја Поткозарја или Поуња. Овоме у прилог иде и то што у нашем селу постоји засеок Козара (планина Козара), затим топоним Поуња (ријека Уна), постоје и презимена Подунавац (ријека Уна) и Прусац (село Прусци на подручју Поткозарја), а прије неког времена добили смо и резултате Рудића из Класнића (веза са подручјем Поткозарја).

[Небојша]

Овај резултат, заједно са историјским изворима до којих смо дошли захваљујући нашем Урошу Узелцу, баца ново свјетло на поријекло Демића. Раније смо на основу предања (предање о попу Деми) и топонима (Демино врело, Демина лука, Демића точак) сматрали да смо прешли на Банију са подручја Суве међе (село Глиница код Велике Кладуше) током друге половине XVIII вијека. Почетком ове године сазнали смо да смо већ 1772. године имали најмање 5 задруга у Класнићу, што отвара могућност да смо на Банију прешли већ током прве половине XVIII вијека са подручја Поткозарја или Поуња. Овоме у прилог иде и то што у нашем селу постоји засеок Козара (планина Козара), затим топоним Поуња (ријека Уна), постоје и презимена Подунавац (ријека Уна) и Прусац (село Прусци на подручју Поткозарја), а прије неког времена добили смо и резултате Рудића из Класнића (веза са подручјем Поткозарја).

Веома блиско поклапање на 111 маркера. То додуше не мора да се коси са пореклом са подручја Суве међе, пошто је то становништво вероватно аутосомално повезано са оним из Поткозарја.

Сад видим да Клаусен на 67 маркера има поклапања -6, -7 и са некима из рода Y22063 (Чирко, Усорци, Батоћанин, Новаковић), па се поставља питање да ли су и ови са 385b 15 и 458 15 такође позитивни на овај СНП.

На основу маркера није сигурно коме су ближи, Усорцима или овој групи око Лакића. Лакић иначе такође има -7 на 67 са Клаусеном, што додатно компликује ситуацију. Он би, заједно са Мркобрадом, могао бити нека трећа подграна у оквиру Y22066. Али да не нагађамо, боље да се ради Yfull.

[Rigel]

Видић (Стевањдан, Бачинци/Шид) је негативан на Y22063. То би могло важити и уопштено за полимску групу Ј2b-М205.

Да ли је познато колико Батоћанин и Новаковић деле SNP-ова, а које нема Лакић?

[Rigel]

Видић (Стевањдан, Бачинци/Шид) је негативан на Y22063. То би могло важити и уопштено за полимску групу Ј2b-М205.

Да ли је познато колико Батоћанин и Новаковић деле SNP-ова, а које нема Лакић?

Видим сада на FTDNA стаблу да је у питању само један SNP (Y22063) који дефинише ту подграну којој припадају Новаковић и Батоћанин.

[Небојша]

Видић (Стевањдан, Бачинци/Шид) је негативан на Y22063. То би могло важити и уопштено за полимску групу Ј2b-М205.

Да ли је познато колико Батоћанин и Новаковић деле SNP-ова, а које нема Лакић?

Хвала на информацијама, Ригел. Дакле дефинитивно постоји више подграна у оквиру ове наше Y22066. Мислио сам да је проблем у Лакићу, пошто му нису добро обрадили БАМ фајл, али сада је сигурно да постоје и породице које су Y22063-.

[Небојша]

Видић (Стевањдан, Бачинци/Шид) је негативан на Y22063. То би могло важити и уопштено за полимску групу Ј2b-М205.

Видић је генетски најближи овој групи M205 из Полимља и Северне Далмације, тј. расинског округа (презимена Кричка и Кричак). Предлажем да још неко из ове групе тестира Y22063. Постоје велике шансе да су "Кричи" Y22063-.

Такође, било би од значаја да неко из ове групе око Усораца тестира овај СНП. По некој логици ствари, они би требали бити Y22063+. Питање је када се одвојила ова подграна. По свему судећи, пре најмање 500-1000 година.

[Небојша]

Налетех на податак који може бити занимљив за везу Кричак - Усорци. Наиме, у делу Јелене Маргић (Северна Босна, 13-16 век) наведено је запажање Д. Бојанић о томе како је нахију Крупањ и нахију Сребреник населила и струја из Кричка.



Сребреник се налазио на простору Усоре, па се поставља питање да ли је то могао бити и миграциони пут личких Усораца. Али треба прво видети како генетски стоје ове две групе, тј. да ли су и ови из Полимља/Кричка Y22063+ и ако нису, када се и где одвојила ова подграна којој припадају Усорци.