Ево и текста о генетској слици кричког рода, тј. наше J2b1-M205>Y22059 или J2b1-M205>Y22066 екипе:
http://www.poreklo.rs/2017/10/15/krici-tragom-izgubljenog-plemena-genetika/
Јављајте утиске и шаљите примједбе.
Хвала свима који су учествовали у припреми и обради овог текста, а посебно нашем Небојши Новаковићу!
Браво Петре!
Сви прилози су одлични (сажети)!
Али ја сам свакако пристрасан!
Можда само код другог наставка које се бави именом племена Кричи да додам да
Гордана Томовић у свом раду о Кричанима износи једно запажање које мене и дан данас заокупља (ти си свакако одабрао оно што је теби било најубедљивије или најинтересантније)!
Назив, Кричан и Крције, односе се на исто становништво, а судећи по
правилима фонетике настали су готово у исто време, различитим преузимањем имена у словенској средини.
На то указује и пример промене имена Кричани у грчкој, по свој прилици изворној средини. Сводном повељом из
1348. године цар Душан је доделио манастиру Хиландару село Кричани у
околини Солуна.Данас је то село Критија, на турском Јени Кјој, северои-
сточно од Солуна. Утицај грчког језика и византијске културе веома је рано
почео да прожима све видове живота у средњовековној српској држави. Поред природног, готово осмоског притиска више културне средине на примитивнију, постојао је такође природан ток привредних и етничких мешања
проузрокован сталним кретањима великих група сточара из Тесалије и дру-
гих делова Грчке ка планинским подручјима средњег Балкана.
У околини Врања познат је средњовековни катун влаха Псодерци, данас село Содерце, чије се порекло оправдано везује за влахо - клисурску групу грчких цинцарских насеља југоисточно од града Лерина у северној Грчкој ? Сточарска скупина Кричани на планини Уборку, што је можда старије име планине Сињајевине, могла је такође настати расејањем грчких сточара из околине Солуна. Прво повремено, а потом сталније, засновали су своја станишта у Потарју, са обе стране реке, како на јужним границама прошћењског метоха Св.Петра на Лиму - код Крција на Сињајевини, тако и на северним међама истог црквеног поседа у данашњем пределу Кричак.
Позива се на А. Лому, Топономастика и археологија - антички локалитети код Пљеваља и Пријепоља и могући предсловенски остациу тамошњој топонимији, Ономатолошки прилози X, Београд 1989, 1-32, на стр. 22 аутор закључује како се не би сачувало
непостојано ри у случају раног словенског преузимања имена Кричани, већ би дало облик Крчани.
Дискутовали смо већ овде о основи речи Κριθιά!
И дошли до тога да означава јечам на грчком!
Свакако би требало видети како се реч јечам каже на неком од (старо) влашких дијалаката, па и на цинцарском! Не мора нас, наравно, никуда одвести!
На свакој теми овде (било која да је хаплогрипа у питању или род у оквиру неке хаплогрупе) све личи мање или више на неку слагалицу!
А и тај старији назив планине Сињајевина (јако леп назив)...Уборак је занимљив!
