Кричи J2b-M205>A11525>Y22059>Y155375

[Небојша]

Апропо тога мислим да су преци Крича били оно становништво које је Константин V из Мале Азије пребацио на Балкан. Локални говори и источни дијалекти грчког су словенском уху могли звучати као кричање. А ту је и оно да су били црнпурасти, о чему се писало у неком од ономатолошких прилога (сану). Дакле или то или Крит. Крит Грци зову Крити. Ваш заједнички предак је рођен негде око 810. године а Арапи освајају Крит између 824. и 827. године. Случајност? Не би рек'о 

Још кад би ове године могле да се тумаче овако прецизно, свет би вероватно био лепше место. Старост ће, очекивано, још порасти, што пада негде у време Велике сеобе народа, што даље имплицира да Кричи вероватно јесу затечено становништво Балкана (у односу на Словене). Тада вероватно и долази до овог уског грла.

Пратећи ближе днк рођаке по Анадолији (Грци и понеки Турци), затим узводне и паралелне гране код понтских Грка, све упућује на то да Y22059 јесте она Anatolia Roman компонента.

Крит је давно заборављена прича на основу сличности имена. Не постоји ни историјска ни генетичка потпора за такав правац. Сценарио по коме би Арапи са Крита прво постали Грци, па Срби, па дошли из сточарске грчке (где се такође прави добар сир), чак до Таре да се бију с Дробњацима око пашњака, звучи добро за неку епску фантстику.

[Небојша]

Још један значајан резултат са Family Finder:


Кричковић, Јовањдан, Велики Бастаји/Ђуловац, J2b-M205

Остали Кричковићи из Западне Славоније славе углавном Ђурђевдан и Никољдан, баш као и лички. До промене славе могло је доћи призећивањем у овом случају.

Од тестираних родова који у основи презимена садрже име "Крич" тренутно имамо:

Кричка, Никољдан, Кричке, Дрниш, Северна Далмација, J2b-M205>Y22059>Y155375>FT422756
Кричка, Никољдан, Братишковци, Скрадин, Северна Далмација, J2b-M205>Y22059>Y155375>FT422756
Кличковић (Кричковић), Ђурђевдан, Дуго Село Ласињско, Вргинмост, Кордун, J2b-M205>Y22059>Y155375>FT422756
Кричак, Ђурђевдан, Жуње, Брус, Расина, J2b-M205>Y22059>Y155375
Кричковић, Јовањдан, Велики Бастаји, Ђуловац, Западна Славонија, J2b-M205
Кличковић, Ђурђевдан, Дуго Село Ласињско, Вргинмост, Кордун, N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Кричковић, Стевањдан, Маовице, Врлика, Северна Далмација, I2-Y3120

[Петар М. Демић]

Кричковић, Јовањдан, Велики Бастаји/Ђуловац, J2b-M205

Кричковићи су даљим поријеклом из Могорића (Лика), тако да је њихова изворна крсна слава Никољдан.

[Небојша]

Кричковићи су даљим поријеклом из Могорића (Лика), тако да је њихова изворна крсна слава Никољдан.

Утолико важнији резултат. Имамо сада практично тестиране све важније огранке Крички/Кричковића. Остају још Кричкићи (Ђурђевдан) из Далмације.

Кличковићи (Кричковићи), Ђурђевдан, Банија, потврђени M205
Кричковићи, Никољдан, Лика / Западна Славонија, потврђени М205
Кричке, Никољдан, Северна Далмација, потврђени M205
Кричаци, Ђурђевдан, Расински округ, потврђени M205

[Gorance]

Мислим да заборављате име села Критсанои у Македонији. Помиње се у доба Цара Душана. У бези са кричањем мослим да нема никакве везе.

[Rimidalv]

Кричковићи су даљим поријеклом из Могорића (Лика), тако да је њихова изворна крсна слава Никољдан.

Јел имају инфо када су отприлике дошли из Могорића тамо?

[Небојша]

Још један интересантан резултат M205 на 23andMe: Краја, околина Скадра

За сада из те области тестирани су позитивно на J-M205 (сви са 23andMe):

Маркаш, Велики Острос
Маршић, Мали Острос
Ђенаши, Велики Острос
Краја, Брајше, Растиш и Шас

У сваком случају, ово је већ солидна концентрација ове подгране у околини Скадра.

Још један тестирани M205 из Приморске Крајине на 23andMe:

Цановић, муслиман, Круче, Улцињ

"Круче. Мемовићи, Мешовићи, Фазловићи, Цановићи и Луковићи, сви мухамеданци, овдје су од старине. Воде поријекло од улцињских Турака, који су имали овдје своју земљу и куће."

Цановићи верују да би могли бити у вези са Цановићима из околине Плава, мада они су вероватно другачијег порекла (Клименти).

Треба нагласити да су тестирани из Лохје (северно на мапи) негативни на Y22063, док је Маркаш из Великог Остроса позитиван на овај SNP, што на неки начин говори о својеврсној разноврности M205 око Скадра. Још је занимљиво да Цановићи по предању нису у сродству са до сада тестираним М205 родовима из Скадарске Крајине.

Доста интересантна ситуација у околини Скадра. Како се ово уклапа са Кричима и остатком М205, тешко је рећи са ове дистанце. Око Скадра је уједно једина озбиљнија концентрација ове хаплогрупе међу Албанцима.

И још један M205 резултат из овог краја:

Колар, муслиман, Бреска, пре тога Ливари (Бар), J2b-M205

"Бриска. дијели се на Горњу и доњу Бриску. Маринковићи и Пекићи из Горње Бриске пореклом су из Малесије, а Прелукићи (Марђоновићи, Беговићи, Мусовићи, Марковићи и Пемовићи) из Мирдита. Сва су братства у Горњој Бриски католичка; црква у доњој Бриски је и њихова; раније су славили Митров–дан, храм своје цркве, а сада славе Тројичин—дан. Признају да су раније били православни. Колари у Доњој Бриски су из Ливара, остала су браства старосједилачка; тврди се и за њих, као за оне из Горње Бриске, да су били православни. Црква у доњој Бриски најстарија је и православног је типа." (Андрија Јовићевић, Црногорско приморје и Крајина)

Ови Колари су, сва је прилика, повезани са Коларима из Мркојевића (Добра Вода, Бар). О њима се каже следеће:

У Доброј Води живе три групе родова, који су старинци и највероватније огранци племена Мркојевића:

Бошковићи, Вуковићи и Колари (муслимани); према једној верзији, они су у Добру Воду дошли из Грађана у Ријечкој нахији.
https://www.poreklo.rs/2018/01/31/pleme-mrkojevici/

Предање о пореклу из Грађана је свакако интересантно, будући да је тамо најстарије братство Кричије.

"Гађи. Кричије су најстарије сеоско братство. Њихов се предак деселио овдје врло давно, можда још у 13. или 14. вијеку, Предање њихово каже, да су старином из Комана. Не зна се откуда им ово име; слично је имену Кричкова који су негда живјели у долини око реке Таре, али не можемо тврдити да су поријеклом од њих. Кричије славе Ђурђев–дан. Од Кричија има исељени: у Врањини 5 домова, који се презивају Радановићи." (Андрија Јовићевић, Ријечка нахија)


Слична предања, о пореклу из Црне Горе и православљу, прате и остала M205 братства из околине Скадра. Од њих само Маркаш има дубински тест - подграна J2-Y22063. Да ли смо овим резултатом добили хаплогрупу Кричија, још увек је рано тврдити. У сваком случају, озбиљна концентрација ове хаплогрупе у овом делу приморја, а већи број предања тестираних заиста упућује простор на Старе Црне Горе.

[Небојша]

Још један тестирани M205 из Приморске Крајине на 23andMe:

Цановић, муслиман, Круче, Улцињ

"Круче. Мемовићи, Мешовићи, Фазловићи, Цановићи и Луковићи, сви мухамеданци, овдје су од старине. Воде поријекло од улцињских Турака, који су имали овдје своју земљу и куће."

Цановићи верују да би могли бити у вези са Цановићима из околине Плава, мада они су вероватно другачијег порекла (Клименти).

Треба нагласити да су тестирани из Лохје (северно на мапи) негативни на Y22063, док је Маркаш из Великог Остроса позитиван на овај SNP, што на неки начин говори о својеврсној разноврности M205 око Скадра. Још је занимљиво да Цановићи по предању нису у сродству са до сада тестираним М205 родовима из Скадарске Крајине.

Доста интересантна ситуација у околини Скадра. Како се ово уклапа са Кричима и остатком М205, тешко је рећи са ове дистанце. Око Скадра је уједно једина озбиљнија концентрација ове хаплогрупе међу Албанцима.

И још један M205 резултат из овог краја:

Колар, муслиман, Бреска, пре тога Ливари (Бар), J2b-M205

"Бриска. дијели се на Горњу и доњу Бриску. Маринковићи и Пекићи из Горње Бриске пореклом су из Малесије, а Прелукићи (Марђоновићи, Беговићи, Мусовићи, Марковићи и Пемовићи) из Мирдита. Сва су братства у Горњој Бриски католичка; црква у доњој Бриски је и њихова; раније су славили Митров–дан, храм своје цркве, а сада славе Тројичин—дан. Признају да су раније били православни. Колари у Доњој Бриски су из Ливара, остала су браства старосједилачка; тврди се и за њих, као за оне из Горње Бриске, да су били православни. Црква у доњој Бриски најстарија је и православног је типа." (Андрија Јовићевић, Црногорско приморје и Крајина)

Ови Колари су, сва је прилика, повезани са Коларима из Мркојевића (Добра Вода, Бар). О њима се каже следеће:

У Доброј Води живе три групе родова, који су старинци и највероватније огранци племена Мркојевића:

Бошковићи, Вуковићи и Колари (муслимани); према једној верзији, они су у Добру Воду дошли из Грађана у Ријечкој нахији.
https://www.poreklo.rs/2018/01/31/pleme-mrkojevici/

Предање о пореклу из Грађана је свакако интересантно, будући да је тамо најстарије братство Кричије.

"Гађи. Кричије су најстарије сеоско братство. Њихов се предак деселио овдје врло давно, можда још у 13. или 14. вијеку, Предање њихово каже, да су старином из Комана. Не зна се откуда им ово име; слично је имену Кричкова који су негда живјели у долини око реке Таре, али не можемо тврдити да су поријеклом од њих. Кричије славе Ђурђев–дан. Од Кричија има исељени: у Врањини 5 домова, који се презивају Радановићи." (Андрија Јовићевић, Ријечка нахија)


Слична предања, о пореклу из Црне Горе и православљу, прате и остала M205 братства из околине Скадра. Од њих само Маркаш има дубински тест - подграна J2-Y22063. Да ли смо овим резултатом добили хаплогрупу Кричија, још увек је рано тврдити. У сваком случају, озбиљна концентрација ове хаплогрупе у овом делу приморја, а већи број предања тестираних заиста упућује простор на Старе Црне Горе.

"Постанак је Грађана врло стар. Од старих изумрлих породица се помињу: Трхаљи, Спановићи, Ђурићи, Боснићи. Бискупићи. Лончари, Колари и Бошковићи. На њих и данас потсећају називи: Ђурића Кућа, Коларева Зграда, Лончаревина, итд. У Сотонићима и данас има 1 дом Спановића; Колари и Бошковићи су се преселили у Мркојевиће, гдје су се потурчили, Трхаљи у Боку Которску. За остале се не зна, шта је од њих било и да ли их игдје још има." (извор: Андрија Јовићевић, Ријечка нахија)

[Небојша]

Још један значајан резултат са Family Finder:


Кричковић, Јовањдан, Велики Бастаји/Ђуловац, J2b-M205

Остали Кричковићи из Западне Славоније славе углавном Ђурђевдан и Никољдан, баш као и лички. До промене славе могло је доћи призећивањем у овом случају.

Од тестираних родова који у основи презимена садрже име "Крич" тренутно имамо:

Кричка, Никољдан, Кричке, Дрниш, Северна Далмација, J2b-M205>Y22059>Y155375>FT422756
Кричка, Никољдан, Братишковци, Скрадин, Северна Далмација, J2b-M205>Y22059>Y155375>FT422756
Кличковић (Кричковић), Ђурђевдан, Дуго Село Ласињско, Вргинмост, Кордун, J2b-M205>Y22059>Y155375>FT422756
Кричак, Ђурђевдан, Жуње, Брус, Расина, J2b-M205>Y22059>Y155375
Кричковић, Јовањдан, Велики Бастаји, Ђуловац, Западна Славонија, J2b-M205
Кличковић, Ђурђевдан, Дуго Село Ласињско, Вргинмост, Кордун, N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Кричковић, Стевањдан, Маовице, Врлика, Северна Далмација, I2-Y3120

Кричковићи су даљим поријеклом из Могорића (Лика), тако да је њихова изворна крсна слава Никољдан.

Још један резултат крајишких Кричковића:

Кричковић, Никољдан, Саница Горња, Кључ, J2b-M205 (извор: MyHeritage/DNAGenics)

Према литератури (Саничка Жупа), ови Кричковићи досељени су после окупације, из Брувна у Лици. Према попису Лике, Кричковића тамо није било, али јесте у Кијанима код Грачаца 8 кућа. Свакако је интересантно ако су тако касни досељеници у Саници, а у окружењу постоје већ почетком 20. века "Кричковића Врело", "Кричковића Ријека" и "Кричковића Долина".

[Петар М. Демић]

Према подацима из 1915. године, на подручју тадашње Личко-крбавске жупаније пописане су 33 куће Кричковића:

• Кијани (8 кућа)
• Липово Поље (1 кућа)
• Могорић (9 кућа)
• Павловац (8 кућа)
• Читлук (7 кућа)

Прегледао сам архивску грађу Личке крајишке регименте из 1770. године, као и архивску грађу Оточачке крајишке регименте из 1772. године, према којој су Кричковићи имали најмање 18 породичних задруга:

• Кијани (најмање 3 породичне задруге)
• Липово Поље (најмање 3 породичне задруге)
• Могорић (најмање 1 породична задруга)
• Павловац (најмање 10 породичних задруга)
• Читлук (најмање 1 породична задруга)

Колико ми је познато, само су Кричковићи из Павловца пописани 1712. године (као Кличковићи).

[Rimidalv]

Мислим да Кричковићи нису пописани у Павловцу 1712.
Усмено предање је да су браћа из Далмације дошла око 1770. (то се не поклапа са архивском грађом регименти)
Такође, један део Кричковића је по директној мушкој линији Граовац (прижењивање је питању, узето је и презиме и слава)

[Петар М. Демић]

Мислим да Кричковићи нису пописани у Павловцу 1712.
Усмено предање је да су браћа из Далмације дошла око 1770. (то се не поклапа са архивском грађом регименти)
Такође, један део Кричковића је по директној мушкој линији Граовац (прижењивање је питању, узето је и презиме и слава)

Постоји факсимил пописа земљишних посједа и људи Врепца из 1712. године (Душан Узелац - Лика и Срби медачке општине, стр. 204-206). Можда гријешим око читања имена и презимена, али чини ми се да је ту пописан Вујица Кличковић (Vuicza Klickovich), који је у то вријеме имао 359 ланаца земље и бројну породичну задругу од 33 душе (8 мушкараца способних да носе оружје, 25 жена и дјеце). Његово презиме су Павичић, па и сам Узелац, превели као Клековић и ту је настала забуна. Оволика бројност 1712. године би ишла руку под руку са бројношћу Кричковића у Павловцу 1770. године (најмање 10 породичних задруга).



Подсјећам да смо двојни облик презимена Кричковић/Кличковић имали и на Банији, гдје је временом други облик преовладао, али је SNP тестирањем потврђена племенска повезаност тог огранка са далматинским Кричкама.

Кличковић је позитиван на далматинско-фочанску грану кричког племена, дакле:

- Кличковић, Дуго Село Ласињско/Вргинмост/Банија, крсна слава Ђурђевдан - J2b1-M205>Y155375>FT422756+

[Петар М. Демић]

Уз помоћ нашег Дробњака Јегдића, успио сам пронаћи стећак који се везује за сукобе Дробњака и Крича.

Постоје различита мишљења о томе на кога се односи овај стећак, тј. коме је посвећен (најчешће се помињу дробњачки војвода Лапац Косовчић или крички војвода Калока). Може бити и да је на овом мјесту у неком тренутку дошло до склапања мира између дробњачког и кричког племена. У сваком случају, ријеч је о мјесту од историјског значаја за оба племена.

Сам стећак налази се на локалитету Бијели мрамор, на планини Ивици (оквирне координате: 43.010682, 19.126411).

[Radul]

Свака част Петре! Врхунске фотографије. Да се човјек задиви умјећу клесара; како је лијепо урадио приказ војводе.

[Ивица Јовановић]

Фасцинантно је то када имаш материјални доказ неког догађаја. У некој перспективи, ако гроб није опљачкан, може бити занимљив за археолошка и археогенетска истраживања. Када смо већ ође, Калока може бити и од калос или калокагатија. Није библијско, али звучи као грчко апелативно име. Био леп чоек  Дробњаци нека плате, они су га ту сместили.

[Селаковић]

Делује да је камена пластика доста изложена атмосферским (не)приликама пошто је овако положен. Можда би требало подићи неки кров да заштити споменик (као јефтинија опција, има и других). Мада, тако би цела локација изгубила на аутентичности.

[Rimidalv]

Постоји факсимил пописа земљишних посједа и људи Врепца из 1712. године (Душан Узелац - Лика и Срби медачке општине, стр. 204-206). Можда гријешим око читања имена и презимена, али чини ми се да је ту пописан Вујица Кличковић (Vuicza Klickovich), који је у то вријеме имао 359 ланаца земље и бројну породичну задругу од 33 душе (8 мушкараца способних да носе оружје, 25 жена и дјеце). Његово презиме су Павичић, па и сам Узелац, превели као Клековић и ту је настала забуна. Оволика бројност 1712. године би ишла руку под руку са бројношћу Кричковића у Павловцу 1770. године (најмање 10 породичних задруга).



Подсјећам да смо двојни облик презимена Кричковић/Кличковић имали и на Банији, гдје је временом други облик преовладао, али је SNP тестирањем потврђена племенска повезаност тог огранка са далматинским Кричкама.

На ово нисам обраћао пажњу, али савршено има смисла.
Свака част!

[Ивица Јовановић]

Као старо хришћанско становништво са истока пребачени како би их населили по крајевима које су населили прво германи па словени управо с намером да помогну у христијанизацији и асимилацији. Има омање брдо пдф-ова о тој пракси Романа, посебно за у контексту асимилације и христијанизације Словена у Грчкој и Македонији. Мало ове вамо, мало оне тамо. Тако спречаваш хомогенизацију и потенцијална таласања, радили су то и Турци касније.

И да цитирам сам себе:

Апропо тога мислим да су преци Крича били оно становништво које је Константин V из Мале Азије пребацио на Балкан. Локални говори и источни дијалекти грчког су словенском уху могли звучати као кричање. А ту је и оно да су били црнпурасти, о чему се писало у неком од ономатолошких прилога (сану). Дакле или то или Крит. Крит Грци зову Крити. Ваш заједнички предак је рођен негде око 810. године а Арапи освајају Крит између 824. и 827. године. Случајност? Не би рек'о 

[Небојша]

Као старо хришћанско становништво са истока пребачени како би их населили по крајевима које су населили прво германи па словени управо с намером да помогну у христијанизацији и асимилацији. Има омање брдо пдф-ова о тој пракси Романа, посебно за у контексту асимилације и христијанизације Словена у Грчкој и Македонији. Мало ове вамо, мало оне тамо. Тако спречаваш хомогенизацију и потенцијална таласања, радили су то и Турци касније.

И да цитирам сам себе:

Апропо тога мислим да су преци Крича били оно становништво које је Константин V из Мале Азије пребацио на Балкан. Локални говори и источни дијалекти грчког су словенском уху могли звучати као кричање. А ту је и оно да су били црнпурасти, о чему се писало у неком од ономатолошких прилога (сану). Дакле или то или Крит. Крит Грци зову Крити. Ваш заједнички предак је рођен негде око 810. године а Арапи освајају Крит између 824. и 827. године. Случајност? Не би рек'о 

Временски оквир се поклапа. Једино је ту Крит упитан. У тим крајевима Грчке M205, а посебно подграна Y22059, готово да не постоји. Више је заступљена у континенталним областима (мада је и ту ретка). Присутна је и код Грка из Западне Анадолије. 

[ⲥуⲛцⲉ]

Као старо хришћанско становништво са истока пребачени како би их населили по крајевима које су населили прво германи па словени управо с намером да помогну у христијанизацији и асимилацији. Има омање брдо пдф-ова о тој пракси Романа, посебно за у контексту асимилације и христијанизације Словена у Грчкој и Македонији. Мало ове вамо, мало оне тамо. Тако спречаваш хомогенизацију и потенцијална таласања, радили су то и Турци касније.

И да цитирам сам себе:

Апропо тога мислим да су преци Крича били оно становништво које је Константин V из Мале Азије пребацио на Балкан. Локални говори и источни дијалекти грчког су словенском уху могли звучати као кричање. А ту је и оно да су били црнпурасти, о чему се писало у неком од ономатолошких прилога (сану). Дакле или то или Крит. Крит Грци зову Крити. Ваш заједнички предак је рођен негде око 810. године а Арапи освајају Крит између 824. и 827. године. Случајност? Не би рек'о 

Одбацио бих извођење назива Крича од кричати или крик. Семантичка веза није задовољавајућа. Иако звучи примамљиво, не бих везао ни Крит с називом Кричи јер је криТ а не криК. С друге стране бар је теоретски могуће повезати мјесто Круче с називом Кричи јер је у периоду прасловенскога дуго [у] преко [ъı] давало [и].
Такођер је баш у том крају обичај називати се без -(ов)ић, примјера ради Љубомири а не Љубомировићи. Друга могућност је мјесто из Бугарске, Кричим, које је познато рановизантијско насеље.